Quantcast

Ivo Andrić i njegovo delo

Mister Watson

Zainteresovan član
Poruka
155
Ne znam, meni je Andrić jedan od omiljenijih pisaca srednjoškolskog perioda. Prokleta avlija mi je i danas jedana od omiljenih priča, Travnička hronika odličan roman, Put Alije Đerzeleza isto izuzetna knjiga. Jedino što nisam voleo Jelena, žena koje nema. Za seminarski u drugom polugodištu trećeg razreda sam imao esej Razgovori sa Gojom i to sam sa uživanjem obradio (i dobio pet; mislim, nije da se hvalim, al' samo da se zna:mrgreen:)

PS- zar stvarno nema starije teme o Andriću?
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.200
Ne znam, meni je Andrić jedan od omiljenijih pisaca srednjoškolskog perioda. Prokleta avlija mi je i danas jedana od omiljenih priča, Travnička hronika odličan roman, Put Alije Đerzeleza isto izuzetna knjiga. Jedino što nisam voleo Jelena, žena koje nema. Za seminarski u drugom polugodištu trećeg razreda sam imao esej Razgovori sa Gojom i to sam sa uživanjem obradio (i dobio pet; mislim, nije da se hvalim, al' samo da se zna:mrgreen:)

PS- zar stvarno nema starije teme o Andriću?
Andrić je dobar pisac tu nema sumnje, eto zaboravio sam na Razgovore sa Gojom, to mi je takođe među omiljenim delima od njega.

Mislim da nema starije teme, što je prilično čudno.
 

Fej*

Iskusan
Poruka
5.268
U najranijem periodu stvaralaštva bavio se lirikom i pesmama u prozi. On je 1911. godine objavio prvu pesmu pisanu u prozi – U sumrak. Pisao je i dok je bio u zatvoru, tako da su posle rata objavljene 2 njegove zbirke pesama: Ex Ponto i Nemiri.
U drugoj fazi njegovog stvaralaštva Ivo Andrić počinje da piše na srpskoj ekavici i okreće se pisanjem proze. Prva njegova priča Put Alije Đerzeleza je objavljena 1920. godine. Voleo je da piše priče o Srbima, Hrvatima i Bošnjacima. Ova faza se smatra najproduktivnijom i traje sve do Drugog svetskog rata.
U trećoj fazi, za vreme i posle Drugog svetskog rata, piše i romane. 1945. godine objavljeni su: Travnička hronika, Gospođica i Na Drini ćuprija. Pisao je najviše o prošlosti Bosne, najviše o istoriji, a manje o savremenim zbivanjima. Koristio je psihoanalizu (u romanima Gospođica i Na Drini ćuprija), što je moderan postupak u oblikovanju likova.
Ova faza je obeležena i njegovom najpoznatijom pripovetkom Prokleta avlija, koja je objavljena 1954. godine. Takođe, ističe se i Andrićeva meditativna proza: Znakovi pored puta. Do kraja života napisao je još lirskih pesama, koje su objavljene posthumno, a ostao je još jedan roman: Omer-Paša Latas, koji je nedovršen. Ivo Andrić je stvorio filozofski realizam. U delima je polazio od konkretnih slučajeva i onda ih uopštavao što se može videtu u njegovom delu – Put Alije Đerzeleza.
 

Fej*

Iskusan
Poruka
5.268
  • Pisac Ivo Andrić je rođen 1892. godine u Travniku. To nije bilo mesto stanovanja njegove porodice, ali je majka, Katarina, u trenutku porođaja bila u poseti rodbini. Posle kraćeg vremena vratili su se u Sarajevo, gde je njegov otac, Antun, bio na službi.
  • Sa samo dve godine, ostao je bez oca koji je izgubio bitku protiv tuberkuloze, kao i mnogi članovi porodice Andrić.
  • Majka ga je ostavila na čuvanje, zbog besparice, Antunovoj sestri Ani i njenom suprugu, Ivanu Matkovšiku, austrijskom činovniku. Boraveći kod njih, u Višegradu, završio je osnovnu školu. Potom je 1903. upisao Veliku gimnaziju u Sarajevu i nastavio život sa majkom.
  • Tada počinje da piše poeziju. Pesma „U sumrak” je prva objavljena, 1911. u „Bosanskoj vili“.
  • U gimnaziji, Andrić je postao pobornik integralnog jugoslovenstva, kao i pripadnik naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna”.
  • Upisao je Mudroslovni fakultet Kraljevskog univerziteta Franje Josipa I
  • Veliki uticaj na njega imali su zagrebački intelektualci sa kojima se družio.
  • Održavao je emotivno prijateljstvo sa studentkinjom Evgenijom Gojmerac, sve do njene smrti 1915.
  • Pokušao je da živi i uči u Beču, ali zbog klime i problema sa plućima, otišao je u Krakov gde je upisao Filozofski fakultet.
  • kada je čuo za sarajevski atentat, napustio je studije i otišao u Split gde je uhapšen odmah po dolasku. Prvo je bio u šibeničkoj, zatim u mariborskoj tamnici gde je robovao kao politički zatvorenik, godinu dana.
  • jula 1917. je pomilovan i odlazi u Višegrad.
  • Sledeće godine, izlazi njegova prva knjiga „Ex Ponto“.
  • Posle pet godina postaje vicekonzul u Gracu, a 1928. je premešten za vicekonzula predstavništva u Madridu.
  • Predsednik Republike Poljske ga odlikuje Ordenom Velikog komandira obnovljene Poljske.
  • se vratio u Višegrad prvi put posle II svetskog rata.
  • oktobra 1961. list „Borba” objavljuje da je Ivo Andrić najozbiljniji kandidat za Nobelovu nagradu, koju sedam dana kasnije osvaja za roman “Na Drini ćuprija“
  • Od Skupštine kulturno-prosvetne zajednice Srbije dobija Specijalnu Vukovu nagradu.
  • Što se tiče ljubavnog života, trideset godina je voleo jednu ženu, koju nije mogao imati. Naime, bio je zaljubljen u Milicu Babić-Jovanović, kostimografkinju Narodnog pozorišta u Beogradu, udatu za njegovog prijatelja, novinara Nenada Jovanovića.
  • Malo je govorio o svojim emocijama, ali sve je opisao u pesmi „Jelena, žena koje nema“.
  • Međutim, čekanje se isplatilo. Nenad je umro 1957. godine, a već 1958. godine Ivo je oženio Milicu sa kojom je bio sve do njene smrti, 1968.
  • Umro je 13. marta 1975. godine usled oboljenja moždanog krvotoka.

  • Najznačajnija dela: Ex Ponto, Nemiri (1921.), Put Alije Đerzeleza (1920.), Pripovetke (1924.) (1934.) (1936.), Most na Žepi (1925.), Anikina vremena (1931.), Na Drini ćuprija (1945.), Travnička hronika (1945.), Gospođica (1947.), Prokleta avlija (1954.)
 
Top