Istorijski znacaj Oktobarske revolucije

Nikita Kulganov

Buduća legenda
Poruka
37.596
Oktobarska ili Listopadska revolucija, naziv je koji se koristi za drugu fazu ruske revolucije, nakon koje je u Rusiji godine 1917. ustanovljena prva socijalistička država. Revoluciju su vodili boljševici na čelu s Vladimirom Iljičom Lenjinom, te je njome srušena ruska Privremena vlada, ustanovljena nakon Februarske revolucije kojom je ukinuta Ruska Imperija.
image-6475.png

Razlog za takvu mržnju prema boljševicima je jednostavno za shvatiti. Ruska revolucija , više nego bilo koji drugi, pokazuje da postoji drugi način vođenja društva. Da radnici, mladi, siromašni i potlačeni, ne moraju da podnose diktaturu "ljudi u odelima" koji profitiraju od njihove patnje. Bezbroj sati, milijarde dolara, funti i evra, potrošeno je da bi se ljudi ubedili da ništa dobro nije došlo od ruske revolucije i da ne postoji ništa što bi mogli primeniti na našu današnju borbu. Celokupna vojska takozvanih stručnjaka mobilisana je za ovaj poseban zadatak održavanja statusa kvo.
Obim neistina protiv revolucije se zaista proširio od kada su sovjetski radnici preuzeli vlast. Trocki kaže kako su ,,klevetanja sipala kao Niagara". Zapadna štampa bila je puna priča o ubistvima i pogibiji od prvog dana. Na primjer, tvrdilo se da su petrogradski ,,boljševici" imali ,,električnu giljotinu koja je skidala pet stotina glava na sat" , a da su u Sovjetskoj Rusiji sve žene starije od 18 godina bile prinuđene da se registruju u ,,Zavod za slobodnu ljubav" gdje bi se kulturne buržoaske žene raspoređivale različitim proleterskim muževima, rotirajući ih. ( Napisano u ,, Boljševička Revolucija" od Filipa S. Fonera ).
Cilj Lenjina je bilo stvaranje jednog humanog i boljeg sveta, o kome vecina covecanstvo sanja od kada postoji...da ne bude granica i medja da niko nikoga ne vredja, da ne stane razlike izmedju sela i grada izmedju umno i fizickog rada da ljubav svuda vlada i svako zivi od svojega rada....
Odmah treba reci da je postojao Crveni teror kojim se sluzio Lenjin, ali to ne moze da se gleda izolovano , a niko naravno nece da prica o carskom teroru ili belom teroru. Carska Rusija je bila takva da su psi Romanova jeli snicle, a da je narod umirao od gladi, da su Jevreji i drugi narodi proganjani i ubijani, da je bilo veliko nezadovoljstvo. Da su promene bili neminovne.
USSRRepublicsPoster.jpg

Bez obzira šta neko mislio o boljševizmu, neporecivo je da je Ruska revolucija jedan od najvećih događaja u ljudskoj istoriji, a vladavina boljševika fenomen od svetskog značaja, napisao je američki novinar Džon Rid (John Reed), jedan od svedoka prve socijalističke revolucije čije je delo "Deset dana koji su potresli svet" dugo bilo bestseler.

Oktobarska revolucija, izvedena pre 100 godina, zaista je uzdrmala svet jer su na scenu stupile nove snage - komunistička partija koja je zastupala interese radničke klase i drugih osiromašenih i obespravljenih slojeva. U narednim decenijama bila je neka vrsta "svetionika" u mnogim zemljama, pre svega pod kolonijalnom vlašću, kao i za radničku klasu, čak i na Zapadu. Ona je označila početak surevnjivosti između dva sveta - liberalnog na Zapadu i novog, komunističkog, na Istoku, koja je kulminirila Hladnim ratom. Dakle, Oktobarska revolucija je u mnogome promenila tok istorije jer je celi 20. vek bio znatno određen njenim posledicama.

463484644_1078237877294412_3656624382620192776_n.jpg

Na obljetnicu Oktobarske revolucije sjećamo se događaja koji je presudno oblikovao suvremeni svijet. Nije to sama po sebi bila velika bitka, ali je bio simbolički trenutak kada su poniženi i potlačeni, oni koji nemaju što izgubiti osim svojih okova, po prvi put u povijesti preuzeli vlast. Tek kad su prvi puta srušene klasne barijere, kada je uspostavljen sustav u kojem su radne mase mogle izravno odlučivati, tek su tada radnica i radnik došli u poziciju da kontroliraju svoju sudbinu.
23405849_1572722222811123_4181580919775819069_o.jpg

Kritika boljševika dolazi iz različitih pozicija: optužuju ih za nasilje oni koji podržavaju imperijalističke ratove, zbog nedemokratičnosti oni koji podržavaju diktaturu kapitala, a zbog izdaje oni koji se prilikom procjene oslanjaju na sanjarenja o idealnim, umjesto da analiziraju konkretne historijske uvjete.
463029940_896958045704521_1253839315234782863_n.jpg

Ruski narod je prihvatio Lenjina i revoluciju :

Glavni dokaz da je većina podržala sovjete je pobeda u građanskom ratu. Carska vojska je razbijena, a mlada radnička država je morala da izgradi vojsku iz ničega. Beli su imali podršku većine starih generala i 21 vojsku stranih intervencionista. Trocki je preuzeo skoro nemoguć zadatak , da izgradi Crvenu Armiju. Koliko god Trocki bio ubjedljiv, čak ni on nije mogao da uvjeri ljude da se bore, da snadbjevaju i da hrane vojsku koja je bila politički nepopularna.

Seljaci su bili voljni donirati žito da hrane Crvenu Armiju jer je to bila vojska koja je zaustavljala zemljoposjednika da se vrati i otme zemlju. Radnici su se dobrovoljno borili, umirali i pravili municiju za Crvenu Armiju kako bi zaustavili povratak gazda i imperijalista. Rat je nastavak politike drugim sredstvima, a u ovom slučaju sovjeti su bili u stanju da mobilizuju većinu i ostvare odlučujuću pobedu.
648c6e9ba9b9ef21595e2be8.jpg

Uspjeh revolucije nije bio samo ekonomski već i društveni. Dok žene u Britaniji nisu imale pravo glasa do 1928. godine, žene u Sovjetskom Savezu su postigle potpunu zakonsku ravnopravnost do 1918. godine. U Kanadi žene se čak nisu ni smatrale ,,osobama" sve do 1929. godine!. Abortus je takođe legalizovan. Staljinistička kontrarevolucija je većinu toga oduzela. Uprkos povlačenju tridesetih godina prošlog vijeka, do 1970. godine postojala je rodna ravnopravnost kod studenata koji su priznati na univerzitetu: značajno pre većine kapitalističkih zemalja. SSSR je obezbedio besplatno obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i brigu o djecu, što Sjedinjene Države nikada nisu mogle postići. Nije iznenađujuće što je očekivan životni vijek skočio sa 30 godina u 1927.godini na 74 godine u 1970. i smrtnost odojčadi pala je za 90%.
Sovjetska nauka i kultura cvetali su tokom dvadesetih godina. Nakon revolucije došlo je do neverovatne eksplozije eksperimentalnih formi. Ajzenštajn je vodio put s brilijantnim filmskim klasicima. Šostakovič i drugi su izvršili revoluciju u simfoniju, a Boljšojj balet je danas poznat. SSSR postao je dominantan na Olimpijadi. Teoretska nauka takođe je išla naprijed. Teodor Dobhanski je sintetizovao Darvinovu prirodnu selekciju genetikom Mendeljeva.

Uprkos nevjrovatnoj materijalnoj, društvenoj i kulturnoj zaostalosti, napadima i sabotažama izvana i iznutra, boljševička revolucija je dovela do čuda. Sta bi današnji radnici i mladi mogli postići s daleko višim nivoom kulture i obrazovanja. Ono što guši društvo je proizvodnja za profit i kapitalistički način proizvodnje. Društvo je trenutno u ćorsokaku i ide od jedne društvene, političke i ekonomske krize do druge.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Oktob...naziv,ustanovljena prva socijalistička država.
https://www.history.com/topics/european-history/russian-revolution
 
  • Haha
Reactions: PA8
Руси су схватили да са Православним Царством не могу да владају светом, па су зато направили универзално комунистичко царство погодно за све различите светске културе.

 
Razlog za takvu mržnju prema boljševicima je jednostavno za shvatiti. Ruska revolucija , više nego bilo koji drugi, pokazuje da postoji drugi način vođenja društva. Da radnici, mladi, siromašni i potlačeni, ne moraju da podnose diktaturu "ljudi u odelima" koji profitiraju od njihove patnje. Bezbroj sati, milijarde dolara, funti i evra, potrošeno je da bi se ljudi ubedili da ništa dobro nije došlo od ruske revolucije i da ne postoji ništa što bi mogli primeniti na našu današnju borbu. Celokupna vojska takozvanih stručnjaka mobilisana je za ovaj poseban zadatak održavanja statusa kvo.
Зато су под комунистима трпили диктатуру "другова у одијелима" под условом да нису умирали на милионе усљед генијалних планова Стаљина да модернизује државу.

Odmah treba reci da je postojao Crveni teror kojim se sluzio Lenjin, ali to ne moze da se gleda izolovano , a niko naravno nece da prica o carskom teroru ili belom teroru. Carska Rusija je bila takva da su psi Romanova jeli snicle, a da je narod umirao od gladi, da su Jevreji i drugi narodi proganjani i ubijani, da je bilo veliko nezadovoljstvo. Da su promene bili neminovne.
И шта је било кад сте се пробудили?
 
  • Podržavam
Reactions: PA8
Генерално прича о Револуцији у Русији иде "народ је живио сиротињски, Први свјетски рат је погоршао ствари, револуција". Међутим нашао сам на одређене податке који указују да се Русија солидно развијала под царем Николајем II и да је, упркос проблемима и заостатку за другим европским државама, имала лијепу будућност прије револуције.


Животни стандард у Русији је растао. Реформе након укидања кметства су побољшале живот сељака. Развој жељезнице је помогао развоју а такође и популација је расла веома брзо. Професор Доминиц Лиевен, аутор текстова у Кембриџ хистори оф Раша је констатовао:
""Over the late nineteenth and early twentieth centuries, grain production per capita, i.e. allowing for population growth, and after exports have been deducted, was also increasing. On average, therefore, it seems that there was a slow improvement in peasant standards of living in the last decades of Imperial Russia. New research into physical stature of the population provides further evidence for improving living standards."

Развијала се и индустријализација. Русија је 1913. била пета највећа индустријска сила на свијету (Фолке Х. Industrialisation and Foreign Trade. Женева, 1945, цитирано према Фабрично-заводская промышленность России//Россия 1913 год — Российская Академия Наук Институт Российской истории. СПб, 1995.).

Индустријска производња је рапидно расла. За вријеме владавине цара Николаја II учестворостручила се индустријска производња. У Русији су порези били најнижи у свијету, 3 пута нижи него у А-У, 4 пута него у Њемачкој и Француској а чак 8,5 пута нижи него у УК. Удио пољопривредних машина је повећао преко 600%, нафта 65%, топљење жељеза 224%, угаљ за 300%. Пољопривреда је цвјетала. Принос памука се повећао 350%, шећерне репице 150%, Русија је снабдјевала 50% свјетских јаја, била је хранитељица западне Европе, са извозом који се у двије године од 1908. до 1910. повећао за преко милијарду фунти. Николај се одрекао својих посједа у Сибиру у површини од 100 000 000 хектара које је пренио на земљшни сељачки фонд.

Жељезнице су такође биле у развоју. Чак и 1916, у вихору рата, Царска Русија је изградила преко 2000 миља жељезница. Од 1880. до 1917. изграђено је 58,251 км жељезница.

Царска Русија је одвајала огромна средства на образовање. Расходи за ту област су порасли 628% од 1894. када цар Николај долази на власт до избијања 1914. Школарине су се кретале од 25-75 долара (у рубљама наравно) у поређењу са САД гдје су биле преко 700 долара. Број ученика у средњим школама је порастао за 227% а у високом школству 180%.

1914. 80% ораница је било у рукама сељака, што руши комунистичку пропаганду о некаквом распрострањеном кметству и након укидања.
(Сви подаци у: Б. Л. Бразоль, ЦАРСТВОВАНИЕ ИМПЕРАТОРА НИКОЛАЯ ИИ 1894-1917 в цифрах и фактах).

1912. предсједник САД-а Вилијам Хауард Тафт говори Русима: "Ваш цар је створио тако савршено радно законодавство којим се не може похвалити ниједна друга демократска држава". На руском: Ваш Император создал такое совершенное рабочее законодательство, каким ни одно демократическое государство похвастаться не может.
1903. уводе се радничке старјешине које су бирали радници, признају се синдикати, 1912. се оснива социјално осигурање.
Извор за то: Владимир Александрович Рогов, История государства и права России ИX-начала XX веков, страна 95.
 
  • Podržavam
Reactions: PA8
За вријеме владавине цара Николаја Другог такође се побољшало руско здравство. Можемо упоредити епидемију колере из 1892. и 1905. Док се у ранијем случају употребљавала војска да силом приволи становништво на поштовање мјере 1905. су послани здравствени радници да темељно проуче болест.
""Important element that reduced the social explosiveness of the disease was the strengthened position of Russia's medical profession at the beginning of the twentieth century. (...) Moreover, the deliberate efforts during the sixth pandemic to promote trust between the people and medical profession yielded good results." (C. E. Henze, Disease, Health Care and Government in Late Imperial Russia, 131).

Александар Кривошеин, министар пољопривреде је рекао да Русији треба 30 година да постане најбогатија земља на планети:
"России необходимы 30 лет спокойствия, чтобы сделаться наиболее богатой и процветающей страной во всём мире"
(O. Arin, Царская Россия: крах капитализма (конец XIX – начало XX века), 18)

Писменост је вртоглаво расла. У царској војсци је порасла са 24,5% 1883. до 67,8% 1913. 1890их царска власт започиње програме описмењавања становништва. Број ученика у сеоским школама расте четвороструко. (C. E. Clark, Uprooting Otherness: The Literacy Campaign in NEP-Era Russia).

Након револуције долази до успоравања раста писмености који траје деценију.
"in 1914 a climax was reached, to be followed by a period of decline and to be surpassed only in the late twenties". (B. Eklof, Russian Literacy Campaigns, 1861-1939).
 
  • Podržavam
Reactions: PA8
Зато су под комунистима трпили диктатуру "другова у одијелима" под условом да нису умирали на милионе усљед генијалних планова Стаљина да модернизује државу.


И шта је било кад сте се пробудили?
Zato je za vreme cara u Rusiji sve bili super.
Rapucin hokus pokus ''lecio'' sina od cara i posta glavni covek u carskoj Rusiji.
 
  • Haha
Reactions: PA8
За вријеме владавине цара Николаја Другог такође се побољшало руско здравство. Можемо упоредити епидемију колере из 1892. и 1905. Док се у ранијем случају употребљавала војска да силом приволи становништво на поштовање мјере 1905. су послани здравствени радници да темељно проуче болест.
""Important element that reduced the social explosiveness of the disease was the strengthened position of Russia's medical profession at the beginning of the twentieth century. (...) Moreover, the deliberate efforts during the sixth pandemic to promote trust between the people and medical profession yielded good results." (C. E. Henze, Disease, Health Care and Government in Late Imperial Russia, 131).

Александар Кривошеин, министар пољопривреде је рекао да Русији треба 30 година да постане најбогатија земља на планети:
"России необходимы 30 лет спокойствия, чтобы сделаться наиболее богатой и процветающей страной во всём мире"
(O. Arin, Царская Россия: крах капитализма (конец XIX – начало XX века), 18)

Писменост је вртоглаво расла. У царској војсци је порасла са 24,5% 1883. до 67,8% 1913. 1890их царска власт започиње програме описмењавања становништва. Број ученика у сеоским школама расте четвороструко. (C. E. Clark, Uprooting Otherness: The Literacy Campaign in NEP-Era Russia).

Након револуције долази до успоравања раста писмености који траје деценију.
"in 1914 a climax was reached, to be followed by a period of decline and to be surpassed only in the late twenties". (B. Eklof, Russian Literacy Campaigns, 1861-1939).
- Rusko selo je postajalo crnacka severnoamericka plantaža iz vremena Čiča Tominog vremena. - Vasilji Ključevski
- Rusko carstvo je bilo feudalni leš, gde su vladali glad i ustanci, a Krvavi Nikolaj Romanov drugi je nesvesno zadao poslednji udarac lešini. - Predrag Raus
Rusija se počela da širi na Istok i Jug gde su osvojili nove teritorije i porobili narode koji su tamo živeli. Na tim područijima je sprovedena nasilna slovenizacija i pravoslavizacija ( koja nije uspela na Kavkazu i Centralnoj Aziji ).
Rusija je bila feudalna centralistička i apsolutna carevina, gde su je većina stanovništva živela u bedi, i umirali od gladi.
Узевши у обзир редовна давања држави и власнику земље, руски сељаци били су на ивици глади чак и у родним годинама.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Руска_глад_(1601—1603)?
fbclid=IwAR1PDdDE7dwdeW_sSOO2XuA21G5M9Csb9xQexSr3ARJb9O0Ksq0kv7Ic-WA
Zemljoradnik je živio i radio na zemlji koju mu je dao spahija i plaćao je prisilnim radom ili zemljom. Prisilni rad značio je da je određeni broj dana u sedmici poljoprivrednik oranio polje ili iskopavao krompir za vlasnika zemlje, a ne za sebe. Zemljište je značilo da poljoprivrednik radi kako je želio, ali dužan je predati ubrani dio žetve ili novac u određenom roku.
U 18. veku poljoprivreda je istrajala i čak se povećavala. Na primjer, u vrijeme Petra I (vladao je od 1682. do 1725. godine) produžila se praksa prodaje ili darivanja seljacima. Sam car poklonio je knezu Aleksandru Menšikovu oko 100.000 prognanih seljaka. Za vrijeme Katarine II (1762. - 176.) plemići su dobili pravo kažnjavati svoje seljake i slati ih u zatvor.
"Nalozi za oranje" Aleksandra I (1803.) dali su spahiju pravo da pusti seljake, ali spahiji nisu žurili sa njegovim provođenjem. Samo 1,5% svih ovisnih seljaka dobilo je slobodu dok je ovaj dekret bio na snazi.
Nakon dužeg perioda priprema, reforma je završena. 1861. godine Aleksandar II potpisao je manifest o ukidanju poljoprivrede. U to je vrijeme 23 milijuna seljaka dobilo slobodu, a oni su činili 34% stanovništva carstva.
Međutim, seljaci su ostali u ovisnom položaju. Zemlja na kojoj su živjeli još uvijek je bila u vlasništvu spahija, pa su je morali kupiti ili napustiti i otići raditi u gradove.
Položaj običnog naroda u Ruskoj Imperiji bio je toliko loš i bedan da na kraju praktično niko nije podržavao cara. Decenije krvavih represalija i pokolja obespravljenih seljaka i radnika ostavile su duboki trag.
https://www.telegraf.rs/zanimljivos...Fd8TzsjoLNMUHaq-VXk2k92jQYv17Iv6pRzkJa3EtTaQk
Tri dana pre 22. januara 1905. godine, pravoslavni sveštenik
i zastupnik u potpunosti obespravljenih i potlačenih ruskih radnika, Georgij Apolonovič Gapon, obaveštava vladu o svom planu da predvodi procesiju do Zimskog dvorca kako bi caru predao peticiju radnika koji su tražili sve ono što je nama danas sasvim normalno.
U nedelju, 22. januara počinje mirni marš. Ljudi nose ikone pred sobom, nacionalnu zastavu i portrete Nikolaja II. Pevaju državnu himnu "Bože spasi Cara". Policija nije zabeležila ni jednu jedinu konfrontanciju sa trupama koje su bile okupljene na strateškim bulevarima i mostovima.
Epilog: između 200 i 1.000 mrtvih i više stotina ili hiljada ranjenih. Dok je bežao držeći ikone prosvirane mecima, narod je vikao: "Car nam neće pomoći!". Nikolaj u dnevnik zapisuje: "Težak dan! U Sankt Peterburgu je došlo do ozbiljne pometnje zbog želje radnika da dođu do Zimske palate. Trupe su morale da pucaju u različitim delovima grada, bilo je mnogo mrtvih i ranjenih. Bože, kako je to bolno i loše!".
Uzroci
Prvi je agrarni problem.
Ruski seljaci su bili u katastrofalnom ekonomskom i političkom položaju, i potpuno obespravljeni uprkos oslobođenju od kmetstva. Na primer, plaćali su visoke poreze i rentu na zemlju koja je pripadala selu a ne pojedincima, koju oni nisu mogli ni da prodaju niti da je se odreknu, nakon čega im skoro ništa nije ostajalo za život.
Zemlja koja je svakoj pojedinačnoj porodici dodeljena na korišćenje je bila toliko mala da nisu mogli da prežive. Istraživanja sprovedena od strane ruske vlade pokazuju da u tom vremenu nije postojao ni jedan seoski kraj u imperiji koji je bio prosperitetan. Zbog svega ovoga dolazilo je do čestih seljačkih buna koje su gušene ozbiljnim pokoljima od strane vladinih trupa.
Drugi je problem nacionalnosti.
Naime, tretman ruske države prema nacionalnim manjinama, pre svega Jevrejima, Poljacima, Litvancima, Fincima, Estoncima i Letoncima, bio je u toj meri monstruozan da podseća na tretman srpske i drugih hrišćanskih populacija od strane Otomanske imperije.
Takozvana "rusifikacija" je bila zvanična politika koja je imala za cilj da od tih ljudi stvori Ruse - nešto što oni ne samo da nisu bili, nego nisu ni želeli da budu. Da bi se taj cilj postigao Rusko Carstvo je primenjivalo "dahijske" metode: ruska kultura je nametana, manjinske škole zatvarane, novine zabranjivane, jezik i religija stavljani van zakona.
Treći problem je bilo radničko pitanje. Iz perspektive carske vlade i prestola, radnici jedva da su trebali da imaju ikakva prava. Premda se radi o vremenu u kome radnička prava inače nisu bila velika, u Rusiji su išla ispod minimuma najcrnjeg minimuma.
Kao zemlja u kojoj je industrijalizacija bila tek u povoju, radno vreme je bilo 12 sati, bili su predmet proizvoljnih kazni od strane rukovodstva, nije im bilo dozvoljeno da se organizuju u sindikate, bilo im je oduzeto pravo na štajk, i tako dalje. Najvažnije od svega, bili su najslabije plaćeni radnici u Evropi. Živeli su u najgorim mogućim životima.
Četvrti problem je bila obrazovana klasa.
Ministar unutrašnjih dela Rusije Vjačeslav fon Plehve, koga će 1904. godine ubiti militantno krilo Socijal-revolucionarne partije (inače u kasnijim godinama ubedljivo najpopularnije partije u Rusiji, posebno među seljacima), smatrao je da su škole gorući problem imperije.
Problem je bio u tome što su osnovci, srednjoškolci i studenti počinjali da razmišljaju svojom glavom, a pritom ih je bilo i više od kako je došlo do ukidanja ropstva. Plehve je mislio da se radilo o lošoj obuci na polju patriotizma i religije, pa nije uspeo da uvidi da je zapravo to samo simptom šireg problema: narod je počinjao da mrzi i cara i državu iz dna duše.
Mesec dana pre Krvave nedelje došlo je do štrajka radnika u fabrici Putilova u Petrogradu. Uskoro je 80.000 radnika obustavilo rad. Potom se, u skladu sa tim dešavanjima, desila Krvava nedelja. Uskoro je cela zemlja je bila u prekidu i blokadi, a praktično nijedna železnička linija nija bila operativna.
E, tada su počeli masakri. Recimo, u Rigi je ubijeno 80 demonstranata, u Varšavi preko 100, a takvih je pokolja bilo diljem zemlje. Počele su da izbijaju i mornaričke pobune u Sevastopolju, Vladivostoku i Kronštatu.
U junu izbila je pobuna na oklopnjači Potemkin
kada su mornari odbili da jedu trulo meso u kome su bili vidljivi crvi, a oficirski kadar zapretio da će streljati svakoga ko odbije. Razvili su crvenu zastavu i zaplovili ka Odesi koja je bila u štrajku, i gde su vladine snage vršile pokolje demonstranata.
Car po ustavu nije smanjio svoje nadležnosti i nije prestao da bude samodržac. Odbijao je sve što je Duma tražila, poput opšteg prava glasa i toga da oni umesto cara postavljaju ministre. Mogao je da je raspusti po sopstvenom nahođenju, što je često radio. Premda je svaki zakon mogla da donese Duma, car je mogao da proglasi vanredni zakon bez njihovog parafa.

Sistem carske Rusije je bio feudalan i zaostao, gde je car i njegova elita eksploatisali svoj sopstveni narod do smrt. Tolstoj u svom delu Vaskrsenju, u referencama navodi da na imanjima spahije preko zime nisu htele da hrane decu od kmetova, tako da su deca masovno umirala. Da su u rodnim godinama useva kmetovi bili na ivici umiranja od gladi, i da se pojavljivao kanibalizam.
Milioni Rusa su umirali od gladi, dok su psi carske porodce jeli bifteke.
 
Лаж је да се могу поредити методе царске полиције Охране и комунистичког НКВДа и сличних.
""In contrast to the Cheka, attitudes of the okhraniki to their deadly enemies were surprisingly moderate. True, both policemen and revolutionaries were hardened by the protracted conspiratorial strugle. Yet even Soviet historians admitted that, aside from isolated incidents, the Okhrana did not systematically employ any kind of torture."
(The Okhrana: security policing in Late Imperial Russia in the book Late Imperial Russia: Problems and Prospects by I. Lauchlan)
 

Obljetnica Oktobarske revolucije: Borba koja je obasjala svjetlom Slobode proteklo stoljeće​

Ta je borba, usprkos svih prljavih insinuacija revizionističkih nadrihistoričara, nadriprofesora i nadripublicista, obasjala svjetlom slobode proteklo stoljeće. Istina je, na zastavu revolucije nije samo jedanput pljunuto i to od strane onih koji su je nosili, i nije samo jedanput ona završila u blatu i umjesto oslobođenja donosila narodima ono što su osjećali kao neslobodu, nametanje i porobljavanje. Marx je odavna napisao kako “…Shvaćanje prošlih generacija kao mora pritiska mozak živih”.

Imperijalističkih težnji nije se odricala, nažalost, ni zemlja u kojoj je revolucija rođena i pobijedila. No, bar dio krivice za njenu tragediju snose i razvijene zemlje – u kojima je ona pobačena. Odnosno, zemlje u kojima je danas socijaldemokracija toliko izvitoperena i iznakažena da se ne samo pretvorila u oruđe buržoazije, nego je, vjerojatno zauvijek, kompromitirala vlastiti naziv i vlastitu prošlost. Ona nije više postala samo patuljak na leđima diva – slavne prošlosti revolucionarnog radničkog pokreta – nego i opasan i podao neprijatelj. No pod ovim ili onim nazivom, na svakom kontinentu, u svakoj zemlji i u svako vrijeme drugačije, borba koju je započeo boljševički Oktobar se nastavlja. Zato ga se ne smije zaboraviti i treba ga se sjetiti s dužnim poštovanjem.
https://socijalizam.info/obljetnica...-obasjala-svjetlom-slobode-proteklo-stoljece/
 
  • Haha
Reactions: PA8
Руси су схватили да са Православним Царством не могу да владају светом, па су зато направили универзално комунистичко царство погодно за све различите светске културе.

i to im propalo isto ko i carstvo
sad su se presaltali na zapadni, americki nacin kapitalizma i demokratije
 
Потпуна је лаж да су Руси мрзили свог цара. 1914. година и почетак Првог свјетског рата су биле врхунац цареве популарности. Током објаве рата Централним силама 250 хиљада се окупило и спонтано почело пјевати химну "Бог штити цара". Француски амбасадор Палеолог је записао да је цар био потпуни господар душа и тијела својих поданика у том тренутку.
 
  • Podržavam
Reactions: PA8
i to im propalo isto ko i carstvo
sad su se presaltali na zapadni, americki nacin kapitalizma i demokratije

Не, то су Руси одглумили такозвани "пад комунизма" зато да би извезли комунизам на Запад. Сами су срушили Берлински зид, не би никад могао бити срушен да га Руси сами нису срушили. Данас марксисти руководе свим светским организацијама. Још мало, па су Бољшевици завладали целим светом.
 
Не, то су Руси одглумили такозвани "пад комунизма" зато да би извезли комунизам на Запад. Сами су срушили Берлински зид, не би никад могао бити срушен да га Руси сами нису срушили. Данас марксисти руководе свим светским организацијама. Још мало, па су Бољшевици завладали целим светом.
vidi se :D :D
cak i BRICS koristi Americki dolar kao svoju zvanicnu valutu :D
eto amerika i bez glume vlada planetom i suncevim sistemom
 
Ovakva ili onakva klasna revolucija bi ionako došla jer je aristokratija u Rusiji i apsolutistička vladavina Romanova prevršila svaki meru. Ali ipak previše krvi pogotovu za vreme Staljinove vladavine. Komunizam se predstavljao kao vladavina naroda a bio je u svakom obliku najobičnija diktatura. Neko moje objašnjenje da je to zbog toga što nigde komunisti nisu došli na vlast na demokratski način (nisu ni mogli) već kroz revoluciju. Što je u krvi osvojeno nije se tek tako ispuštalo iz ruku.
 
vidi se :D :D
cak i BRICS koristi Americki dolar kao svoju zvanicnu valutu :D
eto amerika i bez glume vlada planetom i suncevim sistemom

Америка има отворену марксисткињу Камалу за председничког кандидата. А и Трамп је такође руски човек. Питање само кога ће од њих двоје Бољшевици изабрати за Председника САД.
 

Back
Top