Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 85.927
Ових дана сам из неког, мени непознатог разлога размишљао о Ивици Дачићу и његовом бирачком телу. Како то да Ивица Дачић има своје стабилно бирачко тело од 15 % (+ - ) које се не мења ни у једном изборном циклусу? Преживео је све што се могло преживети и држи својих 15 %.
У неко раније време, мислило се да за СПС гласају само пензионери и да ће им бирачко тело изумрети, јер једноставно се не може против биологије. Један по један, гласачи СПС-а ће ићи у вечна ловишта. Међутим, он ипак има и деценију и више после те прогнозе и даље својих стандардних 15 %. Ко су ти људи? Шта они виде у Ивици Дачићу да му из избора у изборе дају поверење? Како баш њему а не некоме другоме?
Нити је харизматичан, нити је леп, нити је паметан, нити је згодан, нити је образован (осим ако неко диплому са ФПН не сматра образовањем), нит' је несебични алтруиста, нит' је стручњак у некој области, нит' уме да се понаша, нит' је елоквентан (кале..кале...)... дакле...Ивица Дачић не поседује ни једну једину особину која је потребна модерном политичару, па опет он осваја својих 15 % а самим тим је незаобилазни чинилац у српским владама. Како то?
Једно време сам мислио да је то зато што су његови партијски другови дубоко у систему и на свим могућим позицијама и одатле чувају своје позиције и генеришу гласове. Као оправдање таквој тези ми је у глави био разговор са другарицом пред изборе 2012. године која је рекла да ће гласати за СПС због себе а политика је не интересује (њен друг, функционер СПС јој је нашао шљаку).
Међутим, чак и да је то истина, то је мизеран проценат бирачког тела.
Дакле, шта то Дачи има па прикупља својих 15 % у сваком изборном циклусу, а прикупљаће и надаље? Па управо то што нема ни харизму, ни елковентност, ни образовање, ни чврсте карактерне особине и све остало што Ивицу Дачића чини свињцем је управо његов политички плус који га чини успешним политичарем. Његови гласачи не желе паметног, образованог, елоквентног, згодног, харизматичног политичара. Његови бирачи желе свињу, простака...неко ће рећи "народског човека", а опет то није никакав човек из народа већ само огледало оног петнаестопроцентног бирачког тела које не жели да на челу државе види неког бољег од себе. Не жели на челу државе образованог, паметног, елокветног и харизматичног човека, већ желе - себе. А персонификација њих самих је управо Ивица Дачић који је оличење свега најгорег у бирачком телу Србије. Зато ће Ивица увек имати своје неизумрло бирачко тело, јер ће увек у популацији бити 15 % људи који желе себе, необријаног, неочешљаног, прљавог, смрдљивог на власти а са Ивицом Дачићем управо то и добијају.
У неко раније време, мислило се да за СПС гласају само пензионери и да ће им бирачко тело изумрети, јер једноставно се не може против биологије. Један по један, гласачи СПС-а ће ићи у вечна ловишта. Међутим, он ипак има и деценију и више после те прогнозе и даље својих стандардних 15 %. Ко су ти људи? Шта они виде у Ивици Дачићу да му из избора у изборе дају поверење? Како баш њему а не некоме другоме?
Нити је харизматичан, нити је леп, нити је паметан, нити је згодан, нити је образован (осим ако неко диплому са ФПН не сматра образовањем), нит' је несебични алтруиста, нит' је стручњак у некој области, нит' уме да се понаша, нит' је елоквентан (кале..кале...)... дакле...Ивица Дачић не поседује ни једну једину особину која је потребна модерном политичару, па опет он осваја својих 15 % а самим тим је незаобилазни чинилац у српским владама. Како то?
Једно време сам мислио да је то зато што су његови партијски другови дубоко у систему и на свим могућим позицијама и одатле чувају своје позиције и генеришу гласове. Као оправдање таквој тези ми је у глави био разговор са другарицом пред изборе 2012. године која је рекла да ће гласати за СПС због себе а политика је не интересује (њен друг, функционер СПС јој је нашао шљаку).
Међутим, чак и да је то истина, то је мизеран проценат бирачког тела.
Дакле, шта то Дачи има па прикупља својих 15 % у сваком изборном циклусу, а прикупљаће и надаље? Па управо то што нема ни харизму, ни елковентност, ни образовање, ни чврсте карактерне особине и све остало што Ивицу Дачића чини свињцем је управо његов политички плус који га чини успешним политичарем. Његови гласачи не желе паметног, образованог, елоквентног, згодног, харизматичног политичара. Његови бирачи желе свињу, простака...неко ће рећи "народског човека", а опет то није никакав човек из народа већ само огледало оног петнаестопроцентног бирачког тела које не жели да на челу државе види неког бољег од себе. Не жели на челу државе образованог, паметног, елокветног и харизматичног човека, већ желе - себе. А персонификација њих самих је управо Ивица Дачић који је оличење свега најгорег у бирачком телу Србије. Зато ће Ивица увек имати своје неизумрло бирачко тело, јер ће увек у популацији бити 15 % људи који желе себе, необријаног, неочешљаног, прљавог, смрдљивог на власти а са Ивицом Дачићем управо то и добијају.
