Istorijska Albanija

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
33.809
Ovde stavljajte mape i podatke o ovoj pokrajini.

EG5Y44R.jpg


Greece Balkans old map Graecia Nova Lotter/Vindel 1750
Reference: Greece
Condition: Used
Decorative antique map of Greece with a decorative title cartouche and mile scale at lower left.

https://www.mapandmaps.com/en/south...-map-balkan-peninsula-lotter-vindel-1750.html
 
PS.

Albania (Balkans)

Albania is the name of a country in the Balkans, attested in Medieval Latin. The name has derived from the Illyrian tribe of the Albanoi and their center Albanopolis, noted by the astronomer of Alexandria, Ptolemy, in the 2nd century AD.[SUP][2][/SUP][SUP][3][/SUP][SUP][4][/SUP][SUP][5][/SUP] Linguists think that the element *alb- in the root word, is an Indo-European term for a type of mountainous topography, meaning "hill, mountain", also present in Alps.[SUP][6][/SUP] Through the root word alban and its rhotacized equivalents arban, albar, and arbar, the term appears as the ethnonym of Albanians in Medieval Greek documents as Albanoi and Arbanitai, and in Medieval Latin as Albanenses and Arbanenses, gradually entering in other European languages.[SUP][7][/SUP][SUP][8][/SUP]


Arbon

The toponym Arbon (Greek: Ἄρβων or Ἀρβών) [SUP][9][/SUP] or Arbo[SUP][10][/SUP] (Greek: Άρβωνα)[SUP][11][/SUP] is mentioned by Polybius in the History of the World (2nd century BC). It was perhaps an island[SUP][12][/SUP] in Liburnia or another location within Illyria. Stephanus of Byzantium in the 6th century AD, in his important geographical dictionary entitled Ethnica (Εθνικά), cites Polybius, saying it was a city in Illyria and gives an ethnic name for its inhabitants, calling them Arbonios (Greek: Αρβώνιος) and Arbonites (Greek: Αρβωνίτης).[SUP][13][/SUP]


Albanopolis

Albanopolis was an ancient illyrian city in the Roman province of Macedon,[SUP][14][/SUP] the center of the Illyrian tribe of Albani, noted by the astronomer of Alexandria, Ptolemy, during 150 AD in his famous work Geography.[SUP][15][/SUP] It was located in the Zgërdhesh hill-fort near Krujë, central Albania.[SUP][16][/SUP][SUP][17][/SUP][SUP][18][/SUP] The city may have a continuation with the name of the city of Albanon or Arbanon, mentioned during the Middle Ages.[SUP][19][/SUP]
Albanoi (Ἀλβανόί) reappeared in Byzantine documents in the 11th century, around 1043, as the exonym of the Albanians.[SUP][20][/SUP] During the late Byzantine period the names Albanoi, alongside Arbanitai, were used interchangeably, and gradually entered other European languages, in which similar derivative names emerged.[SUP][21][/SUP] The national ethnonym of the Albanians has derived from this illyrian tribe.[SUP][22][/SUP][SUP][23][/SUP][SUP][24][/SUP]

Arbanon

Arbanon, or Albanon, originally, was a region in the mountainous area to the west of Lake Ohrid and the upper valley of the river Shkumbin, in the 11th century AD.[SUP][25][/SUP]
The Albanians are mentioned in Anna Comnena's account Alexiad, as Arbanites, because of their fights against the Normans in the region of Arbanon, during the reign of her father Alexios I Komnenos (1081–1118).[SUP][26][/SUP] Before that, in the book History written in 1079-1080, Byzantine historian Michael Attaliates was first to refer to the Albanoi as having taken part in a revolt against Constantinople in 1043 and to the Arbanitai as subjects of the duke of Dyrrachium.[SUP][27][/SUP] In later Byzantine usage, the terms Arbanitai and Albanoi, with a range of variants, were used interchangeably, while sometimes the same groups were also called by the classicising name Illyrians.[SUP][28][/SUP][SUP][29][/SUP][SUP][30][/SUP]
In the 12th to 13th centuries, Arbanon (Greek: Άρβανον) appears as a principality in Byzantine sources. In 1190 the Principality of Arbanon (Albanian: Principata e Arbërit) became the first Albanian state during the Middle Ages.[SUP][31][/SUP] Its capital was the city of Krujë,[SUP][32][/SUP] the region in which the town of Arbanon originally was located and from which the principality got its name.[SUP][33][/SUP] It seems that this toponym has survived continuously since antiquity in this area.[SUP][34][/SUP] This suggests that probably the toponym "Arbanon" has derived from the ancient city of Albanopolis.[SUP][35][/SUP][SUP][36][/SUP][SUP][37][/SUP]
In Latin documents the territory was known as Arbanum and later as Albaniae.[SUP][38][/SUP] It appears in Bulgarian chronicles as Arbanas.[SUP][39][/SUP] In medieval Serbian sources, the toponym of the country underwent linguistic metathesis and was rendered as Raban and Rabanski for the people.[SUP][40][/SUP][SUP][41][/SUP] This is a typical metathesis in Slavic languages, for example the island of Arba in Croatia now is known as Rab.[SUP][42][/SUP] However, in later Serbian references the ethnonym for Albanians would appear as Arbanasi.[SUP][43][/SUP][SUP][44][/SUP]
Meanwhile, the Albanians, during the Middle Ages, referred to their country as Arbëria (Gheg Albanian: Arbënia) and called themselves Arbëreshë (Gheg Albanian: Arbëneshë).[SUP][45][/SUP][SUP][46][/SUP][SUP][47][/SUP] In the Balkans, a similar term is still used today by the Vlachs, who call the Albanians in their language Arbineshi.[SUP][48][/SUP]
The medieval ethnonym Arbanitai and its corresponding modern ethnonym Arvanites have the same etymology as Albanians, being derived from the stem Alb- by way of a rhotacism, Alb-Arb- (based on the root *alban- and its rhotacized variant *arban-).[SUP][49][/SUP] In fact, the term Arvanitis (Ἀρβανίτης) [singular form] was established in modern Greek language from the original name Alvanitis (Άλβανίτης), who in return derived from Alvanos (Ἀλβανος).[SUP][50][/SUP][SUP][51][/SUP] Compare the rhotacism of alb- into arv- in the Neapolitan dialect of Italy.


Albania (Caucasus)

Albania as the name of Caucasian Albania, a state and historical region of eastern Caucasus, that existed on the territory of present-day republic of Azerbaijan and partially southern Dagestan.
However, unlike the names of the other two European countries, this name was an exonym given to them by the Romans, as no one knew what these inhabitants[SUP][which?][/SUP] called themselves. Compare also the land in Caucasus called Iberia, and the Iberian peninsula in Europe.
The Udi people and their language, the Udi language, are descendants of the ancient people of Caucasian Albania.[SUP][52][/SUP][SUP][53][/SUP][SUP][54][/SUP]




___________________
[2] Lloshi 1999, p. 277. "The Albanians of today call themselves shqiptarë, their country Shqipëri, and their language shqipe. These terms came into use between the end of the 17th and beginning of the 18th centuries. Foreigners call them albanesi (Italian), Albaner (German), Albanians (English), Alvanos (Greek), and Arbanasi (old Serbian), the country Albania, Albanie, Albanien, Alvania, and Albanija, and the language Albanese, Albanisch, Albanian, Alvaniki, and Arbanashki respectively. All these words are derived from the name Albanoi of an Illyrian tribe and their center Albanopolis, noted by the astronomer of Alexandria, Ptolemy, in the 2nd century AD. Alban could he a plural of alb- arb-, denoting the inhabitants of the plains.





[3] Malcolm 1998, p. 29. "Nor is there any mystery about the origin of this name. In the second century Ptolemy referred to a tribe called the 'Albanoi', and located their town, 'Albanopolis', somewhere to the east of Durres."




[4] Mëniku & Campos 2012, p. 2. "Albanian is an Indo-European language, but like modern Greek and Armenian, it does not have any other closely related living language. Within the Indo-European family, it forms a group of its own. In Albanian, the language is called shqip. Albania is called Shqipëri, and the Albanians call themselves shqiptarë. Until the fifteenth century the language was known as Arbërisht or Arbnisht, which is still the name used for the language in Italy and Greece. The Greeks refer to all the varieties of Albanian spoken in Greece as Arvanitika. In the second century AD, Ptolemy, the Alexandrian mathematician, astronomer and geographer, used the name Albanoi to refer to an Illyrian tribe that used to live in what is now central Albania. During the Middle Ages the population of that area was referred to as Arbanori or Albanon. It is clear that the words Arbëresh, Arvanitika, and even Albanian and Albania are all related to the older name of the language."


[5] Ramadan Marmullaku - 1975, Albania and the Albanians - Page 5
 
Poslednja izmena:
Sve su to Srbi oduvek, al' Šiptari su došljaci. Komedija. z:mrgreen:z:mrgreen:z:mrgreen:

Gde nestade onaj duh hiperkritičnosti, da istakne da ne postoje nikakvi izvori, niti pisani, ni materijalni ostaci (dakle ništa, od istorije, preko arheologije, pa na dalje) koje ukazuje na arbanašku migraciju? :zroll:

Vidi ovog soroševca, širi šiptarsku propagandu da su Šiptari starosedeoci, a Srbi došljaci. :eek:
 
Sve su to Srbi oduvek, al' Šiptari su došljaci. Komedija. z:mrgreen:z:mrgreen:z:mrgreen:

Gde nestade onaj duh hiperkritičnosti, da istakne da ne postoje nikakvi izvori, niti pisani, ni materijalni ostaci (dakle ništa, od istorije, preko arheologije, pa na dalje) koje ukazuje na arbanašku migraciju? :zroll:

Па причали смои раније о томе један део са Сицилијеу време Војисављевића највероватније Азербеџанаца са ослобођене византијске Сицилије . онда имамои Норманску краљевину и заузимање Драча и имамо промену материјалне културе у 9. веку идентичну оној у Хрватској коју си поставио као иприсуство Митрида и неких кавкаских заједница тј. остатак њихове материјалне културе.

Што није ништа необично имамо сведочанство Порфирогенита о честом насељавању Сиријаца и Јермена у 6. и 7.веку на Илирик што је помало чудно синхроно са доласком Срба и Хрвата. Историчари су често доводили Армане Цинцаре са Кавказом,да су порекломи Хазари коју и они признају али као сеобу у супротном смеру.
Ја чак мислим да су Армани јерменске трговачке колоније широм византијског света. Биће вероватније да су раширени у доба Рима јер су латинофони а знамо да имају најстарију апостолску цркву на свету читав векстарију од Рима ити си помињао честода је византијск култура грчко-јерменска. Јермени су извојевали аутономију и право на своје краљеве у доба Рима.

Не могу да нађем слику унутрашњости цицарске цркве а постављао сам је давно Давидова звезда са крстом у средини. Иако Давидова звезда није везана за Јевреје и јадаизам спада свакако у баштину блиском истока јер је тамо била свеприсутна. То обележје унутрашњости цинцарске цркве ме одвраћа од тога да би могли бити староседеоци Балкана. Можда само ко Етрурци из Либана.
 
Venetian Albania (Italian: Albania Veneta) was the name for the possessions of the Republic of Venice on the Southeastern Adriatic coast (southernmost Dalmatia) that existed from 1420 to 1797. It consisted of the Bay of Kotor, although initially it covered the coastal area of what is now Montenegro and northern Albania, most of which were lost to the Ottoman Empire early on.

The term "Venetian Albania" was used by the Republic for their initial possessions that stretched from the southern borders of the Republic of Ragusa to Durrës in coastal Albania. The Venetian territories usually reached only 20 km from the Adriatic Sea. Between the Siege of Shkodra and 1571 the territories in what is today Albania were lost.

According to the Dalmatian historian Luigi Paulucci (in his book Le Bocche di Cattaro nel 1810) the population of Venetian Albania, during the centuries of the Republic of Venice, was mainly Venetian speaking (approximately 66%) in the urban areas (Cattaro, Perasto, Budua, ecc..) around the "Bocche di Cattaro" (Bay of Kotor).

But in the inland areas more than half of the population was Serbo-Croatian speaking, after the first years of the eighteenth century. Paulucci wrote even that near the border with Albania there were big communities of Albanian speaking people: Ulcinj was half Albanian, one quarter Venetian and one quarter Slavic-speaking.

URL:
https://en.wikipedia.org/wiki/Venetian_Albania
 
Hajde na ovoj temi da još jednom ponovimo: Albani koje dovodi sa sobom Georgije Manijak su unajmljeni Normani. Nemaju nikakve veze sa Albancima, ili možda preciznije rečeno Arbanasima.

1) Podaci koje Mihajlo Atalejat donosi u svojoj Istoriji vezano za 1038. i 1042. godinu govore o tim Albanima kao o sili u italijanskim područjima; navode se da dva naroda tamo žive; Latini i Albani. Samo iz ovoga vrlo je jasno da je reč o langobardskim i normanskim skupinama.
2) Isti izvor, Atalejat, koristi drugačiji etnonim kada govori o Albancima, bliži njihovom tradicionalnom etnonimu u grčkom jeziku; Arbanasi
3) Akcentovanje reči otkriva starofrancusko poreklo, iz književnog jezika Normana (str. 87 The Evolution of Norman Identity):

9781843831198_1.jpg


Albani1.jpg
 
Poslednja izmena:

Kada Đorđe Manijak dolazi da oslobodi Siciliju oko 1038. godine, on bukvalno koristi normanske snage. Protiv Arapa za Manijaka se doslovno bori Viljem I, osnivač čuvene kuće Otvil (docniji grof Apulije i Kalabrije).

1200px-Tomba_degli_Altavilla.jpg



Atalijat piše o Mihailu Dokejanu koji se bori protiv Latina (Langobarda) i Albana (Normana). Reč je o italsko-normanskom ustanku iz 1041. godine: https://en.wikipedia.org/wiki/Michael_Dokeianos

Ne može biti jasnije. Srpski autohtonisti su se slepo zalepili za ovaj podatak kako bi ga koristili bez tumačenja jer bi trebalo da pruži objašnjenje navodno otkud Albanci na Balkanskom poluostrvu (zato što se oni moraju proterati sa Balkana, jerbo je sve romansko lako objašnjivo Rimskim carstvom, da bi se opravdalo besmisleno pitanje o tome gde su starosedeoci kako nikom traga nema nigde), ali čim se uzme lupa i sedne da se pročita malo, jasno je svakome da nema od toga ništa.
 
Poslednja izmena:
Kada Đorđe Manijak dolazi da oslobodi Siciliju oko 1038. godine, on bukvalno koristi normanske snage. Protiv Arapa za Manijaka se doslovno bori Viljem I, osnivač čuvene kuće Otvil (docniji grof Apulije i Kalabrije).

1200px-Tomba_degli_Altavilla.jpg





Atalijat piše o Mihailu Dokejanu koji se bori protiv Latina (Langobarda) i Albana (Normana). Reč je o italsko-normanskom ustanku iz 1041. godine: https://en.wikipedia.org/wiki/Michael_Dokeianos

Ne može biti jasnije. Srpski autohtonisti su se slepo zalepili za ovaj podatak kako bi ga koristili bez tumačenja jer bi trebalo da pruži objašnjenje navodno otkud Albanci na Balkanskom poluostrvu (zato što se oni moraju proterati sa Balkana, jerbo je sve romansko lako objašnjivo Rimskim carstvom, da bi se opravdalo besmisleno pitanje o tome gde su starosedeoci kako nikom traga nema nigde), ali čim se uzme lupa i sedne da se pročita malo, jasno je svakome da nema od toga ništa.

Ја сам се везао за оно што археолози каж уда има промена материјалне културе у много наврата од 5-6 века па надаље велика збрка различитих материјалних култура као и словенске. Онда имамо аварску дружину која је ту опстала од опсаде Цариграда или раније па је пронађено тело аварског кагана и гроб у Албанији.Па имамо промену материјане културе у 9 веку идентично ономе што си поставио оархеологији Хрватске идентична појава.а имамо анжујску краљевину па и Манијака.
Онда имамо лингвистички проблем где је Драч место где живе Римљани протерани од Авара као и у Далмацији ,где имамо народ древни илирски на транзитном месту који нема своје оригиналне речи за море и поморство нема нити једну особину која подсећа на Илире осим пробушене фудбалске лопте на глави што би требала бити илирска капа.Има много тога што бих набројао али већину тога ти знаш тако да
не разумем никако то да нема никаквог престанка континуитета?

А ово не може бити јасније Лагобарди Германи аријанци=Латини јасно као дан слажем се!
Албаникао Нормани и то јасно као данчисти синоними.
Између Сеурби Сурби или Сирби разлика непремостива јасно из авиона да се ради о три народа са три различите планете.

Срби и
аутохтонизам смејурија.
Албанци помен из 11. века причали са 24 језика 1912 насилно стопљено. Ови са Косоване разумеју Енвер Хоџу али староседеоци и Илири су 100% јер Албанои су илирско племе али је и синоним за Нормане тако да је Орбин погрешио када је рекао да су Илири једини Словени који нису дошли из Скандинавије алиипак јесу јер је Албанисинонимза Нормане можда ифраначке Баске Арбери али то му дође исто.

Иамо Влахе из 12. века помен Нестора Кијевског као Келта староседеоци 100% јер говорероманским дијалектом.
 
Poslednja izmena:
А ово не може бити јасније Лагобарди Германи аријанци=Латини јасно као дан слажем се!
Албаникао Нормани и то јасно као данчисти синоними.
Између Сеурби Сурби или Сирби разлика непремостива јасно из авиона да се ради о три народа са три различите планете.

Mislm da si ovde malčice bio ironičan, ali da, tačno tako je. Upravo je to i suština problema alternativne istoriografije; nebitno je da li nešto slično zvuči samo po sebi; bitan je kontekst. A to znači da Danac i Danac mogu biti dva sasvim različita etnonima koja označavaju grupacije između kojih nikakvih dodirnih tačaka nema, kao i da je Danac i Aškaguntregroskuntajamaršarh zapravo naziv jadan te isti narod, ili barem vrlo srodna plemena. Baš kao što Albanac može označavati etničkog Albanaca, ali i Srbina iz Mletačke Albanije, recimo. Dok od to srpski autohtonisti to ne utuve u glavu, a nikako da nauče, nastaviće pucati u prazno i to ćorcima.

P. S. Što se tiče Langobarda (tako sam napisao samo zato što se u srpskoj literaturi koristi izraz za te italijanske državice) — nisu niti Germani, niti arijanci. Neka bude Lombardi, ako je jasnije radi pravljenja distinkcije između njih i Langobarda, odakle potiče samo ime i određeno državotvorno nasleđe. Oni su romanofoni Italijanci koji ispovedaju latinsku varijantu hrišćanstva. Samo nose ime po svojim dalekim precima, stvarnim ili vrlo često poptuno izmišljenim (kao produkt heraldičkih falsifikata). Ništa drugo kod tih Latina nije langobardsko, pa niti jezik. Dihotomija severj-jug i ta podela na dve veće grupacije opstala je u Italiji sve vreme punih hiljadu godina, do današnjeg dana; i dalje se Italija deli na latinski sever i albanski jug (vrlo pojednostavljeno rečeno) sa svim privrednim, jezičkim i dr. društvenim razlikama.
 
Poslednja izmena:
Sve su to Srbi oduvek, al' Šiptari su došljaci. Komedija. z:mrgreen:z:mrgreen:z:mrgreen:

Gde nestade onaj duh hiperkritičnosti, da istakne da ne postoje nikakvi izvori, niti pisani, ni materijalni ostaci (dakle ništa, od istorije, preko arheologije, pa na dalje) koje ukazuje na arbanašku migraciju? :zroll:
I Srbi i Albanci su došljaci na taj prostor, s ti da su Srbi stigli neki vek pre.
 
Кавкаска Албанија.

Предлажем да се уради днк анализа хромозома кавкаског овчара и шарпланинца и добићемо одређене тачне податке те две пасмине су сродне исто колико су кавкаски Албанци и балкански.

https://www.telegraf.rs/zanimljivos...se-nalazi-na-balkanu-i-za-koju-svi-znaju-foto
 
Mislm da si ovde malčice bio ironičan, ali da, tačno tako je. Upravo je to i suština problema alternativne istoriografije; nebitno je da li nešto slično zvuči samo po sebi; bitan je kontekst. A to znači da Danac i Danac mogu biti dva sasvim različita etnonima koja označavaju grupacije između kojih nikakvih dodirnih tačaka nema, kao i da je Danac i Aškaguntregroskuntajamaršarh zapravo naziv jadan te isti narod, ili barem vrlo srodna plemena. Baš kao što Albanac može označavati etničkog Albanaca, ali i Srbina iz Mletačke Albanije, recimo. Dok od to srpski autohtonisti to ne utuve u glavu, a nikako da nauče, nastaviće pucati u prazno i to ćorcima.

P. S. Što se tiče Langobarda (tako sam napisao samo zato što se u srpskoj literaturi koristi izraz za te italijanske državice) — nisu niti Germani, niti arijanci. Neka bude Lombardi, ako je jasnije radi pravljenja distinkcije između njih i Langobarda, odakle potiče samo ime i određeno državotvorno nasleđe. Oni su romanofoni Italijanci koji ispovedaju latinsku varijantu hrišćanstva. Samo nose ime po svojim dalekim precima, stvarnim ili vrlo često poptuno izmišljenim (kao produkt heraldičkih falsifikata). Ništa drugo kod tih Latina nije langobardsko, pa niti jezik. Dihotomija severj-jug i ta podela na dve veće grupacije opstala je u Italiji sve vreme punih hiljadu godina, do današnjeg dana; i dalje se Italija deli na latinski sever i albanski jug (vrlo pojednostavljeno rečeno) sa svim privrednim, jezičkim i dr. društvenim razlikama.

Да Славене али тек од Карла великог тј. 9.века до тада или мало пре рецимо да је Пипиновом иницијативом који је усавезу са аријанским Лонбадима држао папу у "заточеништву" један сужен простор протекторат све док Карло велики није поразио Лонгбаде који су свакако латинофони али су аријанци. Тек од Карла Великог долази до супермације католичанства и до оснивања св, римског царства.

Ја сам интензивно читао провери и ти папа се плашио ортодоксије једнако као Лагомбада и били су ту постављени попут тампон зоне где су штитили папу од ортодоксије а у савезништву са Франачком су вршили повремене притиске на папу који је опет Пипиновом иницијативом због потребе савеза са Лагомбадима ради запоседања Бавараца.
се одрекао обежаних територија од Франачке.Не знам одакле та информација да су лонгбади били католици? Нарвно да су причали латински после 400 година запоседања Италије?Читава експанзија латинске вере почиње са Карлом Велом Великими обнављањем св. римског цартва зато сам био тако упоран око питања увези Хрватске.

Да ли смо миовде нешто помешали ја сам читао званичне податке било је ту и википрдије али некако сам сигуран да овде не грешим мислим да си прихватио нечији предходни стереотип да је реч о атониму али заправо није провери. Аријанизам заслужује тему овде.

Да тачно је да је било више скупова после Никејанског у циљу помирења најпре ортодокса са аријанцикма није дошло до тога због разлике у догми али су аријанци били блажи стрпљивији и чекали су свој заслужни повратак у св. апостолску цркву јер су покрстили скоро већину познатих народа Европе односно свекоји су прошли кроз Панонију нарочито Гемане па и Србе и Хрвате ,Алане и Вандале.

Према мом скромном мишљењу радило се о струји апостола Павла који је био благ према паганима уздржавао их је од крви приношења жртава али им је давао права на особеност.
Дошао је у сукоб са св . Петром који се залагао за обрезивање заправо хебреизовање читавог поретка и измежу њих је настајао сукоб на територијама где би дошли један за другим. Апостол Павле будући да је био фарисеј схватао је Исуса као реформисту и као ослободитеља из окова догматике и јудаизма док је Петар ширио фракцију јудаистичкох хришћанства.

Мислим да су аријанци потекли од Павловог учења Илирик ,Мљет , Далмација и многе друге варварске насеобине Павле је често боравио међу Паганима.
 
Poslednja izmena:

Back
Top