ccaterpillar
Legenda
- Poruka
- 56.059
Нови правопис српскога језика
17. децембар 2010. | 15:25 | Извор: Танјуг, РТВ НОВИ САД - Правопис српскога језика, у издању Матице српске, до сада је најсавршенији наш правопис, чиме се Матица потврдила као најистакнутији лексикографски центар у земљи, изјавио је данас председник Матице српске академик Чедомир Попов.
На врло посећеној промоцији тог измењеног и допуњеног издања Матичиног правописа из 1994. и поновљеног 2002. године, Попов је нагласио да је то дело, уз прву књигу првог тома "Српске енциклопедије", најзначајнији издавачки подухват Матице српске, у оквиру десетак објављених наслова ове године.
Напомињући да се многе активности Матице српске код дела домаће јавности често дочекују "са великим незадовољством и великом злурадошћу", Попов је рекао да је тако било и у случају правописа, јер је критиковано "наводно кашњење" у објављивању.
"Правопис је изашао кад је могло, да би био довољно квалитетан и да не бисмо правили импровизације", истакао је академик Попов нагласивши да је правопис "закон кога се сваки писмен Србин мора придржавати и треба да га има на свом радном столу, а не само у орману".
Један од рецензената овог измењеног и допуњеног издања академик Иван Клајн подсетио је на догађаје из последње деценије минулог века, када се опредељивало за национално-језичку оријентацију правописа.
Он је напоменуо да је крајем 90-их "било јасно да треба раскинути са правописом из 1960. године, са српско-хрватским и српско-босанским и другима и да треба издати српски правопис" и додао да је био љут на Матицу српску што је јавност на то дело чекала шест година.
"Сада видим да је то опште стање наше културе", рекао је академик Клајн и додао да Народни музеј и Народна библиотека у Београду не раде, да је чувена књижара "Геца Кон" дуго у штрајку, да су многи књижевни часописи угашени или "излазе с мене па на уштап".
Ако се има у виду такво стање у нашој култури, "Матици ипак можемо да честитамо што је, макар са закашњењем, објавила ово издање правописа", истакао је Клајн и нагласио да је сада најбитније то да се примењују правила која су у том делу утврђена.
Нови Правопис је модеран правилник, поједностављен је, свеобухватан и јаснији. Главни редактор је Мато Пижурица, а рецензенти су Иван Клајн и Драго Ћупић.
Нови редослед поглавља, изостављени делови садржаја који не спадају у правописну проблематику, краћи правописни, а проширен речнички део, новине у употреби великог слова, отклоњене недоумице у вези са писањем назива улица или месних одредница-неке су од основних измена и допуна матичиног Правописа из 1993. и у поновљеним издањима ’94. и 2002. године. Један од рецензената Иван Клајн, сматра да је добро што ново издање не почиње поглављем о великом слову.
Тим делом као и многим претходним Матица српска наставља традицију издавања књига чиме води бригу о заштити нашег језика.
Иако је нови Правопис прегледнији и лакши за читање, све правописне реформе, готово су симболичне, а измене су такве да „писмене неће учинити неписменим“ , истакао је Пижурица.
Изгледа да је деловање српских организација бар делимично уродило плодом.
Екипа која је радила око правописа је стара екипа сербокроатиста (која изумире и физички и духовно), али су ипак морали бар мало да попусте под све жешћим притисцима јавног мњења и све организованијим деловањем српских удружења.
Ипак та иста екипа у САНУ и матици српској (намерно пишем малим словом) наставља и даље рад на речнику српскохрватског језика, на бруку и срамоту српског народа..
Једино ми није јасно какве везе са правописом има Јован Ћирилов.
17. децембар 2010. | 15:25 | Извор: Танјуг, РТВ НОВИ САД - Правопис српскога језика, у издању Матице српске, до сада је најсавршенији наш правопис, чиме се Матица потврдила као најистакнутији лексикографски центар у земљи, изјавио је данас председник Матице српске академик Чедомир Попов.
На врло посећеној промоцији тог измењеног и допуњеног издања Матичиног правописа из 1994. и поновљеног 2002. године, Попов је нагласио да је то дело, уз прву књигу првог тома "Српске енциклопедије", најзначајнији издавачки подухват Матице српске, у оквиру десетак објављених наслова ове године.
Напомињући да се многе активности Матице српске код дела домаће јавности често дочекују "са великим незадовољством и великом злурадошћу", Попов је рекао да је тако било и у случају правописа, јер је критиковано "наводно кашњење" у објављивању.
"Правопис је изашао кад је могло, да би био довољно квалитетан и да не бисмо правили импровизације", истакао је академик Попов нагласивши да је правопис "закон кога се сваки писмен Србин мора придржавати и треба да га има на свом радном столу, а не само у орману".
Један од рецензената овог измењеног и допуњеног издања академик Иван Клајн подсетио је на догађаје из последње деценије минулог века, када се опредељивало за национално-језичку оријентацију правописа.
Он је напоменуо да је крајем 90-их "било јасно да треба раскинути са правописом из 1960. године, са српско-хрватским и српско-босанским и другима и да треба издати српски правопис" и додао да је био љут на Матицу српску што је јавност на то дело чекала шест година.
"Сада видим да је то опште стање наше културе", рекао је академик Клајн и додао да Народни музеј и Народна библиотека у Београду не раде, да је чувена књижара "Геца Кон" дуго у штрајку, да су многи књижевни часописи угашени или "излазе с мене па на уштап".
Ако се има у виду такво стање у нашој култури, "Матици ипак можемо да честитамо што је, макар са закашњењем, објавила ово издање правописа", истакао је Клајн и нагласио да је сада најбитније то да се примењују правила која су у том делу утврђена.
Нови Правопис је модеран правилник, поједностављен је, свеобухватан и јаснији. Главни редактор је Мато Пижурица, а рецензенти су Иван Клајн и Драго Ћупић.
Нови редослед поглавља, изостављени делови садржаја који не спадају у правописну проблематику, краћи правописни, а проширен речнички део, новине у употреби великог слова, отклоњене недоумице у вези са писањем назива улица или месних одредница-неке су од основних измена и допуна матичиног Правописа из 1993. и у поновљеним издањима ’94. и 2002. године. Један од рецензената Иван Клајн, сматра да је добро што ново издање не почиње поглављем о великом слову.
Тим делом као и многим претходним Матица српска наставља традицију издавања књига чиме води бригу о заштити нашег језика.
Иако је нови Правопис прегледнији и лакши за читање, све правописне реформе, готово су симболичне, а измене су такве да „писмене неће учинити неписменим“ , истакао је Пижурица.
Изгледа да је деловање српских организација бар делимично уродило плодом.
Екипа која је радила око правописа је стара екипа сербокроатиста (која изумире и физички и духовно), али су ипак морали бар мало да попусте под све жешћим притисцима јавног мњења и све организованијим деловањем српских удружења.
Ипак та иста екипа у САНУ и матици српској (намерно пишем малим словом) наставља и даље рад на речнику српскохрватског језика, на бруку и срамоту српског народа..
Једино ми није јасно какве везе са правописом има Јован Ћирилов.
Poslednja izmena:
