Историја Срба у Хрватској од раног средњег века до данас

1762932522262.png


Najstarija knjiga pisana na češkom jeziku je iz 14.veka... najstarija sačuvana......... Dalimilova hronika:

U njoj jasno piše:

U srpskom narodu postoji zemlja
Hrvatska joj je ime


V srbském národě jest země, (У српском народу постоји земља,)
jížto Charváty jméno je, (Хрватска јој је име,)
 
Због чега хрватски шовинисти протестују ових дана испред Српског културног центра у Загребу поводом изложбе посвећене српском академику Дејану Медаковићу!?
 
Због чега хрватски шовинисти протестују ових дана испред Српског културног центра у Загребу поводом изложбе посвећене српском академику Дејану Медаковићу!?
Ne pratim domaće medije već cilo desetljeće tako da nemam pojma šta se događa i radi čega točno prosvjeduju.
 
Зашто је толику буру у Хрватској изазвао легат Дејана Медаковића?
СРБИН КОЈИ ЈЕ РАСКРИНКАО ХРВАТЕ!
FB_IMG_1763376137482.jpg

,,Бројни протести, не само на улици, него и у јавном животу Хрватске, дакле и од хулигана и од политичара, били су претходних дана због изложбе „Ефемирис – легат Дејана Медаковића“ у оквиру Дана српске културе у Загребу. Зашто?
После Руђера Бошковића и Николе Тесле, Дејан Медаковић је најзначајнији Србин рођен на територији коју покрива данашња Хрватска. Рођен у Загребу 1922. године, у угледној породици Медаковић која је дала неколико знаменитих личности и оставила дубок траг у култури тог града.
На почетку Другог свјетског рата, његов отац је желео да се склоне у Трст, али је он инсистирао да иду у Београд. Дејан и његова сестра 1942. године дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на њемачком језику. Као избјеглица, волонтирао у Музеју кнеза Павла и у Музеју града Београда,
После студија, постао је историчар умјетности и књижевник, професор и декан Филозофског факултета (1971-1973), генерални секретар и потом председник Српске академије наука и уметности (1998-2003), један од највећих Срба 20. вијека, који је оставио врхунска дјела о српској ликовној умјетности, о српским манастирима (посебно о Хиландару и Савини), као и о српској култури у Трсту, Загребу, Бечу и Сентандреји.
Био је међу 16 потписника, 1986. године, нацрта Меморандума САНУ, који се бавио дискриминацијом Срба у Југославији. Управо тај документ хрватски политичари и интелектуалци и данас означавају за узрочника распада Југославије и почетак грађанског рата. Сам Медаковић о Меморандуму је 2002. године рекао:
„Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике...“
Почетком 90-тих година, Дејан Медаковић је објавио четворотомно књижевно дјело Ефемерис у коме је обрадио судбину (своје) српске грађанске породице из Загреба, бурно и брутално европско раздобље, вријеме ратова, страха и мржње, али и вријеме међуратне и постратовске Југославије, проницућу у скривене лавиринте историјских, друштвених и политичких токова, те расклапајаући сложени механизам српско-хрватских односа.
Тешко је код нас пронаћи писца који је тако дубоко и аналитично проникао у мрачни свијет страха, мржње, зла у Хрватској, показујући тамошњи однос према Србима огољен као на длану. У томе се вјероватно крије тајна зашто је његово дјело непожељно у Хрватској!
Стицајем околности, баш пре неки дан сам добио на поклон његов дневник у осам књига („Дани, сјећања“). Иако сам тек почео да их читам, увјерен сам да не постоји боље свједочанство о српским странцутицама у другој половини 20. вијека."

Пише: Донко Ракочевић
Фото: Фејсбук страница Дејан Медаковић
Преузето са Фејсбук странице Историја српског поморства
 
Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике...“
Јесте, меморандум САНУ из 1986. је такав продор у демократску државу - са свим идејама слободног, демократског друштва које cу 40 година касније довели Србију у подрум Европе.
 
Јесте, меморандум САНУ из 1986. је такав продор у демократску државу - са свим идејама слободног, демократског друштва које cу 40 година касније довели Србију у подрум Европе.
Не млати живота ти.
 
Pogledajte prilog 1815722

Najstarija knjiga pisana na češkom jeziku je iz 14.veka... najstarija sačuvana......... Dalimilova hronika:

U njoj jasno piše:

U srpskom narodu postoji zemlja
Hrvatska joj je ime


V srbském národě jest země, (У српском народу постоји земља,)
jížto Charváty jméno je, (Хрватска јој је име,)
To je jedino takvo konfuzno spominjanje, a zapisa gdje Čehi pišu o legendi da potječu iz Hrvatske i da su nekada govori hrvatski jer puno kroz stoljeća.

Dosta je hrvatskih glagoljaša djelovalo u Českoj da su češki glagoljski pisci morali posebno naznačiti da neko djelo nisu pisali Hrvati nego Čehi.
 
Зашто је толику буру у Хрватској изазвао легат Дејана Медаковића?
СРБИН КОЈИ ЈЕ РАСКРИНКАО ХРВАТЕ!
Pogledajte prilog 1818766
,,Бројни протести, не само на улици, него и у јавном животу Хрватске, дакле и од хулигана и од политичара, били су претходних дана због изложбе „Ефемирис – легат Дејана Медаковића“ у оквиру Дана српске културе у Загребу. Зашто?
После Руђера Бошковића и Николе Тесле, Дејан Медаковић је најзначајнији Србин рођен на територији коју покрива данашња Хрватска. Рођен у Загребу 1922. године, у угледној породици Медаковић која је дала неколико знаменитих личности и оставила дубок траг у култури тог града.
На почетку Другог свјетског рата, његов отац је желео да се склоне у Трст, али је он инсистирао да иду у Београд. Дејан и његова сестра 1942. године дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на њемачком језику. Као избјеглица, волонтирао у Музеју кнеза Павла и у Музеју града Београда,
После студија, постао је историчар умјетности и књижевник, професор и декан Филозофског факултета (1971-1973), генерални секретар и потом председник Српске академије наука и уметности (1998-2003), један од највећих Срба 20. вијека, који је оставио врхунска дјела о српској ликовној умјетности, о српским манастирима (посебно о Хиландару и Савини), као и о српској култури у Трсту, Загребу, Бечу и Сентандреји.
Био је међу 16 потписника, 1986. године, нацрта Меморандума САНУ, који се бавио дискриминацијом Срба у Југославији. Управо тај документ хрватски политичари и интелектуалци и данас означавају за узрочника распада Југославије и почетак грађанског рата. Сам Медаковић о Меморандуму је 2002. године рекао:
„Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. ...У Хагу се сада опет потеже Меморандум. ...То је вртлог дневне политике...“
Почетком 90-тих година, Дејан Медаковић је објавио четворотомно књижевно дјело Ефемерис у коме је обрадио судбину (своје) српске грађанске породице из Загреба, бурно и брутално европско раздобље, вријеме ратова, страха и мржње, али и вријеме међуратне и постратовске Југославије, проницућу у скривене лавиринте историјских, друштвених и политичких токова, те расклапајаући сложени механизам српско-хрватских односа.
Тешко је код нас пронаћи писца који је тако дубоко и аналитично проникао у мрачни свијет страха, мржње, зла у Хрватској, показујући тамошњи однос према Србима огољен као на длану. У томе се вјероватно крије тајна зашто је његово дјело непожељно у Хрватској!
Стицајем околности, баш пре неки дан сам добио на поклон његов дневник у осам књига („Дани, сјећања“). Иако сам тек почео да их читам, увјерен сам да не постоји боље свједочанство о српским странцутицама у другој половини 20. вијека."

Пише: Донко Ракочевић
Фото: Фејсбук страница Дејан Медаковић
Преузето са Фејсбук странице Историја српског поморства
Ma da, a onda branio srpske genocidaše iz Bosne, a vjerojatno i razne srpske haške osuđenike iz Hrvatske.
 
Jbg, ko je kriv Marticu kada je javno u kamere potvrdio da je gadjao Zagreb "Orkanom".
Zato je mudri Gotovina bez pompe ceo dan bombardovao Knin artiljerijom i nikom nista, cista pravda i pravicnost.
U jedan dan je samo na Pakrac ispaljeno više granata nego na Knin za vrime Oluje pa nikom ništa, čista pravda i pravičnost..


 
Da ne govorim da je Knin bia glavno središte i centar pobunjenih Srba, a Pakrac samo jedno hrvatsko misto kakvih je na stotinu i onako usput obavljen posa s vaše strane šta bi se reklo.


Nego da se vratimo na temu, jel neko od Srba pronaša korijene u ranom srednjem vijeku u Hrvatskoj jer sve šta se da pročit ne samo da nije rani već nije ni srednji vijek. Niko ne nalazi pretke dalje od 16./17.st., a po naslovu bi ih tribali nalazit u 6./7. pa se pitam di je zapelo :np:
 
Za razliku od Srba, Hrvati nisu radili zločine u takvim razmjerima da bi sudovi presudili o raznim zločinima i genocidu.
Хрвати су злочинима обележили сваки рат у коме су учествовали па и овај.А теби је тај политички суд меродаван за нешто.....Још увек по том суду немамо пресуде за убиства Срба у Босни, или Космету па испада да су се сами клали.
 
Drevni srpski grad, u kome je nekoc davno stolovala srpska gospodarica, pre Ante i Njofre :D

Катарина је као Улрихова супруга управљала посједима Цељских. Имала је властите службенике и печате са симболима Ђурђа Бранковића, а печатила је црвеним воском, што је била посебна привилегија. Носила је титулу „Славна кнегиња и господарица, госпођа Катарина, Божјом милошћу грофица Цеља, Ортембурга и Загорја и баница краљевине Славоније“.

Од посебног значаја за Катарину био је загребачки Градец, гдје је столовала и господарила. Примала је годишња давања и пресуђивала када би мјештани, незадовољни одлукама локалних судаца, тражили њезино мишљење.

https://mitropolija-zagrebacka.org/kantakuzina-katarina-brankovic-simbol-upornosti-i-ustrajnosti/

A ja se jos pitam zasto su Purgeri toliko tolerantni, pa na izborima glasuju za Tomasevica, Mozemo i SDP... :lol:
 

Back
Top