izbori 2012

poverenje dajem


  • Ukupno glasova
    396
  • Anketa je zatvorena .
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Већ 12 година влада ''демократска'' опција. Последње 4 године су кулминација њихове власти. О резултатима, где су довели државу и народ, не треба трошити речи.
И ево, почиње изборна кампања ... гледамо лакрдију. Бомбардују нас лажима уочи избора, просто нас даве ... а најмање је битно у каквој беди живи огромна већина народа, захваљујући њима

ПРЕДСТОЈЕЋИ ИЗБОРИ СУ ИСТИНСКИ ТЕСТ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ ОВОГ НАРОДА
 
Парастоси

У петак 9. марта на Тргу Републике, некада смо га звали Трг Слободе, обележена је годишњица првих великих демонстрација против тадашњег режима у Србији. Запаљене су и свеће убијеном студенту Бранивоју Милиновићу и настрадалом полицајцу Недељку Косовићу, чијих имена се Вук Драшковић сети само када обележава дан свог хапшења.

У петак увече око 19.37 крадоначелник Београда Драган Ђилас изашао је из зграде Скупштине града и ушао у један од блиндираних џипова, који су потом, у колони, кренули ка згради Председништва Србије. Ова два здања удаљена су једва 50 метара! Али, није градоначелник мачји кашаљ па да иде пешке, да се изложи погледима суграђана, који би га, из парка, могли гласно опсовати. Гладан је то и опљачкан народ, а са таквом сиротињом господин Ђилас не жели да има посла. Ко **** ту стоку која служи за јахање, пљачкање и гласање!

У суботу, 10. марта, Чеда Јоваовић и његови партнери прошетали су се са следбеницима градом, обележавајући годишњицу убиства премијера Зорана Ђинђића. У тој колони препознао сам неколико њих које треба извести на суд, као организаторе смакнућа премијера. Каква лакрдија - убице одају пошту убијеном!

Сутрадан је у Пожаревцу одржан парастос бившем председнику Србије, кога су уморили у Хагу, у притворској ћелији. Они који су два дана раније обележавали парастос убијенима, нису помињали председника Милошевића. Његовом парастосу присуствовао је од његових бивших сабораца једино Милутин Мркоњић, који се понео као човек и није се крио кад је дошао да се помоли за душу свог бившег председника.

У овој опустошеној и разореној земљи, једино су гробља понела. Све су пунија, и на сахране се чека данима! Умире се од малигних болести, због зрачења од бомбардовања, због отпада који се складишти на непрописан и јефтин начин у Србији, умире се од глади, од стреса, од болести које узрокују безнађе и срамота...

Ове године без посла ће остати још неколико десетина хиљада радника, у пензију ће по сили закона морати да оде још толико запослених који немају пензијског стажа, јер им послодавци и по десет година нису уплаћивали доприносе...

Сваког јутра, већина грађана буди се мамурна, са суморним мислима после тешких снова, од страха да баш тог дана не остану без посла, да сутрадан не могу да нахране децу.

Док идем улицом примећујем да велики број људи носе на реверима црни флор, што упућује на то да су у жалости, да су изгубили оца или мајку, брата, сестру, неког најмилијег.

Лекови су у Србији све скупљи, и старији грађани умиру од обичне упале. Новац за прегледе, за заказивање специјалистичких прегледа или за давање мита више нико нема.

Сваке суботе гробља у Србији "оживе", дају се седмодневни и четрдесетодевни помени. Србија се пресељава на гробља. Парастоси су масовне "манифестације".

Из Брисела поручују све нова и нова стезања каиша. Од тог стезања душа излази на нос. Питао бих те злотворе где је граница људске издржљивости?! Колико грађана Србије треба да умре да би олош, који прима милионе евра за свог мандата, рекао да је доста, и да нам, уместо кредита, омогући да добијемо власт која ће те кредите трошити на отварање радних места, да грађани почну да живе од свог рада, а не од социјалне помоћи.

Милован Бркић
 
moj glas ide dss-u zato što ova politika u zadnje 4 godine pogrešna, pre svega ekonomska ai poltika prema EU, dovoljno je samo setiti se 2008 koliki je bio evro i cene hrane, komunalije i osatalo, a kolike su danas pametnom dosta,
 
"...na kraju mi je prišao jedan mladi Rom i u poverenju, ali da se čuje, rekao da stranke u Vranju nude 10 evra za glasove. Ko nudi, svi nude. Ko prihvata, svi prihvataju. I to po više puta. "

http://blog.blic.rs/792/U-Vranje-laganje


Што би рекао Дел Бој, мућкарош, чијем занату, мућкама, озбиљно конкуришу само српски политичари:

„Ко рескира, профитира.“

Држећи се те филозофије, странке, уз пратећи ризик, „цењеним бирачима“ нуде одређену суму, да би на безизборним изборима гласали за њих.

Тако у Врању, на пример, странке закупљују гласове за 10 евра „по комаду“.

Које странке то нуде бирачима?

Све.

А ко прихвата?
Како рече један Врањанац: „Сви. И то по више пута.“

Бираче, који, као и политичари, нуде обећање да ће гласати баш за ту, а не за ону странку, разумем.
Криза. Немаштина. Па сваки динар, тј. евро добро дође.
Ионако им све те странке изгледају исто, па је свеједно којој ће дати глас.
А паре није лоше узети од свих. :-)

Тако су, ето, јадне странке постале предмет манипулације од стране несавесних бирача.
А шта ако све то, после Ђурђевдана, оде и корак даље, па се ти манипуланти, бирачи, на пример, определе за то да се пониште резултати избора и да се успостави нов систем у којем за политичаре неће бити места ?
Зар такве потенцијалне издајнике да подмићују, тј. плаћају им за гласове?

Иначе се све партије около залажу за департизацију, колико год то у њиховом случају било блесаво и равно залагању за самоубиство.
Изгледа да су изгубиле не само меру, него и компас.

Понека додворавања жељама народа могу, бар за њих, да буду и погубна.:)
 
Чеда је на прошлим изборима нудио 20 евра, фалило му 50 000 до цензуса.... Прича се да су амери одрешили кесу и дали 2 милиона евра Чеди и екипи......
 
Pa ovo se radi odavno, ne samo za ove izbore. Najvise se prodaju Romi i ostali siromasni slojevi, za novac ili robu (brasno, zejtin, secer itd). Naravno, ne mozes svoj glas da prodas vecem broju stranaka, jer dobijes mobilni s kojim napravis fotografiju kao dokaz da si glasao za tu stranku od koje si uzeo robu ili novac.
 
"...na kraju mi je prišao jedan mladi Rom i u poverenju, ali da se čuje, rekao da stranke u Vranju nude 10 evra za glasove. Ko nudi, svi nude. Ko prihvata, svi prihvataju. I to po više puta. "

http://blog.blic.rs/792/U-Vranje-laganje


Што би рекао Дел Бој, мућкарош, чијем занату, мућкама, озбиљно конкуришу само српски политичари:

„Ко рескира, профитира.“

Држећи се те филозофије, странке, уз пратећи ризик, „цењеним бирачима“ нуде одређену суму, да би на безизборним изборима гласали за њих.

Тако у Врању, на пример, странке закупљују гласове за 10 евра „по комаду“.

Које странке то нуде бирачима?

Све.

А ко прихвата?
Како рече један Врањанац: „Сви. И то по више пута.“

Бираче, који, као и политичари, нуде обећање да ће гласати баш за ту, а не за ону странку, разумем.
Криза. Немаштина. Па сваки динар, тј. евро добро дође.
Ионако им све те странке изгледају исто, па је свеједно којој ће дати глас.
А паре није лоше узети од свих. :-)

Тако су, ето, јадне странке постале предмет манипулације од стране несавесних бирача.
А шта ако све то, после Ђурђевдана, оде и корак даље, па се ти манипуланти, бирачи, на пример, определе за то да се пониште резултати избора и да се успостави нов систем у којем за политичаре неће бити места ?
Зар такве потенцијалне издајнике да подмићују, тј. плаћају им за гласове?

Иначе се све партије около залажу за департизацију, колико год то у њиховом случају било блесаво и равно залагању за самоубиство.
Изгледа да су изгубиле не само меру, него и компас.

Понека додворавања жељама народа могу, бар за њих, да буду и погубна.:)
Pa "demokratija" je farsa, i s ovim i bez ovoga.
 
"...na kraju mi je prišao jedan mladi Rom i u poverenju, ali da se čuje, rekao da stranke u Vranju nude 10 evra za glasove. Ko nudi, svi nude. Ko prihvata, svi prihvataju. I to po više puta. "

http://blog.blic.rs/792/U-Vranje-laganje


Што би рекао Дел Бој, мућкарош, чијем занату, мућкама, озбиљно конкуришу само српски политичари:

„Ко рескира, профитира.“

Држећи се те филозофије, странке, уз пратећи ризик, „цењеним бирачима“ нуде одређену суму, да би на безизборним изборима гласали за њих.

Тако у Врању, на пример, странке закупљују гласове за 10 евра „по комаду“.

Које странке то нуде бирачима?

Све.

А ко прихвата?
Како рече један Врањанац: „Сви. И то по више пута.“

Бираче, који, као и политичари, нуде обећање да ће гласати баш за ту, а не за ону странку, разумем.
Криза. Немаштина. Па сваки динар, тј. евро добро дође.
Ионако им све те странке изгледају исто, па је свеједно којој ће дати глас.
А паре није лоше узети од свих. :-)

Тако су, ето, јадне странке постале предмет манипулације од стране несавесних бирача.
А шта ако све то, после Ђурђевдана, оде и корак даље, па се ти манипуланти, бирачи, на пример, определе за то да се пониште резултати избора и да се успостави нов систем у којем за политичаре неће бити места ?
Зар такве потенцијалне издајнике да подмићују, тј. плаћају им за гласове?

Иначе се све партије около залажу за департизацију, колико год то у њиховом случају било блесаво и равно залагању за самоубиство.
Изгледа да су изгубиле не само меру, него и компас.

Понека додворавања жељама народа могу, бар за њих, да буду и погубна.:)

posto se pogodi hehehhe
 
Један од јунака наше одбране у току `99.г., Ђорђе Аничић, даје подршку Дверима.
То је лепо и драго ми је због тога што један такав човек подржава националну опцију.


Иначе, упоредите ко даје подршку патриотским странкама, СРС-у, покрету Двери и ДСС-у, а ко даје двема водећим ЕУро партијама(плус сателити) - углавном проститутке, како физичке, тако и интелектуалне.
 
Са једне стране имамо господина Аничића, Косту Чавошког и многе друге угледне и поштене људе, а са друге стране, насупрот поштеним и часним људима, имамо "другосрбијаше" и личности као што су Чедина Карлеуша, Томине моделсице и сличне сподобе.
 
Са једне стране имамо господина Аничића, Косту Чавошког и многе друге угледне и поштене људе, а са друге стране, насупрот поштеним и часним људима, имамо "другосрбијаше" и личности као што су Чедина Карлеуша, Томине моделсице и сличне сподобе.

Čuj ovako... ja sam mislio da vam je pristupio onaj Mađar Zoltan koji je stvarno oborio avion a ne ovaj anonimus.

Dalje... ne širi dezinformacije, jer ta bivša modelisica nije Tomina već Veljin kandidat (koalicionog partnera).

Možda je bolje da nisam ništa napisao, jer će tema vrlo brzo otići na dno ekrana kao jako nezanimljiva.
 
Ovaj Aničić je ispao žešći smrad.


Penzionisani pripadnici 3. raketnog diviziona PVO koji su oborili američki bombarder F 117A predstavili su juče ratni dnevnik pod naslovom „Smena“, čiji je autor pukovnik u penziji Đorđe Aničić, zamenik komandanta te raketne jedinice.



- Ta letelica nije srušena zahvaljujući tehničkim inovacijama komandanta jedinice pukovnika Zoltana Danija, jer tih inovacija nije ni bilo. Borbena posluga funkcioniše kao tim, a taj tim je uništio F117 - tvrdi Aničić.
Zoltan Dani, penzionisani oficir, pomirljivo je uzvratio na prozivke svojih bivših kolega:
- Nikada nisam izjavio da sam samo ja zaslužan za obaranje aviona, jer tako nešto pojedinac i nije u stanju da uradi. Ko je pažljivo pratio moje izjave, videće da sam govorio upravo suprotno, da su za to zaslužni ljudi sa kojima sam radio i moji najbliži saradnici, među kojima je i Đorđe Aničić, inače izvanredan starešina. Njega sam prihvatio u svoj tim zbog toga što odlično poznaje tehniku, što je bio kreativan i sposoban za rad u otežanim situacijama - kaže Dani, koji ne želi da komentariše razloge zbog kojih ga je Aničić prozvao.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top