Istorija Srbije od Kosovskog boja do I srpskog ustanka

Uopšte ne razumem svrhu osmanologije. Time se samo dobijaju takvi koji se dive okupatoru, Gledston je živ primer. Mađarska je po proterivanju Osmanlija lepo sravnila sa zemljom sve što su napravili i sada nema nikakvih problema, za razliku od nas…

Kaže čovek, mrtav ozbiljan, da ne razume svrhu proučavanja jednog aspekta istorije na potforumu o istoriji?

P. S. Uzgred Gabor Agošton (Mađar i nekadašnji profesor univerziteta u Budimpešti i Pečuju) je jedan od najvećih svetskih osmanista; urednik velike Osmanske enciklopedije.
 
Kaže čovek, mrtav ozbiljan, da ne razume svrhu proučavanja jednog aspekta istorije na potforumu o istoriji?

P. S. Uzgred Gabor Agošton (Mađar i nekadašnji profesor univerziteta u Budimpešti i Pečuju) je jedan od najvećih svetskih osmanista; urednik velike Osmanske enciklopedije.
Kako kad i kako gde: kakvo je stanje turske vizantinologoje i posebno albanske srbistike?
 
Uopšte ne razumem svrhu osmanologije. Time se samo dobijaju takvi koji se dive okupatoru, Gledston je živ primer. Mađarska je po proterivanju Osmanlija lepo sravnila sa zemljom sve što su napravili i sada nema nikakvih problema, za razliku od nas…
Како мислиш да разумемо историју сопственог народа ако не проучавамо изворе и културу народа који је владао и био присутан овде 500 година у континуитету.Исто важи и за византологију.
 
Како мислиш да разумемо историју сопственог народа ако не проучавамо изворе и културу народа који је владао и био присутан овде 500 година у континуитету.Исто важи и за византологију.
Izučavanje istorije je jedno, divljenje anticivilizaciji koja nas je gurnula na samo evropsko dno nešto sasvim drugo. Turci nešto baš i ne blistaju u vizantinologiji, (bar ne u onoj koja se ne svodi na zle Grke i Rimljane i turske “oslobodioce naroda Male Azije”) a posebno ne Albanci u srbistici.

Umesto osmanistike bolje se baviti vojnom istorijom Evrope (uključujući Osmanlijsku carevinu, naravno) i naročito geopolitikom, a sve ostalo izuzimajući Rumija prepustiti njima.

Divljenje okupatoru je znak potpune demoralizacije. Ko je nekad bio u Turskoj a ne samo u Antaliji zna na šta mislim. Nisam ja izmislio ni damnatio memoriae niti cancel culture.
 
Izučavanje istorije je jedno, divljenje anticivilizaciji koja nas je gurnula na samo evropsko dno nešto sasvim drugo. Turci nešto baš i ne blistaju u vizantinologiji, (bar ne u onoj koja se ne svodi na zle Grke i Rimljane i turske “oslobodioce naroda Male Azije”) a posebno ne Albanci u srbistici.

Umesto osmanistike bolje se baviti vojnom istorijom Evrope (uključujući Osmanlijsku carevinu, naravno) i naročito geopolitikom, a sve ostalo izuzimajući Rumija prepustiti njima.

Divljenje okupatoru je znak potpune demoralizacije. Ko je nekad bio u Turskoj a ne samo u Antaliji zna na šta mislim. Nisam ja izmislio ni damnatio memoriae niti cancel culture.

Ti brale mešaš pojmove. Pišeš istraživanje je drugo, a onda kažeš umesto osmanistike bolje istraživati nešto drugo.

???
 
Ti brale mešaš pojmove. Pišeš istraživanje je drugo, a onda kažeš umesto osmanistike bolje istraživati nešto drugo.

???
Vojna istorija je dovoljna. Oni koji otimaju brišu sve koji su bili tu pre, potrebna je ravnoteža ili onima koji vode računa o njihovim čuvstvima ne ostane baš ništa, već viđeno, puno puta.

Oni ne osećaju baš nikakvu potrebu za istorijom pre 1453, i ne ostavljaju baš nikakve dileme da je Carigrad njihov, samo i jedino i isključivo njihov, i da je tako bilo još od kad su im Hetiti ostavili Malu Aziju u nasleđe.


An additional reason for widespread confusion and ignorance derives from the policies of governmental or municipal authorities regarding Byzantine remains. In many cases authorities are unwilling to post information that would indicate the Byzantine identity of buildings; in others, they intentionally hide the Byzantine character of a structure. According to Anestis Vasilakeris, the calculated positioning of the modern statue of Mehmed II ‘the Conqueror’ and the Panaroma 1453 History Museum, which immortalizes the moment of Constantinople's capture, near the most visible section of the land walls of Istanbul in the Topkapı neighborhood, turns the Byzantine walls into a symbol of Turkish victory.Footnote 13 Likewise, the objects displayed and the information presented in the Tekfur Sarayı Müzesi (Tekfur Palace Museum) in Edirnekapı largely conceal the Byzantine phase of its history as part of the Blachernai Palace and highlight the building's function as a glass and ceramic workshop in the late Ottoman period. In other words, both the Walls and the Tekfur Palace are claimed by the Turks.

Prosto rečeno, ljudi čuvaju osvojeno na naučnoj osnovi. Sine ira et studio, ali samo ukoliko nije u sukobu interesa sa mojom imperijom, i inače se geslo odnosilo samo i isklučivo na unutrašnje odnose: kakve su samo etimologije predlagane za poreklo imena Slovena na primer, i opet i ponovo. Objektivno možeš biti objektivan pro cui bono - ako sam ne gledaš iz svog ugla niko drugi to neće. Dakle, izučava se istorijat anticivilizacije.

https://www.cambridge.org/core/jour...of-byzantium-in-contemporary-turkish-culture/
 

Prilozi

  • the-popular-perception-of-byzantium-in-contemporary-turkish-culture.pdf
    161,1 KB · Pregleda: 0
z
Ti brale mešaš pojmove. Pišeš istraživanje je drugo, a onda kažeš umesto osmanistike bolje istraživati nešto drugo.

???
Da li znaš koliko je džamija minirano u Sofiji odmah po ulasku ruskih trupa? Da to nije urađeno sad bi i Sofija i cela Bugarska ličile na Bliski istok ili bar Istanbul. Koliko je ostalo džamija u Budimpešti posle njenog oslobođenja od Osmanlija? Šta je svrha? Oni su najtemeljnije zatirali svaki pomen kulture porobljenih naroda, da li takva anticivilizacija zaslužuje da uopšte bude pominjana?
 
Kaže čovek, mrtav ozbiljan, da ne razume svrhu proučavanja jednog aspekta istorije na potforumu o istoriji?

P. S. Uzgred Gabor Agošton (Mađar i nekadašnji profesor univerziteta u Budimpešti i Pečuju) je jedan od najvećih svetskih osmanista; urednik velike Osmanske enciklopedije.
Da li bi mogao da pokažeš makar jedan osmanistički rad koji bi se bavio evo ovim aspektom osmanlijske kulture, ne zaboravimo da je dokument nastao 1903, a ne recimo 1503. Da se razumemo, nije reč ni o kakvom dobrovoljnom niti spontanom “procesu islamizacije”.



Извештај од српскиот учител Лазар Кујунџиќ со податоци за турчење на христијански жени и девојки во Кичевската каза. Ракопис. (1 октомври 1903)

EC19CC9E-8D1F-4390-BF90-413E31C79BCB.jpeg

4EFB435A-2944-453F-855F-E67D72ED8280.jpeg


@Sensei @Обилић
Ovo nisu one “romansirane istorije” i sci-fi, pardon, epska i runska fantastika o “zajedničkim životima” u osmanlijskim “multietničkim društvima,” “prethodnicima EU”.
 
z

Da li znaš koliko je džamija minirano u Sofiji odmah po ulasku ruskih trupa? Da to nije urađeno sad bi i Sofija i cela Bugarska ličile na Bliski istok ili bar Istanbul. Koliko je ostalo džamija u Budimpešti posle njenog oslobođenja od Osmanlija? Šta je svrha? Oni su najtemeljnije zatirali svaki pomen kulture porobljenih naroda, da li takva anticivilizacija zaslužuje da uopšte bude pominjana?

Nemam ni najblaže predstsve šta je svrha ove objave.
 
Izučavanje istorije je jedno, divljenje anticivilizaciji koja nas je gurnula na samo evropsko dno nešto sasvim drugo. Turci nešto baš i ne blistaju u vizantinologiji, (bar ne u onoj koja se ne svodi na zle Grke i Rimljane i turske “oslobodioce naroda Male Azije”) a posebno ne Albanci u srbistici.

Umesto osmanistike bolje se baviti vojnom istorijom Evrope (uključujući Osmanlijsku carevinu, naravno) i naročito geopolitikom, a sve ostalo izuzimajući Rumija prepustiti njima.

Divljenje okupatoru je znak potpune demoralizacije. Ko je nekad bio u Turskoj a ne samo u Antaliji zna na šta mislim. Nisam ja izmislio ni damnatio memoriae niti cancel culture.
Нема то везе са Османлијама него са нама, како да разумемо друштвене процесе тога доба ако узроке не сагледамо са свих страна, а последице се осећају до дан данас.Није то дивљење, Османлије су једноставно друга цивилизација за разлику од наше, а у том судару епилог су људи и догађаји које морају да сагледају стручна лица која се само тиме баве.
Уз то Турци на ово подручје долазе са простора који је тада на много вишем цивилизацијском ступњу у односу на Европу, то многи заборављају јер су се улоге данас промениле.Временом је дошло до стагнације, а многи криве или Турке или ислам, или обоје.
 
Нема то везе са Османлијама него са нама, како да разумемо друштвене процесе тога доба ако узроке не сагледамо са свих страна, а последице се осећају до дан данас.Није то дивљење, Османлије су једноставно друга цивилизација за разлику од наше, а у том судару епилог су људи и догађаји које морају да сагледају стручна лица која се само тиме баве.
Уз то Турци на ово подручје долазе са простора који је тада на много вишем цивилизацијском ступњу у односу на Европу, то многи заборављају јер су се улоге данас промениле.Временом је дошло до стагнације, а многи криве или Турке или ислам, или обоје.
Ne želim da zvučim kao na politici, ali nekada ume da bude problem samo odsustvo percepcije nečega kao problema: afirmativni pristup srpske osmanistike turskoj okupaciji samo može da utiče na produbljivanje problema, istorija nikad ne staje, a sadašnje stanje je uslovljeno skupom svih prošlih stanja - istorijskim okolnostima. Istorija se nikada ne ponavlja, ali stare ambicije ostaju tu, za sva vremena:

Recimo da nečemu čime objektivno treba da se bavi toksikologija uopšte nije mesto u priručniku kuvarstva niti u zbirci recepata. Geopolitika i vojna istorija, tj širi ugao gledanja, onakav koji stalno sagledava stvar i iz našeg ugla.
 
Da li bi mogao da pokažeš makar jedan osmanistički rad koji bi se bavio evo ovim aspektom osmanlijske kulture, ne zaboravimo da je dokument nastao 1903, a ne recimo 1503. Da se razumemo, nije reč ni o kakvom dobrovoljnom niti spontanom “procesu islamizacije”.



Извештај од српскиот учител Лазар Кујунџиќ со податоци за турчење на христијански жени и девојки во Кичевската каза. Ракопис. (1 октомври 1903)

Pogledajte prilog 1439458
Pogledajte prilog 1439459

@Sensei @Обилић
Ovo nisu one “romansirane istorije” i sci-fi, pardon, epska i runska fantastika o “zajedničkim životima” u osmanlijskim “multietničkim društvima,” “prethodnicima EU”.
Ukoliko nađeš ili znaš za neki rad/monografiju/knjigu iz osmanistike koji se bavi ovom aspektom kulturne razmene budi dobar pa podeli sa nama. Da se razumemo, konstrukcije tipa ‘prelazak na islam’ ili konstatacije da su žene ‘živele u haremima’ se uopšte ne dotiču teme. Čisto radi demonstracije istorijske objektivnosti osmanistike.

Na primer: konstatacija da je paša taj i taj izgradio tu i tu tvrđavu/džamiju ili neku drugu zgradu nije baš najpotpunija ukoliko nema podataka o samoj gradnji, savremena shvatanja zahtevaju da se pored naručioca pomenu i oni koji su gradili, pod kojim uslovima, da li su uopšte i koliko bili plaćeni, gde su za to vreme bili smešteni i slično, i koliko je radnika izgubilo živote pri gradnji? Da te podsetim da je na Zapadu sada i potrebno i dovoljno da se ustanovi da je neko zloupotrebljavao ropski ili prinudni rad pa da mu se uklone svi spomenici i svaki pomen u istoriji. Što važi za Kristofora Kolumna mora da važi i za Sulejmana Veličanstvenog.
 
@Casual Observer
Не знам зашто си се ти толико ангажовао око ове теме ?

Да ли се ти плашиш да ћемо ми, Срби, погрешити
па потрчати наивно у неко пријатељство несвесни опасности ?

Опусти се мало,
од данас па док Сунце не постане црвени џин
направићемо још много грешака,
а понекад ће нам бити и као под Титом ...
 
@Casual Observer
Не знам зашто си се ти толико ангажовао око ове теме ?

Да ли се ти плашиш да ћемо ми, Срби, погрешити
па потрчати наивно у неко пријатељство несвесни опасности ?

Опусти се мало,
од данас па док Сунце не постане црвени џин
направићемо још много грешака,
а понекад ће нам бити и као под Титом ...
Naravno, malo me nervira to što ljudi kao da gube kompas i počinju da veruju u ono u šta bi želeli.
 
Ne želim da zvučim kao na politici, ali nekada ume da bude problem samo odsustvo percepcije nečega kao problema: afirmativni pristup srpske osmanistike turskoj okupaciji samo može da utiče na produbljivanje problema, istorija nikad ne staje, a sadašnje stanje je uslovljeno skupom svih prošlih stanja - istorijskim okolnostima. Istorija se nikada ne ponavlja, ali stare ambicije ostaju tu, za sva vremena:

Recimo da nečemu čime objektivno treba da se bavi toksikologija uopšte nije mesto u priručniku kuvarstva niti u zbirci recepata. Geopolitika i vojna istorija, tj širi ugao gledanja, onakav koji stalno sagledava stvar i iz našeg ugla.
То већ зависи од самих аутора који знају да буду оптерећени дневном политиком.Да не говорим о томе да су се знања о том периоду повећавала временом, оно што ми данас сасвим сигурно знамо људи у 19. века рецимо нису ни наслућивали, јер им извори о неком догађају нису били доступни па самим тим и познати.
 

Back
Top