Istorija ružnoće

[Susan Sto Helit]

radi se o jednom davnom događaju koji je pre par godina izazvao ogromnu buru u Srbiji
on me je ponukao, tada, da ovo napišem



Kaldrma zadnji put popravljana još kad su Turci lelekali krajinom. Gadne rečice iz kojih zure mrtve bele ovčije oči. Deponija usred grada. Krivo, jalovo drvo u betonu; zavijorene najlonske kose. Izvaljena klupa u parku. Ispljuvak na stepeništu. Lice šljama na predizbornom plakatu.

Preko njega nakrivo nalepljeno lice šljama.

Pretila, masna pevaljka koja najzad dnevnicu ne zarađuje klečeći. Sjajnobleštavi, luksuzni papir skupog časopisa u kojem se d.rolje, opasni ludaci i polupismeni džeparoši razmeću panoramskim prozorima; odajama krcatih cipela s platformom i lažnim baroknim ukrasima po tavanici. Pet metara dugački lordovski stolovi; stolice pozlaćenih naslona prevučene tkaninom boje vina i minijaturni, nervozni psi-ukrasi u dvorcima tromesečnih milionera što se potpisuju uz profesionalnu pomoć. Matori, senilni prdavci koji su proveli život bez brige i pameti studirajući po Sorbonnama apstraktne akrobacije i pijuckajući dvadeset godina star gorštački whiskey po ambasadama; a koji danas neopozivo zahtevaju da tvoj jedva obrkatili brat ide u pravi, krvavi rat. Ili čak i ti. Kafansko-stranačke tuče u sitne sate kad ponestane para i cigara, i kad se jezik, jedino oružje za kojim nemaš straha posegnuti; raspojasa. Posle povraćanje uza zid pokrajnje uličice, teturanje kući u kakav suteren ili potkrovlje u kojem prokišnjava i u kojem bazdi na vlagu, prepržen pasulj od prekjuče a bledunjavo dete kašlje. Precvala, nekad lepa žena koju si sinoć išamarao a jutros balaviš kako se to nikad više neće ponoviti, tako mi slave... Skotski gazda kod kojeg radiš neprijavljen dve godine za sto evra mesečno dvanaest sati na dan i kod kojeg su zabranjene bogohulne reči kao bolovanje ili godišnji odmor; a zbog kojeg si sinoć išamarao ženu.

Jer njega ne smeš.

Ljigavo poslušničko uvijanje pred korumpiranom uniformom; popom što vozi hiljade i hiljade evra skupa kola slepih stakala i bez stida i srama se vitla po hramovima sa svojom braćom u bogu zbog politikanskih malverzacija; baš kako u Bibiliji piše a Hrist propovedao; pred doktorom koji neće da ti pogleda bolesno dete dok prvo ne vidi kovertu ili bar kesu; pred narodnim poslanikom sa osam razreda pučke škole upletenim u organizovani kriminal; napola retardiranom otvaračicom usta kojoj venama kola plastika; pod nogama bilo koga ko se na jednoj bizarnoj društvenoj lestvici okrunjenoj profesijama kao što su „maneken“, „starleta“ i „ex-devojka poznatog pevača“; našao za prečku iznad tebe.

Aga je aga.

Ti ćeš otići kući i izbiti ženu i dete; i bar se za pola trena svog bednog života osetiti jak.



Ako baš p.opizdiš; uvek možeš naći na ulici kakvo siroto pseto i sekirom mu odseći šape.

Kad ga pogledaš u oči; nećeš videti nakazni, mutirani otpadak od vrste i prirode kojem bi metak u čelo bio nezaslužena milost.

Sa njim ćeš biti jak.




Znaš?

ostala kazivanja

 

[Vlad Dragulija]

 

[Trust no one]

Sjajan opis i zapazanje...Tuzno je sto nam je to svakodnevnica.

 

[Susan Sto Helit]

Sjajan opis i zapazanje...Tuzno je sto nam je to svakodnevnica.

Inače, hvala ti mnogo što si tako lepo govorio o mojoj priči na konkursu

 

[Nataly Ciottolo]

Odlična, kao i uvek.

 

[Vlad Dragulija]

Istorija ružnoće.Dobar naslov.
Više me je dojmilo nego "Sve o Evi" , mada , ne sporim , odlična je i ona.
Prikazano i opisano baš na način koji bih i ja koristila.
Sa svom onom gnusobom u sebi i onim gađenjem koje je rečima nekada i nemoguće opisati .
To samo stomak oseća .Mozak delimično .Srce , ako postoji ..
Mnogo mi se sviđa što ti uvek postaviš pitanje -ZNAŠ?
Posle dugih opisa i rečenica...To mi je onako vrlo simpatično , na neki način ti tim pitanjem čitaocima objašnjavaš i verovatno nesvesno (ili svesno) pokušavaš da im daš do znanja da je to istina i treba da veruju u to .
Sve u svemu ...Odlično.Meni .


Ako baš p.opizdiš; uvek možeš naći na ulici kakvo siroto pseto i sekirom mu odseći šape.

Kad ga pogledaš u oči; nećeš videti nakazni, mutirani otpadak od vrste i prirode kojem bi metak u čelo bio nezaslužena milost.

Sa njim ćeš biti jak.



Znaš?

Ovaj poslednji deo me je baš dotakao pravo gde treba , u kombinaciji sa tim pitanjem.
Na to pitanje on neće dati odgovor ...Nikada...
Jako verno i surovo Susan.Ali život je takav.
Sad, but True....

 

[Susan Sto Helit]

Istorija ružnoće.Dobar naslov.
Više me je dojmilo nego "Sve o Evi" , mada , ne sporim , odlična je i ona.
Prikazano i opisano baš na način koji bih i ja koristila.
Sa svom onom gnusobom u sebi i onim gađenjem koje je rečima nekada i nemoguće opisati .
To samo stomak oseća .Mozak delimično .Srce , ako postoji ..
Mnogo mi se sviđa što ti uvek postaviš pitanje -ZNAŠ?
Posle dugih opisa i rečenica...To mi je onako vrlo simpatično , na neki način ti tim pitanjem čitaocima objašnjavaš i verovatno nesvesno (ili svesno) pokušavaš da im daš do znanja da je to istina i treba da veruju u to .
Sve u svemu ...Odlično.Meni .


Ako baš p.opizdiš; uvek možeš naći na ulici kakvo siroto pseto i sekirom mu odseći šape.

Kad ga pogledaš u oči; nećeš videti nakazni, mutirani otpadak od vrste i prirode kojem bi metak u čelo bio nezaslužena milost.

Sa njim ćeš biti jak.



Znaš?

Ovaj poslednji deo me je baš dotakao pravo gde treba , u kombinaciji sa tim pitanjem.
Na to pitanje on neće dati odgovor ...Nikada...
Jako verno i surovo Susan.Ali život je takav.
Sad, but True....

Da, ja umem da koristim to "Znaš?", i to je delom posprdno, a delom govorim ljudima da obrate punu pažnju na to što sam rekla, i zato i posprdno, jer verujem da masa ne obraća pažnju, ili je obrati gde ne treba. Naročito ga koristim kad mislim da sam rekla nešto jako važno, nešto o čemu bi svako trebao sest i razmislit.

Tvoj input mi mnogo znači. Takvi inputi, poput tvojeg i onog momka, čoveka, izvinjavam se, na prethodnom postu; su ono što volim da čujem, jer, mada loše prihvatam kritiku, obratiću na nju pažnju ako je obrazložena i argumentovana. Između ostalog, zato ne volim ni eurus - kad god mi se u život u obraćala, to je bilo "mediocre", "prestani da pričaš gluposti" i slično. Ne pamtim da je ikad obrazložila argumentima zašto tako misli, čak ni kad sam je pitala. Izvini što je pominjem, prva mi je pala na um koja daje (barem meni) takve "inpute", koji uopšte inputi nisu, već prosto iznošenje mišljenja i inistiranje da ga ja prihvatim i s njim se složim naslepo, bez ikakve argumentacije. Uzela sam je kao primer svih koji se istim "inputima" koriste. Nek ljudi, ako ikad ovo pročitaju, razmisle kako iznose svoje mišljenje i da li ga iznose kako treba

Mnogo ti hvala što si odvojila vreme za pisanje ovoga, i još mi je više drago što si prepoznala moje gađenje i moju odvratnost spram stvari koje sam opisivala. Drago mi je da si imala volje da je uložiš u moje piskaranje, i da te je ono ponukalo da i sama nešto kažeš. Inače mislim da priča ili poezija ili sve tome podobono, ne vrede mnogo ako ljudi o tome posle ne misle, ne požele nešto reći pa makar i negativno. Te stvari treba da nas protresu, da u nama pobude osećaje koje smo, možda, već zaboravili da imamo, ili neke koje nismo ni znali da imamo. Treba da izazovu i gnev i otpor.

I ja sam jedan od onih čitalaca koji retko kad šta komentarišu, ali zato mnogo misle o tome što su pročitali. Hvala ti još jednom na pažnji i svemu ostalom

 

[Soradze]

Mnogi ljudi se rode sa zadatkom da popravljaju svet...
Oni to rade uporno, neumorno, bez zastoja, bez predaha, na različite načine, decenijama...
Kada, razočarani, neuspešni, preumorni, bez nade u uspeh dignu ruke i kriknu: "Ne mogu više!", tada ih, u tom momentu, promisao podigne na viši nivo postojanja...