Iza digitalne zavese - ceo svet je pozorište

hakim bej:
Čovek je stvoren od zemaljskog praha i daha, duha. Sve na svetu je stvoreno od reči, osim čoveka.
Dakle, ne od brbljanja, nego od reči.
Brbljanje, koje neki rado koriste, stvara pometnju, haos, sukobe, i obesmišljava i narušava stvaranje koje traje.
Ko ne može da pronađe svoje reči uvek ih moze potražiti u tuđim rečima, i u njima naći dobar početak.
Početak izlaska iz brbljanja u sopstvenoj glavi, i stvaranja kakve-takve uređenosti. Jer, onaj ko u svojoj glavi ima samo brbljanje, to prepoznaje u svemu sto vidi.

Platon je napisao da moramo znati sve da bismo znali bilo šta, a ne obrnuto.
Od dubine znanja o svemu, dakle od dubine svesti, zavisi šta ćemo videti i razumeti o pojedinačnom delu ili reči.
Brbljivcu su, sasvim sigurno, i Platonove reči brbljanje - ali to ne govori nista o Platonu.
Kliknite za proširenje...
Teško bi bilo ako bi tražio početak u tudjim rečima a one npr bile baš brbljanje.
Isto tako ako su reči pune sujete a neko se odluči baš za te tudje reči.
Zamke su svuda oko nas.
Inače znati sve da bi znao bilo šta ...... postoji li osoba koja zna baš sve?
Zato i jeste važna ta rečenica :)

Eto ja onako usput malo brbljah al mi sujeta nije jaka pa se neću zamarati prikrivenom ljutnjom što na ljutnju bespotrebno da gubim vreme ako mi neko slučajno usput ovaj moj post baš tako okarakteriše :)
Ne treba mi ni podrška sa strane :D
 
Poslednja izmena:
TameAgonizingAmericanbadger-size_restricted.gif
 
hakim bej:
I tvoja ne pismenos. :)
Ako volis suptilnost prosetaj do (odavno mrtve) filozofske kafane. Kao i iz Hirosime ima se sta nauciti.
Sto se poklona tice ja sam vec poklonjen, a ti bi trebalo da se poklonis.
Kliknite za proširenje...

A vala neka je :D
i nisam uopšte komentarisala dal si nekom poklonjen, koga pa to zanima ili to da se pohvališ :D

hakim bej:
Nadam se da neces ponovo promeniti poruku na koju sam odgovorio. Napisa tab da je to zloupotreba.
Kliknite za proširenje...
Ne menjam ja ništa što napišem bilo to suptilno ili ne :)
zloupotreba čega?
Ma hajd ne moram ja znati šta drugi ćaskaju :D

Ostavljam te sada svom suptilnom pisanju meni više nije zanimljivo :D
i nema veze već poodavno sa temom ..... mada možda i ima ...... Iza digitalne zavese ..... ceo svet je pozorište a mi eto dadosmo tipičan primer toga :)
 
momcilo95:
Jedina cinjenica koja me tesi je to sto ce ta predstava jednom morati da se zavrsi smrcu glumaca i da se time prekine citava laz. To mi daje motiv da je odigram do kraja,jer znam da kraj postoji i da ce doci, da njega nema ne bih mogao da je igram.
Kliknite za proširenje...
Neko glumi laž, neko istinu...laž i istina..svoja, ili tuđa...
Lep vam je motiv. Ipak, da vam šapnem: Kraja - n e m a!
 
Iluzija teatra prikazuje svetlost koja je u senci laži izgrađena tokom života.

Obzirom da živimo u vizualnom svetu u kome su reči često zloupotrebljavane, kao i priče koje se iskustveno prevazilaze ugrađivanjem loših emocija među ispisane redove, pitam se možemo li (bar na postelji priznanja) potvrditi da su reči toliko moćne, da mogu stvoriti, ali i razbiti iluzije naših života i naših uloga u njima?

Ko igra Edipa, Sokrata, Otela, Furtvenglera, Hamleta, Lira, Maestra? Najbolji! Ostali igraju život, ne tumače, već oživljavaju i odživljavaju likove koje smo odavno uneli u srce i svest, poistovećujući junake sa njihovim tumačima.
Pitam se šta je fantazam, a šta realnost u priči koju neko glumi, koliko je život projekcija strahova i želja glumca?

I dok smo ostali sasvim u pozadini, u senci, nevidljivi i nenametljivi, naslućivanim podpitanjima smo podsticali glumce da pričaju o svojim korenima. Oni su pričali živo, zanimljivo, uverljivo, iskreno, sa dramskim akcentima koji su nežno uplovljavali u našu svest, stvarajući u njoj ne dramu, već - dramu apsurda.

I dok ponovo iščitavamo zapise svojih i tuđih misli, znamo da nas takvo preslišavanje i preispitivanje ispunjava snažnim metateatarskim
osećanjima, koja bi bila patetična da ne poseduju dragoceno, zlaćano zrnce ironije...

"Budimo zaljubljeni u reč, ali ne u reč kao zvuk, nego u reč zato što ona kazuje nešto!" (Mata Milošević)

Završen je i ovaj čin... Nazvali smo ga "Presto bez kralja"

Zavesa se spušta.
Pale se reflektori.
Idemo, dragi moji, u foaje da odglumimo pauzu... :bravo:

:vzagrljaj::heart2:
 
Svaki epizodista koji navrati u ovo pozorište ravnopravan je pretendent na "Presto bez kralja".
Baš lepo.
Ali samo pravi kralj je i ovde kralj
Ostali će i ovde kao i tamo, iznositi tacne, otvarati vrata, dodavati lepeze ...samo ne mutavo,
ovde im anonimna sloboda govora daje mogućnost za neverovatne monologe.
A možda čak zasluže aplauz, ovacije na stojećke ?
Dragoceno je svako "zlaćano zrnce ironije", kao i običnog zdravog smeha
da ukroti goropadnu uzvišenost agresivnog mudrovanja ili glupiranja (ima li razlike?) i protiv nesnosne halabuke japajanikokaoja.

A kada se zavesa digne,
možda odigramo neki novi komad "Kako vam drago" ?
Zvuči prijatno, za promenu. :)
 
Poslednja izmena:
Svi glumimo, ali su nam uloge različite. Zavise od režisera.
Neko glumi snagu, neko uspeh. Neko se šlihta, neko prkosi. Neko je banalan, neko suptilan.
Neko se inati za svoj ćef, neko botuje za šefove. Neko izgleda uspešan a neko glumi neuspešnog.
Neko kači muziku koja mu se dopada, neko kači muziku koja se drugima dopada.
I to se ne može sakriti.
Uloge biramo sami. Neko bira strahom, neko potrebom da bude prihvaćen, neko karakterom.
Ja se trudim da glumim sebe, sa promenljivim uspehom, i tim pokušajima polako osvetljavam i upoznajem sebe.
Iznenade me ponekad reči koje kao da je neko drugi pisao. Ne tražim opravdanje u trenutnom raspoloženju, samo pokušavam da razumem onoga ko piše moje reči, nekad mutno melanholične, nekad buntovne, nekad kao potok bistre.
Nije to lak posao, ali je svakako vredan truda.
 
hakim bej:
Svi glumimo, ali su nam uloge različite. Zavise od režisera.
Neko glumi snagu, neko uspeh. Neko se šlihta, neko prkosi. Neko je banalan, neko suptilan.
Neko se inati za svoj ćef, neko botuje za šefove. Neko izgleda uspešan a neko glumi neuspešnog.
Neko kači muziku koja mu se dopada, neko kači muziku koja se drugima dopada.
I to se ne može sakriti.
Uloge biramo sami. Neko bira strahom, neko potrebom da bude prihvaćen, neko karakterom.
Ja se trudim da glumim sebe, sa promenljivim uspehom, i tim pokušajima polako osvetljavam i upoznajem sebe.
Iznenade me ponekad reči koje kao da je neko drugi pisao. Ne tražim opravdanje u trenutnom raspoloženju, samo pokušavam da razumem onoga ko piše moje reči, nekad mutno melanholične, nekad buntovne, nekad kao potok bistre.
Nije to lak posao, ali je svakako vredan truda.
Kliknite za proširenje...
Nije lako razumeti sebe, naročito onog sebe čije nas reči iznenade. Možda je teško i zavoleti tog, takvog sebe... Ali je svakako najteže zagrliti ga, pa ću ja to učiniti umesto tebe: zagrliću svakog tebe, jer je vredno truda.. A ti nastavi da glumiš sebe... Pokloni se, daruj se i počni... ja ću da uživam...
:poklon:
 
hakim bej:
Svi glumimo, ali su nam uloge različite. Zavise od režisera.
Neko glumi snagu, neko uspeh. Neko se šlihta, neko prkosi. Neko je banalan, neko suptilan.
Neko se inati za svoj ćef, neko botuje za šefove. Neko izgleda uspešan a neko glumi neuspešnog.
Neko kači muziku koja mu se dopada, neko kači muziku koja se drugima dopada.
I to se ne može sakriti.
Uloge biramo sami. Neko bira strahom, neko potrebom da bude prihvaćen, neko karakterom.
Ja se trudim da glumim sebe, sa promenljivim uspehom, i tim pokušajima polako osvetljavam i upoznajem sebe.
Iznenade me ponekad reči koje kao da je neko drugi pisao. Ne tražim opravdanje u trenutnom raspoloženju, samo pokušavam da razumem onoga ko piše moje reči, nekad mutno melanholične, nekad buntovne, nekad kao potok bistre.
Nije to lak posao, ali je svakako vredan truda.
Kliknite za proširenje...

Niko ne može da glumi sebe, samo ide iz uloge u ulogu, gura ga život.
Život je režiser.
Nisi onaj od juče, ko zna kakav ćeš biti sutra, ali ćeš to uvek biti ti.
Nije glumatanje nego prirodna promena, razvoj. Možda ćeš se iznenaditi , ali ćeš se uvek prepoznati, ako kukavički ne zažmuriš.
Takva faca se ne zaboravlja.:zcepanje:

I zašto bi neko varao druge, ako ne može sebe?
Ispred svega ide ipak samopoštovanje.
Bez slave se može živeti, poniznost je sramotna, a oholost suvišna.

A na ovoj pozornici je sve dozvoljeno - bez obaveza i bez posledica, kao u svakom drugom pozorištu.
Kako nam drago. :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sonatica72
Ovo je nepravda!
2
Odgovora
29
Pregleda
594
ННПКИ
Н
LazaB
Sreca je greska
Odgovora
20
Pregleda
659
Cro_čvarak
C
Lorelajn
Koja je pametnija?
2 3 4
Odgovora
95
Pregleda
2.015
Sonatica72
Sonatica72

Back
Top