Гамбино
Elita
- Poruka
- 15.251
"СЛИКЕ МРТВЕ ДЕЦЕ СТАЛНО СУ МИ ПРЕД ОЧИМА" Из Босне је отишла у пакао Сирије, удала се за џихадисту и ТРУДНА УСПЕЛА ДА ПОБЕГНЕ
Н1 Сарајево 20.11.2018. 14:27
Коментара: 22
кобмо сиријаФОТО: БЛИЦ / РАС СРБИЈА
У протеклим годинама десетине мушкараца - држављана Босне и Херцеговине и земаља из региона прикључили су се терористичким организацијама и ратовали у Сирији и Ираку. Са њима или за њима одлазиле су и њихове супруге, будуће супруге, читаве породице. Неке су остале удовице. Ретке су се из Сирије вратиле у Босну и Херцеговину.
Н1 преноси исповест жене, повратнице из Сирије, супруге борца Ал-Нусра Фронта, који се сматра огранком терористичке организације Ал-Каида.
Саговорница те телевизије држављанка је Босне и Херцеговине. Једна је од ретких жена која је побегла из ратног сиријског вихора. Отишла је у тајности. Према властитој тврдњи – без присиле.
Ислам је прихватила неколико година пре одласка у Сирију. Тамо је боравила годину дана. Из Турске у Сирију стиже илегално. Посредници су за то платили 2.000 евра. По доласку ступа у шеријатски брак са држављанином једне од земаља региона, борцем Ал-Нусра Фронта, огранка терористичке организације Ал-Каида. Она је прва жена која је пред камером одлучила да сведочи о ономе што је доживела.
- Ратна ситуација и ратно стање - почиње своју исповест описијући живот у месту у коме је живела: "Што се тиче свакодневног живота мало је другачије од рата који смо проживели овде у Босни. Хране има, воде има, ако имате новац све можете купити. Није вам ништа недостижно. У свему томе најгоре је било гранатирање. То је нешто што се дефинитивно не може поредити ни са чим другим. То је најгора слика Сирије."
Слике мртве деце стално су ми пред очима
Како је испричала, њен највећи страх био је да ће да падне граната и да ће остати затрпана негде под рушевинама, пошто је виђала такве људе.
- Или да ћу остати жива и гушити се - тако да ме нико неће наћи - или да ћу остати без руке и ноге. Нисам се плашила смрти, колико сам се плашила тог стања - испричала је ова жена.
Каже да је виђала мртве и рањене под рушевинама и да јој се стално враћају те слике.
- Поготово ми се враћају слике деце и често сам на улици могла да видим дете без ноге и руке, мало дете. Свашта би ми прошло кроз главу. Размишљала бих какава ће његова будућност бити и шта је све могло бити са тим дететом само да није таква ситуација - каже.
Трудна креће у бекство
Непосредно по доласку у Сирију, под траумама, саговорница Н1 почиње да размишља о бегу. У новембру 2017. успева да побегбне. Илегалним путевима, за 600 долара.
Трудна прескаче зид од око пет метара да би се домогла Турске. Тада је ухапшена и оптужена за тероризам.
Након три месеца проведена у тешким затвориским условима, за које каже да су јој најгора у животу, јер се тамо, у нехуманим условима и породила, а потом јој се тек рођена беба и разболела, турски суд је ослобађа оптужби за припадност терористичкој организацији.
Сво то време, како је испричала (у дужој верзији обајвљеној на телевизији) једва је успевала да ступи у контакт са адвокатом и породицом у БиХ, затворски чувари су је, као и остале жене из ћелије од којих су неке ту биле смештене заједно са малом децом, константно омаловажавали и вређали. Оптужница јој је била написана на турском, реч јенду није разумела, тек је уз помоћ затворског психијатра који је једини зано енглески, успела да сазна страшну истину - да је оптужена за тероризам.
Дошли, обећали помоћ и више се никада нису вратили
Једва од ствари која ју је веома погодила то је да су долазили службеници БиХ конзулата у Турској, обећали јој помоћ, чак су се, како је испричала, распитивали и о томе коју величину ципела носи како би јој доставили и обућу и одећу, с обзиром на то да ништа није имала код себе, али да се после више никада нису појавили.
Како каже, "ко ће ти помоћи, ако не неко твој", међутим, то се није десило.
Након пресуде, са дететом рођеним у тешким затворским условима, за које је једва успела да бобије потребне папире како би могла да напусти Турску, ова жена се коначно враћа у Босну и Херцеговину. Има исту жељу за све друге жене сличних судбина.
"Те жене држава је заборавила"
- Ја лично имам контакт са две жене које су остале на територији тзв. Исламске државе. Оне се одавно желе вратити. Покушавају, али немају начина и немају новца за то. Траже помоћ на све стране. Само што ја имам осећај да су те жене заборављене од стране ове државе, као да не постоје, као да су избрисане самим тим што су отишле тамо. Међутим, то су жене мајке, жене које имају тамо децу и које су оставиле своју децу овде, које пате за том децом и које се надају повратку - прича.
На питање да ли је чула и жене које су у камповима, онда одговара да јесте и да може само да претпостави како им је тамо.
"Знам да те жене често пожеле да нису живе"
- Оно што сам ја видела и како је мени било је ништа наспрам оног како оне живе тамо, ако се то може назвати животом. И како њихова деца одрастају и чиме се хране. То нико не заслужује, поготово не те жене које имају своју државу која је уређена и има простора за све, па мислим да би се могло позабави тим животима јер су то ипак наше грађанке и заслужују да се врате својој кући. Какве год биле, отишле јесу. И ја сам отишла, пружила ми се прилика да се вратим, ја се само надам да ће се и њима пружити прилика да дођу својим кућама и да живе нормалним животом. И знам, по себи знам, те жене кад би дошле овде, да би то била њихова задња шанса за тај неки нормалан живот. Знам њихова стања тамо, знам њихову свакодневицу, знам да често пожеле да нису живе уопште. Такав им је живот тренутно. Тако да, ја се само надам да ће се нешто радити по том питању. Ако ништа, постоје начини да се барем покуша - испричала је у својој исповести жена која се вратила из пакла Сирије.
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/s...sne-je-otisla-u-pakao-sirije-udala-se/qcebp31
Када ће Европљани схватити да они само практикују изворни ислам.
Не можеш једну религију назвати терористичком организацијом или фундаменталистима или идеолошким фанатицима, а са друге стране највишим уставним актима гарантовати сва права и слободу изражавања терористичкој организацији.
ИСИЛ-ово виђење ислама можда није савршено, али нема државе или заједнице на планети која испољава верније тумачење ислама, него они.
Није та девојка се придружила ИСИЛу због пара и материјалног благостања, као што раде спонзоруше, већ због искрене вере у ислам, а друга је ствар што није била спремна да се жртвује на сваки начин за тај исти ислам. Такође и ти њихови војници не гину тамо због пара, него због обећаног исламског раја.
Ја мислим да је лудост третирати ислам као и све друге религије, јер ако исламу даш слободу изражавања, онда им мораш дати и територију, јер они ислам тумаче кроз исламско право које не признаје наше законе.
И најгоре је што Европљани мисле да они убијају њихове као и наше, зато што су неки теорористи и лудаци, али они искрено верују у речи Мухамеда, да се путем тих клања боре за душе неверника и да нас спашавају на тај начин.
Н1 Сарајево 20.11.2018. 14:27
Коментара: 22
кобмо сиријаФОТО: БЛИЦ / РАС СРБИЈА
У протеклим годинама десетине мушкараца - држављана Босне и Херцеговине и земаља из региона прикључили су се терористичким организацијама и ратовали у Сирији и Ираку. Са њима или за њима одлазиле су и њихове супруге, будуће супруге, читаве породице. Неке су остале удовице. Ретке су се из Сирије вратиле у Босну и Херцеговину.
Н1 преноси исповест жене, повратнице из Сирије, супруге борца Ал-Нусра Фронта, који се сматра огранком терористичке организације Ал-Каида.
Саговорница те телевизије држављанка је Босне и Херцеговине. Једна је од ретких жена која је побегла из ратног сиријског вихора. Отишла је у тајности. Према властитој тврдњи – без присиле.
Ислам је прихватила неколико година пре одласка у Сирију. Тамо је боравила годину дана. Из Турске у Сирију стиже илегално. Посредници су за то платили 2.000 евра. По доласку ступа у шеријатски брак са држављанином једне од земаља региона, борцем Ал-Нусра Фронта, огранка терористичке организације Ал-Каида. Она је прва жена која је пред камером одлучила да сведочи о ономе што је доживела.
- Ратна ситуација и ратно стање - почиње своју исповест описијући живот у месту у коме је живела: "Што се тиче свакодневног живота мало је другачије од рата који смо проживели овде у Босни. Хране има, воде има, ако имате новац све можете купити. Није вам ништа недостижно. У свему томе најгоре је било гранатирање. То је нешто што се дефинитивно не може поредити ни са чим другим. То је најгора слика Сирије."
Слике мртве деце стално су ми пред очима
Како је испричала, њен највећи страх био је да ће да падне граната и да ће остати затрпана негде под рушевинама, пошто је виђала такве људе.
- Или да ћу остати жива и гушити се - тако да ме нико неће наћи - или да ћу остати без руке и ноге. Нисам се плашила смрти, колико сам се плашила тог стања - испричала је ова жена.
Каже да је виђала мртве и рањене под рушевинама и да јој се стално враћају те слике.
- Поготово ми се враћају слике деце и често сам на улици могла да видим дете без ноге и руке, мало дете. Свашта би ми прошло кроз главу. Размишљала бих какава ће његова будућност бити и шта је све могло бити са тим дететом само да није таква ситуација - каже.
Трудна креће у бекство
Непосредно по доласку у Сирију, под траумама, саговорница Н1 почиње да размишља о бегу. У новембру 2017. успева да побегбне. Илегалним путевима, за 600 долара.
Трудна прескаче зид од око пет метара да би се домогла Турске. Тада је ухапшена и оптужена за тероризам.
Након три месеца проведена у тешким затвориским условима, за које каже да су јој најгора у животу, јер се тамо, у нехуманим условима и породила, а потом јој се тек рођена беба и разболела, турски суд је ослобађа оптужби за припадност терористичкој организацији.
Сво то време, како је испричала (у дужој верзији обајвљеној на телевизији) једва је успевала да ступи у контакт са адвокатом и породицом у БиХ, затворски чувари су је, као и остале жене из ћелије од којих су неке ту биле смештене заједно са малом децом, константно омаловажавали и вређали. Оптужница јој је била написана на турском, реч јенду није разумела, тек је уз помоћ затворског психијатра који је једини зано енглески, успела да сазна страшну истину - да је оптужена за тероризам.
Дошли, обећали помоћ и више се никада нису вратили
Једва од ствари која ју је веома погодила то је да су долазили службеници БиХ конзулата у Турској, обећали јој помоћ, чак су се, како је испричала, распитивали и о томе коју величину ципела носи како би јој доставили и обућу и одећу, с обзиром на то да ништа није имала код себе, али да се после више никада нису појавили.
Како каже, "ко ће ти помоћи, ако не неко твој", међутим, то се није десило.
Након пресуде, са дететом рођеним у тешким затворским условима, за које је једва успела да бобије потребне папире како би могла да напусти Турску, ова жена се коначно враћа у Босну и Херцеговину. Има исту жељу за све друге жене сличних судбина.
"Те жене држава је заборавила"
- Ја лично имам контакт са две жене које су остале на територији тзв. Исламске државе. Оне се одавно желе вратити. Покушавају, али немају начина и немају новца за то. Траже помоћ на све стране. Само што ја имам осећај да су те жене заборављене од стране ове државе, као да не постоје, као да су избрисане самим тим што су отишле тамо. Међутим, то су жене мајке, жене које имају тамо децу и које су оставиле своју децу овде, које пате за том децом и које се надају повратку - прича.
На питање да ли је чула и жене које су у камповима, онда одговара да јесте и да може само да претпостави како им је тамо.
"Знам да те жене често пожеле да нису живе"
- Оно што сам ја видела и како је мени било је ништа наспрам оног како оне живе тамо, ако се то може назвати животом. И како њихова деца одрастају и чиме се хране. То нико не заслужује, поготово не те жене које имају своју државу која је уређена и има простора за све, па мислим да би се могло позабави тим животима јер су то ипак наше грађанке и заслужују да се врате својој кући. Какве год биле, отишле јесу. И ја сам отишла, пружила ми се прилика да се вратим, ја се само надам да ће се и њима пружити прилика да дођу својим кућама и да живе нормалним животом. И знам, по себи знам, те жене кад би дошле овде, да би то била њихова задња шанса за тај неки нормалан живот. Знам њихова стања тамо, знам њихову свакодневицу, знам да често пожеле да нису живе уопште. Такав им је живот тренутно. Тако да, ја се само надам да ће се нешто радити по том питању. Ако ништа, постоје начини да се барем покуша - испричала је у својој исповести жена која се вратила из пакла Сирије.
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/s...sne-je-otisla-u-pakao-sirije-udala-se/qcebp31
Када ће Европљани схватити да они само практикују изворни ислам.
Не можеш једну религију назвати терористичком организацијом или фундаменталистима или идеолошким фанатицима, а са друге стране највишим уставним актима гарантовати сва права и слободу изражавања терористичкој организацији.
ИСИЛ-ово виђење ислама можда није савршено, али нема државе или заједнице на планети која испољава верније тумачење ислама, него они.
Није та девојка се придружила ИСИЛу због пара и материјалног благостања, као што раде спонзоруше, већ због искрене вере у ислам, а друга је ствар што није била спремна да се жртвује на сваки начин за тај исти ислам. Такође и ти њихови војници не гину тамо због пара, него због обећаног исламског раја.
Ја мислим да је лудост третирати ислам као и све друге религије, јер ако исламу даш слободу изражавања, онда им мораш дати и територију, јер они ислам тумаче кроз исламско право које не признаје наше законе.
И најгоре је што Европљани мисле да они убијају њихове као и наше, зато што су неки теорористи и лудаци, али они искрено верују у речи Мухамеда, да се путем тих клања боре за душе неверника и да нас спашавају на тај начин.
