Izazovi na poslu

jel si imala nekad konflikt i kako si ga rešila, na poslu, mislim na neki koji nije mogao da se zaobiđe nego je moralo da se reši i bilo je bitno

Konflikti su neizbezni, ali ih ne dozivljavam nuzno kao nesto lose - poticu na promene, pronalazenje boljih resenja,...ako nista drugo razbiju monotoniju...:lol:
...sve zavisi od konflikta...za neke ti treba citava strategija, debeli zivci i dosta vremena, neke resis u hodu, druge ostavis neresene da smrde, treci se rese bez uplitanja.,..
....najbolji je mesoviti kolektiv (par muskaraca da prizemlji svadljive zene), najlepse ujedno i najteze mi je bilo u muskom (ja jedina zena), a najbezveznije mi je u malom zenskom...
 
A da pocnes da trazis neki bolji posao ili otvoris svoju firmu?

Volela bih da pre toga, ako se ikada dogodi, prvenstveno budem načisto sama sa sobom da li neke stvari treba da uradim ovako ili onako (u koje bitke da ulazim, a koje da propustim), prosto razmišljam da mi je na ovom poslu pružena prilika da naučim da se nosim s različitim tipovima ljudi pa tako i onima s najnižim pobudama kojima čak nije ni mesto na poslu. Osim toga, tko mi garantuje da me na novom poslu ne čeka isto ili još gore, za sada sam ovde barem sigurna (znam da je ovo razmišljanje iz zone komfora, ali čovek mora da nauči da balansira među različitim tipovima ljudi i svojih potreba, pogotovo ako smatra da je predodređen za bolje stvari ili za privatan posao)
 
A da pocnes da trazis neki bolji posao ili otvoris svoju firmu?

Netje ljudi da rizikuju, da rade i crnče---sede. ćute i vataju krivine, a nameštaju drugima koji su sposobniji...... vodaju ih ko majmune da igraju stoni-tenis u 4 banke na tim bildinge, rade ko ovce od jutra do sutra, al standard ybga...i još se bune..pa ša se buniš, šasebuniš.....msm, bune se anonimno....a glasaju za sns...tojest...radili bi oni bolje da mogu bolje... tojes umeju...nešto da rade...
 
Da li na poslu treba da se bude dobar sa "klanom" kojem je glavna tema kada će ko na godišnji, ko će manje da radi, ko će na koga da prebaci odgovornost, ko će da bude budući šef itd... Ili da se poštuje nadređenog, ne istjeruje previše pravda, da se manje sudeluje u ogovaranjima, a više da se informiše po pitanju posla...

Smučio mi se život od ovog kolektiva koji si opisala - sve nekakve lenčuge, kukači i ogovarači.
Na poslu pre svega treba da se radi :) Ljudski kontakti površni, fini i veseli (osim ako ti se neko baš svidi pa poželiš da se družiš).
+ Ako je neka osoba karakterno odvratna, a ja iz nekog razloga ne mogu da napustim posao i moram da radim sa njom, pravim se da ne vidim šta ona radi, ili da nisam razumela šta se dešava, ili da sam rasejana pa sam zaboravila.

Jbt. čovek mora pola života da izigrava budalu zbog transfera blama... Ili to, ili da se svađa svakih pet minuta :evil:
 
Апсолутно тачно, чак и кад је шеф шкарт који прави кланове и манипулише на фору ''завади па владај''.

Мој посао је такав да имам пуну аутономију у раду, тако да нема сударања ни са ким.Стриктно се зна шта је чије задужење и то је уобличено у писаној форми тако да је уваљивање посла од стране колега сведено на оно ''је л' можеш , молим те, да ми помогнеш?''.
И наравно да се испомажемо кад је нужда.
Колектив је женски. Сплетки је било. Али како нас има на списку са све чистачицама 19, те персоне су врло брзо обележене и изоловане суптилно.
Моја нарав је весела и са свима добро функционишем.
Кроз године рада сам схватила да у послу могу да се дружим само са онима с којима сам ''егал''. Док са људима који су ми подређени, дружење се увек окончавало мојим разочарењем- једноставно, људи забораве да си им на послу надређени и почну да одбијају задужења или да фушаре свој посао јер сматрају да другарство толерише све.
Тако да сам и ту, временом, подвукла црту.
С двоје колега сам заиста блиска. Заједно смо све муке и школе прошли. Дружимо се и приватно. Познајемо се породично.
Кланове немамо, тако да немам проблем ком се царству приволети. :)
За годишњи се лако договарамо.
У сваком случају, кад изађем с посла, у 99% случајева га не помињем код куће осим ако циљано није тема. То нешто значи. ;)

Ne znam
Ranije sam pričala o poslu sada više ne
Saopstim kad imam nesto bitno
Pošto je dosta toga što radim zanimljivo širokim masama trudim se da ćutim i pred mužem a ostalima ne pričam ništa
Sve poslovne tajne čuvam strogo i bez izuzetka
Ljudi bi nešto i pitali ali ja ćutim
 
Smučio mi se život od ovog kolektiva koji si opisala - sve nekakve lenčuge, kukači i ogovarači.
Na poslu pre svega treba da se radi :) Ljudski kontakti površni, fini i veseli (osim ako ti se neko baš svidi pa poželiš da se družiš).
+ Ako je neka osoba karakterno odvratna, a ja iz nekog razloga ne mogu da napustim posao i moram da radim sa njom, pravim se da ne vidim šta ona radi, ili da nisam razumela šta se dešava, ili da sam rasejana pa sam zaboravila.

Jbt. čovek mora pola života da izigrava budalu zbog transfera blama... Ili to, ili da se svađa svakih pet minuta :evil:

eto baš ovako! :ok:
radim u firmi u kojoj imam sedmoricu kolega. Kao Snežana i patuljci smo :lol: O ogovaranju i spletkama nema govora nemaš sa kim da opleteš :lol:
 
eto baš ovako! :ok:
radim u firmi u kojoj imam sedmoricu kolega. Kao Snežana i patuljci smo :lol: O ogovaranju i spletkama nema govora nemaš sa kim da opleteš :lol:

" Bolje Snežanu sedam puta nego patuljke po jedanput " :zkez:
Sori, ali morao sam da citiram ovaj aforizam :zag: :ortaci2:

@ tema :
Uvek sam bio solo igrač ! Zaposlio sam se relativno mlad i od starta me gušio kancelariski posao :
Ćale ( Veliki proleter i idalista:pop:) me prebaci na montažu kaže da se tu izdrilujem medj radnicima i na montaži da nemogu da me driblaju posle , i tu me gušilo, upravo to jajarenje, klanovi i sitne male duše!
Čim mi se ukazala prilika ,otišao sam u institut " Boris Kidrič ! iz Vinče , na specijalizaciju za industriskog radiografistu!
13 generacija profesionalnih serifikovanih radiografista u nekadašnjoj Ygoslaviji !
Cela Yuga je tada imala možda 20-ak ekipa ( Termo elektro, SZP-Vranje, Minel, Braća Kaurići, Mostogradnja Institut za ispitivanje materija srbije......) Putovali smo po celoj Yugoslaviji i snimali varove , radili ultra zvuk, penetraciju i merenje tvrdoće po industriskim objektima! 3 godine sam bio na dnevnicama i imao na raspolaganju Forda tranzita sa rengenom i defetoskopom ( Kobaltna bomba) i foto labaratorijom
Baš sam se izživeo i naputovao ( Lepi dani mog detinjstva :D) I to sam izgustirao !
Bavio sam se posle termičkom obradom zavarenih spojeva i na kraju dogurao do tehnologa za zavarivanje !
Zadnji vitalan investicioni objekat koji sam ispratio je termo-elektrana u Drmnu !
I to sam izgustirao :fdlan:

Odlazim u Austriju i tu se prebacujem na gradjevinu :eek: Svi u šoku !!! :dash:
Dalje mislim da sam pisao jednom !
Skrasio sam se kao preduzetnik sa privatnom radnjom ( SZR)
I to sam izgustirao :(
Valda zato što ne trpim autoritete, klanove i ljudsko nerazumevanje !

Opet se raspisah !
 
Poslednja izmena:
e ti što brste kafe i tračeve i nepravde po pola dana - užas
izbegavam
podržaću uvek kolegu u realnim zahtevima, i pred šefom i svugde
ne libim se reći kad imam priliku ništa od toga, tj uvek treba pokušati
volim da se radi i kratke pauze, zdrava šala i nazad na posao
 
Da li na poslu treba da se bude dobar sa "klanom" kojem je glavna tema kada će ko na godišnji, ko će manje da radi, ko će na koga da prebaci odgovornost, ko će da bude budući šef itd... Ili da se poštuje nadređenog, ne istjeruje previše pravda, da se manje sudeluje u ogovaranjima, a više da se informiše po pitanju posla...

Pitam, jer se nekako bolje osećam kad se posvetim poslu, nego kad se svako malo žalim na nepravdu među nadređenima i podređenima, da s nekim ne pričam 5 dana, jer me krivo pogledao pa čak i kad to znači da možda neću na godišnji odmor kad i svi i da ću možda ispasti "glupa", jer se ne prenemažem i ne glumim žrvtu kako u privatnom tako ni u poslovnom životu. Neke kolegice se večito žale i zbog toga imaju različite beneficije kod nadređenih (više spojenih dana godišnjeg odmora, prešutno im se dozvoljava da prebace posao na drugoga), ali nijedna od njih nije zadovoljna svojim statusom i večito se uspoređuju s drugima.

Iskreno, nisam baš imala prilike popričati s nekim tko je više u hijerarhiji, zanima me da li se i oni žale na premale plate, previše posla, premalo godišnjeg i sl. ili nekako uspjevaju uskladiti poslovni i privatni život bez da se počupaju s drugima zbog toga? Mogla bih i sama da okrenem igru u svoju korist, da sam jedan dan dobra s jednim, drugi dan s drugim, da prenosim tračeve malo ovom, malo onom, dramim i ulizujem se gdje je potrebno, ali stvarno ne vidim smisao toga pa vas molim da me malo prosvetlite :) Da li je posao samo plata i uspešno balansiranje u međuljudskim odnosima ili više od toga?



Jadan je to osećaj kad ustanoviš da tvoj doprinos firmi temeljen na dvadesetak godina škole i usavršavanja, znanja i iskustva koje si stekao, tvom tupavom šefu finansijski manje vredi nego doprinos nekih socijalno i politički inteligentnih dronjaka. Alternativa je da pregrizeš ponos, aktiviraš druženje i plivaš s istima ili odeš. Ne osuđujem one koji su ostali, ali ja sam otišao u slobodne strelce. Moja firmica moja slobodica. :)
 
Zahvaljujem svima na komentarima i primerima!

Kada sam došla da radim ovde pre skoro decenije, pomislila sam koliko je sve ušminkano prema Van da se sakrije nered koji vlada unutra (podmetanja, nekakav opšti strah, neupućenost). Govorili su mi da šutim i radim i stičem iskustvo, jer "svugde je tako". No ta maska je počela da se topi, da li zbog nesposobnosti da se prate promene ili baš zbog tog odnosa zaposlenika prema radu i firma se naglo strmoglavila prema propasti, na životu je još drže jedino stara slava i gomila ljudi koja je tu došla preko nekakvih političkih i drugih veza.

Zato više i ne doživljavam osobno te nekakve degradacije, nemogućnost napredovanja, stagnaciju i naposletku nazadovanje. Ja i da krenem u privatan posao, nisam imala od koga naučiti kako se radi, uzor su mi zaposlenici sa dna hijerarhijske lestvice koji su često potezali i za druge da bi prehranili svoju obitelj i da ne bi sutra ostali na ulici kada dođe "smena". Kako biti dobar šef, a da ne posvađaš celo odeljenje, da ne bude preko leđa kolega, da ostaneš normalan umesto da te ne poštuju i da te se boje - ja takvog uzora nemam.
 
Ni ne treba ti uzor...uostalom, imas lep primer kako ne bi trebalo da bude..pa na osnovu toga gradis kako mislis da bi trebalo da izgleda...privatnom poslu te niko nece nauciti (retki imaju priliku za to, posebno da uce od zbilja dobrih), a i treba da budes iz tog testa, imas neke prirodom date predispozicije za to, taj neki osecaj za biznis, jasnu viziju sta bi radila...
Poslednje sto ti treba je da radis nesto ofrlje, vuces se, kupis subvencije i sl...toga i previse ima ..
Ocigledno za sve to nije vreme (s obz na tvoju sumnju), ali mozes traziti nesto bolje dok cutis i radis...
 
Ni ne treba ti uzor...uostalom, imas lep primer kako ne bi trebalo da bude..pa na osnovu toga gradis kako mislis da bi trebalo da izgleda...privatnom poslu te niko nece nauciti (retki imaju priliku za to, posebno da uce od zbilja dobrih), a i treba da budes iz tog testa, imas neke prirodom date predispozicije za to, taj neki osecaj za biznis, jasnu viziju sta bi radila...
Poslednje sto ti treba je da radis nesto ofrlje, vuces se, kupis subvencije i sl...toga i previse ima ..
Ocigledno za sve to nije vreme (s obz na tvoju sumnju), ali mozes traziti nesto bolje dok cutis i radis...
A i oni koji je imaju obicno to procerdaju. Gledam, roditelji lepo razvili posao, jos uvek sposobni da su tu, da pomognu kada zaskripi, a dovoljno umorni da malo predahnu i ne trzaju se oko svega... A deca... Imaju sve razradjeno i servirano, samo da nastave. I nece :(
 
Mene cesto ljudi svojim ponasanjem izazivaju... ali uspesno potisnem taj bes i nasmejem se... pustim ih da misle da sam naivna... cisto da vidim dokle idu...
Desava se da malo zalutaju u svojim obavezama, ali ih uspesno vratim na pravac...

Do sada je samo jedna osoba za posao precrtana.
 

Back
Top