Da li na poslu treba da se bude dobar sa "klanom" kojem je glavna tema kada će ko na godišnji, ko će manje da radi, ko će na koga da prebaci odgovornost, ko će da bude budući šef itd... Ili da se poštuje nadređenog, ne istjeruje previše pravda, da se manje sudeluje u ogovaranjima, a više da se informiše po pitanju posla...
Pitam, jer se nekako bolje osećam kad se posvetim poslu, nego kad se svako malo žalim na nepravdu među nadređenima i podređenima, da s nekim ne pričam 5 dana, jer me krivo pogledao pa čak i kad to znači da možda neću na godišnji odmor kad i svi i da ću možda ispasti "glupa", jer se ne prenemažem i ne glumim žrvtu kako u privatnom tako ni u poslovnom životu. Neke kolegice se večito žale i zbog toga imaju različite beneficije kod nadređenih (više spojenih dana godišnjeg odmora, prešutno im se dozvoljava da prebace posao na drugoga), ali nijedna od njih nije zadovoljna svojim statusom i večito se uspoređuju s drugima.
Iskreno, nisam baš imala prilike popričati s nekim tko je više u hijerarhiji, zanima me da li se i oni žale na premale plate, previše posla, premalo godišnjeg i sl. ili nekako uspjevaju uskladiti poslovni i privatni život bez da se počupaju s drugima zbog toga? Mogla bih i sama da okrenem igru u svoju korist, da sam jedan dan dobra s jednim, drugi dan s drugim, da prenosim tračeve malo ovom, malo onom, dramim i ulizujem se gdje je potrebno, ali stvarno ne vidim smisao toga pa vas molim da me malo prosvetlite Da li je posao samo plata i uspešno balansiranje u međuljudskim odnosima ili više od toga?
Pitam, jer se nekako bolje osećam kad se posvetim poslu, nego kad se svako malo žalim na nepravdu među nadređenima i podređenima, da s nekim ne pričam 5 dana, jer me krivo pogledao pa čak i kad to znači da možda neću na godišnji odmor kad i svi i da ću možda ispasti "glupa", jer se ne prenemažem i ne glumim žrvtu kako u privatnom tako ni u poslovnom životu. Neke kolegice se večito žale i zbog toga imaju različite beneficije kod nadređenih (više spojenih dana godišnjeg odmora, prešutno im se dozvoljava da prebace posao na drugoga), ali nijedna od njih nije zadovoljna svojim statusom i večito se uspoređuju s drugima.
Iskreno, nisam baš imala prilike popričati s nekim tko je više u hijerarhiji, zanima me da li se i oni žale na premale plate, previše posla, premalo godišnjeg i sl. ili nekako uspjevaju uskladiti poslovni i privatni život bez da se počupaju s drugima zbog toga? Mogla bih i sama da okrenem igru u svoju korist, da sam jedan dan dobra s jednim, drugi dan s drugim, da prenosim tračeve malo ovom, malo onom, dramim i ulizujem se gdje je potrebno, ali stvarno ne vidim smisao toga pa vas molim da me malo prosvetlite Da li je posao samo plata i uspešno balansiranje u međuljudskim odnosima ili više od toga?