Избори у Босни и Херцеговини 2022

[комшија]

Избори у Босни и Херцеговини 2022

Илустрација: предео у Босни

~ AУТОРСКА ТЕМА ~

У Босни се ове године одржавају судбоносни избори, на којима ће HDZ, SDA и СНСД отићи на ђубриште историје.
Босански HDZ никако не успева, ни поред лобирања Републике Хрватске која одређену лобистичку снагу везано за политичка дешавања у Босни црпи из свог чланства у ЕУ и НАТО, да прогура нови изборни закон, јер је њихов "предлог" у супротности са духом Дејтона и у директној је супротности са важећим пресудама европских судова за људска права (нпр. случај Сејдић - Финци). Везано за изборе за Председништво БиХ, Босански HDZ до сада је тражио да буду две изборне листе, а са којих би се онда чланови државног врха бирали из реда Бошњака и Хрвата.
Укратко, из потпору политичког врха Републике Хрватске, Босански HDZ би желео да прогура такав изборни закон по коме би бивши декларисани Југословен (види слику), а сада "легитимни" господин Хрват Драган Чович, постао de facto доживотни члан Председништва БиХ. Због немогућности да ово прогура, јер је по Дејтону односно Уставу БиХ, Федерација БиХ дефинисана као једна изборна јединица где сви гласају за све кандидате за чланове председништва БиХ [који као чланови председништва БиХ по Дејтону не представљају "конститутивне народе" из којих су изабрани, већ као тропартитно председништво, они представљају државу БиХ, и ово је важно да се зна], HDZ прети блокадом избора.

Међутим, није изборни закон довео до тога да се Босна суочава са кризом док иде у сусрет октобарским изборима. Криза је у главном граду мањег босанско-херцеговачког ентитета, у Бањалуци; она се заправо налази на адреси СНСД-а и Милорада Додига. Јер, расправа о изменама Устава БиХ и изборног закона док траје директни удар на Устав БиХ који спроводи Додигов режим, потпуна је будалаштина! Додиг лажним "србовањем" жели себе да спасе неумитне пропасти на изборима. "Враћање надлежности" јер заправо његова изборна кампања.

Ипак, тешко да је могуће да ће се пролонгирају избори који су планирани за октобар ове године. Босански HDZ-oвци се надају да би Хрватска евентуално могла да излобира да међународна заједница помери датум избора ако би се у Босни створио привид да су босански политичари "на трагу договора" о новом изборном закону. У овоме имају благу подршку Бакира Изетбеговића који зна да му се ближи политички крај. Међутим, тог договора неће и не може да буде. Избори у Босни морају да се одрже у октобру, у складу са Уставом БиХ и важећим изборним законом.
Наравно, за одгађање избора су оне снаге које се боје народа - то су HDZ, SDA и СНСД. Избора ће да буде у октобру ове године, и ово је тема о тим изборима о којима се увелико прича, јер су исти судбоносни не само за државу Босну већ и за односе у Региону.

 

[fobos11]

Избори у Босни и Херцеговини 2022

Pogledajte prilog 1102320
Илустрација: предео у Босни

~ AУТОРСКА ТЕМА ~

У Босни се ове године одржавају судбоносни избори, на којима ће HDZ, SDA и СНСД отићи на ђубриште историје.
Босански HDZ никако не успева, ни поред лобирања Републике Хрватске која одређену лобистичку снагу везано за политичка дешавања у Босни црпи из свог чланства у ЕУ и НАТО, да прогура нови изборни закон, јер је њихов "предлог" у супротности са духом Дејтона и у директној је супротности са важећим пресудама европских судова за људска права (нпр. случај Сејдић - Финци). Везано за изборе за Председништво БиХ, Босански HDZ до сада је тражио да буду две изборне листе, а са којих би се онда чланови државног врха бирали из реда Бошњака и Хрвата.
Укратко, из потпору политичког врха Републике Хрватске, Босански HDZ би желео да прогура такав изборни закон по коме би бивши декларисани Југословен (види слику), а сада "легитимни" господин Хрват Драган Чович, постао de facto доживотни члан Председништва БиХ. Због немогућности да ово прогура, јер је по Дејтону односно Уставу БиХ, Федерација БиХ дефинисана као једна изборна јединица где сви гласају за све кандидате за чланове председништва БиХ [који као чланови председништва БиХ по Дејтону не представљају "конститутивне народе" из којих су изабрани, већ као тропартитно председништво, они представљају државу БиХ, и ово је важно да се зна], HDZ прети блокадом избора.


Pogledajte prilog 1102339


Међутим, није изборни закон довео до тога да се Босна суочава са кризом док иде у сусрет октобарским изборима. Криза је у главном граду мањег босанско-херцеговачког ентитета, у Бањалуци; она се заправо налази на адреси СНСД-а и Милорада Додига. Јер, расправа о изменама Устава БиХ и изборног закона док траје директни удар на Устав БиХ који спроводи Додигов режим, потпуна је будалаштина! Додиг лажним "србовањем" жели себе да спасе неумитне пропасти на изборима. "Враћање надлежности" јер заправо његова изборна кампања.

Ипак, тешко да је могуће да ће се пролонгирају избори који су планирани за октобар ове године. Босански HDZ-oвци се надају да би Хрватска евентуално могла да излобира да међународна заједница помери датум избора ако би се у Босни створио привид да су босански политичари "на трагу договора" о новом изборном закону. У овоме имају благу подршку Бакира Изетбеговића који зна да му се ближи политички крај. Међутим, тог договора неће и не може да буде. Избори у Босни морају да се одрже у октобру, у складу са Уставом БиХ и важећим изборним законом.
Наравно, за одгађање избора су оне снаге које се боје народа - то су HDZ, SDA и СНСД. Избора ће да буде у октобру ове године, и ово је тема о тим изборима о којима се увелико прича, јер су исти судбоносни не само за државу Босну већ и за односе у Региону.

Ајде на страну што је запад урадио невиђену кампању Додику и направио од њега прекидринског Карађорђа, где ће без проблема остати на власти, али ко је комшо алтернатива за ове три странке чије си скраћенице написао латиницом у ћириличном тексту.

Јел и ту долази Добрица "Не давимо БГД" Веселиновић, заједно са Ћутом и екипом да фурају неку еко-џихад причу. Или је опозициони месија несрећни Драшко Становуковић, са првом дамом, Тањом Савић.

Да те не питам тек на овим другим странама, ко мења СДА.

И још једном да те питам, зашто пишеш мало латиницом, мало ћирилицом. Јел си попио баш сву терапију или си неку таблетицу прескочио.

 

[комшија]

Ајде на страну што је запад урадио невиђену кампању Додику и направио од њега прекидринског Карађорђа, (...)

Никада бивши пулен Мадлен Олбрајт Додиг не може да буде "прекодрински Карађорђе" јер би пре свега Србија морала да га таквим сматра, а Србија Додига презире из дна душе. Најближи томе да у очима Србијанаца тј правих, органских Срба, постане "прекодрински Карађорђе", својевремено је био Радован Караџић, пре него је постао Доктор Дабић, а та времена су давно прошла.

 

[fobos11]

Никад Додиг не може да буде "прекодрински Карађорђе" јер би пре свега Србија морала да га таквим сматра, а Србија Додига презире из дна душе. Најближи томе да у очима Србијанаца тј правих, органских Срба, постане "прекодрински Карађорђе", својевремено је био Радован Караџић, пре него је постао Доктор Дабић, а та времена су давно прошла.

Пази, комшо, када кажеш да га Србија презире из дна душе, а под тиме подразумеваш само себе и пар теби блиских људи, знаш добро онда да је онда то мишљење веома танке мањине, да не кажем промила људи. Ваљда ти је јасно да Додик онако дрским, али неделотворним одговарањем на разне нападе, добија симпатије огромног броја Срба. Најбољи маркетинг и ПР Додику радиле су западне дипломате, Бакир и Комшић. Миле све може да их части када се заврши, јер је од човека кога би у нормалним условима многи одј.ебали, направио новог Карађорђа.

Да и ниси ми рекао, ко мења тројац СНСД, ХДЗ, СДА.

 

[Fring]

glumis srbijanaca autosovinistu a prospas muslimanske floskule

ako i ode dodik sa vlasti nista se za vas neece promjeniti doci ce gori po vas ,vi imate problem sa srbima i hrvatima a ne sa dodikom i covicem

 

[комшија]

Миле све може да их части када се заврши, јер је од човека кога би у нормалним условима многи одј.ебали, направио новог Карађорђа. (...)

Не може бивши Мадленин пулен који се презива Додиг да буде Карађорђе ни под разно. "Нови Карарђорђе" би евентуално могао да буде само неки Србијанац. Запамти то.
Уосталом, не би ни био ред да се Босанци ките именима наших јунака. А и зашто би, имају они свог Лазара Сочицу, Пера Тунгуза, Голуба Бабића...

 

[fobos11]

Не може бивши Мадленин пулен који се презива Додиг да буде Карађорђе ни под разно. "Нови Карарђорђе" би евентуално могао да буде само неки Србијанац. Запамти то.
Уосталом, не би ни био ред да се Босанци ките именима наших јунака. А и зашто би, имају они свог Лазара Сочицу, Пера Тунгуза, Голуба Бабића...

Добро комшо, смири се, ја сам га крстио тако, нико му други није дао надимак Карађорђе. Али видиш да може Мадленин пулен да буде нови Карађорђе. Довољно је само да га пљују западни политичари и муслимани, а он безобразно да им одговара.

 

[комшија]

Али видиш да може Мадленин пулен да буде нови Карађорђе.

Море не може. То би онда било као да је Ђорђе Петровић био неки момак из Истамбула.
Додигова (анти)политика не води никаквој "самосталности Републике Српске".
Додиг својом изборном кампањом која се састоји од лажног "србовања", може да доведе само до тога да Америка, Британија и Немачка мањи босанско-херцеговачки ентитет сведу на проточни бојлер или га потпуно укину, а Босну преуреде као грађанску државу, као једну изборну јединицу по систему један човек један глас.

 

[fobos11]

Море не може. То би онда било као да је Ђорђе Петровић био неки момак из Истамбула.
Додигова (анти)политика не води никаквој "самосталности Републике Српске".
Додиг својом изборном кампањом која се састоји од лажног "србовања", може да доведе само до тога да Америка, Британија и Немачка мањи босанско-херцеговачки ентитет сведу на проточни бојлер или га потпуно укину, а Босну преуреде као грађанску државу, као једну изборну јединицу по систему један човек један глас.

Па комшо, када ти будеш мерило нормалности, онда ће можда и вредети шта ти кажеш да може или не може. А Миле може да ужива лагано, јер све што је учинио, то је да тврдоглавим ставом блокира читаву БиХ и шта год да неко уради, то преокрене у своју корист, доказавши да је та држава апсурдна и неодржива творевина. Плус, што га више нападају, то је популарнији. А то значи да се све мање прича о његовом породичном бизнису и бизнису његовог окружења. И у праву си, можда Миле није Карађорђе, али игра као Милош Обреновић. Тврдо према спољном притиску, а унутра је ипак његова епархија, па чини шта хоће. Сав тај спољни притисак је већ одавно анулирао популарност Драшка, који је у једном тренутку претио да дође главе Додику.

 

[комшија]

(...) А Миле може да ужива лагано, (...)

Moже да ужива лагано само ако буде успео да побегне у Москву где је склонио паре које је отео од народа. А надам се да неће успети да запали.

 

[đavolčić]

Никада бивши пулен Мадлен Олбрајт Додиг не може да буде "прекодрински Карађорђе" јер би пре свега Србија морала да га таквим сматра, а Србија Додига презире из дна душе. Најближи томе да у очима Србијанаца тј правих, органских Срба, постане "прекодрински Карађорђе", својевремено је био Радован Караџић, пре него је постао Доктор Дабић, а та времена су давно прошла.

I Republika Srpska takve kao ti žali i prezire. Pa šta? Šta tebe briga za izbore ovde? Zapamti opcija kakvu ti zastupaš u Republici Srpskoj nema šanse. A da li će dobiti SNSD ili PDP i SDS je samo stvar nijansi.

 

[missortr]

У Босни се ове године одржавају судбоносни избори

Додао бих слободарски .

Тешко, како стоје ствари у Српској ће се одржати 100%.

Што се тиче неуређенијег ентитета чекаће се да 'босански Тито ујединитељ' потпише Федерацију по-пола. Е онда спровођење силних пресуда које се деценију + гурају под тепих исл. ... тј. потрајаће.

Међутим, није изборни закон довео до тога да се Босна суочава са кризом док иде у сусрет октобарским изборима. Криза је у главном граду мањег босанско-херцеговачког ентитета, у Бањалуци; она се заправо налази на адреси СНСД-а и Милорада Додига. Јер, расправа о изменама Устава БиХ и изборног закона док траје директни удар на Устав БиХ који спроводи Додигов режим, потпуна је будалаштина! Додиг лажним "србовањем" жели себе да спасе неумитне пропасти на изборима. "Враћање надлежности" јер заправо његова изборна кампања.

Узалуд покушаваш да прелијеш фекалије у РС. Јасно је дефинисано ко је ту проблематиЋан.

 

[комшија]

​

Protesti u Sarajevu: Građanska a ne etnička BiH! ​

I dok u Bosni i Hercegovini traju pregovori oko izmjena Izbornog zakona ove države, građani, ali i predstavnici civilnog sektora jednoglasni su da ne žele etničku već građansku BiH.

Nema kompromisa: Građanski model u BiH nema alternativu​

Sarajka Azra Zornić skoro sedam godina čeka da vlasti u Bosni i Hercegovini provedu presudu Evropskog suda za ljudska prava. Ona je 2013.godine tužila BiH zbog činjenice da se nema pravo kandidovati na izborima za Dom naroda i Predsjedništvo BiH jer se ne izjašnjava kao pripadnica jednog od "konstitutivnih naroda", Bošnjaka, Srba ili Hrvata.

- pročitajte i ovo: Strah od dalje diskriminacije uoči novih pregovora u BiH

Sa sugrađanima je došla 10. februara ispred zgrade Parlamentarne skupštine BiH na mirne proteste, kako bi, kako kaže, još jednom poručili da ljudi u BiH ne žele etničku, već građansku državu.

„Pregovori oko izmjena Izbornog zakona BiH su u suprotnosti sa presudom Evropskog suda za ljudska prava. Moja presuda eksplicitno nalaže građanski ustav, a o presudama svih sudova se ne pregovara“, navodi Zornić.

Azra Zornić je 2013.godine tužila BiH zbog činjenice da nema pravo kandidovati se na izborima za Dom naroda i Predsjedništvo BiH jer se ne izjašnjava kao Bošnjakinja, Srpkinja ili Hrvatica i dobila tužbu pred Evropskim sudom za ljudska prava

Građansku solidarnost pokazala je i bivša ambasadorica BiH u Danskoj, profesorica Lamija Tanović, koja je svojevremeno bila predsjednica Liberalno demokratske stranke (LDS) BiH.

„Ovo je krajnji očaj. 1995. godine u Dejtonu su nam oduzeli pravo da govorimo, odnosno da govorimo ravnopravno i poslije toga više nemate načina. Ja sam bar sve pokušavala i političku stranku i sve, ali ovo je baš krajnji očaj“, kaže Tanović.

- pročitajte i ovo: Kako nacionalisti pokušavaju fragmentirati Bosnu i Hercegovinu

Dok su građani bili ispred zgrade, unutra su se odvijali pregovori predstavnika političkih stranaka sa područja Federacije BiH. O građanima koji ispred protestuju i njihovim zahtjevima niko nije želio govoriti.

Bakir Izetbegović, predsjednik Stranke demokratske akcije (SDA) nakon sastanka izjavio je da se ''stavovi pomjeraju''. ''Nama je najlakše izaći pred birače i kazati da nismo ništa postigli i okriviti drugu stranu, ali gledamo da spasimo ovu zemlju od destabilizacije'', kazao je Izetbegović.

Ilija Cvitanović, predsjednik Hrvatske demokratske zajednice 1990., rekao je da su tokom razgovora o izmjenama Izbornog zakona BiH ''uglavnom potvrđena stajališta koja su utvrđena na razgovorima u Neumu''. ''Predstavnici druge strane tražili su nekoliko dana da daju komentar na prijedloge hrvatskih stranaka'', kazao je Cvitanović.

I dok se predstavnici političkih stranaka koje učestvuju u vlasti vrte u krug u pregovorima oko izmjena Izbornog zakona, nevladine organizacije ponudile su konkretna rješenja za izlazak iz ćorsokaka.

U četvrtak 10..2.2022. održane su desete po redu demonstracije građana Sarajeva u kojima traže građansku BiH

Temelj izmjena je izvršenje presuda međunarodnih sudova

Azra Zornić je, zajedno sa Dervom Sejdićem, Jakobom Fincijem, te doktorom Ilijasom Pilavom, koji su također tužili BiH zbog diskriminacije u izbornom procesu i dobili pravosnažne presude u svoju korist, podržala dokument „Principi za izmjenu Ustava BiH“ koji su izradile nevladine organizacije Vijeće kongresa bošnjačkih intelektualaca (VKBI), Hrvatsko nacionalno vijeće (HNV), Srpsko građansko vijeće (SGV) i Forum parlamentaraca BiH.

Osnovni principi ovog dokumenta sažeti su u vladavini prava, jednakosti svih građana i naroda, te punoj afiramciji nacionalnih i vjerskih sloboda.

„Ovi Principi ni na kojem osnovu ne mogu štetiti bilo kojem građaninu ili konstitutivnom narodu u BiH. Ove organizacije se zalažu da svi građani BiH, narodi i nacionalne manjine moraju imati ista prava i obaveze na teritoriji države“, objašnjava Stipe Prlić, predsjednik Hrvatskog nacionalnog vijeća.

Promjena najvišeg pravnog akta jedne države – Ustava, u svakoj državi predstavlja jedan od komplikovanijih društveno političkih poduhvata. U BIH je ovaj proces još komplikovaniji jer je sastavni dio bh. ustavno- pravnog uređenja i Ured visokog predstavnika (OHR), odnosno predstavnici međunarodne zajednica.

Kurtoazna podrška, a potom ignorisanje

Principe za izmjenu Ustava BiH ove četiri organizacije do sada je podržalo više od 60.000 građana u zemlji od nešto više od 3 miliona stanovnika, te više od 15 organizacija civilnog društva u BiH.

„Mi ne tražimo ništa nenormalno, ništa neostvarivo, već tražimo samo ono što imaju moderna demokratska društva u Evropi i svijetu. Tražimo demokratski način odlučivanja i biranja, što bi trebalo biti u korist BiH i njenih građana“, kaže Zoran Jovanović, predsjednik Srpskog građanskog vijeća.

Ovaj princip sadržan je i u dejtonskom Ustavu BIH čiji je sastavni dio i Evropska konvencija o ljudskim pravima i temeljnim slobodama koja je direktno primjenjiva i ima prednost nad svakim drugim pravom u BiH.

Jovanović navodi kako su se predstavnici ove četiri organizacije sastali sa većinom ambasadora iz zemalja Evropske Unije u BiH, Sjedinjenih Američkih Država, te visokom predstavnikom Christianom Schmidtom i Johannom Sattlerom, šefom Delegacije Europske unije u Bosni i Hercegovini.

Svima njima su, kaže Jovanović, predstavili dokument sa Principima za izmjenu Ustava BiH.

„Svi su nas primili, saslušali i deklarativno dali podršku, međutim, nakon ovih pregovora u Neumu, ali i ovih što se vode po Sarajevu, stičem utisak da su evropske diplomate imale pripremljen tekst Izbornog zakona u BiH koji odudara od naših principa, nas su saslušali kurtoazno i nastavili da rade nešto što je protivno interesima građana BiH“, smatra Jovanović.

Pregovori krajem januara u Neumu doživjeli su fijasko, nije pronađeno nikakvo rješenje, a američko- europski medijatori Matthew Palmer i Angelina Eichhorst napustili su BiH i prepustili sve domaćim političarima.

Predstavnici civilnog društva i građani nemaju osjećaj da međunarodni posrednici uvažavaju njihove zahtjeve

- pročitajte i ovo: Pregovori o Izbornom zakonu BiH - "Fijasko" u Neumu

„Kada se krene u ustavne promjene, temelj mora biti izvršenje pravosnažnih presuda međunarodnih sudova , a potom i sudova u BiH“, navodi Emir Zlatar generalni sekretar Vijeća kongresa bošnjačkih intelektualaca.

To, kako navodi Zlatar nije bio slučaj tokom pregovora koji su vođeni u Neumu, te američko- europski medijatori Matthew Palmer i Angelina Eichhorst nisu na tome insistirali.

„Takav način pregovaranja, bez jasno definisanih principa od čega kreću izmjene Izbornog zakona, a potom i Ustava, je potpuno neproduktivan i on ne može donijeti nikakav rezultat. To može biti neki truli kompromis, koji i ako dovede do izmjena Ustava opet će biti osporavan pred Evropskim sudom za ljudska prava“, objašnjava Zlatar.

On navodi kako međunarodni zvaničnici, posebno oni iz Evropske unije moraju stati iza presuda Evropskog suda za ljudska prava.

„Oko presuda Evropskog suda za ljudska prava nema pogađanja, već je država dužna izvršiti te presude“, kaže Emir Zlatar iz Vijeća Kongresa bošnjačkih intelektualaca

„Oko tih presuda nema pogađanja, oko njih nema pregovaranja, niti usaglašavanja, već je država dužna izvršiti te presude“, kaže Zlatar.

Uprkos velikoj podršci građana BiH, ali i civilnog društva, koje je pored predstavnika aktualne vlasti, ključni faktor za izmjene Ustava u svakoj državi, u BiH ovaj dio populacije je manje-više gurnut u stranu.

„Naši principi su dobili najveću podršku nakon referenduma o nezavisnosti BiH, ovo je bio prvi pravi test, nakon toga“, kaže Stipe Prlić iz HNV-a.

Referendum o nezavisnosti BiH održan je od 29.februara do 1.marta 1992.godine. Tada je glasalo ukupno 63,7 % građana, dok ih je 99.7% bilo za nezavisnost.

Kako navode iz ove četiri organizacije izmjene Ustava BIH više nisu stvar volje, želje ili kompromisa domaćih političkih stranaka, već međunarodno-pravna obaveza Bosne i Hercegovine koja proizilazi iz pravosnažnih presuda međunarodnih sudova koje su donesene u periodu od 2007-2020. godine, kao i presuda Ustavnog suda i Suda Bosne i Hercegovine.

Dodaju i kako je postojeći etno-nacionalni koncept u BIH, koji je posebno izražen kroz ulogu domova naroda na nivou BiH i entiteta, neodrživ jer se pitanje vitalnog nacionalnog interesa u većini slučajeva zloupotrebljava.

S druge strane, praksa je pokazala da je entitetsko glasanje imalo mnogo pogubniji učinak na razvoj BiH nego zaštita vitalnog nacionalnog interesa.

„Naši principi su dobili najveću podršku nakon referenduma o nezavisnosti BiH, ovo je bio prvi pravi test, nakon toga“, kaže Stipe Prlić iz Hrvatskog nacionalnog vijeća

Osnovni problem leži u činjenici da Anex VII tj. povratak protjeranih i raseljenih nije adekvatno implementiran te imamo situaciju da je entitetsko postalo istovremeno i etničko glasanje.

Skoro 400 tužbi protiv BiH pred međunarodnim sudovima

Evropski sud za ljudska prava je u pet odvojenih presuda (2009. presuda u korist Sejdić-Finci protiv BiH, 2014. presuda u korist Azre Zornić protiv BiH, 2016. presuda u korist Ilijasa Pilava protiv BiH i Samira Šlaku protiv BiH, te 2020. presuda u korist Svetozara Pudarića protiv BiH) ocijenio da je Ustav BiH diskriminatoran, praktično prema svim građanima BiH, iz svih naroda i reda ostalih, a kojima se garantiraju sva prava iz Opće deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, te iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Do kraja 2020.godine Evropski sud za ljudska prava donio je 395 presuda protiv Bosne i Hercegovine, pri čemu su tužbu podnijeli pojedinci ili više njih.

Niti jedna od pravosnažnih presuda međunarodnih sudova nije provedena u BiH.

 

[đavolčić]

Živo nekog zaboli šta želi tzv NVO i civilni sektor.

 

[Alter_Ego_]

https://twitter.com/x/status/1493153554546237440

 

[missortr]

Смисао избора или ти како ЕУ/США творевине замишљају демократију (уопште), или ти како функционише протекторат:

---

- наметнуто више од 330 закона - мимо сагласности институција, изабраних представника власти;
- наметнуто више од 950 одлука - мимо сагласности институција, изабраних представника власти;
- смјењено више од 180 политичара - демократски изабраних представника од стране народа или непоштивање изборне воље грађана;

---

 

[JankoTheGreat]

Dodik: Branim RS čini mi se i u snovima​

VIJESTI Autor:N1 BiH14. feb. 202216:15 > 16:173 komentara
Podijeli:

• 
  
• 
  
• 
  

Izvor: Milorad Dodik (N1)
Srpski narod je domicilan u Bosni i Hercegovini i ima pravo da se bori za svoje interese, rekao je član Predsjedništva BiH Milorad Dodik.

Živo nekog zaboli šta želi tzv NVO i civilni sektor.

A tek tvoje misljenje sto je bitno...

 

[комшија]

Ahmetović za NAP: Sankcionisati odgovorne za destabilizaciju BiH, izbori se moraju održati!​

14.02.2022 20:50:00

(Patria) - Zastupnik Socijaldemokratske stranke Njemačke u Bundestagu i izvjestilac za Zapadni Balkan Adis Ahmetović u razgovoru za agenciju Patria kaže da je u reformi Izbornog zakona neophodna provedba presuda Evropskog suda, a kada je riječ o politikama koje podrivaju Dejton i stabilnost zemlje smatra da za takve političare treba uvesti sankcije.

“Značajna provedba presuda Europskog suda za ljudska prava, poput predmeta Sejdić- Finci iz 2009. godine, apsolutno je neophodna u reformi Izbornog zakona. Najvažniji političkicilj mora biti prevladavanje etničkih podjela u zemlji. Daljnje raspravljanje o načelu “legitimnog političkog predstavljanja” s druge strane, doprinijelo bi produbljivanju podjele i otežalo provođenje presuda. Održavanje izbora idućeg oktobra trebalo bi biti u vrhu prioriteta.

Izbori moraju biti pošteni, transparentni i bez manipulacije. Ako pregovori o reformi Izbornog zakona ne daju rezultat do izbora u skladu s odlukama Evropskog suda za ljudska prava, među ostalim, novi pokušaj reforme sveobuhvatnog izbornog zakona reforma bi se trebao desiti ubrzo nakon izbora”, kaže Ahmetović.

Kako kaže, najvažniji politički cilj mora biti prevladavanje etničkih podjela u zemlji.

Ahmetovića smo pitali šta je “zabilježio” tokom posjete Srbiji i Bosni i Hercegovini i šta je sa najavljenom strategijom Njemačke za rješavanje krize u BiH.

“Kao izvjestitelj, izvijestit ću najveću parlamentarnu grupu u njemačkom Bundestagu (SPD) o situaciji na Zapadnom Balkanu. Ali ovdje se ne radi samo o opisivanju političkog, gospodarskog i socijalnog stanja u regiji. Želio bih pokrenuti Odbor za vanjske poslove u Vladi Njemačke na konkretne korake na djelovanje za stabilizaciju situacije, da se očuva mir, ojačaju demokratske i liberalne snage i konkretnim učini mogućnost proširenja EU za sve države Zapadnog Balkana”. Strategiju koju ste spomenuli trenutno je u procesu konsultacija”, rekao je Ahmetović.

Ahmetović trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovinu opisuje “krhkom”, a na upit do kada će Njemačka i međunarodna zajednica tolerirati retrogradne politike kaže: “Međunarodna zajednica, uključujući Saveznu Republiku Njemačku, sa zabrinutošću gleda na rastući nacionalizam. Pokušaji potkopavanja Daytonskog mirovnog sporazuma i daljnje secesije ne ugrožavaju samo stabilnost u Bosni i Hercegovini, već i u Europi u cjelini.

Trenutna situacija ne može biti rješiva samo vanjskim utjecajem, ali cilj mora biti jačanje demokratsko-liberalnih snaga, a civilno društvo također mora sudjelovati u procesu jačanja pluralističkog demokratskog društva”.


“No, kao što sam ranije spomenuo, sankcije koje su objavile SAD nužan su i ispravan korak, koji bi i Njemačka trebala slijediti. Moramo poduzeti odlučne mjere protiv onih koji sudjeluju u korupciji destabilizacije i podjelama u regiji, kao i protiv onih koji to omogućavaju i podržavaju te radnje”, kaže Ahmetović za Patriju.


Mladi zastupnik SPD-a u Bundestagu, porijeklom iz Bosne i Hercegovine ranije je najavio da sa kolegama Dietmarom Nietanom i Josipom Juratovićem radi na pripremi prijedloga za stabilizaciju BiH, a za Patriju otkriva šta je cilj: “Želimo pružiti podršku liberalno-demokratskim snagama na Zzapadnom Balkanu. Zbog ovog razloga, također, s prioritetom radimo na približavanju regije EU i njenoj integraciji u EU”.


“Napredak možemo samo napraviti u saradnji i kroz dijalog. To, naravno, zahtijeva širok dijalog i saradnju sa svim razinama. Plan je trenutno u procesu konsultacija. Pod uvjetom da druge dvije strane u koaliciji, FDP i Zeleni pristanu na ovaj plan, on može ići u parlamentarnu proceduru”, zaključuje Ahmetović.

 

[đavolčić]

A tek tvoje misljenje sto je bitno...

Kako bih ti rekao? Ja u BiH živim. Za razliku od tebe. Naravno da moje mišljenje nije najbitnije na svijetu. Ja sam "običan, mali" čovjek. I ne mislim da sam sad ne znam kako bitan. Ali ja glasam. I moj glas i stav je bitan. A ne nekakvih predstavnika civilnog društva. I sem toga te organizacije obično služe za čisto pranje para.

 

[комшија]

​

​

Građani Drvara treba da kazne vlast SNSD-a i HDZ-a​

- Mi očekujemo da građani Drvara izađu referendum i kazne vlast predvođenu SNSD-om i HDZ-om koja skoro ništa konkretno nije uradila u opštinama Кantona 10 u prethodnom periodu. Imamo puno povjerenje i u gospodina Raduna i u odbornike SNS-a i ove koalicije...kazao je Borenović.

11.02.2022

- Našem narodu iz FBiH potrebna je iskrena i suštinska podrška, te će s te strane PDP podržati SNS FBiH u njihovim naporima da na istinski, pravi, domaćinski način zaštite interese srpskog naroda u FBiH. Oko SNS FBiH su se okupile većina stranaka sa sjedištem u Republici Srpskoj, odnosno možemo reći: svi su zajedno kontra SNSD-a i HDZ-a – rekao je predsjednik PDP-a Branislav Borenović nakon sastanka sa predsjednikom Srpske napredne stranke FBiH Duškom Radunom i odbornicima iz Drvara, Glamoča, Grahova i Drinića.

Borenović je rekao da je na osnovu pomenutog zajedništva donesena i odluka o pokretanju opoziva načelnice Drvara i koja treba biti potvrđena na referendumu 8. maja:

- Mi očekujemo da građani Drvara izađu referendum i kazne vlast predvođenu SNSD-om i HDZ-om koja skoro ništa konkretno nije uradila u opštinama Кantona 10 u prethodnom periodu. Imamo puno povjerenje i u gospodina Raduna i u odbornike SNS-a i ove koalicije. Ovi ljudi su hrabri, iskreni i odlučni da se bore za bolji položaj našeg naroda u FBiH. Uvjeren sam da će se desiti promjene kada je u pitanju i odnos prema pravima Srba, u smislu da zaista budu jedan od tri konstitutivna i ravnopravna naroda u svim dijelovima Fedracije. Na našu podršku uvijek mogu računati, a u narednom periodu planiramo potpisati i zvanični sporazum o saradnji – istakao je Borenović.

Duško Radun, predsjednik SNS FBiH, zahvalio predsjedniku i rukovodstvu PDP-a na ukazanom povjerenju i željom za saradnjom.

- Ovo je jedan iskorak u odnosu prema Srbima u FBiH. I mi, koji smo ostali u FBiH i tu branimo srpske interese, kada se usudimo biti protiv njihove loše politike, od strane SNSD-a automatski bivamo predstavljeni kao neki izdajnici. A zapravo sve srpske stranke, osim njih koji su sa HDZ, stoje na jednoj strani, na strani borbe za naš položaj i sa istinskom voljom da stanu uz Srbe u FBiH – istakao je Radun.

On je rekao da će istrajati u borbi za bolji položaj Srba u FBiH, a da će ta borba, kako kaže, biti lakša uz saradnju sa PDP-om.

Pozvao je ljude iz Grahova, Drvara i Glamoča koji žive u Banjaluci da na izborima za Savjete mjesnih zajednica 20. februara podrže listu „Za naša naselja“ koju čine PDP i partnerske stranke u Banjaluci.

Sastanku su prisustvovali i potpredsjednica PDP-a Jelena Trivić i član Predsjedništva stranke Draško Stanivuković.


(BN)

 

[missortr]

Ahmetović za NAP: Sankcionisati odgovorne za destabilizaciju BiH, izbori se moraju održati!

Знаш ли како су вам деде прошле подржавајући Швабе ...

Građani Drvara treba da kazne vlast SNSD-a i HDZ-a​

О, неееееееее ... опе'

 

[комшија]

PREDSJEDNIK CIK-A

Bakalar: Za prolongiranje izbora nije dovoljan politički dogovor​

Za drugačije postupanje nužne su izmjene Zakona, napisao je Bakalar na Twitteru

Predsjednik Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine Željko Bakalar

---

Predsjednik Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine Željko Bakalar oglasio se na Twitteru povodom izjava pojedinih političara koji su spominjali mogućnost prolongiranja izbora dok se ne usaglase stavovi o reformi.

- Iščekivanje “političkog dogovora” nije pravni osnov za prolongiranje raspisivanja izbora. Navedeno nije pravni osnov ni za prolongiranje provedbe izbora, niti za raspisivanje izbora na drugi datum, sem onog propisanog zakonom. Za drugačije postupanje SIP nužne su izmjene Zakona - napisao je Bakalar na Twitteru.

• 

 

[комшија]

Arnautović: Odgoda izbora samo ako ne bude novca, raspisivanje do 4. maja​

Zakon je vrlo jasan i prema članu Izbornog zakona BiH izbori se održavaju prve nedjelje u oktobru, ako se ne poklapaju sa nekim od vjerskih praznika konstitutivnih naroda BiH, istakao je Suad Arnautović, član Centralne izborne komisije BiH, u emisiji “Rezime” na Federalnoj televiziji.

– Mi smo provjerili, 2. oktobra nema praznika i prema tome oni će se održati tada, pod uvjetom da se osiguraju sredstva i drugi neophodni uvjeti. Raspisat će se 150 dana prije tog 2. oktobra, što je otprilike 3. ili 4. maj ove godine. Oni se mogu odgoditi u situaciji da nam se uskrati budžet – rekao je Arnautović.

Pojašnjava da je u Izbornom zakonu predviđena mogućnost za prijevremene, odgođene i ponovljene izbore.

– Izbori se mogu odgoditi, i to je naša nadležnost, najviše 30 dana od dana već zakazanih izbora, ako u nekoj izbornoj jedinici ili na nekom biračkom mjestu nije moguće organizirati izbore kako je predviđeno zakonom. Ako budu igrali igru koju su igrali 2020. godine i uskrate nam budžet, mi smo tada lokalne izbore raspisali u maju, a budžet nam je operativan bio tek u julu. I tad su se igrali sa živcima birača i državljana BiH i jedan od scenarija je da će se to desiti i za ove izbore – kazao je Arnautović.

Arnautović kaže da visoki predstavnik Kristijan Šmit (Christian Schmidt) još nije posjetio CIK i nije ostvario kontakt s njima direktno.

– Bilo bi vrlo i mudro i potrebno da se sastanemo i da razmijenimo mišljenje. Doduše, primilo smo jednog od njegovih političkih savjetnika i obavili smo razgovor sa još nekim njegovim saradnicima, ali direktnog kontakta s njim nije bilo. Međutim, ovo što smo čuli za vrijeme neumskih razgovora kada je kazao da će izbora biti, to je ustvari čvrsto uvjerenje da se treba primijeniti vladavina prava i u ovom slučaju. Mi članovi CIk-a smo imenovani da provodimo zakon, a ne da ga ne provodimo. Prema tome ne može biti druga interpretacija. Samo nas neko može onemogućiti sa ovim ili onim načinom, evo npr. kao što je uskraćivanje novca – istakao je Arnautović.

CIK će sigurno raspisati izbore do 4. maja​

Na pitanje postoji li neki drugi način na koji se može obezbijediti novac potreban za raspisivanje i organiziranje izbora, odgovara:

– Prema članu Izbornog zakona CIK-u je potrebno osigurati sredstva 15 dana nakon dana raspisivanja. Ako nema operativnih sredstava onda ih odgađamo do mjesec dana. Nakon toga mi ne možemo više odgađati svaki put. Osim te mogućnosti da iz budžeta dobijete sredstva, postoji mogućnost donacija itd., ali opet preko budžeta.

O eventualnom bojkotu izbora HNS-a kaže da prije svega treba razlučiti dva pojma – “bojkot je jedno legalno političko sredstvo, to je čin moralne osude kojom se odbija saradnja npr. sa državom. Vrlo je interesantno što bi to bilo odbijanje saradnje državnih funkcionera jer jedan veliki broj je na državnim funkcijama, sa samom svojom državom. Dakle to je organizirano odbijanje saradnje sa nekim, nečim. I to je jedan par rukava. Međutim, sasvim je drugi poduzimanje protupravnih radnji da biste drugoga spriječili da ostvari svoje biračko pravo. A to je vrlo jasno u glavi 15 Krivičnog zakona opisano. Ja mogu da bojkotujem i da ne izlazim na izbore, ali ne smijem ništa uraditi da Vas spriječim, ako Vi želite. Prema tome, ja mislim da ima dovoljno pasa osim šarova. Ima stranaka i pojedinaca koje bi se vjerovatno prijavile za učešće na izborima mimo onih koji bi bojkotovali.”

 

[комшија]

Okončani pregovori u Neumu: Bez konkretnih dogovora o političkim pitanjima, “načelna” podrška unapređenju izbornog integriteta​

30.01.2022

Pregovori u Neumu su završeni. Ono što smo i najavili – dogodilo se. Nikakav konkretan dogovor o političkim pitanjima nije postignut, saznaje Istraga.ba. No, kako bi se ostavio prostor za nastavan pregovora o izmjenama Izbornog zakona, učesnici će saopćiti da je “atmosfera bila dobra”, da je “došlo do pomaka u pregovorima”. Ali suštinski, pregovori u Neumu su – propali.

“Jedino što je usaglašeno je načelna podrška unapređenju izbornog integriteta”, kazao je sagovornik Istrage.

To je, upravo, ono o čemu smo pisali u subotu navečer. Dogovora o izmjenama načina izbora članova Predsjedništva BiH iz Federacije BiH – nema. Kao što nema dogovora i smanjenju nadležnosti Doma naroda Federacije BiH na čemu su insitirali pregovarači iz Sarajeva. Da su pregovori propali, potvrđuje i činjenica da lideri stranaka iz Republike Srpske uopće nisu pozvani u Neum, iako im je ranije najavljeno da će ih pozvati kako bi se izjasnili o dogovoru stranaka iz Federacije.

“Nas niko nije pozvao. Mi smo u pripravnosti”, kazao je za Istraga.ba predsjednik SDS-a Mirko Šarović.

Podsjećamo, u petak popodne delegacijama SDA, NiP-a, SBB-a i NES-a, ponuđen je modificirani prijedlog HDZ-a BiH koji podrazumijeva elektorski način izbora članova Predsjedništva BiH. I to samo članova Predsjedništva iz Federacije BiH. U Republici Srpskoj bi ostao dosadašnji način izbora. Dakle, RS bi bila jedna izborna jedinica, dok bi Federacija, prema ovom prijedlogu bila podijeljena na deset izbornih jedinica koje bi davale određeni broj elektora, koji bi potom birali članove Predsjedništva BiH.

Članovi delegacija su preračunali. Primjenom ponuđenog modela, a gledajući rezultate posljednja tri izborna ciklusa, član Predsjedništva BiH bi uvijek bio kandidat HDZ-a BiH. Ali i to je Draganu Čoviću malo.

„HDZ BiH traži vrste takozvanih osigurača“, pojašnjava sagovornik Istrage.

Prvi osigurač je – etnički prefiks. Drugi podrazumijeva takozvane plutajuće kantone. I na kraju, kao treći osigurač, HDZ predlaže da članove Predsjedništva iz Federacije potvrđuju delegati u Domu naroda BiH, odnosno u bošnjačkom i hrvatskom klubu.

To je, zapravo, prijedlog koji se nedavno pojavio u medijima i kojim se, praktično, garantira HDZ-ovom kandidatu izbor člana Predsjedništva BiH.

Prijedlog, prema informacijama Istrage, nije bio prihvatljiv liderima političkih partija iz Sarajeva. No, svi su bili spremni pristati na elektorski model pod jednim uslovom – smanjenje ovlasti Doma naroda Federacije.

„Ali Dragan Čović, zapravo, ne želi da razgovara o smanjenju nadležnosti Doma naroda FBiH“, objašnjava sagovornik Istrage.

Tako je elektorski sistem propao. Na dnevni red je, potom, došao prijedlog o kojem je nedavno govorio lider SNSD-a Milorad Dodik. Nacionalni prefiksi bi ostali, ali bi pored nje pisalo i predstavnik ostalih. Recimo, u slučaju hrvatskog člana Predsjedništva BiH bi pisalo – Član Predsjedništva BiH iz reda hrvatskog naroda ili ostalih.

Ali i tu opciju HDZ BiH ne prihvata. I upravo je to jedan od razloga propasti pregovora.

 

[Branko Lori]