Сакалиби (Словени) воде поријекло од Мадхаја, сина Јафетовог, Нојевог сина, и сви Сакалиба народи вуку своје поријекло и своје родословље од њега, или је барем тако мишљење већине оних који су се посветили овој материји. Они живе на сјеверу, одакле су се проширили на запад.
Сакалиби су подијељени на неколико различитих народа који ратују међу собом и имају краљеве. Неки од њих припадају хришћанској вјери, јер су јакобитски, док су други пагани, немају Свето писмо и не знају ништа о божанском закону.”
Међу различитим народима који чине ову паганску расу, постоји један који је у давна времена имао суверену власт. Њихов краљ се звао Мајик, а сами су били познати као Wалитаба. У прошлости су сви Сакалиби признавали њихову супериорност, јер су међу њима изабрали врховног владара, а сви остали господари сматрали су се његовим вазалима.
Међу Сакалиба народима другог реда треба поменути слиједећим редом: Истране, чији се краљ у наше вријеме зове Басглабиј, затим Дулаба, чији се данашњи краљ зове Wаniслаф. Слиједећи су Намјин (вјероватно Нијемци) чији се краљ зове Гаранд (готово извјесно источнофраначки краљ Конрад I), који су међу свим Сакалибима најхрабрији и најбољи коњаници. Након тога долази Манабини, чији се краљ зове Ратимир, Сарбини (Срби), којих се Сакалиби народи много плаше из разлога за које би требало предуго да се објасне и чија би дјела захтијевала превише детаљан приказ. Немају посебну вјерску припадност.
Затим постоји народ који се зове Мурава (могуће Моравци)] и други познати као Kхарватин, и још један који се зове Сасин (???, Саксонци? Чеси?), затим Kхасханин и Баранијабин. Имена неких њихових краљева која смо навели су заправо династичке титуле.
Сарбини (Срби), које смо управо споменули, имају обичај да након смрти краља жртвују људе и коње на ломачи спаљивањемп. Ови људи имају обичаје сличне обичајима Индијаца.
У земљи Хазара има, као и самих Хазара, Сакалиба и руског народа, и ови задњи се сами жртвују. Ти се Сакалиба и други сродни народи простиру на исток, а не на запад.
Најважнији међу Сакалиба краљевима је владар Алдаир, чија власт обухвата велике градове и много обрађене земље, огромне трупе и безбројне војске. Муслимански трговци пробијају се до његовог главног града са свим врстама робе.
Послије тога, на границе овог Сакалиба краља, долази краљ ал-Афрага, који има рудник злата, градове, пространу добро обрађену земљу, бројну војсклу и мноштво становништва. Он је у рату са Византинцима, Францима, Базкардима (вјероватно Башкирима) и другим народима; непријатељства међу њима су константна.
У сусједству овог Сакалиба краља је краљ Турака. Ови људи су најзгоднији, најбројнији и најратоборнији од свих. Сакалиби се састоје од много различитих народа и веома су удаљени, али ово дјело није место за њихов детаљан опис и класификацију.”
Почео сам с помињањем краља чију су власт признавали сви други владари од давнина, односно Мајика, краља Валитабе, који су изворни, чистокрвни Словени, најпоштованији и имају предност над свим осталеим огранцима расе.
Kасније, након што је међу овим народима успостављена неслога, њихова првобитна организација је уништена и различите породице су успоставиле засебну власт, од којих је свака бирала краља, као што смо раније рекли. Приказ свих ових догађаја трајао би предуго, тим више што сам их већ оопширно и са великим детаљисањем описао у својим ранијим радовима, Хисторијским аналима и Интермедијарној хисторији.
