Изашао нови српски правопис

ccaterpillar

Legenda
Poruka
56.059
Нови правопис српскога језика
17. децембар 2010. | 15:25 | Извор: Танјуг, РТВ НОВИ САД - Правопис српскога језика, у издању Матице српске, до сада је најсавршенији наш правопис, чиме се Матица потврдила као најистакнутији лексикографски центар у земљи, изјавио је данас председник Матице српске академик Чедомир Попов.

На врло посећеној промоцији тог измењеног и допуњеног издања Матичиног правописа из 1994. и поновљеног 2002. године, Попов је нагласио да је то дело, уз прву књигу првог тома "Српске енциклопедије", најзначајнији издавачки подухват Матице српске, у оквиру десетак објављених наслова ове године.

Напомињући да се многе активности Матице српске код дела домаће јавности често дочекују "са великим незадовољством и великом злурадошћу", Попов је рекао да је тако било и у случају правописа, јер је критиковано "наводно кашњење" у објављивању.

"Правопис је изашао кад је могло, да би био довољно квалитетан и да не бисмо правили импровизације", истакао је академик Попов нагласивши да је правопис "закон кога се сваки писмен Србин мора придржавати и треба да га има на свом радном столу, а не само у орману".

Један од рецензената овог измењеног и допуњеног издања академик Иван Клајн подсетио је на догађаје из последње деценије минулог века, када се опредељивало за национално-језичку оријентацију правописа.

Он је напоменуо да је крајем 90-их "било јасно да треба раскинути са правописом из 1960. године, са српско-хрватским и српско-босанским и другима и да треба издати српски правопис" и додао да је био љут на Матицу српску што је јавност на то дело чекала шест година.

"Сада видим да је то опште стање наше културе", рекао је академик Клајн и додао да Народни музеј и Народна библиотека у Београду не раде, да је чувена књижара "Геца Кон" дуго у штрајку, да су многи књижевни часописи угашени или "излазе с мене па на уштап".

Ако се има у виду такво стање у нашој култури, "Матици ипак можемо да честитамо што је, макар са закашњењем, објавила ово издање правописа", истакао је Клајн и нагласио да је сада најбитније то да се примењују правила која су у том делу утврђена.

Нови Правопис је модеран правилник, поједностављен је, свеобухватан и јаснији. Главни редактор је Мато Пижурица, а рецензенти су Иван Клајн и Драго Ћупић.

Нови редослед поглавља, изостављени делови садржаја који не спадају у правописну проблематику, краћи правописни, а проширен речнички део, новине у употреби великог слова, отклоњене недоумице у вези са писањем назива улица или месних одредница-неке су од основних измена и допуна матичиног Правописа из 1993. и у поновљеним издањима ’94. и 2002. године. Један од рецензената Иван Клајн, сматра да је добро што ново издање не почиње поглављем о великом слову.

Тим делом као и многим претходним Матица српска наставља традицију издавања књига чиме води бригу о заштити нашег језика.

Иако је нови Правопис прегледнији и лакши за читање, све правописне реформе, готово су симболичне, а измене су такве да „писмене неће учинити неписменим“ , истакао је Пижурица.



Изгледа да је деловање српских организација бар делимично уродило плодом.
Екипа која је радила око правописа је стара екипа сербокроатиста (која изумире и физички и духовно), али су ипак морали бар мало да попусте под све жешћим притисцима јавног мњења и све организованијим деловањем српских удружења.
Ипак та иста екипа у САНУ и матици српској (намерно пишем малим словом) наставља и даље рад на речнику српскохрватског језика, на бруку и срамоту српског народа..
Једино ми није јасно какве везе са правописом има Јован Ћирилов.
 
Poslednja izmena:
hujevc.jpg
 
"Правопис је изашао кад је могло, да би био довољно квалитетан и да не бисмо правили импровизације", истакао је академик Попов нагласивши да је правопис "закон кога се сваки писмен Србин мора придржавати и треба да га има на свом радном столу, а не само у орману".

Treba da ga ima u Word-macro-u pre 20 godina, bando palamuderska.
 
Ccaterpillaru, pokušavam duže vremena da doprem do tvojeg razuma, ali bezuspešno. Sada pišem zbog drugih čitalaca.

Једино ми није јасно какве везе са правописом има Јован Ћирилов.

Taj Ćirilov je na polju jezika teška neznalica i štetočina. Čovek je autor tzv. "Srpsko-hrvatskog rečnika"... !!!

Ипак та иста екипа у САНУ и матици српској (намерно пишем малим словом) наставља и даље рад на речнику српскохрватског језика, на бруку и срамоту српског народа..

Problem srbistike i serbokroatistike nije problem prazne forme, već sadržine.

Problem je u tome što ne postoji odgovarajuća podrška u naučnim radovima da bi se sa serbokroatistike prešlo na srbistiku. Fazon je u tome da srbistika treba da preuzme spektar koji je do sada zauzimala serbokroatistika, a ne da dozvoli svođenje srbistike (tj. standardnog srpskog jezika) na srbijansku varijantu srpskog jezika čime se razbija i srpski jezički korpus i srpski nacionalni korpus na srpski, crnogorski, vojvođanski (vidimo u prilogu "Vojvođanski Dnevnik"), bosanski, hrvatski, bunjevački i tako dalje. Kada bi se u tranziciju ušlo bez naučne podrške, dekretom tj. prostim preimenovanjem serbokroatistike u srbistiku, došlo bi do osude i podsmeha od strane međunarodne naučne zajednice, a ako bi se definisala neka nova srbistika po volji neprijatelja srpskog nacionalnog interesa, kao nešto što bi poništilo srpsku dijalektologiju i (nepisanu) istoriju književnosti taj bi potez srpsku nacionalnu baštinu isporučio našim susednim nacijama koje su trabanti tuđih interesa.
 
Poslednja izmena:
Trěba da ga ima u Word-macro-u prě 20 godina, bando palamuderska.

Како чујем, овај нови правопис подлеже Закону о ауторским правима, те је забрањено свако неовлашћено умножавање, копирање, па и скенирање и качење на нет (?!??!!?). Како је могуће да се тако нешто дешава, уместо да правопис буде јавно доступан на сајту министарства просвете или бар матице српске, као што су закони доступни у електронском облику на сајтовима скупштине и министарстава...
 
Problem srbistike i serbokroatistike nije problem prazne forme, već sadržine.

Problem je u tome što ne postoji odgovarajuća podrška u naučnim radovima da bi se sa serbokroatistike prěšlo na srbistiku. Fazon je u tome da srbistika trěba da prěuzme spektar koji je do sada zauzimala serbokroatistika, a ne da dozvoli svođenje srbistike (tj. standardnog srpskog jezika) na srbijansku varijantu srpskog jezika čime se razbija i srpski jezički korpus i srpski nacionalni korpus na srpski, crnogorski, vojvođanski (vidimo u prilogu "Vojvođanski Dnevnik"), bosanski, hrvatski, bunjevački i tako dalje. Kada bi se u tranziciju ušlo bez naučne podrške, dekretom tj. prostim prěimenovanjem serbokroatistike u srbistiku, došlo bi do osude i podsměha od strane međunarodne naučne zajednice, a ako bi se definisala něka nova srbistika po volji neprijatelja srpskog nacionalnog interesa, kao něšto što bi poništilo srpsku dijalektologiju i (nepisanu) istoriju književnosti taj bi potez srpsku nacionalnu baštinu isporučio našim susědnim nacijama koje su trabanti tuđih interesa.

Која бре србијанска варијанта, шта је то србијанска варијанта, шта је то уопште Србијанац, где живе ти Србијанци, где су границе Србијанице?
Ако је та међународна заједница признала српски језик као одвојен, шта кога од њих брига какав језички стандард ћемо да направимо? Па ми пре само 150 година променисмо и писмо, и говор, и стандард, па не испоручисмо ником ништа. Хрвати узеше српски језички стандард, па су чакавски средњовековни записи опет хрватски и ничији више. О глагољици и баштини на њој д аи не говоримо.
Заиста ме више мрзи да се с тобом прегањам око твојих небулоза.
 
Ccaterpillaru, pokušavam duže vrěmena da doprem do tvojeg razuma, ali bezuspěšno. Sada pišem zbog drugih čitalaca.



Taj Ćirilov je na polju jezika teška neznalica i štetočina. Čověk je autor tzv. "Srpsko-hrvatskog rěčnika"... !!!



Problem srbistike i serbokroatistike nije problem prazne forme, već sadržine.

Problem je u tome što ne postoji odgovarajuća podrška u naučnim radovima da bi se sa serbokroatistike prěšlo na srbistiku. Fazon je u tome da srbistika trěba da prěuzme spektar koji je do sada zauzimala serbokroatistika, a ne da dozvoli svođenje srbistike (tj. standardnog srpskog jezika) na srbijansku varijantu srpskog jezika čime se razbija i srpski jezički korpus i srpski nacionalni korpus na srpski, crnogorski, vojvođanski (vidimo u prilogu "Vojvođanski Dnevnik"), bosanski, hrvatski, bunjevački i tako dalje. Kada bi se u tranziciju ušlo bez naučne podrške, dekretom tj. prostim prěimenovanjem serbokroatistike u srbistiku, došlo bi do osude i podsměha od strane međunarodne naučne zajednice, a ako bi se definisala něka nova srbistika po volji neprijatelja srpskog nacionalnog interesa, kao něšto što bi poništilo srpsku dijalektologiju i (nepisanu) istoriju književnosti taj bi potez srpsku nacionalnu baštinu isporučio našim susědnim nacijama koje su trabanti tuđih interesa.

Kakva to epohalna srpska dijalektologija ? Ne sporeći vrijednost terenskih istraživanja i zapisivanja, predpostavljam da se po tebi ta dijalekzologija/narječoslovlje svodi na to da zalijepi naljepnica na svaki štokavski govor i kaže: "Ovo je srpski".

Ne će ići, nije ni išlo, i mogu jedino ponoviti- promašio si ceo fudbal. :tongue2:

Evo njekoliko "srpskih" -po tvomu- tekstova koji bi trebali ući u srpsku istoriju književnosti.

http://www.matica.hr/Vijenac/vijenac381.nsf/AllWebDocs/Tko_je_nama_Drzic_
http://www.lzmk.hr/izdanjeZavod.aspx?id=57

drzic.jpg


Moderan oblik:

drzicpiesni.jpg
[/QUOTE]

A Ladanov prijevod (čoek valjda Srbin-katolik, iz Bosne) Aristotela da uzmete kao visokostilizirani jezik:
http://www.scribd.com/doc/26387460/Aristotel-Fizika
...................
 
Poslednja izmena:
Kakva to epohalna srpska dijalektologija ? Ne sporeći vrijednost terenskih istraživanja i zapisivanja, predpostavljam da se po tebi ta dijalekzologija/narječoslovlje svodi na to da zalijepi naljepnica na svaki štokavski govor i kaže: "Ovo je srpski".

Ne će ići, nije ni išlo, i mogu jedino ponoviti- promašio si ceo fudbal. :tongue2:

Evo njekoliko "srpskih" -po tvomu- tekstova koji bi trebali ući u srpsku istoriju književnosti.


A Ladanov prijevod (čoek valjda Srbin-katolik, iz Bosne) Aristotela da uzmete kao visokostilizirani jezik:
http://www.scribd.com/doc/26387460/Aristotel-Fizika
Srpska dijalektologija je postojeća, za razliku od hrvatske.

Prof. dr Milosav Čarkić:
http://kovceg.tripod.com/carkic_srpski_u_21_veku.htm

Imbro Ignjatijević Tkalac piše: Može se govoriti što se hoće, mi smo s ove i s one strane (Save i Dunava) jedan narod, s jednim jezikom, s jednim običajima, s jednim određenjem u svijetu, s jednom budućnošću, koju mi moramo zajednički da ostvarimo, jer ćemo inače morati zauvijek da propadnemo (Isp. Opća enciklopedija: 1977: 572). Ilirstvo, iako je bilo jedan oblik odgovora na pritisak Mađara i Nemaca, u suštini predstavlja neku vrstu hrvatskog političkog načertanija.

Carkic3.gif

Prof. dr Milosav Ž. Čarkić
Institut za srpski jezik
Srpske akademije nauka i umetnosti Beograd
carkic@bitsyu.net

Neko će reći da ni Hrvati nemaju ni dijalektologiju ni lingvistički atlas. Tačno je da nemaju. Ali to je samo zato što bi takva dijalektologija i lingvistički atlas progovorili jezikom činjenica i otkrili da su Hrvati uzeli srpski književni jezik za svoj i da su mnogi od onih koji se sada izjašnjavaju za žestoke Hrvate u stvari Srbi, ili tačnije, pokatoličeni Srbi.

Opšte uzevši, srpska filološka inteligencija nije imala niti ima jasan sistem znanja o srpskom jeziku, kao ni izgrađenih stavova u pogledu nacionalne književnosti (Isp. Milosavljević 1997).

Pitanje je vremena. Tvoji primeri su ijekavsko izgovorni. U srbistiku ulazi i ikavsko izgovorna štokavska pisana građa. Po čemu su tvoji primeri bliži Hrvatima nego Srbima, odnosno jezičkoj hrvatskoj varijanti negoli srpskoj? Ni po čemu, jer Hrvati danas govore srpski jezik.
 
Pa čiji je onda srpski jezički standard koji su prěuzeli Hrvati?

То немој мене да питаш, то питај наше "мудре" лингвистичке главе.
Кад би се могло, најбоље би било питати Ђуру Даничића, мада можемо и његове наследнике да приупитамо зашто смо дошли у ситуацију да данас постављамо питање КАКО СЕ ЗОВЕ СРПСКИ ЈЕЗИК...
 
Проф. Пижурица је главни редактор недавно изашлог правописа Матице српске, који није усклађен са Уставом Србије у том смислу што у њему и даље фигурише хрватска латиница као друго српско писмо. Њему је ових дана војвођанска власт подарила признање које је несумњиво заслужио, јер је и он свом народу подарио неуставан правопис као најмоћније средство латиничења Срба. Награђен је за подршку модерном сепаратистичком војвођанству пројектованом у хрватској латиници, а и ранијим својим парвописима са хрватском латиницом као другим српским писмом дао је основ водећем сепаратисти Чанку за неуставно увођење хрватске латинице у српски језик Статутом Војводине правда речима да уставно решење писма није правописно.
(Немања Видић - Ћирилица Београд)
 
Навод из правописа:

1. Основ савремене европске писмености чине три писма – грчко,латинско или
латиничко (латиница) и ћирилско или ћириличко (ћирилица).Ћирилица, по важности прво и основно писмо, од седамдесетих година ХХ века запостављена је, маргинализована и запуштена, од потискивања у службеној и јавној употреби до уметничке стагнације. Она у српској традицији има и неспорну симболичку функцију и зато је оправдана њена фаворизација у службеној, јавној, просветној и културној делатности.* Новији културноисторијски и политички развој, везан пре свега за скоро једниповековно српско-
-3-

хрватско језичко заједништво (седамдесетак година и државно), из којег је настало богато наслеђе писано односно штампано латиницом (наравно, делом и старије од тог периода), потом савремене потребе културе и науке и комуникације (с доминацијом латиничких култура) – учинили су да сигурно владање латиницом и у писању српским језиком постане наша свакодневна потреба. Такав, истина редак, суживот двају писама, за нас с једино прихватљивим редоследом савладавања и приоритетом употребе – ћирилица па латиница, верујемо, не може бити штетан по српску културу све дотле док ћирилица не би заиста била егзистенцијално угрожена.“



Ови из матице српске су Г:О:В:Н:А. Смрдљивци и љигавци!!
 
Primećujem da uvek uz reč "latinica" stoji i "hrvatska". Pa me zanima: da li bi pravopis bio manje "neustavan" ako to to bi bila nek druga latinica a ne "hrvatska" , ili ti sa Hrvatima imaš neki problem?

Па у Србији се у ћириличким уџбеницима медицине, математике и физике одувек користи базична латиница (латински алфабет) и грчки алфабет, па с тим нико нема проблем.
Имаш ли ти можда дилему да је абецедни састав који се овде одомаћио у времену српско-хрватског заједништва хрватски?
 
Poslednja izmena:
Навод из правописа:

1. Основ савремене европске писмености чине три писма – грчко,латинско или
латиничко (латиница) и ћирилско или ћириличко (ћирилица).Ћирилица, по важности прво и основно писмо, од седамдесетих година ХХ века запостављена је, маргинализована и запуштена, од потискивања у службеној и јавној употреби до уметничке стагнације. Она у српској традицији има и неспорну симболичку функцију и зато је оправдана њена фаворизација у службеној, јавној, просветној и културној делатности.* Новији културноисторијски и политички развој, везан пре свега за скоро једниповековно српско-
-3-

хрватско језичко заједништво (седамдесетак година и државно), из којег је настало богато наслеђе писано односно штампано латиницом (наравно, делом и старије од тог периода), потом савремене потребе културе и науке и комуникације (с доминацијом латиничких култура) – учинили су да сигурно владање латиницом и у писању српским језиком постане наша свакодневна потреба. Такав, истина редак, суживот двају писама, за нас с једино прихватљивим редоследом савладавања и приоритетом употребе – ћирилица па латиница, верујемо, не може бити штетан по српску културу све дотле док ћирилица не би заиста била егзистенцијално угрожена.“



Ови из матице српске су Г:О:В:Н:А. Смрдљивци и љигавци!!

A gde u Srbiji nisu?
 
То немој мене да питаш, то питај наше "мудре" лингвистичке главе.
Кад би се могло, најбоље би било питати Ђуру Даничића, мада можемо и његове наследнике да приупитамо зашто смо дошли у ситуацију да данас постављамо питање КАКО СЕ ЗОВЕ СРПСКИ ЈЕЗИК...

Ne pitam te, genije. Već si odgovorio. Beše to konstatacija retoričkim pitanjem.
 
Srpska dijalektologija je postojeća, za razliku od hrvatske.

Prof. dr Milosav Čarkić:
http://kovceg.tripod.com/carkic_srpski_u_21_veku.htm

Imbro Ignjatijević Tkalac piše: Može se govoriti što se hoće, mi smo s ove i s one strane (Save i Dunava) jedan narod, s jednim jezikom, s jednim običajima, s jednim određenjem u svijetu, s jednom budućnošću, koju mi moramo zajednički da ostvarimo, jer ćemo inače morati zauvijek da propadnemo (Isp. Opća enciklopedija: 1977: 572). Ilirstvo, iako je bilo jedan oblik odgovora na pritisak Mađara i Nemaca, u suštini predstavlja neku vrstu hrvatskog političkog načertanija.

Carkic3.gif

Prof. dr Milosav Ž. Čarkić
Institut za srpski jezik
Srpske akademije nauka i umetnosti Beograd
carkic@bitsyu.net

Neko će reći da ni Hrvati nemaju ni dijalektologiju ni lingvistički atlas. Tačno je da nemaju. Ali to je samo zato što bi takva dijalektologija i lingvistički atlas progovorili jezikom činjenica i otkrili da su Hrvati uzeli srpski književni jezik za svoj i da su mnogi od onih koji se sada izjašnjavaju za žestoke Hrvate u stvari Srbi, ili tačnije, pokatoličeni Srbi.

Opšte uzevši, srpska filološka inteligencija nije imala niti ima jasan sistem znanja o srpskom jeziku, kao ni izgrađenih stavova u pogledu nacionalne književnosti (Isp. Milosavljević 1997).

Pitanje je vrěmena. Tvoji priměri su ijekavsko izgovorni. U srbistiku ulazi i ikavsko izgovorna štokavska pisana građa. Po čemu su tvoji priměri bliži Hrvatima nego Srbima, odnosno jezičkoj hrvatskoj varijanti negoli srpskoj? Ni po čemu, jer Hrvati danas govore srpski jezik.

Ne ću ni komentirati lupanja Imbre Tklaca (zaniumljiv, nu promašen život).
Nego nešto konkretnije, nebuloze o nepostojanju hrvatske dijalektologije.

I prije je 19. st. bilo pokušaja da se ispitaju govori na terenu, no na ipak amaterskoj razini.
Prvi pravi moderni hrvatski dijalektolški rad je studija Pere Budmanija o dubrovačkom dijalektu, objelodanjena u JAZU.
Nakon toga slijedio je niz ispitivanja i studija o hrvatskim narječjima i dijalektima, u čem su se isticali
Milan Rešetar, Stjepan Ivšić, Stjepan Pavičić, Mate Hraste, Ivan Brabec, Božidar Finka, Dalibor Brozović, Antun Šojat,..

Kao što veli dijalektolog Josip Lisac:

http://hrcak.srce.hr/file/26675
..........................................
Hrvatski su dijalektolozi od kraja Drugoga svjetskog rata do 2005. proučavali sva tri hrvatska narječja, čakavsko, kajkavsko i štokavsko, u stanovitoj mjeri i torlačko narječje, kojim Hrvati govore u neznatnoj mjeri, svakako u mnogo manjem postotku nego idiomima štokavske skupine dijalekata, koja je skupina dijalekata u Hrvata najzastupljenija i koja je također dijelom bošnjačka, crnogorska i srpska. Ostvareni su nesumnjivo veliki rezultati, bili ti uspjesi monografije,kraćestudije,rječniciilisuradnjaumeđunarodnimprojektimaitd. U to su se doba metode dijalektološkoga rada osuvremenjivale, a pokrenut je i poseban časopis, Hrvatski dijalektološki zbornik, koji izlazi od 1956. Dosad je objavljeno dvanaest njegovih knjiga, posljednja 2003.
..

Glede samoga atlasa,on je dosta slabo obrađen, nu to su i neka druga područja hrvatske lingvistike
(n.pr. povijesna gramatika i povijesni leksik). O toj je problematici pisao i Brozović,
http://www.matica.hr/Vijenac/Vij198.nsf/AllWebDocs/+DaliborBrozovicPRVOLICEJEDNINE
i nadati se da će to, zajedno s korpusom, raznim rječnicima i ostalim opsežnijim poslovima
biti dovršeno u skoroj budućnosti.

Koja, naravno, ne će ništo pokazati ili opovrgnuti, bar glede fantazija raznih Čarkića
i sličnih čarkara.
 
Навод из правописа:

1. Основ савремене европске писмености чине три писма – грчко,латинско или
латиничко (латиница) и ћирилско или ћириличко (ћирилица).Ћирилица, по важности прво и основно писмо, од седамдесетих година ХХ века запостављена је, маргинализована и запуштена, од потискивања у службеној и јавној употреби до уметничке стагнације. Она у српској традицији има и неспорну симболичку функцију и зато је оправдана њена фаворизација у службеној, јавној, просветној и културној делатности.* Новији културноисторијски и политички развој, везан пре свега за скоро једниповековно српско-
-3-

хрватско језичко заједништво (седамдесетак година и државно), из којег је настало богато наслеђе писано односно штампано латиницом (наравно, делом и старије од тог периода), потом савремене потребе културе и науке и комуникације (с доминацијом латиничких култура) – учинили су да сигурно владање латиницом и у писању српским језиком постане наша свакодневна потреба. Такав, истина редак, суживот двају писама, за нас с једино прихватљивим редоследом савладавања и приоритетом употребе – ћирилица па латиница, верујемо, не може бити штетан по српску културу све дотле док ћирилица не би заиста била егзистенцијално угрожена.“



Ови из матице српске су Г:О:В:Н:А. Смрдљивци и љигавци!!

Dobro, možda je stvar principijelna, no meni izgleda da je samo jedna tablica na latinici, a inače
cijela knjiga na ćirilici.
Možda griješim.
 
Primećujem da uvek uz reč "latinica" stoji i "hrvatska". Pa me zanima: da li bi pravopis bio manje "neustavan" ako to to bi bila nek druga latinica a ne "hrvatska" , ili ti sa Hrvatima imaš neki problem?
По чему, ћутаку, имам проблем с Хрватима, само сам навео речи Немање Видића, председника Ћирилице Београд?!
 
По чему, ћутаку, имам проблем с Хрватима, само сам навео речи Немање Видића, председника Ћирилице Београд?!

Ćutuče, srpska latinica stvorena je za srpski jezik. Hrvatski jezik ima različitu fonologiju pa mu ni srpski latinični slovni znaci ne odgovaraju.
 
Dobro, možda je stvar principijelna, no meni izgleda da je samo jedna tablica na latinici, a inače
cijela knjiga na ćirilici.
Možda griješim.

Хроби, исправи ме ако грешим, али мислим да у хрватском правопису стоји овако: "сувремени се хрватски језик пише латиничним писмом." Тачка. Једна кратка реченица је рекла све.

А погледај ово мрсомуђење овде, цела страница ничега, културно-историјски развој, богато наслеђе, савремене потребе, комуникација, наука, сигурно владање латиницом и у писању српским језиком (?!?!??!), суживот двају писама са некаквим редоследом, шио ми га Ђура (Даничић наравно).

Па и хрватски се писао и глагољицом, и ћирилицом, и другачијим латиницама (сам си овде поставио узорак), затим, ако смо ми били у заједници са вама ваљда сте и ви били у заједници са нама, па ваш правопис опет нема овакве идиотске елаборате и ****же..
 

Back
Top