Emocije...iskustvo. U godinama stvaranja novih država neko je prošao dobro, neko bolje, a neko je izvukao deblji kraj. Na osnovu ličnog iskustva, formira se sud o nekom (nečem). A tu je i bogata istorija.
A sada, spektakl! Kako ćemo dalje? Neću zajedno, neću protiv. Neću ni da zaboravim. Mesto u kome živim je na nekoliko km od hrvatske granice. Do 1990 moji kontakti sa Hrvatima svodili su se na kontakte turista-domaćin (morske varijante). A, da. Jedan od profesora u srednjoj školi bio je Hrvat. Na času (marksizam beše), pita on da li neko zna šta je to nacionalizam. Teoretski ili praktično? Kaže-kako vam volja, samo prosim ljepa, da pojasnimo. Ja ustanem i kažem:,,Nacionalizam je kad odeš u kupovinu u Osijek, pa ogladniš, pa udješ u prodavnicu i tražiš hleb, a trgovac kaže-nema. Ja pitam-a šta je to iza vas, a on mi odgovori mrzovoljno-to je kruh!,, Kaže meni profa:,,Tak se meni dešava ovdje, u pauzi izmedžu časova, nigdje nema kruha, pa moram kupiti hljeb!,, Pita me: ,,I mala, tko je tu nacionalista?,, A ja odgovorim:,,Trgovci, majku im hebem...!,, I dobijem peticu, naravno, jer ostali su folirali, kao, ne znaju o čemu mi pričamo...
Nisam imala u ,,ratnim godinama,, lične gubitke vezano za Hrvate ili Hrvatsku. Znam istoriju i geografiju. I još ponešto. Sigurna sam da se ne možemo ignorisati. Nema tu šta da se voli ili mrzi. Jednostavno, živiš dalje, neko će biti povezan na neki način (privatno, službeno), neko će se distancirati, bez emocija. Drago mi je što se na forumu javljaju i susjedi. Nosim se mišlju da i ja ,,odem,, na njihov forum. Neprijatnosti možeš doživeti uvek i na svakom mestu. Takav ti je život. Razumem ljude koji su pretrpeli gubitke, sa obe strane. Oni će raditi onako kako osećaju, jer ne mogu drugačije.
Nema šta da se mirimo. Istorija se ne može ponovo pisati. Ja sam za to da idemo svojim putem, ako imamo zajednički interes u nekom trenutku, treba biti racionalan i hladne glave. Nije nas niko pitao ni kad nas je ,,spojio,,. Mi smo brojniji, imamo drugačije istorijske, kulturne, verske i političke predispozicije, pa se razlikujemo. I tako će biti dok sveta i veka. Kruh ili hleb-mo,š misliti...
8-)
