Izbori u Francuskoj

Ko pobedjuje u drugom krugu?

  • Makron

    glasova: 17 53,1%
  • Le Pen

    glasova: 15 46,9%

  • Ukupno glasova
    32
  • Anketa je zatvorena .

Straks92

Legenda
Moderator
Poruka
61.743
Rat u Ukrajini uzdrmao je francuske predsedničke izbore zakazane za sledeći mesec - jasno je kao dan da najveću korist od toga ima čovek koji već sedi u Jelisejskoj palati.
Zahvaljujući osrednjoj opoziciji, dobrim ekonomskim vestima i padu broja zaraženih kovidom, Emanuel Makron je već bio veliki favorit, čak i pre nego što je Rusija izvršila invaziju.
Ali ono što se dogodilo u poslednjih mesec dana čini njegov ponovni izbor gotovo neizbežnim.
U prvom krugu glasanja, sa više kandidata 10. aprila, njegov rejting se jako popravio, odnosno skoro trećina glasača se izjasnila da će glasati za aktuelnog predsednika.

Ali i u drugom krugu, 24. aprila, Makron se bolje pozicionirao i od Marin Le Pen, desničara Erika Zemura, konzervativke Valeri Pekres i Žana-Lika Melanšona, lidera francuske radikalne levice.
1px transparent line

„Osim ako ne dođe do neke čudne nesreće, gotovo da nema šanse da Emanuel Makron ne bude ponovo izabran sledećeg meseca", kaže komentator Pjer Haski.
„On ima dve stvari koji mu idu u prilog. Jedna je rasulo opozicije. Druga je međunarodna situacija, koja mu skoro neverovatno ide na ruku. Ovi predsednički izbori se pretvaraju u najneuzbudljivije do sada."
Kako se borbe u Ukrajini pojačavaju, francuski mediji prešli su sa prenošenja vesti o kampanjama na izveštavanje o ratu.
Pitanja od životnog značaja od pre mesec dana, koja su pomogla da se definišu konkurentski kandidati, odjednom su se učinila manje važnim.
Egzistencijalna anksioznost zamenila je brigu oko cene električnih automobila.
1px transparent line

U isto vreme, Emanuel Makron korača ka međunarodnoj sceni.
Njegov razgovor sa Vladimirom Putinom možda nije postigao rezultate, ali ono što je on uradio Francuzi vole da njihovi lideri rade - idu korak dalje mir.
Takođe, Makron je i pod srećnom zvezdom i zbog toga što je u ovom periodu i šef Evropskog saveta, što je značilo preuzimanje vođstva u organizaciji sankcija Moskvi i naoružanja Kijevu.
Fotografije koje je zabeležio njegov zvanični fotograf bili su ismevani zbog toga što Makron izgleda poput ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog - ili možda Kenedija.

Ali bilo kakva šteta načinjena prilikom predstavljanja u javnosti, nadoknađena je utiskom koji on zaista ostavlja.
„Postoji istinski strah. Postoji spoljna pretnja. A kada se to dogodi, ljudi se okreću vođi. Duboko u sebi, osećaju da sada nije vreme za podele. To je podrška naroda političkom lideru tokom perioda međunarodne krize ili rata", kaže anketar Emanuel Rivije iz Kantar Publika.
Dodaje da je za Francuze takođe veoma važno da njihova zemlja i dalje ima važnu ulogu na svetskom nivou.
„Dakle, kada vide da Makron razgovara sa Putinom, čak i za veoma dugačkim stolom, to ih umiruje. Francuzi su veoma osetljivi po pitanju toga da li su još bitni u svetu - a francuski predsednik im daje osećaj da jesu", objašnjava Rivije.
Uz komentare da je reizbor očigledno siguran, analitičari kažu i da ima nekoliko lampica upozorenja za francuskog predsednika.
Prvi problem je klasičan problem velikog favorita - da birači osećaju da će on dobiti izbore i da zbog toga ne izađu na glasanje.
Briga se ne ogleda u tome da će on izgubiti, već da će pobediti sa manjim brojem glasova od očekivanih, a to će jačati duh opoziciji i umanjiti šanse za dinamičan drugi mandat.
Drugi problem povezan je sa kampanjom.
U vreme krize, praktično jedini argument koji drugi kandidati mogu da iznesu protiv Emanuela Makrona jeste da je on previše zaokupljen višim stvarima da bi se spustio u arenu i uprljao.
Ovo često čujete od republikanke Valeri Pekres, koja upozorava na prećutno automatsko obnavljanje.
To je pravni termin koji se koristi za osiguranje ili ugovore o mobilnom telefonu koji se automatski obnavljaju osim ako ne postoji izričito odbijanje, što takođe često nervira kupca.

U političkoj sferi, to bi značilo da Makron bude ponovo izabran i to ne zbog programa, već jednostavno zbog posebnih ratnih okolnosti.
„[Makron] izbegava pravu debatu o dosadašnjem radu i reformama koje su ovoj zemlji toliko potrebne", rekla je Pekres na mitingu ove nedelje u gradu Mo, istočno od Pariza.
Napomenula je da je to „nepoštovanje za Francuze".
Manje-više direktna pretnja je da ako u kampanji ne bude stvarne debate o domaćim pitanjima, onda će Emanuel Makron biti kriv samo ako kasnije bude problema kada pokuša da uvede promene - na primer podizanje granice za odlazak u penziju.
„Znate kakvi su Francuzi, ako nisu u stanju da se njihov glas čuje na izborima, onda će to učiniti na ulici", kaže Žan-Fransoa Kop, gradonačelnik Moa i pristalica Valeri Perkes.
„I ko zna kako bi se to završilo", dodaje.

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-60807034

Može se reći da je desnica u EU pre rata u Ukrajini imala neki zalet. Pogotovo u Francuskoj je postojala mogućnost da Makron izgubi od Le Pen ili onog Zemura. Sada je to teže izgleda.
 

Straks92

Legenda
Moderator
Poruka
61.743
Za Makrona bi glasalo oko 28 odsto birača.

Za kandidatkinju ekstremne desnice Marin Le Pen glasalo bi oko 20 odsto birača, prenosi N1.

Treći bi bio kandidat radikalne levice Žan-Lik Melanšon sa 14 odsto glasova, a njegova popularnost je poslednjih nedelja u usponu.

Kandidatkinja desnice Valeri Pekres, do skora viđena kao ozbiljni kandidat Makronu, osvojila bi 11 odsto glasova, dok bi Zemur osvojio oko devet odsto, prenela je francuska onlajn televizija BFMTV.

Zemur je manje popularan od početka ruske invazije na Ukrajinu i zbog ranije pozitivnih stavova o predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i neuverljivom stavu o prihvatanju ukrajinskih izbeglica. Zemur je inače ranije često bio sudski gonjen zbog kontroverznih izjava. On je 2011. godine osuđen za podsticanje rasne diskriminacije, a 2018. za podsticanje mržnje prema muslimanima.

Taj pad popularnosti, kako su ocenili francuski mediji, ide u korist Marin Le Pen, koja dobija na popularnosti, prenosi N1.

https://www.glas-javnosti.rs/vesti/svet/izbori-u-francuskoj-makron-favorit--zemuru-opada-popularnost
 

deki011

Primećen član
Poruka
758
Ne bih se bas kladio da mu rat u Ukrajini ide u prilog.Nestasica i rast cena osnovnih zivotnih namirnica ne mogu da idu u prilog onome ko je na vlasti,bez obzira na objektivne uzroke.Pri tom sve njegove kao mirovne inicijative su se pokazale kao jalove a i on odaje utisak slabog politicara koga niko u svetu ne ceni.Erdogan ga je iz vise navrata zestoko isprozivao i ponizavao.
E sad ono sto mu ide na ruku to je sto mu je najozbiljniji protivkandidat Lepenova a prema njoj i dalje dobar deo francuza ima animozitet iako se ona trudila i u izvesnoj meri uspela da taj svoj imidz popravi.
Racunica je prosta ona u drugom krugu moze dodatno da racuna samo na Zemurove glasace a to je tih 10-tak posto dok je rezervoar potencijalnih dodatnih glasova za Makrona daleko veci tako da bi svakako bilo senzacija da Makron izgubi.
 

a bre Milun

Elita
Poruka
23.652
Rat u Ukrajini uzdrmao je francuske predsedničke izbore zakazane za sledeći mesec - jasno je kao dan da najveću korist od toga ima čovek koji već sedi u Jelisejskoj palati.
Zahvaljujući osrednjoj opoziciji, dobrim ekonomskim vestima i padu broja zaraženih kovidom, Emanuel Makron je već bio veliki favorit, čak i pre nego što je Rusija izvršila invaziju.
Ali ono što se dogodilo u poslednjih mesec dana čini njegov ponovni izbor gotovo neizbežnim.
U prvom krugu glasanja, sa više kandidata 10. aprila, njegov rejting se jako popravio, odnosno skoro trećina glasača se izjasnila da će glasati za aktuelnog predsednika.

Ali i u drugom krugu, 24. aprila, Makron se bolje pozicionirao i od Marin Le Pen, desničara Erika Zemura, konzervativke Valeri Pekres i Žana-Lika Melanšona, lidera francuske radikalne levice.
1px transparent line

„Osim ako ne dođe do neke čudne nesreće, gotovo da nema šanse da Emanuel Makron ne bude ponovo izabran sledećeg meseca", kaže komentator Pjer Haski.
„On ima dve stvari koji mu idu u prilog. Jedna je rasulo opozicije. Druga je međunarodna situacija, koja mu skoro neverovatno ide na ruku. Ovi predsednički izbori se pretvaraju u najneuzbudljivije do sada."
Kako se borbe u Ukrajini pojačavaju, francuski mediji prešli su sa prenošenja vesti o kampanjama na izveštavanje o ratu.
Pitanja od životnog značaja od pre mesec dana, koja su pomogla da se definišu konkurentski kandidati, odjednom su se učinila manje važnim.
Egzistencijalna anksioznost zamenila je brigu oko cene električnih automobila.
1px transparent line

U isto vreme, Emanuel Makron korača ka međunarodnoj sceni.
Njegov razgovor sa Vladimirom Putinom možda nije postigao rezultate, ali ono što je on uradio Francuzi vole da njihovi lideri rade - idu korak dalje mir.
Takođe, Makron je i pod srećnom zvezdom i zbog toga što je u ovom periodu i šef Evropskog saveta, što je značilo preuzimanje vođstva u organizaciji sankcija Moskvi i naoružanja Kijevu.
Fotografije koje je zabeležio njegov zvanični fotograf bili su ismevani zbog toga što Makron izgleda poput ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog - ili možda Kenedija.

Ali bilo kakva šteta načinjena prilikom predstavljanja u javnosti, nadoknađena je utiskom koji on zaista ostavlja.
„Postoji istinski strah. Postoji spoljna pretnja. A kada se to dogodi, ljudi se okreću vođi. Duboko u sebi, osećaju da sada nije vreme za podele. To je podrška naroda političkom lideru tokom perioda međunarodne krize ili rata", kaže anketar Emanuel Rivije iz Kantar Publika.
Dodaje da je za Francuze takođe veoma važno da njihova zemlja i dalje ima važnu ulogu na svetskom nivou.
„Dakle, kada vide da Makron razgovara sa Putinom, čak i za veoma dugačkim stolom, to ih umiruje. Francuzi su veoma osetljivi po pitanju toga da li su još bitni u svetu - a francuski predsednik im daje osećaj da jesu", objašnjava Rivije.
Uz komentare da je reizbor očigledno siguran, analitičari kažu i da ima nekoliko lampica upozorenja za francuskog predsednika.
Prvi problem je klasičan problem velikog favorita - da birači osećaju da će on dobiti izbore i da zbog toga ne izađu na glasanje.
Briga se ne ogleda u tome da će on izgubiti, već da će pobediti sa manjim brojem glasova od očekivanih, a to će jačati duh opoziciji i umanjiti šanse za dinamičan drugi mandat.
Drugi problem povezan je sa kampanjom.
U vreme krize, praktično jedini argument koji drugi kandidati mogu da iznesu protiv Emanuela Makrona jeste da je on previše zaokupljen višim stvarima da bi se spustio u arenu i uprljao.
Ovo često čujete od republikanke Valeri Pekres, koja upozorava na prećutno automatsko obnavljanje.
To je pravni termin koji se koristi za osiguranje ili ugovore o mobilnom telefonu koji se automatski obnavljaju osim ako ne postoji izričito odbijanje, što takođe često nervira kupca.

U političkoj sferi, to bi značilo da Makron bude ponovo izabran i to ne zbog programa, već jednostavno zbog posebnih ratnih okolnosti.
„[Makron] izbegava pravu debatu o dosadašnjem radu i reformama koje su ovoj zemlji toliko potrebne", rekla je Pekres na mitingu ove nedelje u gradu Mo, istočno od Pariza.
Napomenula je da je to „nepoštovanje za Francuze".
Manje-više direktna pretnja je da ako u kampanji ne bude stvarne debate o domaćim pitanjima, onda će Emanuel Makron biti kriv samo ako kasnije bude problema kada pokuša da uvede promene - na primer podizanje granice za odlazak u penziju.
„Znate kakvi su Francuzi, ako nisu u stanju da se njihov glas čuje na izborima, onda će to učiniti na ulici", kaže Žan-Fransoa Kop, gradonačelnik Moa i pristalica Valeri Perkes.
„I ko zna kako bi se to završilo", dodaje.

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-60807034

Može se reći da je desnica u EU pre rata u Ukrajini imala neki zalet. Pogotovo u Francuskoj je postojala mogućnost da Makron izgubi od Le Pen ili onog Zemura. Sada je to teže izgleda.
izbori na zapadu, pogotovo u francusku, su samo teatarska predstava. Politicare postavlja Rotschild (za one neobavestene to je DUBOKA DRZAVA).
I Makrona je Rotschild sa funkcije direktora svoje banke u Parizu poslao u presednicku fotelju i Makron ce na tu funkciju ostati dok ne dobije prekomandu na neku drugu funkciju u Rotschildovom sistemu.
 

AleksaJ

Elita
Poruka
23.824
Rat u Ukrajini uzdrmao je francuske predsedničke izbore zakazane za sledeći mesec - jasno je kao dan da najveću korist od toga ima čovek koji već sedi u Jelisejskoj palati.
Zahvaljujući osrednjoj opoziciji, dobrim ekonomskim vestima i padu broja zaraženih kovidom, Emanuel Makron je već bio veliki favorit, čak i pre nego što je Rusija izvršila invaziju.
Ali ono što se dogodilo u poslednjih mesec dana čini njegov ponovni izbor gotovo neizbežnim.
U prvom krugu glasanja, sa više kandidata 10. aprila, njegov rejting se jako popravio, odnosno skoro trećina glasača se izjasnila da će glasati za aktuelnog predsednika.

Ali i u drugom krugu, 24. aprila, Makron se bolje pozicionirao i od Marin Le Pen, desničara Erika Zemura, konzervativke Valeri Pekres i Žana-Lika Melanšona, lidera francuske radikalne levice.
1px transparent line

„Osim ako ne dođe do neke čudne nesreće, gotovo da nema šanse da Emanuel Makron ne bude ponovo izabran sledećeg meseca", kaže komentator Pjer Haski.
„On ima dve stvari koji mu idu u prilog. Jedna je rasulo opozicije. Druga je međunarodna situacija, koja mu skoro neverovatno ide na ruku. Ovi predsednički izbori se pretvaraju u najneuzbudljivije do sada."
Kako se borbe u Ukrajini pojačavaju, francuski mediji prešli su sa prenošenja vesti o kampanjama na izveštavanje o ratu.
Pitanja od životnog značaja od pre mesec dana, koja su pomogla da se definišu konkurentski kandidati, odjednom su se učinila manje važnim.
Egzistencijalna anksioznost zamenila je brigu oko cene električnih automobila.
1px transparent line

U isto vreme, Emanuel Makron korača ka međunarodnoj sceni.
Njegov razgovor sa Vladimirom Putinom možda nije postigao rezultate, ali ono što je on uradio Francuzi vole da njihovi lideri rade - idu korak dalje mir.
Takođe, Makron je i pod srećnom zvezdom i zbog toga što je u ovom periodu i šef Evropskog saveta, što je značilo preuzimanje vođstva u organizaciji sankcija Moskvi i naoružanja Kijevu.
Fotografije koje je zabeležio njegov zvanični fotograf bili su ismevani zbog toga što Makron izgleda poput ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog - ili možda Kenedija.

Ali bilo kakva šteta načinjena prilikom predstavljanja u javnosti, nadoknađena je utiskom koji on zaista ostavlja.
„Postoji istinski strah. Postoji spoljna pretnja. A kada se to dogodi, ljudi se okreću vođi. Duboko u sebi, osećaju da sada nije vreme za podele. To je podrška naroda političkom lideru tokom perioda međunarodne krize ili rata", kaže anketar Emanuel Rivije iz Kantar Publika.
Dodaje da je za Francuze takođe veoma važno da njihova zemlja i dalje ima važnu ulogu na svetskom nivou.
„Dakle, kada vide da Makron razgovara sa Putinom, čak i za veoma dugačkim stolom, to ih umiruje. Francuzi su veoma osetljivi po pitanju toga da li su još bitni u svetu - a francuski predsednik im daje osećaj da jesu", objašnjava Rivije.
Uz komentare da je reizbor očigledno siguran, analitičari kažu i da ima nekoliko lampica upozorenja za francuskog predsednika.
Prvi problem je klasičan problem velikog favorita - da birači osećaju da će on dobiti izbore i da zbog toga ne izađu na glasanje.
Briga se ne ogleda u tome da će on izgubiti, već da će pobediti sa manjim brojem glasova od očekivanih, a to će jačati duh opoziciji i umanjiti šanse za dinamičan drugi mandat.
Drugi problem povezan je sa kampanjom.
U vreme krize, praktično jedini argument koji drugi kandidati mogu da iznesu protiv Emanuela Makrona jeste da je on previše zaokupljen višim stvarima da bi se spustio u arenu i uprljao.
Ovo često čujete od republikanke Valeri Pekres, koja upozorava na prećutno automatsko obnavljanje.
To je pravni termin koji se koristi za osiguranje ili ugovore o mobilnom telefonu koji se automatski obnavljaju osim ako ne postoji izričito odbijanje, što takođe često nervira kupca.

U političkoj sferi, to bi značilo da Makron bude ponovo izabran i to ne zbog programa, već jednostavno zbog posebnih ratnih okolnosti.
„[Makron] izbegava pravu debatu o dosadašnjem radu i reformama koje su ovoj zemlji toliko potrebne", rekla je Pekres na mitingu ove nedelje u gradu Mo, istočno od Pariza.
Napomenula je da je to „nepoštovanje za Francuze".
Manje-više direktna pretnja je da ako u kampanji ne bude stvarne debate o domaćim pitanjima, onda će Emanuel Makron biti kriv samo ako kasnije bude problema kada pokuša da uvede promene - na primer podizanje granice za odlazak u penziju.
„Znate kakvi su Francuzi, ako nisu u stanju da se njihov glas čuje na izborima, onda će to učiniti na ulici", kaže Žan-Fransoa Kop, gradonačelnik Moa i pristalica Valeri Perkes.
„I ko zna kako bi se to završilo", dodaje.

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-60807034

Može se reći da je desnica u EU pre rata u Ukrajini imala neki zalet. Pogotovo u Francuskoj je postojala mogućnost da Makron izgubi od Le Pen ili onog Zemura. Sada je to teže izgleda.

Опште је познато да кад год је криза ... у Европи увек победе напрдне идеје...мирнодопске ...

.. ево например

Велики рат ... процват монархизма

... Светски .... Нацизма ....

све сами левидесничари
 

ssmpmd

Veoma poznat
Poruka
11.243
Verujem da predsednički izbori u Francuskoj zaslužuju zasebnu temu posebno jer nisu tako izvesni kako se činilo pre nedelju - dve.

Šta će biti u drugom krugu postaje možda i ključno političko pitanje u EU, biće vrlo interesantno

https://www.dw.com/sr/tesna-izborna-trka-u-francuskoj/a-61408124

Tesna izborna trka u Francuskoj​

Do pre nekoliko nedelja činilo se da će predsednik Francuske Emanuel Makron lako do drugog mandata. Sada mu se po podršci građana opasno približila populistička desničarka Marin Lepen. Predsednički izbori su neizvesni.

Frankreich | Präsident Emmanuel Macron kämpft in der Charente-Maritime

Izborni stratezi Emanuela Makrona su postali oprezni. Više ne planiraju žurku posle prvog kruga u nedelju (10.4.) u pariskom fensi restoranu, kao posle ubedljivog trijumfa pre pet godina. Umesto toga, planirano je da se predsednik posle objavljivanja rezultata obrati svojim biračima iz jedne višenamenske dvorane na tradicionalističkom istoku zemlje.
U izbornom štabu čine sve kako bi izbegli utisak uverenosti da je pobeda već u džepu ili bilo kakve znakove buržoaske arogantnosti, koju ionako stalno prišivaju Makronu. U poslednjim danima svoje predizborne kampanje on mora da zasuče rukave.
Makron više nije jedini
Emanuel Makron želi da postigne to što nijednom predsedniku od Žaka Širaka u poslednjih dvadeset godina nije uspelo – da ga na predsedničkim izborima građani ponovo izaberu i tako mu omoguće još jedan petogodišnji mandat.
Posle početka rata u Ukrajini izgledalo je da je taj cilj nadohvat ruke – zabrinuti Francuzi su se stisnuli uz svog predsednika i podrška u anketama se popela na 33 odsto, pa je ubedljivo prednjačio u odnosu na sve ostale kandidate. Ali u poslednjih nekoliko dana ta podrška je pala na 28 odsto, a protivkandidatkinja populističke desnice Marin Lepen popravila je rezultat i sada mu je za petama sa 23 odsto podrške.
Šta se desilo? Inflacija je sa 4,5 odsto doduše ispod evropskog proseka, ali u Francuskoj se naglo povećavaju cene energenata. To unosi nemir među Francuze. Oni se okreću svojim bazičnim društvenim temama: strahu za svoj standard, za tradiciju, socijalnu zaštitu, strahu od posledica modernizacije zemlje. Kao i u ostalim evropskim zemljama, i u Francuskoj će na kraju za izbore biti odlučujuće svakodnevne brige.
Frankreich Protest gegen Corona-Regeln in Montpellier | Gelbwesten
Protesti s raznim povodima
Serija kriza
Makronu uporno prišivaju etiketu predsednika bogatih, jer je početkom svog mandata smanjio porez preduzetnicima. To je između ostalog podstaklo protest „Žutih prsluka“ koji je krajem 2018. i početkom 2019. počeo zbog povećanja cene dizela. Protesti su mesecima zemlji jedva davali vremena da dođe do daha i prerasli su u nepredvidljiv socijalni bunt. Predsednik je morao da povuče jedan od svojih glavnih projekata – reformu skupog i staromodnog penzionog sistema. Njegov modernizacijski polet pretrpeo je prvi udarac.
A samo što su se umirili protesti, izbila je pandemija korone. Francuska je kao i ostatak Evrope bila primorana da zaustavi život. Posle početnih poteškoća, Makron se snašao – dobro je vodio kampanju za vakcinaciju, a dodelio je i ogromnu državnu pomoć da bi izbegao socijalne probleme građana i preduzeća. Kao i u drugim zemljama, vlada je učila tokom pandemije, a deo birača je to Makronu zamerio smatrajući da je neodlučan.
Međutim, trenutno ga u predizbornoj trci muči nešto drugo – „afera Mek Kinzi". Makronova vlada je u poslednjih pet godina potrošila preko jedne milijarde evra za skupe konsalting firme koje su izrađivale analize za neke moguće reformske projekte. Makronu spočitavaju besmisleno i rasipničko trošenje novca poreskih obveznika. A te konsalting firme navodno nisu u dovoljnoj meri u Francuskoj platile porez. Čak i samo tračak nedomaćinskog poslovanja doliva ulje na vatru u korist Makronovih protivnika.
Kameleonska politika Marin Lepen
Marin Lepen je na čelu Nacionalnog saveza (do 2018. stranka se zvala Nacionalni front, a osnovao ju je još njen otac Žan-Mari Lepen). Ona je dosledno popravljala svoj imidž u medijima, kako bi u očima javnosti ublažila ekstremističko nasleđe stranke. Ona više ne želi da ukine evro ili da istupi iz Evropske unije. A pošlo joj je za rukom i da joj ne našteti ni bliskost sa Putinom, koji joj je čak pozajmio novac za predizbornu kampanju 2017. Ona to naprosto ne pominje, a birači joj čak i ne zameraju.
Marin Lepen
Marin Lepen
Međutim, za razliku od Makrona, ona se zaista bavila predizbornom kampanjom. Dok je Makron telefonirao s Putinom, ona je neumorno obilazila mesta u unutrašnjosti i razgovarala s ljudima. Nju kao pretnju vidi samo još 51 odsto Francuza, a to je znak da je njena strategija detoksikacije imidža bila uspešna.
Ona je 2017. u jednom televizijskom intervjuu rekla da ona brani velike političke linije predsednika Trampa i Putina. To je izgleda zaboravljeno, jer ona govori samo još o kupovnoj moći, rukovala se sa stotinama ljudi na trgovima, obećava Francuzima da će ograničiti cene energenata i da će se boriti za očuvanje njihovog životnog kvaliteta.
Ekstremni desničar i bivši publicista Erik Zemur joj pomaže i protiv svoje volje. Više puta osuđivan zbog širenja mržnje, on je početkom predizborne kampanje svojim ekstremnim antiislamskim i antimigracionim stavovima izazvao veliku pažnju. Tada je imao podršku 15 odsto birača, a u međuvremenu je ona opala na jednocifrene vrednosti.
Za Marin Lepen Zemur je pravi poklon. On je zauzeo desnu marginu, pa se ona mogla predstaviti kao umerena figura političkog centra. Ona je pozdravila dolazak ukrajinskih izbeglica u zemlju, dok je on ostao pri svojim idejama nulte migracije.
Francuski list „Mond" prošle nedelje podsetio je Francuze da se iza moderne fasade Nacionalnog saveza još uvek krije stranka populističke desnice koja planira potpuni preobražaj francuske države i demokratskih institucija. I Makron je na svom jedinom većem predizbornom skupu u koncertnoj sali „La Defans" prošle nedelje upozorio Francuze na desničarsku opasnost: „Opasnost ekstremizma danas doživljava nove vrhunce (…) jer se normalizuju mržnja i alternativne istine“.
Makron mora da se bori
Iako je Marin Lepen smanjila Makronovu prednost, još nijedna anketa nije ustanovila da on ne bi pobedio u drugom krugu krajem aprila. Makron je odneo nadmoćnu pobedu 2017. pobedivši upravo Marin Lepen uz 60 odsto glasova. Ovaj put bi njegova prednost mogla biti znatno manja.

Ukrajina – Makronov adut u predsedničkoj trci?

Sve zavisi od toga da li Makron može da mobiliše birače, jer su brojni Francuzi još uvek neopredeljeni. On će morati da se zapita da li je pogrešio kada je relativno kasno ušao u predizbornu kampanju. Hteo je da se drži po strani u blaćenju koje su jedni drugima priređivali ekstremni levičari i desničari. Nije hteo da prlja ruke u borbi protiv ideološki ostrašćenih marginalaca.
Ali, upravo ta Makronova sklonost nadmenosti mnogim Francuzima smeta. Oni smatraju da je predsednik doduše kompetentan ali da nije blizak narodu te da je arogantan član omražene elite.
U ponovljenom dvoboju između populističke desničarke i centrističkog predsednika deset ostalih kandidata su ostali daleko iza njih. Među njima je Valeri Pekres, koja namerava da oživi konzervativnu partiju i vrati je u središte političkog zbivanja. I ona i kandidati proistekli iz ruševina bivših socijalista do nogu su potučeni. Ali Emanuel Makron bi između prvog i drugog izbornog kruga morao da učini čudo mobilizacije glasača – ako ne želi da osvoji drugi mandat na jedvite jade i da ga započne potkresanih krila.
 

Straks92

Legenda
Moderator
Poruka
61.743
Pobedjuje Makron u drugom krugu ali tesnije nego 2017 sudeći po anketama, nešto oko 53% a 2017 je imao preko 60% valjda.

To samo govori da Putko nije napao pukao bi Makron na izborima ali ovako će privući i one teške levičare koji ga ne vole.
 

ssmpmd

Veoma poznat
Poruka
11.243
Pobedjuje Makron u drugom krugu ali tesnije nego 2017 sudeći po anketama, nešto oko 53% a 2017 je imao preko 60% valjda.

To samo govori da Putko nije napao pukao bi Makron na izborima ali ovako će privući i one teške levičare koji ga ne vole.

Tako je izgledalo ali trenutno je Le Pen u tzv. "margini greške" odnosno statističkom odstupanju koje je normalno za istraživanja a to praktično znači potpuno otvorenu utakmicu.

Sve će zavisiti od razvoja globalnih događaja u narednih 14 dana
 

ssmpmd

Veoma poznat
Poruka
11.243
Bilo bi to odlično. Međutim taj socijalista će pozvati svoje birače da glasaju za Makrona.

Nije tako jednostavno, Le Pen više nije ekstremno desno, otišla je ka centru a krajnje desnu poziciju prepustila je Zemuru.
To sad otvara novo mogućnosti, recimo:

"Le Penova očigledno pokušava da se nametne ne kao ekstremno desni kandidat koji će voditi krstaški rat protiv islama i slično, što je uloga u kojoj briljira Zemur, već kao kandidat koji ima osećaja za ugroženi deo populacije. Ta strategija uopšte nije rđava; istraživanja pokazuju da će čak većina Melanšonovih levičarskih glasača iz prvog kruga glasati za Marin le Pen u drugom krugu, što je pre pet godina bilo nezamislivo. Le Penova je u ovoj kampanji izgubila deo birača u korist Zemura u prvom krugu, ali je postigla da više ne predstavlja “strašilo” koje će protiv sebe u drugom krugu ujediniti birače levice i umerene desnice."

Ako je ovo tačno, Makron je u velikom problemu jer glasači Zemura svakako neće podržati njega. Ako od ovih 18% Melanšonovih glasača bud pola-pola u drugom krugu, Makron gubi.
 

Droid

Buduća legenda
Poruka
46.992
Nije tako jednostavno, Le Pen više nije ekstremno desno, otišla je ka centru a krajnje desnu poziciju prepustila je Zemuru.
To sad otvara novo mogućnosti, recimo:

"Le Penova očigledno pokušava da se nametne ne kao ekstremno desni kandidat koji će voditi krstaški rat protiv islama i slično, što je uloga u kojoj briljira Zemur, već kao kandidat koji ima osećaja za ugroženi deo populacije. Ta strategija uopšte nije rđava; istraživanja pokazuju da će čak većina Melanšonovih levičarskih glasača iz prvog kruga glasati za Marin le Pen u drugom krugu, što je pre pet godina bilo nezamislivo. Le Penova je u ovoj kampanji izgubila deo birača u korist Zemura u prvom krugu, ali je postigla da više ne predstavlja “strašilo” koje će protiv sebe u drugom krugu ujediniti birače levice i umerene desnice."

Ako je ovo tačno, Makron je u velikom problemu jer glasači Zemura svakako neće podržati njega. Ako od ovih 18% Melanšonovih glasača bud pola-pola u drugom krugu, Makron gubi.
Ipak mislim da će levičari u drugom krugu podržati Makrona. I ja bih pre glasao za Vučiča nego Šešelja. A kakva je ona to se zna, promena retorike ne menja njenu ćud.
 
Da biste mogli da otvarate nove teme i trajno koristite svoje ime - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.