- Poruka
- 1.145
Председничка трка
Тек трећина грађана сигурно гласа
Према истраживању Фактора плус, Николић у предности над Тадићем у првом кругу, Тадић убедљивији у другом
„Фактор плус” је истраживање спровео телефонском анкетом на територији Србије изузимајући Косово и Метохију. Анкетом, која је рађена од 24. до 30. октобра обухваћено је 1.000 грађана
Тек трећина грађана Србије са правом гласа појавила би се сасвим извесно на биралиштима када би председнички избори били сада одржани показује истраживање Агенције за испитивање јавног мњења и истраживање тржишта „Фактор плус”. Једна трећина бирача још се двоуми, а исто толико њих нема намеру да искористи своје грађанско право. „Кључни проблем такозваног демократског блока увек је био смањење броја потенцијалних апстинената и покушај мобилизације бирачког тела, јер се претпоставља да највећи број тих апстинената припада демократском блоку”, каже Миодраг Радојевић из Института за политичке студије. Он подсећа да су се са тим проблемом представници демократског блока суочили и током кампање 2000. године када је Војислав Коштуница био кандидат за председника.
„И сада се сматра да је кључ победе кандидата Демократске странке Бориса Тадића у томе да се пробуде такозвани успавани бирачи”, објашњава Радојевић.
Председнички избори, како показује и досадашња пракса, по правилу су за бираче мање интересантни него парламентарни. На други круг председничких избора који су одржани 2004. године где су се као противкандидати појавили Борис Тадић и Томислав Николић изашло је 48,3 одсто грађана док се на парламентарне изборе у јануару ове године одазвало 60,4 одсто бирача.
Професор Факултета политичких наука др Зоран Стојиљковић каже да ће се један број њих који сада не знају да ли ће изаћи на изборе ипак одлучити за излазак на биралишта, а пресудну улогу у томе ће имати кампања кандидата. „Колико ће оваквих бирача изаћи зависи од тога како ће проценити значај и извесност избора. Ако процене да су значајни или прилично неизвесни онда их то мотивише да изађу, јер мисле да и од њиховог гласа нешто зависи”, истиче Стојиљковић.
Расположење бирача према двојици фаворита на будућим председничким изборима, лидеру ДС-а Борису Тадићу и лидеру Српске радикалне странке Томиславу Николићу није се променило. Они су и даље једини сигурни кандидати за евентуални друг круг избора. У првом кругу већи број гласова имао би Николић – 29,6 одсто док би Тадић освојио 25,7 процената. Ситуација би се изменила у другом кругу када би, како показује ово испитивање, Тадић победио Николића са малом разликом (38,3 одсто према 36, 2 одсто).
Овакав исход не би био никакво изненађење. Занимљив је, међутим, рејтинг председника Нове Србије Велимира Илића који би добио 8,9 процената гласова и лидера Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића који би освојио 7 процената.
Више од овог рејтинга Илића и Јовановића изненађује податак да би број гласача председника Нове Србије порастао уколико би се у другом кругу избора нашао са Томиславом Николићем. У том случају Николић би добио 34,7, а Илић 21,5 одсто гласова. Тако испада да би се Илићу прелио један број гласова оних који су се у првом кругу определили за Тадића.
И Радојевић и Стојиљковић овакав хипотетички расплет објашњавају страхом од радикализације Србије. Према њиховом мишљењу, у том случају би се грађани опредељивали за мање зло, па би и они који су иначе присталице демократског блока пред чињеницом да би председник Србије могао да буде Николић у последњи час одлучили да изађу и гласају за Велимира Илића
Када би Тадић и Илић били у другом кругу рејтинг председника НС би порастао у односу на први круг тако да би он у овм одмеравању снага добио 16,3 у односу на Тадићевих 35,2 процента. Ту, како кажу аналитичари, нема дилеме јер извесно да би се неки Коштуничини бирачи приклонили Илићу.
Иако је Косово тема којој политичари посвећују највише пажње и која је готово направила раздор у владајућој коалицији (ДС је за што скорије одржавање избора, јер живот не може да стане због Косова, а ДСС га сматра приоритетом у односу на друга питања) ово истраживање показује да то није и њихов приоритет. На питање да ли би исход преговора о КиМ утицао на њихов избор кандидата чак 70,6 је одговорило негативно, а тек 5,6 одсто позитивно.
„Обичан” свет, како показује ово истраживање, пре свега занимају економске теме (53,7 одсто) и социјална питања (46,7 одсто).
Миодраг Радојевић, међутим, сматра, да није искључено да би косовска тема ипак избила у први план уколико би избори били одржани у децембру.
„То зависи од изборне стратегије самих председничких кандидата и тога коју ће тему форсирати током кампање. Политичари веома вешто током предизборне кампање намећу теме. И расправа о термину одржавања избора покушај је да се избегну неке друге теме”,
каже Радојевић док Стојиљковић подсећа да се приоритети грађана нису променили од 2003. године.
„Бирачима је на првом месту запошљавање, квалитет живота, пристојна зарада, релативно сигуран посао. То је нешто што грађане интересује.
Кад питате грађане шта им је важније ЕУ или Косово, једва нешто мало више каже да је Косово, иако је ЕУ далека перспектива, а Косово се решава ових дана”, објашњава Стојиљковић.
Истраживање показује и да уколико желе добар изборни резултат председнички кандидати не би требало превише да спомињу учлањење у НАТО. Ова тема није омиљена чак код 19,3 одсто бирача.
--------------------------------------------------------------------------
Ревносни бирачи малих партија
Аналитичари добар резултат Илића и Јовановића објашњавају ревношћу бирача такозваних малих партија.
Др Радојевић каже да Јовановић има тврдо и дисциплиновано бирачко тело и комотнију позицију као опозициона странка. Лидер ЛДП-а привукао би, како каже Радојевић, на своју страну један део бирача Бориса Тадића, али није искључено да би позвао своје бираче да у другом кругу гласају за председник ДС-а, док би један део симпатизера Велимира Илића гласао за Томислава Николића.
Према мишљењу др Стојиљковића, Илић би свакако добио и један број ДСС-ових гласова, јер они ипак немају свог кандидата, а ни велику склоност да подрже Тадића. Ту је, каже, и онај део такозване домаћинске Србије, присталица локалних и регионалних странака.
DSS-NS je spao sa janurskih 16%,na 8,9%!!!
LDP nema 9% kako su govorili,nego 7%.
Drugi krug, vise nego tesno!
Тек трећина грађана сигурно гласа
Према истраживању Фактора плус, Николић у предности над Тадићем у првом кругу, Тадић убедљивији у другом
„Фактор плус” је истраживање спровео телефонском анкетом на територији Србије изузимајући Косово и Метохију. Анкетом, која је рађена од 24. до 30. октобра обухваћено је 1.000 грађана
Тек трећина грађана Србије са правом гласа појавила би се сасвим извесно на биралиштима када би председнички избори били сада одржани показује истраживање Агенције за испитивање јавног мњења и истраживање тржишта „Фактор плус”. Једна трећина бирача још се двоуми, а исто толико њих нема намеру да искористи своје грађанско право. „Кључни проблем такозваног демократског блока увек је био смањење броја потенцијалних апстинената и покушај мобилизације бирачког тела, јер се претпоставља да највећи број тих апстинената припада демократском блоку”, каже Миодраг Радојевић из Института за политичке студије. Он подсећа да су се са тим проблемом представници демократског блока суочили и током кампање 2000. године када је Војислав Коштуница био кандидат за председника.
„И сада се сматра да је кључ победе кандидата Демократске странке Бориса Тадића у томе да се пробуде такозвани успавани бирачи”, објашњава Радојевић.
Председнички избори, како показује и досадашња пракса, по правилу су за бираче мање интересантни него парламентарни. На други круг председничких избора који су одржани 2004. године где су се као противкандидати појавили Борис Тадић и Томислав Николић изашло је 48,3 одсто грађана док се на парламентарне изборе у јануару ове године одазвало 60,4 одсто бирача.
Професор Факултета политичких наука др Зоран Стојиљковић каже да ће се један број њих који сада не знају да ли ће изаћи на изборе ипак одлучити за излазак на биралишта, а пресудну улогу у томе ће имати кампања кандидата. „Колико ће оваквих бирача изаћи зависи од тога како ће проценити значај и извесност избора. Ако процене да су значајни или прилично неизвесни онда их то мотивише да изађу, јер мисле да и од њиховог гласа нешто зависи”, истиче Стојиљковић.
Расположење бирача према двојици фаворита на будућим председничким изборима, лидеру ДС-а Борису Тадићу и лидеру Српске радикалне странке Томиславу Николићу није се променило. Они су и даље једини сигурни кандидати за евентуални друг круг избора. У првом кругу већи број гласова имао би Николић – 29,6 одсто док би Тадић освојио 25,7 процената. Ситуација би се изменила у другом кругу када би, како показује ово испитивање, Тадић победио Николића са малом разликом (38,3 одсто према 36, 2 одсто).
Овакав исход не би био никакво изненађење. Занимљив је, међутим, рејтинг председника Нове Србије Велимира Илића који би добио 8,9 процената гласова и лидера Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића који би освојио 7 процената.
Више од овог рејтинга Илића и Јовановића изненађује податак да би број гласача председника Нове Србије порастао уколико би се у другом кругу избора нашао са Томиславом Николићем. У том случају Николић би добио 34,7, а Илић 21,5 одсто гласова. Тако испада да би се Илићу прелио један број гласова оних који су се у првом кругу определили за Тадића.
И Радојевић и Стојиљковић овакав хипотетички расплет објашњавају страхом од радикализације Србије. Према њиховом мишљењу, у том случају би се грађани опредељивали за мање зло, па би и они који су иначе присталице демократског блока пред чињеницом да би председник Србије могао да буде Николић у последњи час одлучили да изађу и гласају за Велимира Илића
Када би Тадић и Илић били у другом кругу рејтинг председника НС би порастао у односу на први круг тако да би он у овм одмеравању снага добио 16,3 у односу на Тадићевих 35,2 процента. Ту, како кажу аналитичари, нема дилеме јер извесно да би се неки Коштуничини бирачи приклонили Илићу.
Иако је Косово тема којој политичари посвећују највише пажње и која је готово направила раздор у владајућој коалицији (ДС је за што скорије одржавање избора, јер живот не може да стане због Косова, а ДСС га сматра приоритетом у односу на друга питања) ово истраживање показује да то није и њихов приоритет. На питање да ли би исход преговора о КиМ утицао на њихов избор кандидата чак 70,6 је одговорило негативно, а тек 5,6 одсто позитивно.
„Обичан” свет, како показује ово истраживање, пре свега занимају економске теме (53,7 одсто) и социјална питања (46,7 одсто).
Миодраг Радојевић, међутим, сматра, да није искључено да би косовска тема ипак избила у први план уколико би избори били одржани у децембру.
„То зависи од изборне стратегије самих председничких кандидата и тога коју ће тему форсирати током кампање. Политичари веома вешто током предизборне кампање намећу теме. И расправа о термину одржавања избора покушај је да се избегну неке друге теме”,
каже Радојевић док Стојиљковић подсећа да се приоритети грађана нису променили од 2003. године.
„Бирачима је на првом месту запошљавање, квалитет живота, пристојна зарада, релативно сигуран посао. То је нешто што грађане интересује.
Кад питате грађане шта им је важније ЕУ или Косово, једва нешто мало више каже да је Косово, иако је ЕУ далека перспектива, а Косово се решава ових дана”, објашњава Стојиљковић.
Истраживање показује и да уколико желе добар изборни резултат председнички кандидати не би требало превише да спомињу учлањење у НАТО. Ова тема није омиљена чак код 19,3 одсто бирача.
--------------------------------------------------------------------------
Ревносни бирачи малих партија
Аналитичари добар резултат Илића и Јовановића објашњавају ревношћу бирача такозваних малих партија.
Др Радојевић каже да Јовановић има тврдо и дисциплиновано бирачко тело и комотнију позицију као опозициона странка. Лидер ЛДП-а привукао би, како каже Радојевић, на своју страну један део бирача Бориса Тадића, али није искључено да би позвао своје бираче да у другом кругу гласају за председник ДС-а, док би један део симпатизера Велимира Илића гласао за Томислава Николића.
Према мишљењу др Стојиљковића, Илић би свакако добио и један број ДСС-ових гласова, јер они ипак немају свог кандидата, а ни велику склоност да подрже Тадића. Ту је, каже, и онај део такозване домаћинске Србије, присталица локалних и регионалних странака.
DSS-NS je spao sa janurskih 16%,na 8,9%!!!
LDP nema 9% kako su govorili,nego 7%.
Drugi krug, vise nego tesno!
