Istrajati u tuzi

[SlatkaSestra]

Da li ste vi nekad dobili ovakav savet i zašto je to bitno ...-da bi se pronašao pravi razlog za tugu i ona rešila na smislen ,umesto na kontraproduktivan ili neadekvatan način ...

Jako mi smeta što se ,a pogotovo adolescentima i deci ,ali i inače jedni drugima - prijateljima,nutkaju neka "brza rešenja" za prevazilaženje tuge u stilu "trgni se i lalala" ... mislim da takav stav doprinosi onom "muva bez glave" stilu života...

..znači postoji strah da tuga ne uzme maha il šta ..a čim ti istrajavaš - to je neka borba u pitanju ,a u redu je boriti se , zar ne ...

 

[Џорџи]

Pa ja tako ne gledam..ko nije proziveo i nema iskustva moze od svakakve gluposti napraviti tugu..jedino mislim da bolest ili smrt neke bliske ili drage osobe ne treba stavljati na kantar koliko je vremena potrebno preboleti..sve ostalo su nebuloze

 

[Tuzni_patak]

Svako duze ponasanje u nekom stilu dovodi do promene u psihologici, i pomeranju od zdravog razuma, naravno ostace osoba normalna, jer je to vrlo sirok pojam, ali daleko od zdrave logike.....

To nije vezano za tugu, vec i za oportunizam i angazovanje bez mere , a sa zeljom prvo uspi , pa onda uzivaj....

Svaki mehanizam , pa i ljudski mora da svakodnevno funkcionise stabilno inace se nagomilavaju opterecenja , bilo u bioloskom i funkcionalnom smislu , bilo u mentalnom....

Zato se i kaze , brzo predji na nesto drugo, mani tugu....mani samosazaljenje....

Posebna stvar su poluautisti, neadekvatan naziv , ali to su emocionalne neznalice, pa nemaju pojma odakle duva vetar i zasto je to bitno i kad ce postati opasno....

Tu bi brzi prelazak bio uvek izjednacen sa povrsnim uzrokom , sto nekad i nije problem, a ponekad se vrati kao recidiv, samo u malo tezem ispoljenju....

Ali to je toliko cesta situacija , to povrsno tumacenje , bilo kad je osoba svesna negde u dubini , bilo da nije , nego totalno nema pojma sta joj se desava....
Danas se cak samokritika vrlo lose obelezava kao javno mnjenje....nekako se gladijatorska arena podrazumeva....emotivno....sto je u skladu sa vecom fizickom zasticenoscu....

 

[EGYPTIAN CAT]

Skoro sam procitala nesto u stilu: "Da bi neko zaista umeo da prepozna i ceni srecu, prvo treba da spozna tugu i bol". Kao sto covek koji je bio bolestan, vise nego ranije ceni svoje zdravlje kada ga dobije nazad.

 

[Borac za prava zivotinja]

Skoro sam procitala nesto u stilu: "Da bi neko zaista umeo da prepozna i ceni srecu, prvo treba da spozna tugu i bol". Kao sto covek koji je bio bolestan, vise nego ranije ceni svoje zdravlje kada ga dobije nazad.

Pa može i obrnuto, ali onda gadno zvuči, zar ne?
To je kao ona "logika" o crnom i belom: ne bismo znali šta je Dobro kada ne bi bilo Zla, ili ne bismo znali šta je ljubav kada ne bismo poznavali mržnju.

Može i bez toga.

 

[Treća]

Treba prihvatiti činjenicu da nisu svi ljudi jednaki. Neko analizira događaje i sebe. Neko ne. Ovi što ne analiziraju, nemaju potrebu za time i oni rešavaju sve probleme tako što ih ignorišu. Oni koji analiziraju, moraju prosto da ih raščlane i "odboluju". Ali ne odboluju svi na iste načine. Neko se povlači i bedači dok ne pozeleni. Neko to rešava tako što se uhvati u koštac sa novim stvarima. Ne bih se ja opredeljivala za to ko je bolji način izabrao. Mislim da to čovek i ne može sam baš da odluči, sasvim. Priroda, karakter imaju velikog udela. Džaba meni da kažem, trgni se, ako sam pala i ne mogu. To je na primer. Uglavnom, svako rešava stvari na svoj način, a bitno je da se ne ponavljaju greške, odnosno da se ne vuku repovi.

 

[Dirty Kichen Eternity]

Da li ste vi nekad dobili ovakav savet i zašto je to bitno ...-da bi se pronašao pravi razlog za tugu i ona rešila na smislen ,umesto na kontraproduktivan ili neadekvatan način ...

Jako mi smeta što se ,a pogotovo adolescentima i deci ,ali i inače jedni drugima - prijateljima,nutkaju neka "brza rešenja" za prevazilaženje tuge u stilu "trgni se i lalala" ... mislim da takav stav doprinosi onom "muva bez glave" stilu života...

..znači postoji strah da tuga ne uzme maha il šta ..a čim ti istrajavaš - to je neka borba u pitanju ,a u redu je boriti se , zar ne ...

Uh, ne mislim ni da joj se treba opirati (odbijati sebi da priznash da si tuzan i depresivan zbog nechega), a ne mislim ni da se treba prepustiti. Moj lichni moto je da je zivot borba. Ali ne sa drugim, vec sa sobom.
Ukoliko postoji realan razlog tuge (razvod braka, raskid, smrt bliske osobe), nisam pristalica poshtovanja bilo kakvih obichaja (ekstremnih), nisam pristalica toga da osoba treba da se ugushi u tuzi zato shto bi tako trebalo da bude...
Sa druge strane potpuno razumem da se svako od nas ponekad oseca potpuno bezvoljno da bilo shta pokrene, i da nam u tim sluchajevima nije ni do chega, i ponekad prosto treba pustiti par dana, ili neko vreme da taj osecaj prodje.
Ali ukoliko postoji konstantan osecaj tuge, (faktichki depresija) koje je chovek svestan, treba se truditi da se ona prevazidje. Moje lichno mishljenje je da rad u tom sluchaju najbolje pomaze.
E sad nije to sve lako kako zvuchi shto svi mi znamo. I tu dolazimo do one priche o borbi, i nadjachavanju samog sebe da bi se izvukli iz nekog negativnog kruga u koji smo se ubacili.
E da. Ne slazem se sa tim da je istrajavanje u tuzi - borba. Patnja te jacha - to je tachno. Ali pokushajima da nadmashish sama sebe, i da se pokrenesh (shto uopshte nije lako), se po mom mishljenju borish. Nije borba prihvatiti situaciju takva kakva je, ako smo svesni da je losha, i da moze da se promeni na bolje. To je tapkanje u mestu, i opravdavanje svojih loshih postupaka prema sebi.
Nadam se da nisam previshe iskomlikovala ovo shto sam htela da kazem.

 

[Tuzni_patak]

Kad vec naginjete nekoj mistici, sto se ne zapitate sta to tacno ojacava coveka u tugi....
I necete dobiti resenje da je to tuga.....
Sipak...

Dobicete resenje ili u razresenju ili u iskustvu....i prikazu svoje snage, sve duze istrajavanje je podsvesno pokazivanje sebi da niste bas nesto jaki i to se oseti kasnije, a vidim da to potpuno zanemarujete, samo ne iskazujete , pa ce opet na kraju teme da bude, sve mi znamo....

Uloga rada , osim skretanja misli, koje nije nesto efektivno , vrlo malo u tom smislu doprinosi, dok neke druge stvari mnogo vise doprinose, cak i ta prirodna logika, zdravorazumski nagoni koji uvek postoje u coveku , cak i kad je pukao , kad je neki mentalni bolesnik....
Cak i kroz samopouzdanje, i kroz iskustvo i kroz i peglanje medjuodnosa psiholoskih entiteta u glavi ....

 

[Dirty Kichen Eternity]

Kad vec naginjete nekoj mistici, sto se ne zapitate sta to tacno ojacava coveka u tugi....
I necete dobiti resenje da je to tuga.....
Sipak...

Dobicete resenje ili u razresenju ili u iskustvu....i prikazu svoje snage, sve duze istrajavanje je podsvesno pokazivanje sebi da niste bas nesto jaki i to se oseti kasnije, a vidim da to potpuno zanemarujete, samo ne iskazujete , pa ce opet na kraju teme da bude, sve mi znamo....

Uloga rada , osim skretanja misli, koje nije nesto efektivno , vrlo malo u tom smislu doprinosi, dok neke druge stvari mnogo vise doprinose, cak i ta prirodna logika, zdravorazumski nagoni koji uvek postoje u coveku , cak i kad je pukao , kad je neki mentalni bolesnik....
Cak i kroz samopouzdanje, i kroz iskustvo i kroz i peglanje medjuodnosa psiholoskih entiteta u glavi ....

Hmmm...sad si me zamislio
Ono shto mi je prvo palo na pamet, jeste da choveka (ajde da tugu nazovemo nekim oblikom depresivnog privremenog stanja) ojachavaju okolnosti u kojima se nalazi. Tachnije kad smo u negativnim raspolozenjima, privlachimo negativne situacije, ljude, i ukoliko se ne otrgnemo na vreme pochnemo da tonemo.
Da bi ponovo isplivali na povrshinu potrebna nam je mnogo veca snaga, nego kad smo u normalnim okolnostima (koje bi recimo metaforichki mogle da se iskazu ravnom crtom). U normalnim okolnostima ne napredujemo (u duhovnom smislu), ali za vreme bola i patnje da. Jer nas bol i patnja teraju da se borimo, da bi ponovo isplivali na povrshinu. A ta borba mora da ukljuchi neku vrstu samospoznaje, jer obichno kada potonemo naidjemo na neki zid, u vidu neke osobine ili situacije sa kojom moramo da se suochavamo.
Ma i ja se raspisah bespotrebno.
Da banalizujem...sve se svodi na savladjivanje strahova...

 

[Tuzni_patak]

Moc i snaga,n strah.

 

[Dirty Kichen Eternity]

Tachno moc i snaga, ali tu moc i snagu vuku strahovi koje trebash da prevazilazish da bi se vratio u normalu.
Depresivan chovek je pun, strahova (u nekim sluchajeva podsvesnih, u nekim sluchajevima svesnih), i ono shto je karakteristika najchesce jeste da "cupka u mestu sa 1001 opravdanjem za sebe i svet oko sebe, i da bezi od tih strahova kroz raznorazne situacije (zatvaranje u kucu, nerad, ili neke vrste poroka...itd)

 

[SlatkaSestra]

Treba prihvatiti činjenicu da nisu svi ljudi jednaki. Neko analizira događaje i sebe. Neko ne. Ovi što ne analiziraju, nemaju potrebu za time i oni rešavaju sve probleme tako što ih ignorišu. Oni koji analiziraju, moraju prosto da ih raščlane i "odboluju". Ali ne odboluju svi na iste načine. Neko se povlači i bedači dok ne pozeleni. Neko to rešava tako što se uhvati u koštac sa novim stvarima. Ne bih se ja opredeljivala za to ko je bolji način izabrao. Mislim da to čovek i ne može sam baš da odluči, sasvim. Priroda, karakter imaju velikog udela. Džaba meni da kažem, trgni se, ako sam pala i ne mogu. To je na primer. Uglavnom, svako rešava stvari na svoj način, a bitno je da se ne ponavljaju greške, odnosno da se ne vuku repovi.

to je sve ok , ja sam prva protiv nalaženja bilo kakvih jednoobraznih rešenja i u životu jednog čoveka ,i inače ..ali primećuje se da u vaspitavanju dece nedostaje priča o toj dimenziji borbe "s tugom" tj s nečim što je razlog tuge (a ima tu jedan nesporazum u vezi glagola istrajavati ,to ću posle da objasnim) ... izvesna nevoljnost da se deci stvari objašnjavaju na "dubiozan" način ... razumeli bi oni to , nije to ne znam šta ...

Uh, ne mislim ni da joj se treba opirati (odbijati sebi da priznash da si tuzan i depresivan zbog nechega), a ne mislim ni da se treba prepustiti. Moj lichni moto je da je zivot borba. Ali ne sa drugim, vec sa sobom.
Ukoliko postoji realan razlog tuge (razvod braka, raskid, smrt bliske osobe), nisam pristalica poshtovanja bilo kakvih obichaja (ekstremnih), nisam pristalica toga da osoba treba da se ugushi u tuzi zato shto bi tako trebalo da bude...
Sa druge strane potpuno razumem da se svako od nas ponekad oseca potpuno bezvoljno da bilo shta pokrene, i da nam u tim sluchajevima nije ni do chega, i ponekad prosto treba pustiti par dana, ili neko vreme da taj osecaj prodje.
Ali ukoliko postoji konstantan osecaj tuge, (faktichki depresija) koje je chovek svestan, treba se truditi da se ona prevazidje. Moje lichno mishljenje je da rad u tom sluchaju najbolje pomaze.
E sad nije to sve lako kako zvuchi shto svi mi znamo. I tu dolazimo do one priche o borbi, i nadjachavanju samog sebe da bi se izvukli iz nekog negativnog kruga u koji smo se ubacili.
E da. Ne slazem se sa tim da je istrajavanje u tuzi - borba. Patnja te jacha - to je tachno. Ali pokushajima da nadmashish sama sebe, i da se pokrenesh (shto uopshte nije lako), se po mom mishljenju borish. Nije borba prihvatiti situaciju takva kakva je, ako smo svesni da je losha, i da moze da se promeni na bolje. To je tapkanje u mestu, i opravdavanje svojih loshih postupaka prema sebi.
Nadam se da nisam previshe iskomlikovala ovo shto sam htela da kazem.

E ,da kad sam rekla istrajavati u tuzi to je bilo i malo metaforički .. znači treba da se boriš sa razlozima zbog kojih si tužan il sl. ,a ne da težiš da brže bolje napustiš to stanje tuge,pa kako tako..s tim što ,kad postoji opasnost ako tuga predugo traje, nije loše pronaći malo sreće negde u nečemu (alkoholu itd) , baš radi održavanja te "potencije da osećaš sreću " ili šta god da je dublji biološki razlog -ne moramo to ni znati , al eto osetimo tu potrebu(za alkoholom u ovom primeru)

Ali ja sam imala u vidu jednu omanju tugu u kojoj ti možeš lepo da izdržiš par dana da provedeš i koja te tera da misliš kako nešto bolje i da ceniš svako malo lepog osećanja ..ali uvek će se naći neko da ti kaže "eeeej to ti ne valja, treba biti radostan i-ili srećan" ... Pokljanja se na tako jedan iracionalan način previše pažnje jednoj strani medalje -ako se tako mogu nazvati tuga i radost-sreća ... i to je loše ,ja mislim , jer treba da se bavimo što većom celinom življenja kad pokušavamo nekom da "objasnimo šta je život" ...mnogo to radimo na jedan način kao u slikovnici dečijoj : " Sreća-radost je dobra , tuga je loša" ...a to znamo da nije tako , jer taman posla kad ne bi osećajo tugu onda kad postoji nešto realno što je izaziva ...i to "istrajavanje u tuzi" te tera da izbegneš još veću tugu ...

 

[SlatkaSestra]

Pa ja tako ne gledam..ko nije proziveo i nema iskustva moze od svakakve gluposti napraviti tugu..jedino mislim da bolest ili smrt neke bliske ili drage osobe ne treba stavljati na kantar koliko je vremena potrebno preboleti..sve ostalo su nebuloze

pitanje je : dođe ti dete i kaže "nešto sam se rastužio-la" ..tvoj savet je -šta?

 

[SlatkaSestra]

Svako duze ponasanje u nekom stilu dovodi do promene u psihologici, i pomeranju od zdravog razuma, naravno ostace osoba normalna, jer je to vrlo sirok pojam, ali daleko od zdrave logike.....

To nije vezano za tugu, vec i za oportunizam i angazovanje bez mere , a sa zeljom prvo uspi , pa onda uzivaj....

Svaki mehanizam , pa i ljudski mora da svakodnevno funkcionise stabilno inace se nagomilavaju opterecenja , bilo u bioloskom i funkcionalnom smislu , bilo u mentalnom....

Zato se i kaze , brzo predji na nesto drugo, mani tugu....mani samosazaljenje....

Posebna stvar su poluautisti, neadekvatan naziv , ali to su emocionalne neznalice, pa nemaju pojma odakle duva vetar i zasto je to bitno i kad ce postati opasno....

Tu bi brzi prelazak bio uvek izjednacen sa povrsnim uzrokom , sto nekad i nije problem, a ponekad se vrati kao recidiv, samo u malo tezem ispoljenju....

Ali to je toliko cesta situacija , to povrsno tumacenje , bilo kad je osoba svesna negde u dubini , bilo da nije , nego totalno nema pojma sta joj se desava....
Danas se cak samokritika vrlo lose obelezava kao javno mnjenje....nekako se gladijatorska arena podrazumeva....emotivno....sto je u skladu sa vecom fizickom zasticenoscu....

e ovo boldovano ... kad neko ima npr kompleks niže vrednosti - pitanje je da li ,iako sve to loše što on misli o sebi nije baš tolioko tačno ,,,dakle, da li on ipak jeste nedorastao situacijama(tj da neke probleme ipak ima) za koje misli da im je nedorastao, samim tim što ima taj kompleks ,pa šta god da je razlog tog kompleksa..
..ok postoji taj pristup koji podseća na bihejvioralni ili je to , ali to nije bila neka velka depresija ili očaj u pitanju ,pa da bi se čovek ipak morao i malo "trgnuti" s vremena na vreme ..

 

[louiskrstic]

Ne verujem da ću reći išta ne rečeno ali da probam.
Tuga je neprirodno stanje i ne verujem da ga iko priziva niti da u njemu istinski uživa. Pre ili kasnije svako od nas shvati da se treba što je pre moguće iz njega izvlačiti. Kada nekog posmatramo u tuzi onda okolina pa i mi "znamo najbolja" rešenja. Medjutim, kada se i sami nadjemo u tom nimalo željenom stanju onda ga "najbolje vide" drugi ali ne i mi sami.
Možda je zato dobro popričati kako vidimo prave i suštinske razloge zašto upadamo u ta stanja i kako nalaziti koju od metoda izlaženja iz takvih stanja. Univerzalne metode sigurno nema.

 

[Џорџи]

pitanje je : dođe ti dete i kaže "nešto sam se rastužio-la" ..tvoj savet je -šta?

Kad bi bas ovako rekao zvuci kao da zna razlog za tugu..kao da je svestan sta ga cini tuznim..pa bi iz korena polako videli u cemu je problem

 

[Mannibals]

Da li ste vi nekad dobili ovakav savet i zašto je to bitno ...-da bi se pronašao pravi razlog za tugu i ona rešila na smislen ,umesto na kontraproduktivan ili neadekvatan način ...

Jako mi smeta što se ,a pogotovo adolescentima i deci ,ali i inače jedni drugima - prijateljima,nutkaju neka "brza rešenja" za prevazilaženje tuge u stilu "trgni se i lalala" ... mislim da takav stav doprinosi onom "muva bez glave" stilu života...

..znači postoji strah da tuga ne uzme maha il šta ..a čim ti istrajavaš - to je neka borba u pitanju ,a u redu je boriti se , zar ne ...

dobijao sam puno ali ih nisam slushao radio sam po svome ,,bas sam mazgetina jedna

pa moze nesto na brzaka(al bez emocija!) uvek onako sportski zvek-zvek ili neka video iga
nije fer biti iskren i pomoci u nevolji kad je potrebno uuu odlichno su vas naucili,vaspitali sto bio roditelji sto drzava i muzika koju slushate .."tako im kazem

 

[gost 10000]

@SS...možda tebi prija da ti pohranjuju malodušnost, ali se ljudima ne dopada da to tražiš od njih. i sa kojim pravom. da li si ikad razmišljala u tom pravcu..??

 

[SlatkaSestra]

sa pravom šo tradicionalna pedagogija, što kućna što šire društvena, proizvodi idiote ..
...i nemojte sad da mi kažete da to niste primetili .. munjo , hteo si da kažeš pothranjuju , al ja sam baš ovoj Dirty objašnjavala da nije fora u upornosti da se što duže ostane malodušan , nego u tome da se iznađu pravi uzroci ...

...e, pa to, georg , treba videti u čemu je problem , a za to treba neko vreme možda , i dok se to ne desi dete će biti tužno , svaka šarena laža bi smanjila interesovanje za istraživanje uzroka ..a to veeeoooma ne valja ...

 

[SlatkaSestra]

Ne verujem da ću reći išta ne rečeno ali da probam.
Tuga je neprirodno stanje i ne verujem da ga iko priziva niti da u njemu istinski uživa. Pre ili kasnije svako od nas shvati da se treba što je pre moguće iz njega izvlačiti. Kada nekog posmatramo u tuzi onda okolina pa i mi "znamo najbolja" rešenja. Medjutim, kada se i sami nadjemo u tom nimalo željenom stanju onda ga "najbolje vide" drugi ali ne i mi sami.
Možda je zato dobro popričati kako vidimo prave i suštinske razloge zašto upadamo u ta stanja i kako nalaziti koju od metoda izlaženja iz takvih stanja. Univerzalne metode sigurno nema.

pa znaš šta nisu ljudi podvižnici pa da idu tamo da gladni i žedni tumaraju pustinjom prizivajući osećanje tuge ... ali kako možeš reći da je tuga neprirodno osećanje ... dubina nerazumevanja ...ma šta drugi vide - to sve zavisi - nešto vidiš ti ,nešto drugi , tebi je bitno da ti uvidiiš , oni i da vide n'umeju da ti kažu, nisim ako umeju ,lepo ,neka kažu . nije sad to tema ,nego je bitno da ne pogoršavaju ..pa eto to - dok tražiš načine - ovo poslednje boldovano , ti si i dalje u osećanju tuge i to treba i ti i ljudi okolo da prihvate kao nešto potpuno prirodno ...

 

[gost 10000]

qq pohranjuju, ma doslovno jeste to.. ( : zavisi, rekao bih da mešaš nadležnosti, a od teme kako beše "neću da se družim ako nemam šta da ponudmi" ja samo čitam malodušnost u tvojim postovima. a možda bi neko tumačio i egocentricnošću... zašto misliš da bi iko, osim stručnjaka, ako mu se obratiš, bio nadležan da otkrije uzoroke. bio kadar, imao i volje i vremena da se bavi tvojom tugom..??...ne mislim na temu, tema je dobra, nego na konkretan problem i konkretno rešenje...
ako kažeš ne volim da mi se govori da se trgnem i da stvar moram sama da rešim..ko je nadležan??

 

[SlatkaSestra]

..kako misliš -ne volim da mi se govori da stvar moram sama da rešim ?! -nije to bio problem , nego je problem što se deci i mladima govori da treba što pre da budu opet srećna, da je tuga jedno nepoželjno osećanje , jedan poraz od kojeg treba pobeći ,brže bolje ...znači ,ne mora niko da te sluša , ali nek' te ne kinji zato što provodiš to neko vreme u "plemenitom" osećanju tuge - babe kad te vide da sediš negde sam kažu " šta si se tu ušukutila-o " - e nemoj sad ti ko Helen na onoj temi gde me ubeđivala da o sistemiu školstva pričam zato što sam proživela neke traume u školi ... prosto teško je menjati nešto ako sada imaš neku svoju duhovnost - neki svoj "ezoterični" stav da je "sve u redu" .. moraš ostati " blizu" onome što nije u redu da bi uložio napor da to promeniš , i to bez straha da bi se sa tom energijom koja menja izlila i sva ona negativna energija koja se nije na "pozitian" način kanalisala ... dakle ako govorim šta treba promeniti u odnosima, u pedagogiji il sl ja moram prvo da osvetlim otkud potreba za tim , tj . šta je ono što jeste loše ..

a , da ,jeste ta tema povezana sa ovom , baš zbog toga što imamo sve te bezglave ljude u društvu , kojima niko nije govorio "sedi i razmišljaj" - ne bukvalno ...a mogo bi i da neku temu sa muškarca prebaciš na psihologiju od tih mojih -ako su to sve slične, ti ih spoj sve )

 

[gost 10000]

pa nije tačno, jer psihologija tvrdi sasvim suprotno od tebe: da je tuga jedna sasvim normalna pojava, ne kaže se pojava, nego stanje, koja može odigrati vrlo korisnu ulogu u razvoju pojedinca. druga stvar je sa depresijom. kod tuge se čovek suočava sa vlastitim greškama, pa je intervencija koju očekuje ( a i ne mora da je očekuje) od drugih saosećajnost i pomoć. o pedagogiji - kod hellen ( :

 

[Џорџи]

sa pravom šo tradicionalna pedagogija, što kućna što šire društvena, proizvodi idiote ..
...i nemojte sad da mi kažete da to niste primetili .. munjo , hteo si da kažeš pothranjuju , al ja sam baš ovoj Dirty objašnjavala da nije fora u upornosti da se što duže ostane malodušan , nego u tome da se iznađu pravi uzroci ...

...e, pa to, georg , treba videti u čemu je problem , a za to treba neko vreme možda , i dok se to ne desi dete će biti tužno , svaka šarena laža bi smanjila interesovanje za istraživanje uzroka ..a to veeeoooma ne valja ...

E ja ne znam bas pakovati te sarene laze..odnosno znam ali bi se osecao bzvz..ako ne govorim sustinu kao da je ne znam..cemu saznanje necega i iskustvo ako ga ne koristis i ne delis sa nekim..pa onda posle ispravljanje krivih drina..kad pomenu pedagogiju ono sto meni smeta je sto matorci sa decom uvek pricaju cile-mile-pile-kuco-maco..cak i 10ak godina kad napune..ja im se obracam kao da pricam sa svojim vrsnjakom..otvoreno i polako sve objasnim..pa ga pitam kao da meni nesto nije jasno..onda se oni osecaju vaznijim i radi im kefalica bolje..tako im misli mozda treba skrenuti..sto vise aktivnosti i pozitivne energije

 

[SlatkaSestra]

et munja ,pa jel ti čitaš mene - i ja kažem da je tuga normalno osećanje ,ali to nije stav "onih koji vaspitavaju" gledajući kako se ponašaju..lako se ta tuga zbrka sa nekom mračnošču od koje treba što pre pobeći dok te ne proguta .