Iza digitalne zavese - ceo svet je pozorište

Može biti da ovde dolazimo po svoju suštinu...Tu suštinu sam nazvala "ulogom, životnom". Činjenica da u reali nosimo maske, tj. glumatamo kako znamo
i umemo zadate nam uloge... Meni je užasno važna činjenica da ljudi na netu ne smeju da stave svoje fotografije na mesto avatara...TO dokazuje da želimo
da budemo neko drugi...u reali nosimo maske, ovde se krijemo iza tuđih likova avatara... Čovek nije osvestio sebe, a koristi (veom opasnu po njega)
"magičnu kutiju" koja preti da pojede njegov identitet, pa i suštinu.
 
Pa da li je to dobro? Ne verujem, svi ponekad bar na tren pozelimo da budemo neko drugi, no ja to ne podrzavam, jer cete pozeleti jos i jos, i jos malo ... sve dok to ne postane hipnoticki "beg u sopstveno potonuce" kako ste to i rekli, to je beg u iluziju a iluzija je uvek lepa poput droge, i nikad je nije dosta. Ja sam namerno boldovao rec luksuz, jer ne verujem da je to bas prednost, verujem da preterana upotreba te sterilne virtuelne mahom pisane komunikacije i tog "jednodimenzionalnog" izrazavanja u svakodnevnici dovodi do atrofiranja ostalih socijalnih i komunikativnih vestina poput oralne i neverbalne komunikacije i usporene brzine kognitivnog reagovanja u oralnoj komunikaciji u realnom vremenu, sto prinudjuje ljude na asocijalizovanje koje lancano vodi u beg, izolaciju, depresiju i u ostale dusevne i psihosomatske bolesti, i cesto takvi ljudi sasvim opravdano sticu utisak da ih niko iz spoljnog sveta ne razume, ne shvatajuci da su upravo oni glavni krivac.

Sa ogromnim uživanjem sam pročitala vaš blog "Singularnost". Do pre tridesetak godina bi taj tekst bio čista naučna fantastika, a danas tu stvarnost
zaista živimo.
Mislim da zabrinutost koju pokazujete svojim komentarom - nije neopravdana. Ako spojim vaš komentar i vaš blog - apokalipsa kuca na vrata.
Ali, hajde da se malo spustimo i da se ne plašimo ... bar ne danas...impresioniraju me osobe sa visokim brojem poruka napisanim ispod avatara...
Uvek sam se čudila, ali i divila na neki način osobama sa petocifrenim brojem poruka. Vidim da ste mlad, kreativan, sa širokim poljem interesovanja, iznad svega pametan, pristojan... uzimam slobodu da vas pitam: koliko vremena aproksimativno treba da se provede dnevno u virtuali da bi se postigao
taj famozni broj poruka? i čega je to znak? :zag: :heart:
 
Sa ogromnim uživanjem sam pročitala vaš blog "Singularnost". Do pre tridesetak godina bi taj tekst bio čista naučna fantastika, a danas tu stvarnost
zaista živimo.
Mislim da zabrinutost koju pokazujete svojim komentarom - nije neopravdana. Ako spojim vaš komentar i vaš blog - apokalipsa kuca na vrata.
Ali, hajde da se malo spustimo i da se ne plašimo ... bar ne danas...impresioniraju me osobe sa visokim brojem poruka napisanim ispod avatara...
Uvek sam se čudila, ali i divila na neki način osobama sa petocifrenim brojem poruka. Vidim da ste mlad, kreativan, sa širokim poljem interesovanja, iznad svega pametan, pristojan... uzimam slobodu da vas pitam: koliko vremena aproksimativno treba da se provede dnevno u virtuali da bi se postigao
taj famozni broj poruka? i čega je to znak? :zag: :heart:

Zahvaljujem sto ste izdvojili vreme, zaista mi znaci. :)

Sto se tice vaseg pitanja, uzevsi u obzir moj datum uclanjenja statisticki je potrebno izdvojiti 15-20-ak minuta dnevno da bi dostigli broj mojih poruka, iliti 3.5 poruka na dan. No, posto je moj realan raspored vremena totalno drugaciji i amplitudan moje realno aktivno vreme koje trenutno provodim konkretno ovde je od 1-6 casova dnevno svake 3.- 4. godine :) Moje prosecno vreme provedeno u "virtuelnom" svetu konkretnije racunaru+internet se krece od minimum 5 do 12 casova dnevno u gotovo neprekidnom kontinuitetu. Moj ukupan broj svih razmenjenih poruka na internetu nije ni petocifren vec najverovatnije sedmocifren.

Cega je to znak? To je znak da je mom mozgu potreban Endorfin, a jedan od nacina pomocu kojeg mogu da aktiviram taj enzim dok sam silom prilika zatocen u "magicnoj kutiji" :) koja mi je ujedno alat od kojeg zivim jeste neformalna komunikacija i razmena misljenja i iskustava sa drugim ljudima koje su mi cesto od produktivne koristi u realnom zivotu koje rado penosim van i obrnuto jer bas i nemam nekog izbora dok ovde sedim, u suprotnom ako bih stvorio paralelni svet i ubacio se svim srcem u ulogu lika koji je totalno odsecen od materijalnog siguran sam da bih snosio posledice zbog kojih bih se kajao ceo zivot.


Avatar, u informatickoj terminologiji avatar prestavlja graficki prikaz u vidu simbola sustine korsnikovog alter ega ili sustine njegovog karaktera, da li ce ta slicica zaista reprezentovati njegov psiholoski profil ili ce biti samo maska ispod koje se krije nesto drugo to je vec licna stvar ali je neko nepisano pravilo da avatar ne bi bas trebao da sadrzi licnu fotografiju osobe koja koristi taj nalog, no dobro stvari su se dosta promenile do danas pa takva praksa polako odlazi u zaborav.
 
Poslednja izmena:
Jedan klik tehnološkog čuda je dovoljan da postanemo ono što želimo, a što nemamo prilike da budemo. Jednim klikom svako glumi ulogu života, onu nikada igranu, a uvek priželjkivanu. U isto vreme smo i publika, ona sa gromoglasnim aplauzom, ali i ona sa trulim paradajzima i smrdljivim jajima.

O, kako je to zabavno i jednostavno! Sakriveni iza avatara prelepih devojaka i mladića, sedimo u raštimanim foteljama masne kose, kvarnih zuba i kratke pameti... i bolje umemo da vodimo državu, znamo da lečimo, da pišemo, da stvaramo šta poželimo...

Uloge su podeljene: neko hrani druge, neko se hrani drugima, iscršpljujući im snagu i energiju. Svi su na sceni - iza monitora. Beskrajna predstava svetskog pozorišta je počela odavno.
Glumeći svoju ulogu, pitam se koliko je za sve nas monitor - test?

Vreme za testove je odavno prošlo.
Ovo je vreme kraja.
 
Zahvaljujem sto ste izdvojili vreme, zaista mi znaci. :)

Sto se tice vaseg pitanja, uzevsi u obzir moj datum uclanjenja statisticki je potrebno izdvojiti 15-20-ak minuta dnevno da bi dostigli broj mojih poruka, iliti 3.5 poruka na dan. No, posto je moj realan raspored vremena totalno drugaciji i amplitudan moje realno aktivno vreme koje trenutno provodim konkretno ovde je od 1-6 casova dnevno svake 3.- 4. godine :) Moje prosecno vreme provedeno u "virtuelnom" svetu konkretnije racunaru+internet se krece od minimum 5 do 12 casova dnevno u gotovo neprekidnom kontinuitetu. Moj ukupan broj svih razmenjenih poruka na internetu nije ni petocifren vec najverovatnije sedmocifren.

Cega je to znak? To je znak da je mom mozgu potreban Endorfin, a jedan od nacina pomocu kojeg mogu da aktiviram taj enzim dok sam silom prilika zatocen u "magicnoj kutiji" :) koja mi je ujedno alat od kojeg zivim jeste neformalna komunikacija i razmena misljenja i iskustava sa drugim ljudima koje su mi cesto od produktivne koristi u realnom zivotu koje rado penosim van i obrnuto jer bas i nemam nekog izbora dok ovde sedim, u suprotnom ako bih stvorio paralelni svet i ubacio se svim srcem u ulogu lika koji je totalno odsecen od materijalnog siguran sam da bih snosio posledice zbog kojih bih se kajao ceo zivot.


Avatar, u informatickoj terminologiji avatar prestavlja graficki prikaz u vidu simbola sustine korsnikovog alter ega ili sustine njegovog karaktera, da li ce ta slicica zaista reprezentovati njegov psiholoski profil ili ce biti samo maska ispod koje se krije nesto drugo to je vec licna stvar ali je neko nepisano pravilo da avatar ne bi bas trebao da sadrzi licnu fotografiju osobe koja koristi taj nalog, no dobro stvari su se dosta promenile do danas pa takva praksa polako odlazi u zaborav.

Izvinite što vam tek sada odgovaram na vaš više nego ozbiljan i zanimljiv komentar. Gledala sam "My art" i otprilike mogu da shvatim obimnost i kreativnost vašeg rada i najtešnju vezu između "magične kutije" i vas... Uostalom, poznajem ljude koji zarađuju radeći za profi baba-rogama kompjuterima, koji malo spavaju, nemaju lični život i koji polako postaju invalidi..a sve zarad radova "My art"... Zaista mi je sada jasno zašto morate idete po endorfin u virtualu... i, dobro je da postoji način da se tamo nađe... Ne znam kako da kažem da vam se i divim, ali da mi vas je i žao...a da to ne protumačite kao vrstu patetike... vaša generacija je pionirska i na vama se lome sva koplja boleštine i sreće koji nutka magična kutija... duboko mi je žao vas - prvih, kojima je kutija alat za preživljavanje u svetu reale-virtuale...i svih vas koji po 12 sati morate da provodite u foteljama u kojima više i nema mesta udobnosti...
Naravno, ovo molim da ne shvatite u pežorativnom smislu...ovo su reči divljenja i samo to!!!
 
Poslednja izmena:
Izvinite što vam tek sada odgovaram na vaš više nego ozbiljan i zanimljiv komentar. Gledala sam "My art" i otprilike mogu da shvatim obimnost i kreativnost vašeg rada i najtešnju vezu između "magične kutije" i vas... Uostalom, poznajem ljude koji zarađuju radeći za profi baba-rogama kompjuterima, koji malo spavaju, nemaju lični život i koji polako postaju invalidi..a sve zarad radova "My art"... Zaista mi je sada jasno zašto morate idete po endorfin u virtualu... i, dobro je da postoji način da se tamo nađe... Ne znam kako da kažem da vam se i divim, ali da mi vas je i žao...a da to ne protumačite kao vrstu patetike... vaša generacija je pionirska i na vama se lome sva koplja boleštine i sreće koji nutka magična kutija... duboko mi je žao vas - prvih, kojima je kutija alat za preživljavanje u svetu reale-virtuale...i svih vas koji po 12 sati morate da provodite u foteljama u kojima više i nema mesta udobnosti...
Naravno, ovo molim da ne shvatite u pežorativnom smislu...ovo su reči divljenja i samo to!!!

:lol: Nema potrebe da vam bude zao, naprotiv, naravno da imam svoj licni zivot i volim to sto radim , da li ja za tih 8 casova (12 je retkost ali to stoji) koristim cekic, lopatu, budak ili kompjuter u cemu je razlika? Iskoristiti RACUNAR (ili bilo kakvo orudje) u svrhu produktivnosti a ujedno i zabave-zadovoljstva je blagoslov, sve ostalo je prokletstvo.

Razmislite malo tome.
 
Poslednja izmena:
:lol: Nema potrebe da vam bude zao, naprotiv, naravno da imam svoj licni zivot i volim to sto radim , da li ja za tih 8 casova (12 je retkost ali to stoji) koristim cekic, lopatu, budak ili kompjuter u cemu je razlika? Iskoristiti RACUNAR u svrhu produktivnosti a ujedno i zabave je blagoslov, sve ostalo je prokletstvo.

Razmislite malo tome.

:D Nema šta da razmislim...ZNAM da je ta vrsta produktivnosti i zabave blagoslov... samo sam spomenula ljude koji posle 20 godina rada
uz blagoslov trpe i posledice...naravno da će i dalje voleti taj način kreativnog rada i da ga ne bi menjali ...opet dodajem "ali"...
 
Jedan klik tehnološkog čuda je dovoljan da postanemo ono što želimo, a što nemamo prilike da budemo. Jednim klikom svako glumi ulogu života, onu nikada igranu, a uvek priželjkivanu. U isto vreme smo i publika, ona sa gromoglasnim aplauzom, ali i ona sa trulim paradajzima i smrdljivim jajima.

O, kako je to zabavno i jednostavno! Sakriveni iza avatara prelepih devojaka i mladića, sedimo u raštimanim foteljama masne kose, kvarnih zuba i kratke pameti... i bolje umemo da vodimo državu, znamo da lečimo, da pišemo, da stvaramo šta poželimo...

Uloge su podeljene: neko hrani druge, neko se hrani drugima, iscršpljujući im snagu i energiju. Svi su na sceni - iza monitora. Beskrajna predstava svetskog pozorišta je počela odavno.
Glumeći svoju ulogu, pitam se koliko je za sve nas monitor - test?

preteruješ, verovatno su se ljudi tako nekad tripovali kad se pojavila štamparija i slično da je to đavo lično
uostalom veći deo ljudi bi možda išao da se vidi ali da li ti to treba

- - - - - - - - - -

Može biti da ovde dolazimo po svoju suštinu...Tu suštinu sam nazvala "ulogom, životnom". Činjenica da u reali nosimo maske, tj. glumatamo kako znamo
i umemo zadate nam uloge... Meni je užasno važna činjenica da ljudi na netu ne smeju da stave svoje fotografije na mesto avatara...TO dokazuje da želimo
da budemo neko drugi...u reali nosimo maske, ovde se krijemo iza tuđih likova avatara... Čovek nije osvestio sebe, a koristi (veom opasnu po njega)
"magičnu kutiju" koja preti da pojede njegov identitet, pa i suštinu.

pa i ovde imaš maske, mislim pričaš s ljudima, samo se na neki način razlikuje dok te ne provali ceo grad... a u toj priči možda kriješ svoje sajber aktivnosti pa i zato nosiš masku da te ne pitaju???
i nije da na netu ne smeju da stave, nego na forumu, na fejsbuku i sl. se ide uglavnom s fotografijom... neki i ovde sebe stave
većina ipak valjda bleji FB, twitteru, instagramu a ne ovde???
spava mi semalo
 
preteruješ, verovatno su se ljudi tako nekad tripovali kad se pojavila štamparija i slično da je to đavo lično
uostalom veći deo ljudi bi možda išao da se vidi ali da li ti to treba

- - - - - - - - - -



pa i ovde imaš maske, mislim pričaš s ljudima, samo se na neki način razlikuje dok te ne provali ceo grad... a u toj priči možda kriješ svoje sajber aktivnosti pa i zato nosiš masku da te ne pitaju???
i nije da na netu ne smeju da stave, nego na forumu, na fejsbuku i sl. se ide uglavnom s fotografijom... neki i ovde sebe stave
većina ipak valjda bleji FB, twitteru, instagramu a ne ovde???
spava mi semalo

Hvala na komentarima... Laku noć!
 
Mnogo je veća mogućnost za maskiranje, anonimnost pruža priliku da budemo slobodniji, pa to koristi kako ko hoće, neko da bude više svoj a neko pokušava da bude neko drugi. Pogotovo ako je vešt na rečima. U reali je verbalna komunikacija mnogo manji deo u odnosu na neverbalnu, tkz. govor tela, mimika lica, ton glasa itd to nam govori mnogo više od izgovorenog...
S druge strane, čovek ma o čemu da priča u stvari uvek priča o sebi, tako da ni ovde nam te maske ne vrede mnogo, ako pažljivo slušamo/čitamo, sve može da bude jasno.
U suštini si to što jesi, stavljali maske ili igrali uloge, beg je više naša iluzija nego što je realnost.
 
Mnogo je veća mogućnost za maskiranje, anonimnost pruža priliku da budemo slobodniji, pa to koristi kako ko hoće, neko da bude više svoj a neko pokušava da bude neko drugi. Pogotovo ako je vešt na rečima. U reali je verbalna komunikacija mnogo manji deo u odnosu na neverbalnu, tkz. govor tela, mimika lica, ton glasa itd to nam govori mnogo više od izgovorenog...
S druge strane, čovek ma o čemu da priča u stvari uvek priča o sebi, tako da ni ovde nam te maske ne vrede mnogo, ako pažljivo slušamo/čitamo, sve može da bude jasno.
U suštini si to što jesi, stavljali maske ili igrali uloge, beg je više naša iluzija nego što je realnost.
U pravu ste... bilo bi mi drago da ovo ne shvatite pogrešno: Vi i ja se skoro 100% ne bismo srele u reali...a ovde razmenjujemo misli, trudimo se da shvatimo jedna drugu...pozitivne smo na jedan nov i lep način... ovde je reč suština, kao i naš osećaj... možda i razvijanje intuicije, nekih drugih čula, moć razumevanja... sa radošću bih se prepustila maštanju i zamislila da će čovek da iskoristi virtualu da bi sebe nadgradio...naravno, mislim na dobro ukorenjenog čoveka, obrazovanog i svesnog, koji ne bi dozvolio da ga monitor razboli i "pojede".
Hvala Vam, jetzaa, na komentaru i druženju... meni je bilo prijatno! :zag::heart:
 
Soradze, razumemo se :ortakinje:
Da, zaboravih na tu povoljnost - da možemo da komuniciramo i povezujemo se sa ljudima s kojim inače teško da bi došli u kontakt, to je velika stvar ipak.
I potpuno shvatam tu dobru volju da se virtuelni svet iskoristi za tako nešto, osim naravno što je postao neizostavni deo poslovnog sveta, mislim hvala nebesima za to :ok:
 
Душа ми се цепа, бол раздире груди, а сузе у потоцима лију од када сам видео да са оне теме о грешкама психологије

олако беху обрисани Хирини, Сорадзеини и моји коментари. Јасно ми је у потпуности да све оно што ми осећамо,

мислимо, нагађамо, затим сажваћемо, у реченице претворимо и онда на форуму напишемо, да ми нисмо више власници

тих осећаја, мисли и нагађања. Јер кад једном објавимо то мало, сићушно дело нашег малог и сићушног ума, ми

више ништа немамо с њим. Чак није више ни сигурно да то што смо написали има смисао који ми мислимо да има.

Јер осим тог смисла за који смо ми уверени као аутори да га те реченице имају, кад тај текст изађе на форуму,

он бива прихваћен на толико различитих начина колико га је и различитих форумаша и модератора прочитало.

Да је бити Амер географско стање, а бити Србин стање ума, за мене има једно значење, за Хиру друго, за Сорадзе

треће, а за Гогили четврто. Одатле следи да ви овде никад нећете бити схваћени онако како желите без обзира

поставили ви овде неки аватар или фотографију са личне карте. Што се тиче скривања идентитета иза аватара

то пада у воду чим окачите своју слику на неким од тема предвиђених за то, а пошто се овде ипак спријатељите

с неким онда ни ваше име и презиме није више тајна, ко год хоће може уз мање или више напора сазнати и

како изгледате и како се зовете и где живите и ... а ако сте још на некој од оних шпијунских платформи

типа фејс или твит, онда вам се зна и резус фактор крвне групе.

Толико о конспиративности и скривању идентитета.

Па зашто онда имамо аватаре? Па како државе имају заставе и грбове, како спортски клубови имају заставе и

грбове, како фирме имају слогане и печате, тако и ми имамо аватаре. Таква је игра.

И онда кад видите неку форумашицу или форумаша без аватара, комуницираћете ви с њом или њим, али стално

имате онај осећај да она или он кваре игру, да су партибрејкерси у мањој или већој мери.

Звучна подлога, акустични оквир и музичка надоградња за овај пост:

 
Zbunili ste me prvim delom vašeg komentara... Meni monitor ne pokazuje da je bilo šta izbrisano sa teme o greškama psihologije...Vidim da bi
to moglo da otvori novu temu, ali nećemo sada o tome... Mislila sam da je svima jasno da sve što smo ikada otkucali i poslali na krstu, nije više naše vlasništvo. Znamo da je Google već počeo da prodaje informacije koje već ima u posedu. Ja, kao svaki naivac razmišljam o maskama, avatarima, glumatanju ovde i u reali, a Google zgrće užasna bogatstva prodajući prepiske vodećih ljudi na kugli... tu spadaju i masoni i kriminalci i političari i kraljevi i carevi i siva eminencija sveta...čuvena Aleksandrijska biblioteka je zrnce peska u okeanu podataka koje ovaj provajder ima...sistem je takav da, ako kliknete tri puta na određenu reklamu, stalno će ta reklama izlaziti na vašem monitoru...tako da, određene informacije ćete dobijati, određene - ne... sam sistem odabira šta je za vas, šta nije, tj. šta sistem predpostavlja da je adekvatno vašim interesovanjima...
Malo sam odužila ovo...izvinite... ali, ne mogu da odolim da se ne nadovežem na vaše napisano... Užasno je to što moramo da znamo da je sistem takav da nas sa jedne tufničice na monitoru snima kamera, dok nam druga tufničica snima glas... preko satelita smo locirani... i dok zamišljamo da smo se sakrili iza avatara i monitora, mi smo kao na dlanu tamo nekom koga interesujemo...kao u "Orvelova 1984"...neki kažu da nas kontrolišu i preko pegle,
fena za kosu, televizora, hahahaha...kakav bolestan svet!
Da se vratim na početak: možda vama na monitoru pokazuje da je tekst obrisan....meni ne pokazuje... Molim da proverite još jednom i da javite!
Hvala na inspirativnom komentaru!! :zag:
 
Soradze, razumemo se :ortakinje:
Da, zaboravih na tu povoljnost - da možemo da komuniciramo i povezujemo se sa ljudima s kojim inače teško da bi došli u kontakt, to je velika stvar ipak.
I potpuno shvatam tu dobru volju da se virtuelni svet iskoristi za tako nešto, osim naravno što je postao neizostavni deo poslovnog sveta, mislim hvala nebesima za to :ok:

Bojim se da ćemo vrlo brzo saznati da smo u virtuali najranjiviji. I da smo lak plen - na nov način...
Razumem vas kada kažete "hvala nebesima za to" što je kompjuter postao "neizostavni deo poslovnog sveta". U vreme faksa, telefona i fotokopira,
putovala sam dva cela dana do dalekog istoka da bih bila prisutna na važnom poslovnom sasatanku sa partnerom odande. Ne samo da je put avionom
bio težak, već me je dočekala i vremenska razlika kojoj nisam mogla da se adaptiram...Danas, da kažem i ja vaše "hvala nebesima za to", se poslovni
sasatanci održavaju sa lakoćom uz pomoć virtuale... i papirologija se svela na štampač...kakvo olakšanje :D
 
...ovdje se osjecam kao samoklesar,
opomenem se i opominju me
kad osjetim topao val prijatnih rijeci
prvo 'stvaram' lik Osobe
a onda lagano nastupam da se jasno opredijelim
jer ,
tezak je isto i ovaj vid 'postojanja'
kad nam je neko bas drag
gajimo ga onako kako i hocemo da je
onako za sresti i odmah zagrliti
kao starog prijatelja/cu
sve spremljeno
mnogo izreceno
osim dodajemo gest ili manire koje nema virti...
Nov je ovo vid 'bivstvovanja'
ljulja se njegova kolijevka
a posebno sto gledajuci avatar uzivimo se u lik zamisljen
i tece vrijeme ovozemaljsko
po samoizboru...
...tesko padne
kad padnemo...okrene po zlu,
i onda zacutim
kao da sam s nekim raskinuo
to je znaci zaostavstina realke...
...to je tako i tako naprej...
P.S.
.pohvala mojoj prijateljici
i za temu i vodjenje iste
vreo kesten joj je u rukama...
 
Da se vratim na početak: možda vama na monitoru pokazuje da je tekst obrisan....meni ne pokazuje... Molim da proverite još jednom i da javite!
Hvala na inspirativnom komentaru!! :zag:


Иде патка преко Саве носи писмо на врх главе, у том писму пише: постови се појавише!

Јуче кад сам био на форуму хтео сам нешто опет написати на оној теми, али нисам пронашао оно што сам тражио.

Вратио сам се на почетну страницу, пробао још једаред, опет ћорак. Шта се десило? Не видим друго решење

осим да сам два пута промашио тему отварајући неку другу уместо ње. Свако друго објашњење доводи ме у

овакву презентацију стања мог ума и пред самим собом и пред форумом:


А што се тиче Гуглове трговине и свог осталог шпијунског софтвера којим смо окружени то је у суштини, у

самој својој бити и ефектима на дуге стазе изврсно. Реалност ће се потпуно претворити у позориште или ће

се позориште потпуно претворити у реалност. У сваком случају неће се моћи више разликовати.

Као код оних Борхесових картографа што сачинише карту света у односу 1:1.

Последица тога ће бити да ћемо бити одговорни сад и овде за сваку своју изречену лаж или истину.

Па кад је већ тако, онда је боље одговарати за оно што јеси него за оно што ниси.

Значи, драго ми је што сам погрешио да су текстови обрисани, сузе више не лијем, бола у грудима немам,

а душа је нашла форумско спокојство, јер се лепо види да на поменути пост нас троје гледамо различито.

А док реала и позориште не дођу у однос 1:1, дотле живео Тор и ДакДакГоу!!!

.
 
E, baš se radujem što su se postovi pojavili! Pa, eto, možete i tamo da nastavite sa komentarima...Što se mene tiče, neću tamo ići, ne želim drugima da pružim priliku da budu prosti...Ljudi tripuju šta hoće i tumače kako hoće tuđe napisano... nemam vremena za takve... Često se zapitam da li piju čaj od nane, ili maka, hahaahah...
Navikli smo i u reali to da smo različito shvaćeni od nekih ljudi, ali, to me ne tangira. Ovde procenim one koji me ne razumeju i ako vidim da ne mogu da prodrem do njih - ne trošim vreme na to... Znam da tako radi većina i smatram da je iskreno ovo što pišem. Uostalom, sebi nisam dodelila ulogu edukatora... više volim gotov proizvod - edukovan i pristojan svet, dobronameran - to nije teško prepoznati i kod takvih se zadržati...Šta zadržati? Zaglaviti!!! Zabetonirati!!! :D Otkriću vam: moja suština (kako to lepo naziva Flaj), ili uloga u virtuali je iskrenost, dobrodušnost i prijateljstvo. Sebe jasno prikazujem, a ako to nije ispravno shvaćeno, to nije moj poraz. Ljudi koji me prepoznaju i razumeju - mogu prići. To volim, cenim... Kao što ja rado prilazim tamo gde prepoznajem neki svoj nivo. Čitamo se onim što sami posedujemo...
Malo sam se raspričala :D
Hvala vam na komentarima... see you around ;)
 
Poslednja izmena:

Back
Top