Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.220
https://forum.krstarica.com/threads/istorija-srbije-do-1918-g-u-sacuvanim-pesmama.806918/page-3
Слава Србину
Постоје многе варијанте ове старе војвођанске песме. Њен мотив је свакако јасан: хвалоспева Светозару Милетићу, највећем бранитељу српских националних интереса у Аустроугарској, увек тлачитељски настројеној према Србима. Претпоставља се да је настала када су Мађари ставили Светозара Милетића у тамницу.
Лазар М. Добросављев каже: "Није могла проћи ни једна слава или весеље, а да је Шајкаши нису отпевали и то обавезно стојећи, малте не као своју химну и то сви гологлави са сјајем у очима и многи са сузама." Била је изразито популарна у Шајкашкој јер је Светозар Милетић родом из Мошорина.
Први текст ове песме који историја памти гласи:
Орао кликће са висине,
оздо на њег' кевћу псине.
Ни бриге те, сиви тићу,
ми смо с тобом, Светозаре Милетићу.
Кад извесни куцне час,
зовни само, ево нас!
Ни бриге те сиви тићу,
ми смо с тобом, Светозаре Милетићу.
Петсто лета већ у тами
како тужан Срби чами.
Доста бесмо ми робови,
ваља да смо већ слободни!
Светозаре, српски сине,
ти си дика Војводине.
Кад извесни куцне час,
зовни само, ево нас!
Треба још поменути да се данас ова песма пева са мало промењеним текстом и мелодијом и да су варијације многобројне. Чак је, у једном тренутку, настала, из непознатих разлога, песма аналогна овој, али у којој се велича Карађорђе Петровић. У питању је својеврсни плагијат.
Слава Србину
Постоје многе варијанте ове старе војвођанске песме. Њен мотив је свакако јасан: хвалоспева Светозару Милетићу, највећем бранитељу српских националних интереса у Аустроугарској, увек тлачитељски настројеној према Србима. Претпоставља се да је настала када су Мађари ставили Светозара Милетића у тамницу.
Лазар М. Добросављев каже: "Није могла проћи ни једна слава или весеље, а да је Шајкаши нису отпевали и то обавезно стојећи, малте не као своју химну и то сви гологлави са сјајем у очима и многи са сузама." Била је изразито популарна у Шајкашкој јер је Светозар Милетић родом из Мошорина.
Први текст ове песме који историја памти гласи:
Орао кликће са висине,
оздо на њег' кевћу псине.
Ни бриге те, сиви тићу,
ми смо с тобом, Светозаре Милетићу.
Кад извесни куцне час,
зовни само, ево нас!
Ни бриге те сиви тићу,
ми смо с тобом, Светозаре Милетићу.
Петсто лета већ у тами
како тужан Срби чами.
Доста бесмо ми робови,
ваља да смо већ слободни!
Светозаре, српски сине,
ти си дика Војводине.
Кад извесни куцне час,
зовни само, ево нас!
Треба још поменути да се данас ова песма пева са мало промењеним текстом и мелодијом и да су варијације многобројне. Чак је, у једном тренутку, настала, из непознатих разлога, песма аналогна овој, али у којој се велича Карађорђе Петровић. У питању је својеврсни плагијат.