Istraživanje: Da li generacija Z u Srbiji i na Balkanu podržava članstvo u EU?

[Straks92]

Istraživanje: Da li generacija Z u Srbiji i na Balkanu podržava članstvo u EU?​

Beta06.03.2026. 14:35

Foto: Elmedin Hajrović/ATAImages

Većina pripadnika generacije Z u zemljama Zapadnog Balkana podržava članstvo u Evropskoj uniji, ali ne po svaku cenu, pokazuje novo istraživanje Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan. U Srbiji je najmanji procenat mladih koji smatraju da je pristupanje Uniji za njih važno, ali i onih koji kažu da su zadovoljni svojim životom.

Petina ispitanika iz Srbije misli da nikada neće postati građani EU, a gotovo 40 odsto veruje da će se to desiti u narednih 10 godina.

Prema anketi, u kojoj je učestvovalo više od 6.000 ispitanika starosti između 16 i 28 godina iz Albanije BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, mladi veruju u demokratiju, spremni su da učestvuju na izborima, zadovoljni su svojim životom i žele da ostanu u svojoj zemlji.

„Zbog svoje posvećenosti demokratiji i institucionalnim reformama, ova generacija se može smatrati ’EU generacijom’. Njihova podrška je, međutim, jasno uslovna. Generacija Z ne želi članstvo u EU po svaku cenu, bez reformi ili jasne vizije šta pristupanje EU znači za njihovu budućnost“, saopštila je Fondacija za otvoreno društvo.

Pridruživanje svojih zemalja EU bi podržalo 76,2 odsto pripadnika generacije Z u regionu, od čega 57,1 odsto smatra da je to važno a 19,1 odsto je spremno da podrži članstvo čak i ako misle da nije neophodno.

Najveća podrška članstvu je u Albaniji (94,7 odsto) i na Kosovu (92,8), a najmanja u BiH i Srbiji (58,3 odsto).

U Srbiji je 29,1 odsto ispitanika reklo da je članstvo u EU važno, 29,2 odsto ne misli tako ali bi podržalo članstvo, a 4,9 odsto ne želi da Srbija uđe u EU.

Iako je Crna Gora najbliža članstvu, 46,1 odsto ispitanika smatra pristupanje EU važnim, dok na Kosovu, koje još nije ni kandidat za članstvo, 87,8 mladih veruje da je važno pridružiti se Uniji.

Tesna većina, 51 odsto, očekuje da njihove zemlje postanu članice EU u narednih 10 godina, mada postoje znatne razlike po zemljama.

Srbija nikad neće postati članica Unije prema mišljenu 20,9 odsto mladih iz Srbije, najviše u regionu, 13,9 odsto veruje da će se pridružiti do 2030, 24,1 odsto do 2035, 16,6 odsto do 2040, a 7,5 odsto do 2045. godine.

Najoptimističniji su, očekivano, građani Crne Gore i Albanije, sa 36 odsto mladih koji očekuju ulazak u EU do 2030. godine.

Nešto više od trećine ispitanika (34,9) sa Kosova takođe veruje da bi mogli da se pridruže Uniji do 2030, a 26,1 odsto do 2035.

„Ovo je generacija koja će verovatno podržati teške institucionalne reforme kao neophodne korake ka integraciji, umesto da uslovljavanje doživljava kao spoljašnje nametanje“, ocenjuju se u istraživanju koje je predstavljeno ove sedmice na Gen Z Festivalu „Iz kuhinje: Šta se kuva na Zapadnom Balkanu“ u Briselu.

Rezultati ankete pokazuju i da velika većina ispitanika, 79,7 odsto, smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine, što je više od evropskog proseka (57 odsto), kao i da 76,5 odsto ne bi podržalo lidera koji zaobilazi parlament ili izbore, uprkos njihovoj sklonosti ka snažnom i efikasnom upravljanju.

Inicijative za direktnu demokratiju podržava 60,9 odsto ispitanika, što ukazuje da mladi ljudi žele proširenje demokratskih praksi, a ne njihovo smanjenje.

Istraživanje, sprovedeno od maja do juna prošle godine, pokazuje da generacija Z u regionu i dalje veruje u demokratiju, ceni izbore i Evropu vidi kao deo svoje budućnosti.

„Međutim, ova generacija više ne daje poverenje po automatizmu. Podrška ostaje izražena, ali je pristanak postao uslovan, zasnovan na rezultatima i opozivu. Ova tiha promena, a ne apatija, predstavlja centralni izazov za demokratski legitimitet i proces evropskih integracija u regionu“, saopštila je Fondacija za otvoreno društvo.

Podaci pokazuju da je generacija Z informisana o politici i prilično pragmatična u pogledu institucionalnih reformi potrebnih za rešavanje svakodnevnih problema, ali da ostaju nezainteresovani za formalno političko delovanje i samo selektivno se mobilišu po određenim pitanjima.

foto: Elmedin Hajrović/ATAImages

Uprkos nezainteresovanosti za politiku (82,1 odsto nisu ni politički aktivni niti članovi političke stranke), 67,7 odsto ispitanika je izrazilo spremnost da glasaju na sledećim izborima, a 40 odsto je spremno da protestuju ako bi lider nezakonito preuzeo više ovlašćenja.

Ako bi se to desilo u Srbiji, 47,6 odsto je reklo da bi protestovalo, 4,5 odsto bi podržalo, a 23,9 odsto je reklo da „ih ne bi bilo briga“.

„Generacija Z na Zapadnom Balkanu deluje kao zadovoljna generacija, ali strateški distancirana od formalne politike, iako nastavlja da glasa i ostaje informisana. To otvara pitanje: da li uskraćuju pristanak? Danas svojim vladama, sutra Evropi?“, rekao je direktor Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan Andi Dobruši.

Suprotno ustaljenim percepcijama u Evropi, 64,8 odsto pripadnika generacije Z vidi svoju budućnost u sopstvenoj zemlji, a čak i među onima koji su razmišljali o odlasku, to je krajnja opcija.

Finansijska sigurnost i nedostatak mogućnosti za napredovanje bili bi glavni motivi odlaska u inostranstvo – 38,9 odsto je razmišljalo o preseljenju zbog posla, a 27 odsto radi studiranja.

Većina mladih generacije Z bi ipak radije ostala kod kuće ako bi se uslovi u njihovim zemljama poboljšali.

Istraživanje pokazuje i da je velika većina (86,6 odsto) generacije Z veoma srećna ili donekle srećna svojim životom, pri čemu se „dobar život“ definiše kao pristup dobro plaćenom, zadovoljavajućem poslu i jakim međuljudskim odnosima.

Najmanji procenat onih koji su rekli da su veoma zadovoljni svojim životom je u Srbiji (35,2 odsto), a najveći na Kosovu (68,7).

U Srbiji je najveći procenat ispitanika koji su naveli da nisu zadovoljni svojim životom (7,3 odsto), dok se u ostatku regiona taj procenat kreće od 1,3 odsto u Albaniji do 3,4 odsto u Severnoj Makedoniji.

„Uprkos političkom razočaranju, 71,7 odsto očekuje da će im se životi poboljšati u narednih pet godina. Ovo odražava nadu i optimizam, a ne odobravanje trenutnih političkih realnosti ili elita. Ovo može biti mač sa dve oštrice. Ako vlade i EU ne uspeju da sprovedu reforme i verodostojne puteve pristupanja, nada će se pretvoriti u surovi optimizam – verovanje bez rezultata, poverenje bez uzvrata“, navodi se u istraživanju.

https://www.danas.rs/vesti/politika...u-srbiji-i-na-balkanu-podrzava-clanstvo-u-eu/

I ova generacija je spremna za balansiranje. Samo još da ih prihvate Moskva i Peking.

 

[savasavanovic]

Неће бити проширења ЕУ бар наредних 20 година.Сада имају Мађарску и Словачку, које су умислиле да су и даље суверене државе, и не могу да ризикују да добију Мађарску 2.0 и 3.0.

Можда ће примити неке нове чланице али да немају право гласа у институцијама ЕУ, или да им то право буде суспендовано једно 20-30 година.

 

[Отварач мозга...опет]

...причају им ...цртају...ал' не вреди...
... можда зато што је то једино исправан пут...

...после сваког апсолутисте долази период летаргије...следећи ...ће радити шта пожеле...иако су дошли као..." мање зло"....

 

[Obicandosadanlik]

Srbija neće nikad u EU.
U tu priču samo budale veruju. Bilo je realno do 2013. Čak i da se promeni vlast, Hrvatska svejedno nikad neće da pusti u EU državu sa kojom ima nerešen teritorijalni spor.

 

[Lagerta]

Istraživanje: Da li generacija Z u Srbiji i na Balkanu podržava članstvo u EU?​

Beta06.03.2026. 14:35

Foto: Elmedin Hajrović/ATAImages

Većina pripadnika generacije Z u zemljama Zapadnog Balkana podržava članstvo u Evropskoj uniji, ali ne po svaku cenu, pokazuje novo istraživanje Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan. U Srbiji je najmanji procenat mladih koji smatraju da je pristupanje Uniji za njih važno, ali i onih koji kažu da su zadovoljni svojim životom.

Petina ispitanika iz Srbije misli da nikada neće postati građani EU, a gotovo 40 odsto veruje da će se to desiti u narednih 10 godina.

Prema anketi, u kojoj je učestvovalo više od 6.000 ispitanika starosti između 16 i 28 godina iz Albanije BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, mladi veruju u demokratiju, spremni su da učestvuju na izborima, zadovoljni su svojim životom i žele da ostanu u svojoj zemlji.

„Zbog svoje posvećenosti demokratiji i institucionalnim reformama, ova generacija se može smatrati ’EU generacijom’. Njihova podrška je, međutim, jasno uslovna. Generacija Z ne želi članstvo u EU po svaku cenu, bez reformi ili jasne vizije šta pristupanje EU znači za njihovu budućnost“, saopštila je Fondacija za otvoreno društvo.

Pridruživanje svojih zemalja EU bi podržalo 76,2 odsto pripadnika generacije Z u regionu, od čega 57,1 odsto smatra da je to važno a 19,1 odsto je spremno da podrži članstvo čak i ako misle da nije neophodno.

Najveća podrška članstvu je u Albaniji (94,7 odsto) i na Kosovu (92,8), a najmanja u BiH i Srbiji (58,3 odsto).

U Srbiji je 29,1 odsto ispitanika reklo da je članstvo u EU važno, 29,2 odsto ne misli tako ali bi podržalo članstvo, a 4,9 odsto ne želi da Srbija uđe u EU.

Iako je Crna Gora najbliža članstvu, 46,1 odsto ispitanika smatra pristupanje EU važnim, dok na Kosovu, koje još nije ni kandidat za članstvo, 87,8 mladih veruje da je važno pridružiti se Uniji.

Tesna većina, 51 odsto, očekuje da njihove zemlje postanu članice EU u narednih 10 godina, mada postoje znatne razlike po zemljama.

Srbija nikad neće postati članica Unije prema mišljenu 20,9 odsto mladih iz Srbije, najviše u regionu, 13,9 odsto veruje da će se pridružiti do 2030, 24,1 odsto do 2035, 16,6 odsto do 2040, a 7,5 odsto do 2045. godine.

Najoptimističniji su, očekivano, građani Crne Gore i Albanije, sa 36 odsto mladih koji očekuju ulazak u EU do 2030. godine.

Nešto više od trećine ispitanika (34,9) sa Kosova takođe veruje da bi mogli da se pridruže Uniji do 2030, a 26,1 odsto do 2035.

„Ovo je generacija koja će verovatno podržati teške institucionalne reforme kao neophodne korake ka integraciji, umesto da uslovljavanje doživljava kao spoljašnje nametanje“, ocenjuju se u istraživanju koje je predstavljeno ove sedmice na Gen Z Festivalu „Iz kuhinje: Šta se kuva na Zapadnom Balkanu“ u Briselu.

Rezultati ankete pokazuju i da velika većina ispitanika, 79,7 odsto, smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine, što je više od evropskog proseka (57 odsto), kao i da 76,5 odsto ne bi podržalo lidera koji zaobilazi parlament ili izbore, uprkos njihovoj sklonosti ka snažnom i efikasnom upravljanju.

Inicijative za direktnu demokratiju podržava 60,9 odsto ispitanika, što ukazuje da mladi ljudi žele proširenje demokratskih praksi, a ne njihovo smanjenje.

Istraživanje, sprovedeno od maja do juna prošle godine, pokazuje da generacija Z u regionu i dalje veruje u demokratiju, ceni izbore i Evropu vidi kao deo svoje budućnosti.

„Međutim, ova generacija više ne daje poverenje po automatizmu. Podrška ostaje izražena, ali je pristanak postao uslovan, zasnovan na rezultatima i opozivu. Ova tiha promena, a ne apatija, predstavlja centralni izazov za demokratski legitimitet i proces evropskih integracija u regionu“, saopštila je Fondacija za otvoreno društvo.

Podaci pokazuju da je generacija Z informisana o politici i prilično pragmatična u pogledu institucionalnih reformi potrebnih za rešavanje svakodnevnih problema, ali da ostaju nezainteresovani za formalno političko delovanje i samo selektivno se mobilišu po određenim pitanjima.

foto: Elmedin Hajrović/ATAImages

Uprkos nezainteresovanosti za politiku (82,1 odsto nisu ni politički aktivni niti članovi političke stranke), 67,7 odsto ispitanika je izrazilo spremnost da glasaju na sledećim izborima, a 40 odsto je spremno da protestuju ako bi lider nezakonito preuzeo više ovlašćenja.

Ako bi se to desilo u Srbiji, 47,6 odsto je reklo da bi protestovalo, 4,5 odsto bi podržalo, a 23,9 odsto je reklo da „ih ne bi bilo briga“.

„Generacija Z na Zapadnom Balkanu deluje kao zadovoljna generacija, ali strateški distancirana od formalne politike, iako nastavlja da glasa i ostaje informisana. To otvara pitanje: da li uskraćuju pristanak? Danas svojim vladama, sutra Evropi?“, rekao je direktor Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan Andi Dobruši.

Suprotno ustaljenim percepcijama u Evropi, 64,8 odsto pripadnika generacije Z vidi svoju budućnost u sopstvenoj zemlji, a čak i među onima koji su razmišljali o odlasku, to je krajnja opcija.

Finansijska sigurnost i nedostatak mogućnosti za napredovanje bili bi glavni motivi odlaska u inostranstvo – 38,9 odsto je razmišljalo o preseljenju zbog posla, a 27 odsto radi studiranja.

Većina mladih generacije Z bi ipak radije ostala kod kuće ako bi se uslovi u njihovim zemljama poboljšali.

Istraživanje pokazuje i da je velika većina (86,6 odsto) generacije Z veoma srećna ili donekle srećna svojim životom, pri čemu se „dobar život“ definiše kao pristup dobro plaćenom, zadovoljavajućem poslu i jakim međuljudskim odnosima.

Najmanji procenat onih koji su rekli da su veoma zadovoljni svojim životom je u Srbiji (35,2 odsto), a najveći na Kosovu (68,7).

U Srbiji je najveći procenat ispitanika koji su naveli da nisu zadovoljni svojim životom (7,3 odsto), dok se u ostatku regiona taj procenat kreće od 1,3 odsto u Albaniji do 3,4 odsto u Severnoj Makedoniji.

„Uprkos političkom razočaranju, 71,7 odsto očekuje da će im se životi poboljšati u narednih pet godina. Ovo odražava nadu i optimizam, a ne odobravanje trenutnih političkih realnosti ili elita. Ovo može biti mač sa dve oštrice. Ako vlade i EU ne uspeju da sprovedu reforme i verodostojne puteve pristupanja, nada će se pretvoriti u surovi optimizam – verovanje bez rezultata, poverenje bez uzvrata“, navodi se u istraživanju.

https://www.danas.rs/vesti/politika...u-srbiji-i-na-balkanu-podrzava-clanstvo-u-eu/

I ova generacija je spremna za balansiranje. Samo još da ih prihvate Moskva i Peking.

Nije balansiranje već realnost. Ne verujem da se neće truditi ali su svesni da su nam šanse za EU jako malo i da će nam trebati decenije "čiščenja" struktura da bi uopšte mogli da razmišljamo o Eu.

 

[mr Kiza]

Za utehu je da su te mladje generacije svakako manje opsednute EU za razliku od moje generacije koja je vecinski u nju slepo verovala 90ih i 2000ih.

 

[Casual Observer]

Nije balansiranje već realnost. Ne verujem da se neće truditi ali su svesni da su nam šanse za EU jako malo i da će nam trebati decenije "čiščenja" struktura da bi uopšte mogli da razmišljamo o Eu.

Sekularna religija.

P.S. Koliko je to bilo decenija “čišćenja struktura” u Bugarskoj i Rumuniji?

 

[Schrodinger]

Ne podržava

 

[kapetanmark]

Istraživanje: Da li generacija Z u Srbiji i na Balkanu podržava članstvo u EU?​

Beta06.03.2026. 14:35

Foto: Elmedin Hajrović/ATAImages

Većina pripadnika generacije Z u zemljama Zapadnog Balkana podržava članstvo u Evropskoj uniji, ali ne po svaku cenu, pokazuje novo istraživanje Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan. U Srbiji je najmanji procenat mladih koji smatraju da je pristupanje Uniji za njih važno, ali i onih koji kažu da su zadovoljni svojim životom.

Petina ispitanika iz Srbije misli da nikada neće postati građani EU, a gotovo 40 odsto veruje da će se to desiti u narednih 10 godina.

Prema anketi, u kojoj je učestvovalo više od 6.000 ispitanika starosti između 16 i 28 godina iz Albanije BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, mladi veruju u demokratiju, spremni su da učestvuju na izborima, zadovoljni su svojim životom i žele da ostanu u svojoj zemlji.

„Zbog svoje posvećenosti demokratiji i institucionalnim reformama, ova generacija se može smatrati ’EU generacijom’. Njihova podrška je, međutim, jasno uslovna. Generacija Z ne želi članstvo u EU po svaku cenu, bez reformi ili jasne vizije šta pristupanje EU znači za njihovu budućnost“, saopštila je Fondacija za otvoreno društvo.

Pridruživanje svojih zemalja EU bi podržalo 76,2 odsto pripadnika generacije Z u regionu, od čega 57,1 odsto smatra da je to važno a 19,1 odsto je spremno da podrži članstvo čak i ako misle da nije neophodno.

Najveća podrška članstvu je u Albaniji (94,7 odsto) i na Kosovu (92,8), a najmanja u BiH i Srbiji (58,3 odsto).

U Srbiji je 29,1 odsto ispitanika reklo da je članstvo u EU važno, 29,2 odsto ne misli tako ali bi podržalo članstvo, a 4,9 odsto ne želi da Srbija uđe u EU.

Iako je Crna Gora najbliža članstvu, 46,1 odsto ispitanika smatra pristupanje EU važnim, dok na Kosovu, koje još nije ni kandidat za članstvo, 87,8 mladih veruje da je važno pridružiti se Uniji.

Tesna većina, 51 odsto, očekuje da njihove zemlje postanu članice EU u narednih 10 godina, mada postoje znatne razlike po zemljama.

Srbija nikad neće postati članica Unije prema mišljenu 20,9 odsto mladih iz Srbije, najviše u regionu, 13,9 odsto veruje da će se pridružiti do 2030, 24,1 odsto do 2035, 16,6 odsto do 2040, a 7,5 odsto do 2045. godine.

Najoptimističniji su, očekivano, građani Crne Gore i Albanije, sa 36 odsto mladih koji očekuju ulazak u EU do 2030. godine.

Nešto više od trećine ispitanika (34,9) sa Kosova takođe veruje da bi mogli da se pridruže Uniji do 2030, a 26,1 odsto do 2035.

„Ovo je generacija koja će verovatno podržati teške institucionalne reforme kao neophodne korake ka integraciji, umesto da uslovljavanje doživljava kao spoljašnje nametanje“, ocenjuju se u istraživanju koje je predstavljeno ove sedmice na Gen Z Festivalu „Iz kuhinje: Šta se kuva na Zapadnom Balkanu“ u Briselu.

Rezultati ankete pokazuju i da velika većina ispitanika, 79,7 odsto, smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine, što je više od evropskog proseka (57 odsto), kao i da 76,5 odsto ne bi podržalo lidera koji zaobilazi parlament ili izbore, uprkos njihovoj sklonosti ka snažnom i efikasnom upravljanju.

Inicijative za direktnu demokratiju podržava 60,9 odsto ispitanika, što ukazuje da mladi ljudi žele proširenje demokratskih praksi, a ne njihovo smanjenje.

Istraživanje, sprovedeno od maja do juna prošle godine, pokazuje da generacija Z u regionu i dalje veruje u demokratiju, ceni izbore i Evropu vidi kao deo svoje budućnosti.

„Međutim, ova generacija više ne daje poverenje po automatizmu. Podrška ostaje izražena, ali je pristanak postao uslovan, zasnovan na rezultatima i opozivu. Ova tiha promena, a ne apatija, predstavlja centralni izazov za demokratski legitimitet i proces evropskih integracija u regionu“, saopštila je Fondacija za otvoreno društvo.

Podaci pokazuju da je generacija Z informisana o politici i prilično pragmatična u pogledu institucionalnih reformi potrebnih za rešavanje svakodnevnih problema, ali da ostaju nezainteresovani za formalno političko delovanje i samo selektivno se mobilišu po određenim pitanjima.

foto: Elmedin Hajrović/ATAImages

Uprkos nezainteresovanosti za politiku (82,1 odsto nisu ni politički aktivni niti članovi političke stranke), 67,7 odsto ispitanika je izrazilo spremnost da glasaju na sledećim izborima, a 40 odsto je spremno da protestuju ako bi lider nezakonito preuzeo više ovlašćenja.

Ako bi se to desilo u Srbiji, 47,6 odsto je reklo da bi protestovalo, 4,5 odsto bi podržalo, a 23,9 odsto je reklo da „ih ne bi bilo briga“.

„Generacija Z na Zapadnom Balkanu deluje kao zadovoljna generacija, ali strateški distancirana od formalne politike, iako nastavlja da glasa i ostaje informisana. To otvara pitanje: da li uskraćuju pristanak? Danas svojim vladama, sutra Evropi?“, rekao je direktor Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan Andi Dobruši.

Suprotno ustaljenim percepcijama u Evropi, 64,8 odsto pripadnika generacije Z vidi svoju budućnost u sopstvenoj zemlji, a čak i među onima koji su razmišljali o odlasku, to je krajnja opcija.

Finansijska sigurnost i nedostatak mogućnosti za napredovanje bili bi glavni motivi odlaska u inostranstvo – 38,9 odsto je razmišljalo o preseljenju zbog posla, a 27 odsto radi studiranja.

Većina mladih generacije Z bi ipak radije ostala kod kuće ako bi se uslovi u njihovim zemljama poboljšali.

Istraživanje pokazuje i da je velika većina (86,6 odsto) generacije Z veoma srećna ili donekle srećna svojim životom, pri čemu se „dobar život“ definiše kao pristup dobro plaćenom, zadovoljavajućem poslu i jakim međuljudskim odnosima.

Najmanji procenat onih koji su rekli da su veoma zadovoljni svojim životom je u Srbiji (35,2 odsto), a najveći na Kosovu (68,7).

U Srbiji je najveći procenat ispitanika koji su naveli da nisu zadovoljni svojim životom (7,3 odsto), dok se u ostatku regiona taj procenat kreće od 1,3 odsto u Albaniji do 3,4 odsto u Severnoj Makedoniji.

„Uprkos političkom razočaranju, 71,7 odsto očekuje da će im se životi poboljšati u narednih pet godina. Ovo odražava nadu i optimizam, a ne odobravanje trenutnih političkih realnosti ili elita. Ovo može biti mač sa dve oštrice. Ako vlade i EU ne uspeju da sprovedu reforme i verodostojne puteve pristupanja, nada će se pretvoriti u surovi optimizam – verovanje bez rezultata, poverenje bez uzvrata“, navodi se u istraživanju.

https://www.danas.rs/vesti/politika...u-srbiji-i-na-balkanu-podrzava-clanstvo-u-eu/

I ova generacija je spremna za balansiranje. Samo još da ih prihvate Moskva i Peking.

Jok

Na tvoju žalost

 

[Vlad88]

Jesu smorili sa tom jevropskom unijom
30 godina ista retardirana prica

 

[Lagerta]

Sekularna religija.

P.S. Koliko je to bilo decenija “čišćenja struktura” u Bugarskoj i Rumuniji?

Nisu imali Slobu i radikale. A ni ratove.

 

[Casual Observer]

Nisu imali Slobu i radikale. A ni ratove.

A Hrvati Tuđmana i HDZ?

 

[Casual Observer]

Srbija neće nikad u EU.
U tu priču samo budale veruju. Bilo je realno do 2013. Čak i da se promeni vlast, Hrvatska svejedno nikad neće da pusti u EU državu sa kojom ima nerešen teritorijalni spor.

Koji tačno nerešen teritorijalni spor?

 

[Obicandosadanlik]

Koji tačno nerešen teritorijalni spor?

Neke njive na Dunavu za koje Hrvatska tvrdi da su hrvatska teritorija.

 

[Гамбино]

Нико не говори о чињеници да за 4-5 година право гласа ће имати генерација Алфа. Генерација која је одрасла уз паметне телефоне.
Рецимо да Вучић преживи следеће изборе, њему долази генерација која и не зна шта је ТВ.

Логично је да генерација З буде више проЕУ, јер нису доживели 90е, нису оптерећени стахом, мржњом и фрустрацијама, па радикали не могу да манипулишу њима, да им продају шупље приче о глобализму, суверенизму, док се оглашавају на латиници као свињоиформер, а све то им је параван за криминал, корупцију и велеиздају.

 

[Casual Observer]

Neke njive na Dunavu za koje Hrvatska tvrdi da su hrvatska teritorija.

OK.

 

[Casual Observer]

Nisu imali Slobu i radikale. A ni ratove.

Zaista? A ni Hrvatska nije ratovala?

 

[pertowic]

Istraživanje: Da li generacija Z u Srbiji i na Balkanu podržava članstvo u EU?​

Beta06.03.2026. 14:35

Foto: Elmedin Hajrović/ATAImages

Većina pripadnika generacije Z u zemljama Zapadnog Balkana podržava članstvo u Evropskoj uniji, ali ne po svaku cenu, pokazuje novo istraživanje Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan. U Srbiji je najmanji procenat mladih koji smatraju da je pristupanje Uniji za njih važno, ali i onih koji kažu da su zadovoljni svojim životom.

Petina ispitanika iz Srbije misli da nikada neće postati građani EU, a gotovo 40 odsto veruje da će se to desiti u narednih 10 godina.

Prema anketi, u kojoj je učestvovalo više od 6.000 ispitanika starosti između 16 i 28 godina iz Albanije BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, mladi veruju u demokratiju, spremni su da učestvuju na izborima, zadovoljni su svojim životom i žele da ostanu u svojoj zemlji.

„Zbog svoje posvećenosti demokratiji i institucionalnim reformama, ova generacija se može smatrati ’EU generacijom’. Njihova podrška je, međutim, jasno uslovna. Generacija Z ne želi članstvo u EU po svaku cenu, bez reformi ili jasne vizije šta pristupanje EU znači za njihovu budućnost“, saopštila je Fondacija za otvoreno društvo.

Pridruživanje svojih zemalja EU bi podržalo 76,2 odsto pripadnika generacije Z u regionu, od čega 57,1 odsto smatra da je to važno a 19,1 odsto je spremno da podrži članstvo čak i ako misle da nije neophodno.

Najveća podrška članstvu je u Albaniji (94,7 odsto) i na Kosovu (92,8), a najmanja u BiH i Srbiji (58,3 odsto).

U Srbiji je 29,1 odsto ispitanika reklo da je članstvo u EU važno, 29,2 odsto ne misli tako ali bi podržalo članstvo, a 4,9 odsto ne želi da Srbija uđe u EU.

Iako je Crna Gora najbliža članstvu, 46,1 odsto ispitanika smatra pristupanje EU važnim, dok na Kosovu, koje još nije ni kandidat za članstvo, 87,8 mladih veruje da je važno pridružiti se Uniji.

Tesna većina, 51 odsto, očekuje da njihove zemlje postanu članice EU u narednih 10 godina, mada postoje znatne razlike po zemljama.

Srbija nikad neće postati članica Unije prema mišljenu 20,9 odsto mladih iz Srbije, najviše u regionu, 13,9 odsto veruje da će se pridružiti do 2030, 24,1 odsto do 2035, 16,6 odsto do 2040, a 7,5 odsto do 2045. godine.

Najoptimističniji su, očekivano, građani Crne Gore i Albanije, sa 36 odsto mladih koji očekuju ulazak u EU do 2030. godine.

Nešto više od trećine ispitanika (34,9) sa Kosova takođe veruje da bi mogli da se pridruže Uniji do 2030, a 26,1 odsto do 2035.

„Ovo je generacija koja će verovatno podržati teške institucionalne reforme kao neophodne korake ka integraciji, umesto da uslovljavanje doživljava kao spoljašnje nametanje“, ocenjuju se u istraživanju koje je predstavljeno ove sedmice na Gen Z Festivalu „Iz kuhinje: Šta se kuva na Zapadnom Balkanu“ u Briselu.

Rezultati ankete pokazuju i da velika većina ispitanika, 79,7 odsto, smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine, što je više od evropskog proseka (57 odsto), kao i da 76,5 odsto ne bi podržalo lidera koji zaobilazi parlament ili izbore, uprkos njihovoj sklonosti ka snažnom i efikasnom upravljanju.

Inicijative za direktnu demokratiju podržava 60,9 odsto ispitanika, što ukazuje da mladi ljudi žele proširenje demokratskih praksi, a ne njihovo smanjenje.

Istraživanje, sprovedeno od maja do juna prošle godine, pokazuje da generacija Z u regionu i dalje veruje u demokratiju, ceni izbore i Evropu vidi kao deo svoje budućnosti.

„Međutim, ova generacija više ne daje poverenje po automatizmu. Podrška ostaje izražena, ali je pristanak postao uslovan, zasnovan na rezultatima i opozivu. Ova tiha promena, a ne apatija, predstavlja centralni izazov za demokratski legitimitet i proces evropskih integracija u regionu“, saopštila je Fondacija za otvoreno društvo.

Podaci pokazuju da je generacija Z informisana o politici i prilično pragmatična u pogledu institucionalnih reformi potrebnih za rešavanje svakodnevnih problema, ali da ostaju nezainteresovani za formalno političko delovanje i samo selektivno se mobilišu po određenim pitanjima.

foto: Elmedin Hajrović/ATAImages

Uprkos nezainteresovanosti za politiku (82,1 odsto nisu ni politički aktivni niti članovi političke stranke), 67,7 odsto ispitanika je izrazilo spremnost da glasaju na sledećim izborima, a 40 odsto je spremno da protestuju ako bi lider nezakonito preuzeo više ovlašćenja.

Ako bi se to desilo u Srbiji, 47,6 odsto je reklo da bi protestovalo, 4,5 odsto bi podržalo, a 23,9 odsto je reklo da „ih ne bi bilo briga“.

„Generacija Z na Zapadnom Balkanu deluje kao zadovoljna generacija, ali strateški distancirana od formalne politike, iako nastavlja da glasa i ostaje informisana. To otvara pitanje: da li uskraćuju pristanak? Danas svojim vladama, sutra Evropi?“, rekao je direktor Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan Andi Dobruši.

Suprotno ustaljenim percepcijama u Evropi, 64,8 odsto pripadnika generacije Z vidi svoju budućnost u sopstvenoj zemlji, a čak i među onima koji su razmišljali o odlasku, to je krajnja opcija.

Finansijska sigurnost i nedostatak mogućnosti za napredovanje bili bi glavni motivi odlaska u inostranstvo – 38,9 odsto je razmišljalo o preseljenju zbog posla, a 27 odsto radi studiranja.

Većina mladih generacije Z bi ipak radije ostala kod kuće ako bi se uslovi u njihovim zemljama poboljšali.

Istraživanje pokazuje i da je velika većina (86,6 odsto) generacije Z veoma srećna ili donekle srećna svojim životom, pri čemu se „dobar život“ definiše kao pristup dobro plaćenom, zadovoljavajućem poslu i jakim međuljudskim odnosima.

Najmanji procenat onih koji su rekli da su veoma zadovoljni svojim životom je u Srbiji (35,2 odsto), a najveći na Kosovu (68,7).

U Srbiji je najveći procenat ispitanika koji su naveli da nisu zadovoljni svojim životom (7,3 odsto), dok se u ostatku regiona taj procenat kreće od 1,3 odsto u Albaniji do 3,4 odsto u Severnoj Makedoniji.

„Uprkos političkom razočaranju, 71,7 odsto očekuje da će im se životi poboljšati u narednih pet godina. Ovo odražava nadu i optimizam, a ne odobravanje trenutnih političkih realnosti ili elita. Ovo može biti mač sa dve oštrice. Ako vlade i EU ne uspeju da sprovedu reforme i verodostojne puteve pristupanja, nada će se pretvoriti u surovi optimizam – verovanje bez rezultata, poverenje bez uzvrata“, navodi se u istraživanju.

https://www.danas.rs/vesti/politika...u-srbiji-i-na-balkanu-podrzava-clanstvo-u-eu/

I ova generacija je spremna za balansiranje. Samo još da ih prihvate Moskva i Peking.

ukratko a veoma precizno da ti odgovorim:
generacija Z nije ni za kur***

em glupi em nezainteresovani

 

[Casual Observer]

Istraživanje: Da li generacija Z u Srbiji i na Balkanu podržava članstvo u EU?​

Beta06.03.2026. 14:35

Foto: Elmedin Hajrović/ATAImages

Većina pripadnika generacije Z u zemljama Zapadnog Balkana podržava članstvo u Evropskoj uniji, ali ne po svaku cenu, pokazuje novo istraživanje Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan. U Srbiji je najmanji procenat mladih koji smatraju da je pristupanje Uniji za njih važno, ali i onih koji kažu da su zadovoljni svojim životom.

Petina ispitanika iz Srbije misli da nikada neće postati građani EU, a gotovo 40 odsto veruje da će se to desiti u narednih 10 godina.

Prema anketi, u kojoj je učestvovalo više od 6.000 ispitanika starosti između 16 i 28 godina iz Albanije BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, mladi veruju u demokratiju, spremni su da učestvuju na izborima, zadovoljni su svojim životom i žele da ostanu u svojoj zemlji.

„Zbog svoje posvećenosti demokratiji i institucionalnim reformama, ova generacija se može smatrati ’EU generacijom’. Njihova podrška je, međutim, jasno uslovna. Generacija Z ne želi članstvo u EU po svaku cenu, bez reformi ili jasne vizije šta pristupanje EU znači za njihovu budućnost“, saopštila je Fondacija za otvoreno društvo.

Pridruživanje svojih zemalja EU bi podržalo 76,2 odsto pripadnika generacije Z u regionu, od čega 57,1 odsto smatra da je to važno a 19,1 odsto je spremno da podrži članstvo čak i ako misle da nije neophodno.

Najveća podrška članstvu je u Albaniji (94,7 odsto) i na Kosovu (92,8), a najmanja u BiH i Srbiji (58,3 odsto).

U Srbiji je 29,1 odsto ispitanika reklo da je članstvo u EU važno, 29,2 odsto ne misli tako ali bi podržalo članstvo, a 4,9 odsto ne želi da Srbija uđe u EU.

Iako je Crna Gora najbliža članstvu, 46,1 odsto ispitanika smatra pristupanje EU važnim, dok na Kosovu, koje još nije ni kandidat za članstvo, 87,8 mladih veruje da je važno pridružiti se Uniji.

Tesna većina, 51 odsto, očekuje da njihove zemlje postanu članice EU u narednih 10 godina, mada postoje znatne razlike po zemljama.

Srbija nikad neće postati članica Unije prema mišljenu 20,9 odsto mladih iz Srbije, najviše u regionu, 13,9 odsto veruje da će se pridružiti do 2030, 24,1 odsto do 2035, 16,6 odsto do 2040, a 7,5 odsto do 2045. godine.

Najoptimističniji su, očekivano, građani Crne Gore i Albanije, sa 36 odsto mladih koji očekuju ulazak u EU do 2030. godine.

Nešto više od trećine ispitanika (34,9) sa Kosova takođe veruje da bi mogli da se pridruže Uniji do 2030, a 26,1 odsto do 2035.

„Ovo je generacija koja će verovatno podržati teške institucionalne reforme kao neophodne korake ka integraciji, umesto da uslovljavanje doživljava kao spoljašnje nametanje“, ocenjuju se u istraživanju koje je predstavljeno ove sedmice na Gen Z Festivalu „Iz kuhinje: Šta se kuva na Zapadnom Balkanu“ u Briselu.

Rezultati ankete pokazuju i da velika većina ispitanika, 79,7 odsto, smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine, što je više od evropskog proseka (57 odsto), kao i da 76,5 odsto ne bi podržalo lidera koji zaobilazi parlament ili izbore, uprkos njihovoj sklonosti ka snažnom i efikasnom upravljanju.

Inicijative za direktnu demokratiju podržava 60,9 odsto ispitanika, što ukazuje da mladi ljudi žele proširenje demokratskih praksi, a ne njihovo smanjenje.

Istraživanje, sprovedeno od maja do juna prošle godine, pokazuje da generacija Z u regionu i dalje veruje u demokratiju, ceni izbore i Evropu vidi kao deo svoje budućnosti.

„Međutim, ova generacija više ne daje poverenje po automatizmu. Podrška ostaje izražena, ali je pristanak postao uslovan, zasnovan na rezultatima i opozivu. Ova tiha promena, a ne apatija, predstavlja centralni izazov za demokratski legitimitet i proces evropskih integracija u regionu“, saopštila je Fondacija za otvoreno društvo.

Podaci pokazuju da je generacija Z informisana o politici i prilično pragmatična u pogledu institucionalnih reformi potrebnih za rešavanje svakodnevnih problema, ali da ostaju nezainteresovani za formalno političko delovanje i samo selektivno se mobilišu po određenim pitanjima.

foto: Elmedin Hajrović/ATAImages

Uprkos nezainteresovanosti za politiku (82,1 odsto nisu ni politički aktivni niti članovi političke stranke), 67,7 odsto ispitanika je izrazilo spremnost da glasaju na sledećim izborima, a 40 odsto je spremno da protestuju ako bi lider nezakonito preuzeo više ovlašćenja.

Ako bi se to desilo u Srbiji, 47,6 odsto je reklo da bi protestovalo, 4,5 odsto bi podržalo, a 23,9 odsto je reklo da „ih ne bi bilo briga“.

„Generacija Z na Zapadnom Balkanu deluje kao zadovoljna generacija, ali strateški distancirana od formalne politike, iako nastavlja da glasa i ostaje informisana. To otvara pitanje: da li uskraćuju pristanak? Danas svojim vladama, sutra Evropi?“, rekao je direktor Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan Andi Dobruši.

Suprotno ustaljenim percepcijama u Evropi, 64,8 odsto pripadnika generacije Z vidi svoju budućnost u sopstvenoj zemlji, a čak i među onima koji su razmišljali o odlasku, to je krajnja opcija.

Finansijska sigurnost i nedostatak mogućnosti za napredovanje bili bi glavni motivi odlaska u inostranstvo – 38,9 odsto je razmišljalo o preseljenju zbog posla, a 27 odsto radi studiranja.

Većina mladih generacije Z bi ipak radije ostala kod kuće ako bi se uslovi u njihovim zemljama poboljšali.

Istraživanje pokazuje i da je velika većina (86,6 odsto) generacije Z veoma srećna ili donekle srećna svojim životom, pri čemu se „dobar život“ definiše kao pristup dobro plaćenom, zadovoljavajućem poslu i jakim međuljudskim odnosima.

Najmanji procenat onih koji su rekli da su veoma zadovoljni svojim životom je u Srbiji (35,2 odsto), a najveći na Kosovu (68,7).

U Srbiji je najveći procenat ispitanika koji su naveli da nisu zadovoljni svojim životom (7,3 odsto), dok se u ostatku regiona taj procenat kreće od 1,3 odsto u Albaniji do 3,4 odsto u Severnoj Makedoniji.

„Uprkos političkom razočaranju, 71,7 odsto očekuje da će im se životi poboljšati u narednih pet godina. Ovo odražava nadu i optimizam, a ne odobravanje trenutnih političkih realnosti ili elita. Ovo može biti mač sa dve oštrice. Ako vlade i EU ne uspeju da sprovedu reforme i verodostojne puteve pristupanja, nada će se pretvoriti u surovi optimizam – verovanje bez rezultata, poverenje bez uzvrata“, navodi se u istraživanju.

https://www.danas.rs/vesti/politika...u-srbiji-i-na-balkanu-podrzava-clanstvo-u-eu/

I ova generacija je spremna za balansiranje. Samo još da ih prihvate Moskva i Peking.

Šta drugo preostaje u situaciji kad (po proceni Google Genini) Nemačka koristi svoje proverene satelite Hrvatsku i Bugarsku da neprekidno vrši pritisak na nas?

Nemačka je donela odluku da primi Bugarsku u EU još 1995., kad je Bugarska bila bar 10 puta više bankrotirana nego Srbija, a veoma se dobro sećam “ondašnje argumentacije srpskih EU entuzijasta da nas ne primaju prvo što smo previše siromašni, posle je bilo “vodili smo rat”, a Hrvatska nekako “nije”…

Odluka o prijemu Srbije u EU se ne donosi u Beogradu, a svi lepo vidimo šta se dešava sa Makedonijom - inače dična članica EU zabrinuta za prava dvoje manjine u Makedoniji (a i Srbiji) Bugarska ni u teoriji ne dopušta bilo kakvu mogućnost da u samoj Bugarskoj može da bude nekakvih etničkih manjina, ljudi citiraju svoj “ustav” koji ladno kaže da u Bugarskoj žive samo Bugari, Hrvatsku i etničko čišćenje i da ne pominjem.

 

[leki1]

Srbija je inače u Evropi pa Brisel nema potrebe da nas prima u uniju. EU je samo pakt protiv Rusije.

 

[Гологузија]

68% младих Шиптара је веома задовољно својим животом а само 35 % наших младих. Забрињавајући податак по нас. Скромност је врлина, скромни побеђују, размислите.

 

[Гамбино]

Грађани Србије су два пута бирали антиЕУ, па смо видели како се све завршило. Са Милошевићем смо отишли у губитничке ратове, криминал, изолацију и беду, а са радикалима смо видели да чак и они немају другу алтернативу.
Довели смо радикале на власт и Русија нам није ништа понудила, јер нема ништа слично попут ЕУ. Мало ћацади зна да чак и Белорусија није члан БРИКСа.

На крају смо доживели да радикали униште српску десницу, а не ЕУ како се увек мислило да ће бити. На крају радикали велики патриотски спасиоци су испали највећи криминалци и велеиздајници, а ЕУ је та једина која колико толико критикује диктаторски режим АВ.
Путин игра на обе лопте, подршка одлазећој власти, али и похвала за будућу власт да су патриоте (студенти су патриоте изјава која је сачувана на Спутњику, а коју режимски медији игноришу).

Генерација З је трн у оку ћацијима, јер су против АВ диктатуре, криминала, велеиздаје и примитивизма. Они које смо сматрали неспособнима, они су срушили режим.