IVO АНДРИЋ — nacionalnost & припадност

[Pumpaj Dinstanović]

Kao što svi znamo, svima nam je večito interesantno da se svađamo ovde na Balkanu čije li su istorijske ličnosti. Jedan od najvećih predmeta sporenja, nesumnjivo, jeste veliki Ivo Andrić. Ova je tema posebno interesantna jerbo se konačno sređuje njegova zaostavština, trudim i naporima njegove zadužbine u Srbiji, i nedugo posle 2024. godine bi trebalo sve što je Andrić ostavio iza sebe da bude

Najjednostavnija klasifikacija Andrića jeste među ljude fluidnog nacionalnog identiteta, koji su ga menjali, odrastajući u jednom i srastajući u novoj sredini nekom drugom. Njegova mladost i najranija karijera pripada prevashodno hrvatskom književnom nasleđu, dok je većina poznijeg nasleđa nesporno srpska. No, hajde da krenemo od mlađih dana, pa naravno i vezano za pitanje njegovog nacionalnog identiteta, koji je u prvoj fazi života bio — potpuno nesporno — hrvatski.

U dokumentima iz vremena upisa fakulteta u Zagrebu 1912/3. godine, za Andrića piše da mu je maternji jezik hrvatski.

Postavimo sledeći podatak od Milorada Živančevića, vezano za upis Jagelonskog univerziteta u Krakovu 1914. godine. Prema Živančeviću, prijavu za fakultet Andrić je popunio svojom rukom. Iz 28. br. Zbornika Matice srpske za slavistiku, iz 1985. godine, rasprava Milorada Živančevića Andrić u Poljskoj na str. 7-43:

Андрић је ступио на Јагелонски универзитет 24. априла 1914. Како сведочи Књига студената за школску годину 1913/14, уписао је филозофију, тј. један њен одсек (Wydział), историју. Пријаву је испунио власторучно, уносећи следеће податке:

Nazwisko i imię ucznia: Ivo Andrić. Jest uczniem zwyczajnym czy nadzwyczajnym: zwyczajny. Oznaczenie Wydziału: filozoficzny. Miejsce urodzenia: Travnik. Wiek: 1892. Religia: kat. Narodowość: Hrvat. Poddaństwo: Bosna. Mieszkanie w Krakowie, ul.: Bonerowska, 1. domu: 12/II. Opiekun [staratelj]: Ivan Matkovcsik, Višegrad, Bosna. Zakład naukowy w którym uczeń słuchał ostatne półrocze: Wiedeń. Na jakiej zasadzie (…): Świadectwo odejścia uniw. Wiedeńskiego. W dniu: 24. 4. 1914.

 

[NickFreakyrgios]

https://www.poreklo.rs/2012/10/09/na-današnji-dan-rođen-ivo-andrić/

Њега свакако можемо сви баштинити иако је из мешовитог брака по оцу Хрват.
Према делима Србин , Хрват , Босанац , Југословен.


Добрица Ћосић у својој књизи Пишчеви записи 1969—1980. препричава, на сто осамдесет шестој страници, свој „последњи значајнији разговор“ са Андрићем и цитира га: „У Босни вам је сада, Добрице, оно што је покојни Калај сневао, а није као дипломата смео да изговори. У Босни побеђује бошњаштво. Старо, а младо. И нека да Бог да моја нога више никад не крочи преко Дрине…“

Иво Андрић је умро 13. марта 1975. године у Београду.

У част рођења Ива Андрића, највећи интернет претраживач Гугл је 9. октобра 2012. на својој почетној страни, у склопу заштитног знака, ставио мост на Дрини у Вишеграду. Ова илустрација је, додуше, видљива само на локалним Гугл страницама у Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској.

Несумњиво да је овај данашњи идентитет Бошњака оспоравао.

 

[Pumpaj Dinstanović]

https://www.poreklo.rs/2012/10/09/na-današnji-dan-rođen-ivo-andrić/

Њега свакако можемо сви баштинити иако је из мешовитог брака по оцу Хрват.
Према делима Србин , Хрват , Босанац , Југосовен.


Добрица Ћосић у својој књизи Пишчеви записи 1969—1980. препричава, на сто осамдесет шестој страници, свој „последњи значајнији разговор“ са Андрићем и цитира га: „У Босни вам је сада, Добрице, оно што је покојни Калај сневао, а није као дипломата смео да изговори. У Босни побеђује бошњаштво. Старо, а младо. И нека да Бог да моја нога више никад не крочи преко Дрине…“

Иво Андрић је умро 13. марта 1975. године у Београду.

У част рођења Ива Андрића, највећи интернет претраживач Гугл је 9. октобра 2012. на својој почетној страни, у склопу заштитног знака, ставио мост на Дрини у Вишеграду. Ова илустрација је, додуше, видљива само на локалним Гугл страницама у Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској.

Несумњиво да је ова данашњи идентитет Бошњака оспоравао.

U kakvom smislu, mešovitog braka?

Teško je govoriti o Antunu Andriću i Katarini Pejić, u prvom redu zato što iza njih nije ostalo gotovo ništa što bi nam razotkrilo neke detalje o njihovom životu, ali oboje su pripadali istoj etnokonfesionalnoj zajednici u osmanskoj Bosni. Nije mi jasno zašto bi smatrao njihov brak mešovitim.

 

[NickFreakyrgios]

Зато што мислим да је на основу фреквентности Пејић српско презиме. То не мења чињеницу да је вероватно био Хрват што ништа не мења у смислу његовог животног дела и доприноса јер је уделио свима , можда и Србима највише.

 

[Perem ruke]

Po rodjenju Hrvat po opredeljenju pro Srpski Jugosloven.
Zato ga Hrvati i ne vole dozivljavaju ko "izadajnika" i furaju Krlezu kao boljeg pisca.

 

[Sabasius]

Лекизан је лепо објаснио зашто је записан матерњи језик као хрватски на теми о Тесли, не знам зашто је то овде овако игнорисано.

А ево пар података о томе како се он сам изјашњавао кад није био под притиском

 

[Sabasius]

Војна књижица

 

[Sabasius]

Евидентни лист КПЈ

 

[Pumpaj Dinstanović]

Зато што мислим да је на основу фреквентности Пејић српско презиме. То не мења чињеницу да је вероватно био Хрват што ништа не мења у смислу његовог животног дела и доприноса јер је уделио свима , можда и Србима највише.

Katarina je sahranjena na rimokatoličkom groblju. U knjizi krštenih Crkve Sv. Jovana Krstitelja u Travniku, ovako je upisano (II sveska, str. 67, redni br. 70):

1892. oktobra 9, Ivan Antun Andrić (otac), podvornik, Katarina r. Pejić (majka), rimokatolici, Travnik

 

[Sabasius]

С обзиром да се слободном вољом изјашњавао као Србин а то је и време комунистичке Југославије где то није баш било најпожељније и свакако је могао да се изјасни као Хрват или југословен да се тако осећао, сматрам да нема никакве потребе за другим тумачењима.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Лекизан је лепо објаснио зашто је записан матерњи језик као хрватски на теми о Тесли, не знам зашто је то овде овако игнорисано.

А ево пар података о томе како се он сам изјашњавао кад није био под притиском

Nesporno je da se Ivo Andrić kasnije izjašnjavao kao Srbin, ali ne postoje nikakve indicije koje bi nagovestile da je bilo ikakvih pritisaka da se izjašnjava kao Hrvat pre nego što se posrbio.

Dva primera iz prve objave na ovoj temi najčuvenija su i predstavljaju slučajeve dokumentarnih izvora, koji svedoče o nacionalnom izjašnjavanju u dokumentaciji formalnog karaktera. Međutim, pomenuti izvori nisu ni u kakvoj kontradikciji sa brojnim zapisima koje je Andrić u tom periodu ostavio iza sebe. On se svojevoljno uvrštao u korpus hrvatske nacionalne književnosti, prilagođavao svoj jezik hrv. književnom jeziku i pisao u poznatim hrvatskim publikacijama o hrvatskim temama.

To uključuje, naravno i samo pominjanje pripadnosti hrvatskom narodu. Jedan primer toga je članak književne kritike, u kojem je obradio roman Andrije Kovačevića, Posljednji Nenadić.

Teško je razumljivo da se danas pišu ovakve knjige, a nerazumljivo je da se izdaju. Ako ikom, a ono su nama Hrvatima nepotrebna ova nagvaždanja, jer se nema šta tražiti od tih neinteresantnih Nenadića, Dobričića, Jadikovaca, Siročića, koji se vuku kroz život kao prebijeni, a cio vijek im ispuni nekoliko lumperaja, tri ispita, dvije skupštine i jedna ljubav.​

Str. 252. drugog izdanja eseja, ogleda i članaka Ive Andrića pod naslovom Umetnik i njegovo delo iz 1977. godine (prir. Vera Stojić, Petar Džadžić, Radovan Vučković i Muharem Pervić):

Spojler

Ovo nama Hrvatima, između ostalog, objavljivano je dosta puta u Jugoslaviji i za vreme Andrićevog života. Andrić nikada, do kraja svog života, nije dovodio u pitanje brojne nacionalne identifikacije u kojima izražava svoje Hrvatstvo, niti je nagoveštavao da je oduvek bio Srbin, odnosno da je u svim ovim slučajevima bilo ikakvih indicija pritisaka, ili nekakve pragmatične glume (i slično).

 

[NickFreakyrgios]

Па пошто су Хрвати почели ту идентификацију није важно како се човек изјашњава већ који су му корени а једина њима позната идентификација је римокатолик-Хрват. Немају крсне славе на основу чега би могли пратити своје порекло мало даље онда је једина идентификација св. Патрик-Хрват.
Пошто ни ми немамо довољно информација нити начина да утврдимо његово право порекло остаје да је био Хрват.

 

[faraonn]

...Majku Iva Andrica
kd bi pitali
ko je On
rekla bi bez razmisljanja,- moj sin...
P.S.
...bar ovih Dana
ne budite
to sto ste...

 

[NickFreakyrgios]

...Majku Iva Andrica
kd bi pitali
ko je On
rekla bi bez razmisljanja,- moj sin...
P.S.
...bar ovih Dana
ne budite
to sto ste...

Ту смо се сви сложили чак да би и Хрвати могли прогласити Теслу својим почасним грађанином да будемо великодушни али не Хрватом јер му је отац био православни свештеник. Он је верски био атеиста али се обраћао југословенским народина искључиво као Србин а у одговору на писмо Мачека где су покушали да га хрватизују писменим путем и то сам оставио на теми он је одговорио да је поносан што је Србин и својом домовином Хрватском захвалио се Мачеку на шлихтању. Да не потежемо тему да су све блиске рођаке побили у Јасеновцу.

 

[Pumpaj Dinstanović]

С обзиром да се слободном вољом изјашњавао као Србин а то је и време комунистичке Југославије где то није баш било најпожељније и свакако је могао да се изјасни као Хрват или југословен да се тако осећао, сматрам да нема никакве потребе за другим тумачењима.

Niko ne dovodi u pitanje da se u vreme socijalističke Jugoslavije Ivo Andrić smatrao Srbinom. U tom smislu mislim da je informacija koju je @Andrej Bolkonski bio postavio na susednu temu, definitivno neautentična. Međutim, njegova pripadnost Srpstvu nije nešto što je obuhvatilo čitav njegov (zreli) život, niti u celosti razdoblje njegove književne aktivnosti. Po svemu sudeći, on je u jednom trenutku postao Srbin. U prevodu, činjenica da se tako izjašnjavao posle Drugog svetskog rata, ne znači da je to slučaj bio i u nekom ranijem periodu.

Ono što ja mogu da primetim jeste da postoje brojni izvori različitog formata; od njegovih dela do dokumentarnih izvora prilikom upisa na fakultet; koji svedoče o njegovoj pripadnosti hrvatskom narodu. Nasuprot tome, ne postoji niti jedan jedini zapis koji bi svedočio o nekakvoj kontradikciji, odnosno prema koje bismo i makar indirektno, ako ne već direktno, mogli naslutiti da je u prvoj fazi svog života bio kripto-Srbin. Ne postoje nikakvi ukazatelji koji bi Andrićevo prvobitno Hrvatstvo mogli objasniti nekakvom prisilom, ili pragmatičnošću. Za života, Andrić nikada nije bio napravio ogradu od tih svojih ranijih stavova i izjašnjavanja, koji su, naprotiv, bili ponovo štampani i u Titovoj jugoslovenskoj zajednici. Stoga, ne postoje nikakvi logički razlozi da se nekritički odbace bukvalno svi izvori koji svedoče o ovome iz njegovih mlađih dana, zarad konstrukcije koja je u suštini bez ikakve osnove.

 

[Sensei]

С обзиром да се слободном вољом изјашњавао као Србин а то је и време комунистичке Југославије где то није баш било најпожељније и свакако је могао да се изјасни као Хрват или југословен да се тако осећао, сматрам да нема никакве потребе за другим тумачењима.

Da citiram i ponovim; Andić se svojevoljno izjašnjavao kao Srbin i tu je tačka.

 

[NickFreakyrgios]

Ма Иво Андрић је био од Личика са Висле.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da citiram i ponovim; Andić se svojevoljno izjašnjavao kao Srbin i tu je tačka.

To za jedan perod (i to nemali, naravno) njegovog života jeste nesumnjivo istina, ali kao i u slučaju mnogih drugih pojedinaca koji su se našli u sličnom rascepu identiteta, kao npr. fra Grge Martića, nije slučaj za celi život pojedinca.

I danas nailazimo na neke vrlo...interesantne slučajeve, kao recimo na primeru osnivača HDZ BiH, Davora Perinovića.

 

[Khal Drogo]

Прилино је глупо, да не употребим неку примјеренију ријеч, на птф историја тему отворити и насловити "Иво Андрић - националност и припадност", слиједеће можемо очекивати тему "Змај од Шипова - националност и припадност". Мислим, може се и о томе шупљирати, како каже изрека једног народног мудраца из Первана Горњег "паметан човјек се лати тастатуре када има шта да напише, књишки мољац не попушта тастатуру јер мора нешто да напише", али би форумаши требали мало држати и до нивоа птф историја.
Посебно што је о народности Иве Андића већ било ријечи на више тема (и на теми који сам отворио такође смо имали ничим изазвана оспоравања) , и ту је форумаш Sabasius написао што је требало. Човјек је оно како се изјашњава, ако не знамо како се неко изјашњавао, ако није остао писани траг или глас, онда можемо потражити помоћ кроз алтернативне начине, у овом случају знамо, Иво се изјашњавао Србином и ту прича завршава.
То што је некад неком приликом нешто рекао или написао не мора пуно значити, људи свашта кажу или напишу.

Но разлог што сам "бануо" на тему је ничим изазвано сугерисање како се Иво Андрић посрбио.
Прво, испод границе доброг укуса је неком приписивати да се "посрбио" и такве малициозне прозивке о посрбицама имамо често кроз монтенегринску, неоусташку и бошњачку пропаганду.
Друго, то да се "посрбио", ма шта то значило, је апсолутно немогуће, преплитање у потрази за идентитетом, што некад води у конвертитство, су својствене недовршеним људима, не и мислећим, а Иво Андрић је био мислећи човјек пар екселанс и свакако није заслужио да га стављамо у исту причу са којекаквим преливодама, опортунистима и иним јазавцима, то су једноставно речено различити свијетови.

 

[NickFreakyrgios]

Nije ovo tema o Andriću. Ovo je, al sad stvarno, tema o Slavenu i njegovom duhovnom svetu.

Ма схватио сам то одмах од отварања теме али пошто смо били добри ђаци срби и Хрвати онда Тесла може бити наш!
Имамо Теслу , Његоша још много тога али са овим двојицом и Михајлом Пупином сасвим доста , можемо остало да поклонимо Хрватима па да може доћи до превирања.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Но разлог што сам "бануо" на тему је ничим изазвано сугерисање како се Иво Андрић посрбио.
Прво, испод границе доброг укуса је неком приписивати да се "посрбио" и такве малициозне прозивке о посрбицама имамо често кроз монтенегринску, неоусташку и бошњачку пропаганду.
Друго, то да се "посрбио", ма шта то значило, је апсолутно немогуће, преплитање у потрази за идентитетом, што некад води у конвертитсво, су својствене недовршеним људима, не и мислећим, а Иво Андрић је био мислећи човјек пар екселанс и свакако није заслужио да га стављамо у исту причу са којекаквим преливодама, опортунистима и иним јазавцима, то су једноставно речено различити свијетови.

Posrbljuje se pojedinac (ili neka društvena grupa) koji usvaja srpski nacionalni identitet, odnosno poprima neke forme koje sadrže konstruktivne elemente tog identiteta. To uključuje i napuštanje nekih drugih konstitutivnih elemenata, odnosno samim time i odbacivanje nekog drugog identiteta. To upravo i jeste slučaj sa Ivom Andrićem i primer je nacionalne transformacije (ili evolucije, kako god bi neko kazao) od Hrvata do Srbina. Vrlo je interesantno jerbo se odrazilo i na Andrićeve političke svetonazore, te se tako ogleda vrlo jasno i u promenama jezika koji je koristio. I to, naravno, nema nikakve veze niti sa bošnjačkom nit' bilo kojom drugom propagandom, već sa istorijskim, fenomenološkim činjenicama. Da li je Andrić promenio i religiju, kada se već pominje konvertitstvo, za sada nisam uspeo da potvrdim, ali na više instanci iz perioda njegovog kasnog života ima primer u kojima se on navodi kao pravoslavac.

Reći stvari tipa ma dobro, šta je neko bio ranije, nije bitno...važno je kako je umro i to je to nema veze sa analizom celokupne (šire) slike i nacionalne problematike. To bi bilo, ali bukvalno, kao kada bi neko rekao a pusti to, Mihovil Pavlinović je Hrvat...šta je negde možda kao klinja zapis'o to bre nebitno. A zapravo u dekonstrukciji razvojnog puta nacionalne svesti Pavlinovića može se mnogo šta naučiti. Celi put od čoveka nadojenog Srpstvom do ni manje ni više no rasističkog srbomrsca je, na kraju krajeva, jedna strašno interesantna priča koja biva gurana u tepih upravo zbog toga o čemu ti pričaš. A naprotiv, iako je u Andrićevom slučau put obrnut u odnosu na Pavlinovića (u čijem se slučaju radilo o rasrblenju), čitavi fenomen (koji maltene da zaslužuje monografiju od 500 stranica, jer se ne može pročešljati tek ovako na jednoj maloj temi) dosta slikovito govori o konstrukciji modernog nacionalnog identiteta i pozicije koju je zauzimala kršćanska etnokonfesionalna zajednica, odnosno njeni intelektualci, u Bosni pod AU okupacijm.

P. S. A da li tema zaslužuje da bude posebna; pa, to ne zavisi ni od tebe ni mene, pa ni nekih drugih već učesnika teme. To zavisi od činjenice da je društvo, posebno na svemrežju, nametnu ovu temu konstantnim prepucavanjem i pokretanjem rečenog pitanja, kao i svojatanja. I to vrlo često i u sferama šire javnosti (a, nedavno, došlo je čak i do sudskih procesa).

https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-49328990
https://srbin.info/kultura/родио-се-као-хрват-живео-радио-и-умро-г/?lang=lat
https://www.vijesti.me/svijet/balkan/365921/sud-donosi-odluku-je-li-ivo-andric-srbin-ili-hrvat
https://www.telegraf.rs/vesti/775048-evo-dokaza-ivo-andric-je-bio-srbin-foto
http://www.politika.rs/scc/clanak/174253/Ciji-je-nas-Andric
https://www.portalanalitika.me/clanak/222231--kako-se-nacionalno-izjasnjavao-cuveni-ivo-andric
https://www.espreso.rs/kultura/knji...-kako-je-nemac-napisao-biografiju-ive-andrica
https://net.hr/vesti/ivo-andric-je-ipak-srbin/
https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/874159/licna-karta-dokaz-ivo-andric-je-srbin
https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/...a-boskovica-i-ivu-andrica-u-hrvatske-velikane
https://www.alo.rs/vesti/region/pos...elikana-preko-noci-postali-hrvati/283227/vest
https://www.nedeljnik.rs/ivo-andric-u-pozaru-svetova-poslednje-tajne-naseg-jedinog-nobelovca/

Pa nemoj mi pričati kao da je ovo nepostojeće pitanje.

 

[Sensei]

Па пошто су Хрвати почели ту идентификацију није важно како се човек изјашњава већ који су му корени а једина њима позната идентификација је римокатолик-Хрват. Немају крсне славе на основу чега би могли пратити своје порекло мало даље онда је једина идентификација св. Патрик-Хрват.
Пошто ни ми немамо довољно информација нити начина да утврдимо његово право порекло остаје да је био Хрват.

ti govoriš o religijskoj pripadnosti. Srbin može da bude i katolik.

 

[NickFreakyrgios]

ti govoriš o religijskoj pripadnosti. Srbin može da bude i katolik.

Ја наравно да то не спорим већ говорим да овде то не можемо доказати па се предајем. Јер спадам у оне којима такође смета кад суседи чепркају и отимају идентитет без икаквих основа и доказа.

 

[sumljiv_tip]

Niko ne dovodi u pitanje da se u vreme socijalističke Jugoslavije Ivo Andrić smatrao Srbinom. U tom smislu mislim da je informacija koju je @Andrej Bolkonski bio postavio na susednu temu, definitivno neautentična. Međutim, njegova pripadnost Srpstvu nije nešto što je obuhvatilo čitav njegov (zreli) život, niti u celosti razdoblje njegove književne aktivnosti. Po svemu sudeći, on je u jednom trenutku postao Srbin. U prevodu, činjenica da se tako izjašnjavao posle Drugog svetskog rata, ne znači da je to slučaj bio i u nekom ranijem periodu.

Ono što ja mogu da primetim jeste da postoje brojni izvori različitog formata; od njegovih dela do dokumentarnih izvora prilikom upisa na fakultet; koji svedoče o njegovoj pripadnosti hrvatskom narodu. Nasuprot tome, ne postoji niti jedan jedini zapis koji bi svedočio o nekakvoj kontradikciji, odnosno prema koje bismo i makar indirektno, ako ne već direktno, mogli naslutiti da je u prvoj fazi svog života bio kripto-Srbin. Ne postoje nikakvi ukazatelji koji bi Andrićevo prvobitno Hrvatstvo mogli objasniti nekakvom prisilom, ili pragmatičnošću. Za života, Andrić nikada nije bio napravio ogradu od tih svojih ranijih stavova i izjašnjavanja, koji su, naprotiv, bili ponovo štampani i u Titovoj jugoslovenskoj zajednici. Stoga, ne postoje nikakvi logički razlozi da se nekritički odbace bukvalno svi izvori koji svedoče o ovome iz njegovih mlađih dana, zarad konstrukcije koja je u suštini bez ikakve osnove.

Zar nema bese neka prica da se mozda izjasnio kao Hrvat zbog neke stipendije?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zar nema bese neka prica da se mozda izjasnio kao Hrvat zbog neke stipendije?

To bi možda imalo smisla da je do neke aplikacije ili tako nečeg, ali Ivo se prilično konzistentno smatrao u prvom periodu svog života Hrvatom, ostavljajući takve identifikacije u raznovrsnom broju dokumentacije. No, svakako, ta priča mi je nepoznata.