Iz univerzuma u metaverzum?

[Antihejter]

Na kraju će ostati samo programeri i religijski fanatici, pa će religijski fanatici spaliti programere na lomači

 

[maybell]

Iz univerzuma koji je beskonačan, čovek pristane na metaverzum koji je simulacija stvarnosti! Stvarno vrlo pametan potez!

 

[Ната Ли]

O Nato pozdrav veliki ! Nemoj ni slučajno da bi me uvredila ili nešto na račun mog ega napisala i ako nisam u pravu... da ti ne zamjerim... :]
Realnost je Nato da sam se ja pomirio sa tim i kad mi pucaju ispod, iznad koljena, u ledja... dobronamjerno ili zlonamjerno... sad se Nata pita kako dobronamjerno al dobro...

Ех Орлу, ниси први који Нати спочитава колебљивост, помирљивост или чак страх да се супротстави директно мишљењу.
А није то, не плашим се ја замерања, ни расправе па ни да се ко наљути на мене.Оно чега се прибојавам је да не повредим саговорника јачом речју него ли је потребно. А бар ми овде на форуму знамо да се све може рећи на фин и културан начин.

Generacije pre pojave sokoćala, nisu imale tu privilegiju kao sadašnje generacije da se sklone, izgube u virtuelnoj stvarnosti, matriksu... živili su samo taj realan, surov, život, ali su se i adaptirali na isti, borili ili pak odustajali, ali nisu imali durgog izbora, kao sad. Za nove generacije koje su tu, život često postaje realan (surov, bolan, nekonforan, težak, pun straha...), to recimo primjećujem najviše u poslu, gledam te mlitave i mlake pojedince i isti takav pristup poslu, životu, obavezama... a očekuju sve i odmah, svo ordenje, zasluge i ekstra platu za nikakav kvalitet posla. Generacije odrasle na video igricama i mnogo toga virtuelnog su ubrizgali u sebe dozu komfor-virtuelnog narkotika koji je kreirao takve čvorove u mozgu da se to teško može raspetljati lobotomijom, elektro šokovima, hipnozom, psihološkom kontramanipulacijom i sl. jednostavno svijest se poziva na podsvijest tj. na to iskustvo i šalje impuls to je dobro, ono nevalja, ono realno... Tako da Nato zaključujem da je za neke život jednostavno, previše realan... Primjećujem devijantno ponašanje. Nisu oni bezobrazni sa predumišljajem, već je jednostavno atrofirala socijalizacija, ponašanje kompletno jer se nije koristilo. Što se virtuelnog tiče, nisu poštedjeni ni oni koji žive od toga, npr. programeri, veliki je to disbalans, traže često balans sa prirodom sa životom realnim, tako znam jednog što ode iz bg-a u mjesto koje se može samo naći na lovačkoj mapi, radi od kuće, a okolo zasadio svašta, ima koze, ovce, prasad, neku perad itd.
Onomad, na slavi kod prijatelja, ulazi čoek, prvi put ga vidim, onako zapušten malo, nit da se pozdravi, ode ko tele sjede za kafe stočić, podižu ga i daju mu instrukcije da sjedne za sto sa svima i da se pozdravi, ja reko ovaj programer 101%, jest kaže...
Od prijateljice brat programer, ekstrem fanatik i više od toga, ima platu u zbiru šest prosječnih, živi u iznajmljenoj garsonjeri, u sobi krevet, drvena stolica i sto kuhinjski, frižider i to je sve što ima! Jedan prozor 24h roletna preko njega jer je na prizemlju, unutra samo dopire svjetlo od sijalice i tu provodi život. Pita me kako da nadje stan za iznajmljivanje, na spratu, mislio sam da me zaebava, al ozb je bio......

Потпуно се слажем са свим што си написао,стање јесте такво али баш због тога сам реаговала јер одбијам да постоји друга реалност осим животна.
Живот може бити тежак,суров,лак и леп али је увек и једино стварни живот реалан. Све остало је машта и илузија. Одувек је човек покушавао да побегне од реалности. Машта је одувек била нека врста бега и то је добро. Они слабији су бежали у алкохолизам или наркоманију.Али ово што се сада дешава нуди могућност потпуне и свеопште предаје живота нестварном.

Замисли да никога не остане у реалности?

 

[Steinadler]

...ma da, citala sam i da su moguce genetske promene...sake, prsti postaju duzi, lobanja deblja, mozak manji
oci sa drugacijim kapkom zbog prekomernog izlaganja zracenju sa ekrana...

Maj prešs kao krajnji oblik...

 

[Steinadler]

Ех Орлу, ниси први који Нати спочитава колебљивост, помирљивост или чак страх да се супротстави директно мишљењу.
А није то, не плашим се ја замерања, ни расправе па ни да се ко наљути на мене.Оно чега се прибојавам је да не повредим саговорника јачом речју него ли је потребно. А бар ми овде на форуму знамо да се све може рећи на фин и културан начин.



Потпуно се слажем са свим што си написао,стање јесте такво али баш због тога сам реаговала јер одбијам да постоји друга реалност осим животна.
Живот може бити тежак,суров,лак и леп али је увек и једино стварни живот реалан. Све остало је машта и илузија. Одувек је човек покушавао да побегне од реалности. Машта је одувек била нека врста бега и то је добро. Они слабији су бежали у алкохолизам или наркоманију.Али ово што се сада дешава нуди могућност потпуне и свеопште предаје живота нестварном.

Замисли да никога не остане у реалности?

Mašta ili recimo san su zanimljivi, te fantazije i iluzije. Kada sanjamo, to je kao da ulazimo u virtuelno, dok je mašta moć svijesti da kreira nestvarno. Potrebne su nam te iluzije za svaki korak koji pravimo u relanosti, dakle nerealnost nam je potrebna za realnost, da bi došli do cilja koji je u stvari nerealna fantazija, zamisao u glavi, putokaz.
Šta je zaista realnost ona suštinska kao filozofsko pitanje to mislim da niko ne zna (možda oziman), ono što se veže za samo postojanje koje mi samo subjektivno opažamo, dok ono postoji za sebe i bez nas, bez nama razumnjivog logičkog postojanja, početka i kraja...

 

[LBarbara]

Dekart je rekao da se u sva nasa uverenja moze sumnjati i to je istina.
E sad, gde gravitira sumnja orbitira preispitivanje -dakle, sta je istina, postoji li stvarnost ili ne?
Tesko je odgovoriti jer da bi odgovorili moramo sebi postaviti bezbroj pitanja tipa:

- Verujemo li svojim culima da nam govore istinu?
- Da.
- Verujemo li dakle onome sto vidimo, mirisemo, dodirujemo, cujemo, probamo?
- Da..verujemo ali sumnjamo jer imamo odredjena naucna saznanja o neuverljivosti nasih uverenja.

...ali ako vec sumnjamo da nam cula govore istinu, kako možemo znati sta stvarno postoji?
- ne mozemo znati, mozemo samo perceptivno pretpostavljati i dedukcijom na kraju zavrsiti u Platonovoj pecini...