Ултрасдм
Aktivan član
- Poruka
- 1.041
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=09&dd=12&nav_category=78&nav_id=899205
Stokholm -- Šveđani u nedelju izlaze na parlamentarne izbore na kojima bi na vlast mogla da se vrati levica posle osam godina vladavine konzervativaca.
Ankete pokazuju da bi glasači mogli da se okrenu levici pošto strahuju da je vlada konzervativnog premijera Fredrika Rajnfelda svojom politikom i zalaganjem za tržišne reforme narušila čuveni švedski model države blagostanja.
Rajnfeldova vlada je tokom svoje osmogodišnje vladavine, najduže za jednog konzervativnog lidera u Švedskoj, uvela brojna smanjenja poreza tako da Švedska više ne spada u zemlje s najvišim porezima, koje su podržavale izdašna socijalna davanja.
Od kada je preuzela vlast 2006, Rajnfeldova koalicija desnog centra je smanjila neke poreze na dohodak i korporativne poreze, ukinula taksu na bogatstvo, smanjila doprinose za socijalnu pomoć, ublažila zakone o radu i privatizovala državne kompanije.
Iako je na međunarodnom planu Rajnfeldova vlada dobila pohvale zbog zaštiite švedske privrede od finansijskih previranja u Evropi, u zemlji preovlađuje stav da ona prodaje sistem blagostanja gramzivim kapitalistima.
Rajnfeld pokušava da promeni tu sliku o svojoj vladi, a ankete pokazuju da je njegova koalicija od četiri stranke slabija za pet do deset procentnih poena od opozicije predvođene socijademokratama.
Lider socijaldemokrata i kandidat za premijera Stefan Leven (Lofven) još krivi vladu za loš učinak švedskih škola na međunarodnim testovima i za to što nije uspela da smanji stopu nezaposlenosti od osam odsto, koja ostaje nepromenjena poslednjih godina.
Čak i ako opozicija pobedi na izborima, rezultati će najverovatnije biti najgori ikad za socijaldemokrate, koje su nekad imale do 50 odsto glasova. Sada prema anketama oni imaju oko 30 odsto i zavise od podrške zelenih i bivših komunista, Levičarske partije.
Ankete pokazuju da ekstremno desničarska stranka Švedske demokrate (SD) Džimija Okesona (Jimmie Akešon) koja se protivi imigraciji, jača i da bi mogla skoro da udvostruči podršku na 10 odsto u odnosu na prethodne izbore 2010. godine.
Ta stranka je prvi put ušla u parlament 2010. sa osvojenih 5,7 odsto glasova i 20 mesta.
Ona se jedina u zemlji protivi tome što Švedska tako spremno prihvata izbeglice iz Sirije, Iraka i drugih konfliktnih zona. Ove godine Švedska očekuje oko 80.000 azilanata, najviše od 1992.
I konzervativci i socijaldemokrate odbacuju tu stranku i očekuju da će postići kompromis, ako nijedna grupacija ne osvoji većinu, da bi izbegli da SD dobije šansu da bude jezičak na vagi.
Prema jednoj anketi objavljenoj u sredu, koalicija socijaldemokrata, Zelenih i Levičarske partije dobiće 47,5 odsto glasova, što je 2,5 procentna poena više nego prema anketi od 5. septembra. Time se povećava prednost u odnosu na vladajuću koaliciju na 6,2 procentna poena.
Podrška vladajućoj koaliciji sastavljenoj od umerenih stranka, demohrisćana i liberalnih partija je 41,3 odsto, što je mali porast u odnosu na 5. septembar kad je bila 40,5 odsto.
Švedske demokrate ekstremne desnice bi, prema ovoj anketi, imale 8,9 odsto glasova.
Stokholm -- Šveđani u nedelju izlaze na parlamentarne izbore na kojima bi na vlast mogla da se vrati levica posle osam godina vladavine konzervativaca.
Ankete pokazuju da bi glasači mogli da se okrenu levici pošto strahuju da je vlada konzervativnog premijera Fredrika Rajnfelda svojom politikom i zalaganjem za tržišne reforme narušila čuveni švedski model države blagostanja.
Rajnfeldova vlada je tokom svoje osmogodišnje vladavine, najduže za jednog konzervativnog lidera u Švedskoj, uvela brojna smanjenja poreza tako da Švedska više ne spada u zemlje s najvišim porezima, koje su podržavale izdašna socijalna davanja.
Od kada je preuzela vlast 2006, Rajnfeldova koalicija desnog centra je smanjila neke poreze na dohodak i korporativne poreze, ukinula taksu na bogatstvo, smanjila doprinose za socijalnu pomoć, ublažila zakone o radu i privatizovala državne kompanije.
Iako je na međunarodnom planu Rajnfeldova vlada dobila pohvale zbog zaštiite švedske privrede od finansijskih previranja u Evropi, u zemlji preovlađuje stav da ona prodaje sistem blagostanja gramzivim kapitalistima.
Rajnfeld pokušava da promeni tu sliku o svojoj vladi, a ankete pokazuju da je njegova koalicija od četiri stranke slabija za pet do deset procentnih poena od opozicije predvođene socijademokratama.
Lider socijaldemokrata i kandidat za premijera Stefan Leven (Lofven) još krivi vladu za loš učinak švedskih škola na međunarodnim testovima i za to što nije uspela da smanji stopu nezaposlenosti od osam odsto, koja ostaje nepromenjena poslednjih godina.
Čak i ako opozicija pobedi na izborima, rezultati će najverovatnije biti najgori ikad za socijaldemokrate, koje su nekad imale do 50 odsto glasova. Sada prema anketama oni imaju oko 30 odsto i zavise od podrške zelenih i bivših komunista, Levičarske partije.
Ankete pokazuju da ekstremno desničarska stranka Švedske demokrate (SD) Džimija Okesona (Jimmie Akešon) koja se protivi imigraciji, jača i da bi mogla skoro da udvostruči podršku na 10 odsto u odnosu na prethodne izbore 2010. godine.
Ta stranka je prvi put ušla u parlament 2010. sa osvojenih 5,7 odsto glasova i 20 mesta.
Ona se jedina u zemlji protivi tome što Švedska tako spremno prihvata izbeglice iz Sirije, Iraka i drugih konfliktnih zona. Ove godine Švedska očekuje oko 80.000 azilanata, najviše od 1992.
I konzervativci i socijaldemokrate odbacuju tu stranku i očekuju da će postići kompromis, ako nijedna grupacija ne osvoji većinu, da bi izbegli da SD dobije šansu da bude jezičak na vagi.
Prema jednoj anketi objavljenoj u sredu, koalicija socijaldemokrata, Zelenih i Levičarske partije dobiće 47,5 odsto glasova, što je 2,5 procentna poena više nego prema anketi od 5. septembra. Time se povećava prednost u odnosu na vladajuću koaliciju na 6,2 procentna poena.
Podrška vladajućoj koaliciji sastavljenoj od umerenih stranka, demohrisćana i liberalnih partija je 41,3 odsto, što je mali porast u odnosu na 5. septembar kad je bila 40,5 odsto.
Švedske demokrate ekstremne desnice bi, prema ovoj anketi, imale 8,9 odsto glasova.
