Јадо, па са тим својим текстом си само изрекао следеће:
1. Да ниси упознат са вером Православне Цркве која је постојала пре 1. Сабора, јер да јеси, никада не би тврдио да је нешто почето на том Сабору. Свето Тројство налазимо још у писањима првих отаца Цркве.
2. Да је Арије био само презвитер (свештеник - поп) а не и Епископ. Нико никад није ни тврдио да Арије није био свештено лице. Ни Лутер није био лаик, него свешптеник РКЦ, па је био јеретик и отпадник. Опет показујеш непознавање историјских детаља.
3. Да незнаш да је на 1. Сабору учествовало око 300 Епископа. Нико никада није ни тврдио да је био једини који је заступао јерес. Нисам ли ти наводио Јевсевија Кесаријског као Аријанца ? Значи, опет показујеш неинформисаност иако ти је то предочавано.
4. Да незнаш да је још 319. године почео да долази у сукоб са Правосалвним оцима због свог субординационизма.
5. Да незнаш да је Аријево учење осуђено и пре 1. Сабора, на локалном сабору у Александрији.
6. Да не знаш како је текао ток догађаја на Сабору и после. На Сабору су Арије и његове присталице осуђени и избачени из Цркве, а он сам протеран у Илирик. После неколико година прогонства, захваљујући заступању Епископа Јевсевија Никомидијског, вратио се из прогонства. Поднео је цару своје, доста уопштено, ипосведање вере на основу којег је требало да се наводно врати у Цркву. Међутим, догодило се да је изненада умро на улицама Цариграда, не дочекавши да буде примљен назад у Цркву.
7. Да ниси знао да непуних 40 година од Константинове смрти, цела Империја била расцепкана и издељена, а плод Константиновог двадесетчетворогодишњег владања, заслугом његових синова потпуно бачен под ноге и згажен. Син Константина I и владар Истока, Констанције, подржавајући свом снагом аријанство и фаворизујући га бацио у мрак сав очев труд. Од епископа наиских, као једина светла звезда у мрачној ноћи, опкољен аријевцима остао је једино лик епископа Гаудијенција.
8. Да не знаш да је наводно "враћање" протераних Аријанаца заправо масло тог Констанција, а никако Цркве.
9. Да не знаш да је на сабору 343. у Сардики (данашња Софија - Бугарска) који је претендовао да буде "Васељенски", учествовоало само 170 епископа.
10. Да не знаш да су Епископи истока - Аријевци (под Констанцијем) били незадовољни резултатом, па држали поново свој сабор у Филипопољу (данашњи Пловдив - Бугарска).
11. Да не знаш да је тај аријански сабор донео формулу вере у којој стоји да је Син "по свему сличан Оцу". Па су самим тим постали "полуаријанци".
12. Да не знаш да је те "полуаријанце" подржавао заправо и Констанције II.
13. Да не знаш да је за његове владавине одржано неколико сабора на којима су ти "полуаријанци" прогонили бранитеље Никејског Символа Вере - Православне оце.
14. Да не знаш да аријанство достиже свој врхунац педесетих година 4. века, у групи под вођством Евномија Козичког.
15. Да не знаш да су ти аријевци учили да Син "није чак ни сличан Оцу". Очигчледно да сами аријанци нису били сигурни да ли јесте или није сличан. Па је дошло до сукоба "полуаријанаца" и ових нових аријанаца.
16. Да не знаш да је до тог сукоба унутар самог аријанства дошло до неколико сабора у Сирмијуму. На тим саборима су превладали "полуаријанци" - омијци. Па су 358. године коначно формулисали веру да је Син ипак "сличан Оцу".
17. Да не знаш да су следеће, 359. године одржана 2 сабора, један на Истоку у Селевкији, други на Западу - Римини.
18. Да је противник Хришћанства, цар Јулијан (361-363) вратио све прогнане због вере без обзира ко су били, и јеретике Аријанце и Православне.
19. Да не знаш да је 362. године држан сабор у Александрији на коме су се поново окупили Православни, и од тада почиње пропаст и слабљење аријанске јереси.
20. Да не знаш да је коначан ударац аријанској јереси задан на 2. Сабору у Цариграду 381. године, када је потврђен Никејски Символ Вере.
21. Да не знаш да је чак и тада дата могућност Аријанцима да се врате у Цркву. То су требали урадити путем подношења писменог исповедања вере, анатемисањем Арија и његових присталица, након чега су их миропомазивали.
22. Да се аријанство задржало код неких варварских народа који су тек били примили Хришћанство, па се оно задржало код:
- Острогота до 553. године
- Визигота до 589. године
- Вандала до 533. године
- Бургунда до 534. године
- Лонгобарда до средине 7. века
ЗАКЉУЧАК:
------------
Борба са аријанством је имала своје време трајања, а дужину тог трајања је помагао син Св. Константина - Аријанац, који је прогнао Православне Епископе и подржавао ту јерес. Са његовим одласком, полако се све вратило на нормалу. Аријанство је осуђено на оба Васељенска Сабора, али је у времену између, због подршке тадашњих царева, аријанство чак било и државна религија. Тек доласком на власт неутралног Цара, Православље полако потискује аријанску јерес, јер нису имали више подршку секуларне власти.
ПОУКА:
-----------
Мало детаљније читање историје не би шкодило, зар не ? :wink:
