Quantcast

Istorija otkrića, prirodnih nauka, i naučnika

chuck.

Aktivan član
Poruka
1.007
Ako ste culi neku anegdotu iz zivota velikih naucnika, ili su vam poznate pojedine cinjecnice iz njihovih biografija, poznajete genezu nekih naucnih ideja ili znate nesto o uticaju koji je njima izvrsen na celokupnu kulturu i civilizaciju, od sad postoji mesto i za poruke sa takvim sadrzajem. Prirodne nauke ni izbliza ne bi bile u toj meri interesantne da nema ljudskih prica utkanih u njihov razvoj, genijalnih teoreticara i prakticara koji su otkricima podarili karakter zivih likova, kao i drustvenog odjeka koji su takva otkrica izazvala.


:)
 

chuck.

Aktivan član
Poruka
1.007
Moglo bi da se smesti i u neku drugu temu, ali ipak ovoj dajem prednost da bismo je malo "aktuelizovali"... :)



Naucna studija pokazuje da Ajnstajn, Darvin i Frojd i nisu bili racionalni
September 28, 3:41 AM, NY Holistic Science & Spirit Examiner, Tima Vlasto
www.examiner.com


U nedavno objavljenom radu Univerzalnost dopisivanja medju ljudima koji su objavili istrazivaci Northwestern univerziteta u casopisu Science, ispitivanjem prepiske 16 cuvenih pisaca, izvodjaca, politicara i naucnika, ukljucujuci Ajnstajna, Darvina, Frojda, Marksa i Hemingveja, otkriveno je da su svoja pisma slali u skladu sa svojim bioloskim casovnikom.

Bez obzira cime su se u zivotu bavili, autori pisama ponasali su se na isti nacin, povinujuci se cirkadijalnom ciklusu; bili su skloni da pisu vise pisama zaredom, a kada bi pisali to je vise bilo uslovljeno slucajnostima i okolnostima nego sto je predstavljalo neki racionalan pristup u okviru kog bi pisali najpre najvaznija pisma. Iako je prvobitna namena studije bila da se proveri je li ritam e-mail dopisivanja isti kao kod klasicne korespodencije rucno pisanim pismima, studija je pokazala da oba nacina dopisivanja prate iste periode i ritmove, a jos interesantnije je, kao sto primecuje Luís Amaral, profesor hemije i bioinzinjeringa u Skoli inzenjerstva i primenjenih nauka McCormick, da ljudi nisu bas racionalni.

Najstariji opis bioloskog sacasovnika (cirkadijalnih ritmova) potice iz cetvrog veka pre nove ere, kada je Androstenes, brodski kapetan koji je sluzio pod Aleksandrom Velikim zapazio dnevno pomeranje lisca indijske urme. Cikluse je najpre proucavao Jean Jacques Ortous de Mairan 1729, a kasnije cak i sam Darvin u radu “Sposobnost kretanja kod biljaka”,sto je inace i predmet studije Northwestern univerziteta. Bioloski casovnik predstavlja obrazce fizickih, mentalnih, i promena u ponasanju, tokom 24 casa. Ciklus regulise “glavni bioloski casovnik” u hipotalamusu u kojem je smestena grupa od 20,000 nervnih celija.

Obzirom da se u modernom drustvu racionalnost visoko ceni, pravo je osvezenje otkrice da nase biolosko ponasanje ni malo nije racionalno. :)
 

chuck.

Aktivan član
Poruka
1.007
Dokins to tako dobro radi!
Biljana Stojković
09.06.2008.
Biljana Stojkovic::
Ako biste se upustili u analizu istorije sukoba naučnih teorija i njihovih autora u okviru evolucione biologije, verovatno biste pomislili da se o toj evoluciji ne zna ama baš ništa i da je sam koncept evolucije samo jedna apstraktna filozofska konstrukcija. Iako po sukobima koji je prate nije bitno drugačija od drugih oblasti nauke, evoluciona biologija ima dodatno opterećenje u samom fenomenu kojim se bavi – evoluciji! Na prvi pogled, evolucija je sasvim kontraintuitivna – jedinka se genetički ne menja od početka do kraja svog života, a opet živi sistemi na višim nivoima (populacije, vrste) podležu evolucionim (genetičkim) promenama iz generacije u generaciju.

Nema nikakve sumnje da se živi svet menja, dokaza ima nebrojeno mnogo. Ne postoje ni sporenja oko toga koji sve procesi u tome učestvuju. U savremenoj nauci, ta znanja prepoznajemo i primenjujemo u sasvim različitim oblastima, uključujući i široko polje društvenih i humanističkih nauka. Gde je onda problem? Nastavak.

 

chuck.

Aktivan član
Poruka
1.007
Milan M. Ćirković::
Dva Darvinova dragulja
9 April, 2007 - 04:17 -
blog.b92.net/arhiva

Pišem ovih dana jedan uvodni tekst iz metodologije i filozofije nauke, i ono što me je najviše fasciniralo, zadivilo i uzbudilo je činjenica da je gotovo sve što sam hteo reći u sažetoj formi sadržano u dve rečenice, više od 130 godina stare, velikog prirodnjaka Čarlsa Roberta Darvina. Dve rečenice zbog kojih je za mene Darvin u isti mah i jedan od najvećih filozofa u istoriji čovečanstva - a bio bi to čak i da nije ništa drugo stvorio i napisao. dalje
.....
 

chuck.

Aktivan član
Poruka
1.007
23. novembar 2009, www.b92.net

Misaoni eksperiment


Često potcenjen naučni metod

Veliki naučnici nas ponekad potpuno zbunjuju. U par rečenica, oni zamišljaju jednostavnu situaciju iz koje – nasuprot svemu što očekujemo i na šta smo navikli – izvlače dramatične zaključke koji dovode u sumnju i ruše stare teorije, sugerišu nove hipoteze i otvaraju neslućene puteve daljeg istraživanja. Objektivni posmatrač, posebno ako ne potiče iz naučnog miljea, mora biti zapanjen. Kako je to moguće? Odgovor glasi: zahvaljujući korišćenju moćne tehnike misaonog eksperimenta. Tehnike toliko moćne da su mnogobrojni primeri njenog korišćenja postali vlastite imenice poznate svakoj naučno pismenoj osobi: Meksvelov demon, Šredingerova mačka, Ajnštajnov lift, Serlova kineska soba, Tomsonova lampa, Vignerov prijatelj... dalje
Piše: Milan M. Ćirković
 

chuck.

Aktivan član
Poruka
1.007


350 godina Kraljevskog društva

Osveženo u: Sreda, 02. decembar 2009. - Objavljeno 18:23 GMT



Britansko Kraljevsko društvo (Royal Society) je najstarija akademija nauka na svetu. Od osnivanja Društva, 1660. godine, pa sve do danas, njegovi članovi su svojim teorijama oblikovali svet u kome živimo - između ostalih, to su bili Isak Njutn, Čarls Darvin, Albert Ajnštajn, Stiven Hoking i mnogi drugi. dalje...


 

chuck.

Aktivan član
Poruka
1.007

Volume 56, Number 9 · May 28, 2009

Zašto Darvin ?
By Richard C. Lewontin


Zavidan deo istorije nauke napisan je kroz prizmu biografija “velikih” naučnika čijim brilijantnim otkrićima dugujemo naše razumevanje materijalnog sveta. Ova istorijska metodologija je samo učvrstila uobičajeno shvatanje po kojem je istorija satkana od izuzetnih pojedinaca. Nijedan ugledni istoričar ne bi tvrdio da bez Njutna mi danas ne bismo znali šta je gravitacija. Pa ipak, mi još uvek govorimo o zakonitostima kretanja fizičkih tela kao o “Njutnovim zakonima”, o opštim zakonitostima jednostavnog nasleđivanja kao o „mendelizmu“, a o biološkoj evoluciji kao o „darvinizmu“. Čak je i čuvena istorija nauke marksiste J.D. Bernala predstavljena kao prikaz otkrića pojedinaca.

link: Prevod teksta - www.pescanik.net

-
 

svetlost lutalica

Aktivan član
Poruka
1.371
Na zamisao o nuklearnoj fisiji po prvi je puta rujna 1933. u Londonu došao mađarski fizičar-emigrant Leo Szilard. Pitao se može li čovjek osloboditi golemu energiju pohranjenu u jezgri atoma. Pomislio je što bi se moglo dogoditi ispali li se neutron u atomsku jezgru. (Kako nema električni naboj, neutrona neće odbiti protoni iz jezgre već će se on s jezgrom izravno sudariti.) Dok je čekao da se na semaforu nekog raskrižja s londonskom ulicom Southampton Row promijeni svjetlo, sinulo mu je da možda postoji neka tvar, neki kemijski element, koji će nakon što ga pogodi jedan neutron sam izbaciti dva. Svaki od tih neutrona mogao bi izazvati izbacivanje drugih, što je u Szilardovim mislima stvorilo sliku o nuklearnoj lančanoj reakciji, s eksponencijalnim brojem stvorenih neutrona i rastrganim jezgrama slijeva i desna. Te noći, u svojoj maloj sobi u hotelu Strand Palace, izračunao je da samo nekoliko kilograma tvari, ako je se može natjerati da započne lančanu reakciju, oslobodi dovoljno energije za cjelogodišnje snabdijevanje manjeg grada električnom energijom . . . ili, ako se energija oslobodi najednom, da taj grad posve uništi. Szilard je na posljetku iselio u SAD i tamo započeo sustavnu potragu za elementom koji će u sudaru s neutronima dati više neutrona nego što je u njega udarilo. Obećavajući kandidat bio je uranij. Szilard je nagovorio Alberta Einsteina da napiše glasovito pismo predsjedniku Rooseveltu, pozivajući ga da SAD načine atomsku bombu. Szilard je imao jednu od vodećih uloga u ostvarivanju prve uranijske lančane reakcije 1942. u Chicagu, prvom koraku prema stvaranju bombe. Ostatak života proveo je upozoravajući na opasnosti od oružja koje je prvi zamislio.
Carl Sagan, Koliko sunaca, toliko svjetova
Eto malo ljudske dimenzije.
Pouka: pametno koristite vreme dok čekate da se upali zeleno na semaforu. :)
 

chuck.

Aktivan član
Poruka
1.007
link: Blic Online - Milorad Ivanović
Ideje koje su promenile svet




Kompjuter

Nijedan pojedinac ne može da polaže pravo na izum kompjutera, ali ta ideja ima svoje poreklo u filozofskim razmišljanjima o računskim mašinama, pre svega onim nemačkog filozofa iz 17. veka Gotfrida Vilhelma Lajbnica. Kasnije su mislioci ovim okvirnim razmišljanjima dali pravi sadržaj, pri čemu naročito značajno mesto pripada matematičarima Čarlsu Bebidžu u 19. veku, i Alanu Tjuringu i Džonu von Nojmanu u 20 veku. Izum kompjutera, međutim, ne bi bio moguć bez paralelnog razvoja logike tokom 20. veka, za koji su zaslužni filozofi kao što su Bertrand Rasel i Ludvig Vitgenštajn. Za konstruisanje mašine koja operiše sa pojmovima moramo da razumemo oblike razmišljanja u koje se ti pojmovi uklapaju.



Kopernikovski obrt

Spoznaja da Zemlja kruži oko Sunca (a ne obrnuto) može se s pravom smatrati početkom savremene ere. Poljski astronom Nikola Kopernik (Nikolaus Kopernikus) prvi je o tome izneo jasnu tvrdnju 1543. godine: ljudska bića i njihova planeta nisu više bili centar svega. Time je započelo dugotrajno opadanje našeg osećaja sopstvene važnosti. Astronomi su kasnije naš Sunčev sistem (slika dole) počeli da sagledavaju kao deo jedne među milijardama postojećih galaksija.



Relativnost

Dok se kvantna mehanika bavi onim što je najmanje, teorija relativnosti se bavi onim što je najveće: prostorom, vremenom i samim svemirom. Njen autor, Albert Ajnštajn, često se smatra tipičnim primerom naučnog genija. Njegova specijalna teorija relativnosti tvrdi da, za posmatrače koji se nalaze u relativnom kretanju, vremenski intervali i razdaljine nisu isti, ali da je brzina svetlosti konstantna; njegova opšta teorija relativnosti još uvek predstavlja najbolju postojeću potvrđenu teoriju gravitacije. Opšta teorija relativnosti čuvena je i po svom predviđanju postojanja crnih rupa: oblasti svemira čija su gravitaciona polja toliko jaka, da čak ni svetlost ne može da pobegne iz njih. To je fizika u svom najvišem teorijskom vidu, ali kao i svako znanje, tako i ona ima izvesne praktične primene. Žalosno je što najpoznatiju praktičnu primenu Ajnštajnove specijalne teorije relativnosti predstavlja atomska bomba, čijem je pronalasku doprinela jednačina E=mc2, koja povezuje materiju i energiju.



Kvantna mehanika

Kvantna mehanika objašnjava ponašanje najmanjih delova materije. Temelje kvantne mehanike položila je grupa evropskih fizičara s početka 20. veka – Nils Bor, Maks Plank, Verner Hajzenberg i Ervin Šredinger. Ona je iz korena promenila naše shvatanje funkcionisanja fizičkog sveta. Kvantna mehanika razotkriva srž običnih stvari – svetlost, na primer, istovremeno sačinjavaju čestice i talasi; a čestice stupaju u interakciju s drugim stvarima s određenom verovatnoćom, nikako sa sigurnošću. Bez kvantne mehanike ne bismo imali tranzistore, ni kablove od optičkih vlakana (a to znači ni brzi internet), niti lasere (dakle, ni ce-deove ili di-vi-di plejere). Kvantna mehanika je nastala zahvaljujući čistoj radoznalosti naučnika i ona je možda savršen primer da čista istraživanja imaju ogroman uticaj na ceo svet.



Evolucija

Iako se često naziva samo teorijom evolucije, Darvinovu najveću teoriju pravilnije je nazvati teorijom evolucije putem prirodne selekcije. Evolucija je, uostalom, samo promena; a vrste su mogle da se menjaju na mnogo različitih načina. Darvin je smatrao da se slučajne mutacije dešavaju između generacija i da su neke od tih mutacija korisnije od drugih u tom smislu što pomažu pojedincima da opstanu u svom okruženju. Oni koji opstaju nastavljaju da se razmnožavaju i prenose te korisne osobine na svoje potomstvo. Ova teorija sama po sebi nije toliko uznemirila sveštenstvo 19. veka koliko zaključak da je čovek nastao od majmuna. Slično mnogim briljantnim idejama, tako se i lepota Darvinove ogleda u jednostavnosti. U suštini, kad imate u vidu da su ljudi vekovima gajili pse ili ruže, neverovatno je da se niko toga ranije nije setio. Ali Darvin je bio genije, a ponekad nam je potreban genije da nam ukaže na nešto što nam je ispred nosa.
 

chuck.

Aktivan član
Poruka
1.007
link: Dozvoliti naucnicima slobodu da grese
Ne zaboravimo da smo sto se tice istrazivanja tajni prirode jos uvek na samom pocetku


Martin Ris, 19:25 BST 19.08.2009.


Proteklih nedelja dve vesti su ukazale na to da naucnici nisu bili u pravu povodom nekih vaznih pitanja. Najpre, jedan novi rad upucuje na to da tamna energija, tajanstvena sila koja sacinjava tri cetvrtine univerzuma udaljavajuci galaksije jedne od drugih, mozda uopste ne postoji. Takodje, NASA-ina svemirska sonda u uzorku materijala sa jedne komete pronasla je amino-kiselinu glicin, nagovestavajuci time da je evolucija zivota na Zemlji pokrenuta iz svemira.

Da li ovi nalazi znace da je citav rad na drugim teorijama predstavljao gubljenje vremena? Ni najmanje. U konkretnom slucaju, postoje ozbiljne sumnje u smislu da je vidjenje univerzuma koje u sebe ukljucuje postojanje tamne energije zapravo krajnje antropocentricno. Ali ono sto je znacajnije je da nauka predstavlja beskrajno traganje - kako se njene granice pomicu, na povrsinu izbijaju nove misterije, pa sveze ideje podrivaju postojece teorije.

Pre vise od tri veka, Isak Njutn je pokazao da je sila koja cini da jabuke padaju isto sto i gravitacija koja planete drzi na njihovim putanjama. Njutnovska matematika je bila dovoljno dobra da bismo na osnovu nje lansirali rakete u svemir i upravljali svemirskim stanicama, ali u slucaju veoma velikih brzina i jakih gravitacionih polja, njegove teorije su prestajale da funkcionisu. Potom je dosao Ajnstajn cija je teorija relativiteta ponudila dublji uvid u prirodu gravitacije, prostora i vremena.

Osim relativiteta, najzacajnije otkrice fizike 20. veka je kvantna teorija, koja nam otkriva gotovo „sablasne“ osobine atomskog sveta. Ona je iznova potvrdjena svakoga puta kada napravite digitalni snimak, ili upotrebite bilo koji gedzet koji ukljucuje laser, poput CD plejera ili citaca bar koda u supermarketu.

Posao koji nam je ostao za 21. vek je teorija koja bi povezala kosmos objasnjen teorijom relativiteta i mikro-svet kvantne fizike. Da bi se u tome uspelo neophodan je novi uvid u ono sto se moze ispostaviti da je osnova svega, a to je prazan prostor. Bas kao sto smo danas svesni da je u pozadini svih supstanci atomska struktura, pocinjemo da sumnjamo na to da i sam prostor mozda ima bogatu strukturu na skalama trilion triliona puta manjim od atoma. Kada jednom budemo razumeli kako ta struktura izgleda, mozda cemo dokuciti jednu od najdubljih misterija na koju su naisli astronomi, a to je „tamna energija“ koju sadrzi cak i u prazan prostor.

I ako zaista dodjemo do takve jedne objedinjene teorije, hoce li to obesmisliti napore Njutna i Ajnstajna, i svih modernih fizicara koju su pokusali da dokuce nedokucivo? Ni slucajno! Naucnici znaju da mozda nikada nece doci do kraja naucnih istrazivanja. Cinici su rekli da je Ajnstaj mogao da ode na pecanje posle 1920, ozirom na neuspeh vecine njegovih istrazivanja u tom periodu njegovog zivota. Iako je radio na objedinjenoj teoriji do svoje smrti, retrospektivom postaje jasno da se u to vreme premalo znalo o silama i cesticama koje vladaju subatomskim svetom da bi u svom pokusaju i uspeo.

Ipak ima neceg otmenog u vezi sa nacinom na koji je Ajstajn istrajavao, iako je dospeo izvan domasaja svojih shvatanja. Na isti nacin, Frensis Krik, energicni intelekt koji stoji u pozadini molekularne biologije i jedan od onih koji su otkrili DNK, kada je zasao u sezdesete godine zivota, usmerio je interesovanje na “Everest“ razumevanja svesti i mozga, iako je znao da nikada nece stici blizu vrha.

Cak se i Njutn suocio sa zakonetkom koju nije mogao da resi. Bio je obuzet tajnom nacina na koji funkcionise solarni sistem, jer iako je mogao da objasni zasto planete opisuju elipticne putanje oko Sunca, nije znao zasto su one postrojene priblizno duz iste dvo-dimenzione ravni, umesto da su rasporedjene oko Sunca u tri dimenzije. U svojoj knjizi Optika, napisao je da „posto slepa sudbina svakako nije mogla da ucini da se sve planete krecu u svojim orbitama na isti nacin koncentricno, takva cudesna uniformnost“, verovao je, mora biti rezultat bozanskog providjenja. Mi danas znamo da je ova pojava, poznata kao „koplanarnost“, prirodna posledica toga sto solarni sistem vodi poreklo od rotirajuceg diska. Ali to i dalje ne dovodi u pitanje vrednost Njutnovog rada.

Najzad, istorija nauke je zapravo prica o najboljim odgonetkama. Nasa teznja za objedinjenom slikom svih osnovnih sila prirode i potreba da ih razumemo, potice iz vremena klasicne Grcke, kada se verovalo da zemlja, vazduh, vatra i voda sacinjavaju osnovnu supstancu svega na svetu. Mozda ce neke od savremenih teorija koje danas razvijamo na kraju izgledati podjednako smesno kao sto nam njihove izgledaju danas. Konacno, naucnici su za sobom ostavili neslavni zapis o sebi kao prognosticarima. Lord Raderford je tvrdio da je nuklearna enerija kojestarija; Tomas Votson, osnivac IBM-a, smatrao je da je potreba svetskog trzista samo pet kompjutera; a jedan od mojih prethodnika na mestu Kraljevskog astronoma oznacio je ideju putovanja kroz kosmos kao najobicniju besmislicu.

Bili nasi odgovori tacni ili ne, vecina naucnih pitanja kojima se danas bavimo nisu ni mogla biti postavljena pre 50, ili tek samo 20 godina. Mi cak nismo u mogucnosti ni da naslutimo probleme kojima ce se baviti nasi naslednici. Tako da kada cujete za nucnike koji nisu bili u pravu, ili za neku najnoviju uzbudljivu teoriju, ne zaboravite da je nase istrazivanje tajni prirode jos uvek na pocetku, pa budite uzbudjeni kao sto smo i mi zbog cinjenice da jos uvek postoje oblasti za koje, u maniru drevnih kartografa, smo prinudjeni da oznacimo sa: “Ovde su zmajevi.“ *

Lord Ris je predsednik Kraljevskog drustva


* (prim. prev.) odnosi se na svima nam vec dobro znane reptilne humanoide ;)


.
 
Poslednja izmena:

chuck.

Aktivan član
Poruka
1.007
Kako se ljudsko znanje kroz razvoj nauke umnozava, naucni radnici postaju prinudjeni da se specijalizuju za vrlo uske oblasti. Ali uporedo sa ovim procesom pojavila se nuznost povezivanja i prozimanja do juce medjusobno udaljenih polja nauke. Cesto i na taj nacin nastaju nove naucne dispiline, kakva je ekonofizika (link). Verujem da ce buduci razvoj nauke pokazati neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja svih nasih znanja o, kako prirodnim, tako i drustvneim fenomenima, sto bi iziskivalo istovremeno poznavanje naizgled veoma razlicitih oblasti.

 

Osti

Zainteresovan član
Poruka
468
Da podjemo od čoveka koji se smatra za prvog matematičara i naučnika u istoriji. Tales iz Mileta.
Tales je rodjen u gradu Miletu, koji se nalazi na zapadnoj obali Male Azije, Grad MIlet zapljuskuje Egejsko more i on je predstavljao značajnu luku u Talesovo doba, imao je čak 4 luke, a samo jedan put koji je vodio ka unutrašnjosti Male Azije.Pošto se u gradu Miletu družile različite kulture, mespotamijska, egpitaska, grčka predstavljao je dobru podlogu za razvoj nauke.
Tako se oko 640 godina pre nove ere rodio otac nauke Tales. On je otac nauke zato što je prvi shvatio da se sve pojave pokoravaju zakonima prirode tj. fizike. da grmljavina ne potiče od bogova koji su se na nebu razbesneli, već da za to postoji prirodno rešenje.
U mladosti je bio trgovac, pa je dosta putovao a geometriju je izučio naravno u Egiptu. Pošto je grad MIlet bio poznat po proizvodnji i prodaji duguljastih valjkastih predmeta koji bi se ispunjavali odredjenim supstancama a zatim prodavali ženama kao sprava za samozadovoljavanje, prepostavlja se da je i Tales prodavao te preteče vibratora u svojoj mladosti. Ali pošto je o Talesu ostalo malo pisanih tragova ne može se govoriti sa stoprocentnom sigurnošću. Tako da se samo pretpostavlja da je živeo kao samotnjak i da se nikad nije ženio, a decu nije imao zato što ih je previše voleo. Nakon obilaženja sveta Tales se vraća u MIlet i tamo osniva školu, gde udara temelje materijalizma a isključuje ikakva predavanja o mitovima i drugim natprirodnim silama pa ga kasije Aristotel proglešava za prvog filozofa.
Smatra se da je Tales u grčku uveo odredjivanja godišnjih doba na osnovu položaja Sunca na nebu, zatim je uneo 5 aksioma iz geometrije:
1)Prečnik je prava crta koja spaja 2 tače kružnice a pritom porlazi kroz centar kruga
2)Bazni uglovi jednakokrakog trougla su jednaki
3)Trougli su isti ako imaju dva ista ugla, i jednu istu stranicu
4)Ugao u polukrugu je prav ugao
5)Uglovi formirani presecanjem dveju prava su medjusobno jednaki
Poznata je i Talesova filozofija da je sve izgradjeno od vode,da zemlja pluta po vodi i sl. Medjutim njegova najveća dostignuća jesu merenje visine piramida na osnovu senke i predvidjanje pomračenja sunca. Posmatrao je u odredjeno doba dana svoju senku i senku piramide koju ona baca, pošto je znao svoju visinu i dužinu senke dalu mu se izračunati visinu piramide. Predvidjanje pomračenja meseca nije toliko čudno jer je on stalno gledao u nebo, i proučavao astronomiju. Za vreme pomračenja Sunca koje je Tales predvideo odigravala se žestoka bitka, pa kada je Mesec zaklonio Sunce nastala opšta panika a zatim je sklopljen tajni mir izmedju zaraćenih strana. Postoji anegdota da je gledajući u nebo upao u bunar, a zatim ismejan jer nije sagledao ni ono ispred sebe a kamoli zvezde.
Svoj veliki život je okončao oko 547. godine pre nove ere a na njegovom grobu je natpis "Mali je ovaj grob ali slava njegova dopire do neba.Ovo je mesto najmudrijeg Talesa"
 
Poslednja izmena od moderatora:

Osti

Zainteresovan član
Poruka
468
Eratosten - merenje obima Zemlje



Najraniji odgovor na pitanje kolika je veličina Zemlja tj. koliki je njen obim dao nam je veliki Aleksandrijski mudrac i pretstavnik Aleksandrijske astronomije Eratosten.
Eratosten se rodio u Kireni otprilike 276. godine pre nove ere ali je filozofiju učio u Aleksandriji, nakon smrti dotadašnjeg upravnika Aleksandrijske bioblioteke on biva postavljen za načelnika tada najveće biblioteke. Eratosten nije bio samo značajan astronom, već i pesnik, geograf, i matematičar. Jedno od nejgovih najznačajnijih dela jeste merenje prečnika Zemlje, koje ću sada pokušati da objasninim razumljivim jezikom.
„Treba izmeriti veličinu zemlje!“ često je ponavaljao u sebi Eratosten. „ Aristarh je upravu, Zemlja nije ravna ploča“ , ali ono što ga je najviše opterećivalo je koliki je njen poluprečnik. Šetajući se gore-dole veličanstvenom Aleksandrijskom bibliotekom pade mu na pamet da u blizini Aleksandrije postoji varošica Sijena a u njoj bunar u kome se godišnje ogleda Sunce, ali samo jedanput godišnje, a to bi se dešavalo u podne onda kada je dan najduži. Ako se Sunce ogleda u tako dubokom bunaru znači da se ono nalazi tačno iznad njega, i da predmeti u blizini tog bunara ne bacaju nikakvu senku. Ali da li i predmeti u Alekasndriji koja se nalazi na oko 5000 stadija od Sijene u to isto doba ne bacaju senku a ako bacaju koliku? Brzo se latio posla i postavio vertikalan štap u Aleksandriji čiji je zadatak bio da izmeri koliku senku bacaju predmeti u Aleksandriji kada u Sijeni uopšte nema senke. Sačekao je podne najdužeg dana u godini i izmerio da je štap u Aleksandriji bacio senku pod uglom od oko 7 stepeni i 12 minuta. „ Sunce je toliko daleko da su prave koje spajaju Sunce i Sijenu i Sunce i Aleksandriju paralelne. Da,da, one su paralelne!“ proletelo je kroz glavu Eratostenu u tom trenutku prosvetljenja. Ali ako razlika od 7 stepeni i 12 minuta odgovara razdaljini od 5000 stadija onda jedan stepen odgovara razdaljini od 700 stadija. Sada možemo lako da izračunamo koliki je obim zemlje tako što ćemo 700 stadija da pomnožimo sa, naravno, 360 stepeni, izračunasmo koliko je velika Zemlja. „ Zemljin obim sadrži 252000 stadija!“ izogovori glasno Eratosten!
Danas se ne zna tačno koliko iznosi Antički stadion, ali se pretpostavlja da je to oko 185 metara. Tako dobijamo da je Eratosten izmerio obim Zemlje od 46600 km a danas znamo da on iznosi oko 40000 km, medjutim za ono vreme i instrumente koji su tad bili poznati, Eratostenu se ne zamera na toj grečci, on je svakako prvi izmerio Zemlju!
 
Poslednja izmena:

Morena_007

Aktivan član
Poruka
1.584
еурека!

Aрхимед са Cиракузе (287. п.н.е. – 212. п.н.е.) је сигурно један од најпознатијих научника и изумитеља у историји цивилизације. бавио се математиком, физиком и астрономијом. први је израчунао приближно вредност броја пи. сигурно једна од најпознатијих научних анегдота коју сви знају јесте она у којој је архимед узвикнуо: „еурека“. краљ хијеро је наредио архимеду да открије да ли га је златар преварио и у његову златну круну ипак ставио сребра. да би се одморио, архимед је легао у каду пуну воде. купајући се синула му је идеја на који начин ће то урадити. приметио је да када уђе у каду истисне одређену запремину воде. пошто није смео да растопи круну и проучи састав, ово је била много једноставнија варијанта, потопиће круну у каду и измерити колики ниво воде ће измерити, а затим ће исти поступак поновити овај пут са истом количином чистог злата, уколико запремина буде иста, златар није преварио краља.
 

LankasterR33

Zainteresovan član
Poruka
141
U Eratostenovo vreme pravili su se globusi koji su prikazivali izgled zemlje vidjene iz svemira;oni su u sustini bili tacni u podrucju detaljno istrazenog Sredozemlja,ali su postojali sve nepouzdaniji sto su se vise udaljavali odatle.U prvom veku nase ere aleksndrijski geograf Strabon zapisao je sledece:
"Oni koji su odustali od pokusaja da se oplovi zemlja kazu da ih u tome nije osujetio kontinent koji bi im se isprecio na putu,buduci da je more ostajalo besprekorno otvoreno pred njima,vec je to pre bilo gubljenje odlucnosti i nedostatak vode i namirnica..Eratosten kaze da ukoliko velicina Atlanskog okeana ne bude prepreka,mogli bi smo sasvim lako da stignemo od Iberije do Indije...sasvim je moguce da u umerenom pojasu postoje jedna ili dve nastanjive Zemlje...Stavise,ako je taj drugi deo sveta nastanjen onda njegovi zitelji nisu ljudi kakvi postoje u nasim krajevima,tako da bi smo taj deo morali da smatramo za jedan drugi nastanjeni svet".
Ljudi su poceli da se otiskuju u svakom sustinskom smislu,ka drugim svetovima.Potonje istrazivanje zemlje predstavljalo je preduzetnistvo na globalonom nivou,obuhvatajuci i putovanja sve do Kine i Polinezije.Vrhunac je bilo razume se Kolumbovo otkrice Amerike,Kao i putavanja iz narednih nekoliko vekova,koja su upotpunila geografsko istrazivanje zemlje.Kolumbovo prvo putovanje povezano je na najneposredniji nacin sa eratostenovim proracunima.Kolumbo je bio ocaran onim sto je nazavao "poduhvat Indija"-zamislju da stigne do Japana,Kine i Indije ne na taj nacin sto ce ici uz obalu Afrike, apotom ploviti na istok,vec tako sto ce se smelo otisnuti na nepoznati zapadni okean ili,kako je to Eratosten rekao u trenutku blistavog naslucenja,"stici morem od Iberije do Indije".
Kolumbo je bio strastveni sakupljac starih mapa i priljezni citalac knjiga drevnih geografa,kao sto su Eratosten,Strabon i Ptlomej,odnosno dela o ovim ljudima.Ali da bi "poduhvat Indija" mogao da bude preduzet,da bi brodovi i posada bili kadri da opstanu na dugom putovanju,Zemlja je morala da bude manja nego sto je Eratosten rekao.Kolumbo je stoga varao u proracunima.On se pozvao na najmanji moguci obim Zemlje i na najvece prostiranje Azije na istok koje je uspeo da nadje u knjigama sto su mu bile dostupne,pa je cak i tu preterao.Da se kolumbu nije isprecila Amerika na putu,njegovi pohodi doziveli bi potpuni krah.U ljudima je radoznalost savladala strah od nepoznatog i na taj nacin dovelo do otkrica Amerike u vremenskom intervalu od 1492. do 1494.Kolumbo novootkriveno kopno naziva Indija potpuno uvjeren da je zapravo stigao do Indije putovajuci zapadnim okeanom.
 

LankasterR33

Zainteresovan član
Poruka
141
Balgo receno Aleksandrijska biblioteka je bila pravi rasadnik genija,bilo je to mesto gde smo mi,ljudi,sakupili,ozbiljno i sistematicno svekoliko znanje sveta.
Pored Eratostena,tu je delao i astronom Hiparh,koji je kartografisao sazveždja i procenio sjajnosti zvezda;zatim Euklid,koji je blistavo sistematizovao geometriju i kazao svom kralju,dok se ovaj jednom prilikom mucio oko nekog teškog matematičkog problema:"Nema kraljevskog puta do geometrije";
pa Herofil,fiziolog,koji je pouzdano ustanovio da je mozak,a ne srce središte pameti;Heron iz Aleksandrije,izumitelj zupčastog prenosnika i parnih mašina kao autor "Automate",prve knjige o robotima;Apolonije iz Perga,matematičar koji je odredio oblike preseka kupe-elipsu,parabolu i hiperbolu(posredi su krive koje se dobijaju presecanjem kupe pod raznim uglovima.Osamnaest vekova kasnije,Apolonijevi zapisi o presecima kupe pomoćiće Johanu Kepleru da prvi pt dokuči kretanje planeta);Arhimed najveći matematički genije do Leonarda da Vinčija;najzad astronom i geograf Ptolomej,u čiju zaslugu spada najveći deo onoga što je danas obuhvaćeno pseudonaukom astrologijom;njegova vaseljena,u čijem se središtu nalazi Zemlja,ostala je na snazi 1500 godina,pokazujući da od velikih grešaka nije imuna ni najblistavija inteligencija.A medju tim veliim muškarcima bila je i jedna velika žena,Hipatija,matematičar i astronom,poslednja perjanica Biblioteke,čija je mučenička smrt bila povezana sa uništenjem Biblioteke 7 vekova posle njenog osnivanja.Grčki kraljevi Egipta,koji su se smenjivali posle Aleksandra,ozbiljno su držali do nauke.Vekovima pružali su potporu istraživanju i obezbedjivali radne uslove u Biblioteci za najizvrsnije umove datog doba.Ona je sadržala deset velikih istraživačkih dvorana,od kojih je svaka bila posvećena drugoj oblasti;tu su zatim, bili vodoskoci i kolonade,botaničke bašte,jedan zoološki vrt,sale za seciranje,opservatorija i velika trepezarija,gde su u časovima dokolice,vodjeni kritički razgovori o raznim zamislima.Glavno Blago Biblioteke bila je njena zbirka knjiga.Biblitekari su pročešljavali sve kulture i jezike sveta u potrazi za knjigama.Upućivali su izaslanike u inostranstvo da kupuju cele bibliotekeTrgovačke brodove koji su pristajali u Aleksandriju pretraživala je straža,ali ne zbog šverca,nego zbog knjiga.Svici su pozajmljivani,prepisivani,a onda vraćani vlasnicima.Teško je proceniti tačan broj,ali Biblioteka je po svoj prilici imala preko pola miliona prepisanih svitaka ispisanih rukom.Koliki je gubitak nastao unistenje velikog dela biblioteke dokazuje cinjenica da je na jednoj polici stajala knjiga jednog astronoma Aristraha Samosaćanina u kojoj se tvrdi da je Zemlja samo jedna od planeta,da sa ostalima kruži oko Sunca,kao i da su zvezde veoma daleke.
 
Poslednja izmena:

Osti

Zainteresovan član
Poruka
468
Kalendar Egipatskih zemljoradnika

Svima nama poznati Julijanski kalendar koji nosi naziv u čast Gaj Julija Cezara je ustvari napravljen u starom Egiptu. Željom da se proizvede što veća količina žitarica Egipatski zemljoradnici su primetili da to mogu da postignu ako useve zasade u odredjeno doba godine, bilo je takodje potrebno da se predvidi kada će se Nil izliti iz korita a to se moglo lako postiću uvodjenjem kalendara. Problem početka je rešen tako što se uvela najstarija astromoska sprava gnomon ( za one koje ne znaju http://static.astronomija.co.rs/instrumenti/gnomon.htm ) Naime, gnomon je bacanjem senke pokazivao kada je sunce najviše na nebu i kada je ono najbliže horizotu te je tako utvrdjena ravnodnevnica,kratkodnevnica i dugodnevnica. Onda su jednostavno brojali dane, recimo od dana dugodnevnice, tj . kada je Sunce najvše na nebu, pa sve do sledeće dugodnevnice, bilo je potrebno 365 dana da se ciklus ponovi, otkrivena je godina!

Taj prvi kalendar je bio ustvari lunarni kalendar jer se vreme merilo po prolasku Meseca kroz sve svoje faze za šta je bilo potrebno 29,5 dana zato su lunarni meseci imali naizmenično 29 i 30 dana. Ali prblem je brzo uviden jer 12 lunarnih meseca broje 354 dana a ne 365 koliko je potrebno za revoluciju Zemlje oko sunca. Tako su mesecima dodavali dani, a jedan mesec se prestao poklapati sa prolaskom faza Meseca na nebu. Medjutim, opet se nešto nije slagalo, Nil se nije izlivao u vreme kada je bilo predvidjeno kalendarom, iz godine u godinu činio je to ranije nego što bi trebalo. Greška je bila u tome da godina zapravo i ne traje 365 dana, nego 365,2564 dana. Ubacivanjem jednog dana svake četvrte godine, tj prestupne godine, ovaj problem je delimično rešen, ali samo delimično. Julijanski kalendar je uzimao za trajanje godine 365,25 dana a ne 365,2564 što je dovodilo do greške od jednog dana svakih 128 godina. Julijanski kalendar je uveden 45 godine pre nove ere a na čuvenom Nikejskom saboru 325 g.n.e je zvanično usvojen i proglašen za kalendar crkve. Na Nikejskom saboru je uočena greška pa su bila izbačen 3 dana. Do uvodjenja Gregorijanskog kalendara u 16. veku greška je bila čak 10 dana!

Ako svi znamo za vezu Kleopatre i Julija Cezara nije teško zaključiti kako se ovaj kalendar našao u Cezarove ruke i po njemu dobio ime.

O čuvenom Milankovićevom kalendaru, i kalendaru Maja ( čija je poplarnost naglo porasla kada je objavljeno da će se po njihovom kalendaru smak sveta desiti 21.12.2012) i Kineza drugom prilikom :bye:


edit:
eto vidiš da oće ;)
 
Poslednja izmena od moderatora:

Tasha11

Zainteresovan član
Poruka
301
DARVIN

Često se dogodi da i najobičnije pitanje nanese neprilike i najbriljantnijim umovima. To se dogodilo Darvinu kada mu je njegova mala nećaka postavila pitanje u obliku zagonetke:
- Šta ima mačka, a nema ni jedna druga životinja?
Darvin je dugo razmišljao i na kraju je ipak odustao.
Devojčica odgovori:
- O, zar je moguće da ne znaš odgovor? Pa to je lako - mačiće!
 

Osti

Zainteresovan član
Poruka
468
Hipokrates i Demokritos


Godina 397. pre nove ere,grad Abdera.Radnja se dešava ispred kuće Demokrita.
"U ime zakona naše republike, i u smislu odluke Velikoga Senata Abdere, molim te i zahtevam od tebe, mudri Hipokrate, da pregledaš duševno stanje ovde prisutnog gradjanina Abdere Demokrita i da o tome podneseš stručno mišljenje Velikom senatu"
Demokritos je saslušao samo početak ove besede jer čim nomofilaks izgovori ime učenog lekara, on uzviknu radosno:
"Hipokrate!"
-"Demokrite" odgovori mu lekar. I obojica padoše jedan drugom u naručje.
Demokritos uvede Hipokrata u svoj dom, dok nomofilaks sa stražom ode natrag u palatu iznenadjen pozdravom Hipokrata i Demokrita. Nakon ručka sedoše obojica na kamenu klupu u vrtu.
"Kojem srećnom slučaju imam da zahvalim za tvoju posetu?", upita Demokritos Hipokrata.
"Ti znaš dragi moj, da ja već po svom lekarskom pozivu mnogo putujem. Nedavno sam bio poduže u Ateni.Onde se ne govoriše skoro ništa drugom no o pogubljenju Sokrata. Još pod svežim utiskom smrti atenskog mudraca i učitelja vrline, dodjoh na Tasos, gde me zateče izaslanik Senata Abdere i predade mi pismeni poziv da ovamo dodjem"
-"Tako?Ti dodje ovamo na poziv Senata,a po kojem poslu?
-"Pa to ti je nomofilaks službeno saopštio"
-"Nomofilaks,on je obična budala"
-" O tome sam se i ja uverio ali se bojah da abderićani ne pokrenu parnicu protiv tebe kao Atenjani protiv Sokrata.Time sam smatrao za dužnost da ti dodjem u pomoć i tvoje sugradjane urazumim, jer možeš završiti kao Sokrat"
Demokritos poče da se smeje,i govori kroz smeh:
"Kad posle moje smrti moji sugradjani, koji rado putuju po svetu, zavire u koju od mojih filozofskih škola promeniće dosadanji stav prema meni. Onda će jedan za drugim da se isprsi i rekne "Demokritos, pa on beše moj prvi komšija", " Dobro sam ga poznavao". A Veliki senat će, odmah posle toga,jednoglasno odlučiti da mi se na najlepšem mestu u varoši podigne spomenik od tuča i pentelikonskog mermera!"
Demokritos se smejaše slatko dok mu suze ne udariše na oči.
"Zapamti dragi Hipokrate!Na taj način nastali su svi spomenici što si ih vidjao po raznim varošima grčke."
Hipokrates se slatko smejaše.
"Moji abderićani me ne razumeju. Kada sam u svojoj mladosti rasprodao veći deo moje očevine i otputovao u daleki svet, a vratio se tek posle nekoliko godina , abderićani me zapitaše kakva sam blaga doneo sa sobom -"Znanja" odgovorih im ja. Oni se pogledaše medjusobno i počeše jedan drugom da šapuću: "On ume da pravi zlato", "U stanju je da čini proročanstva". O to sujeverje našeg sveta! Borim se bez prestanka da ga iskorenim iz medicine,a ono se širi kao korov. Šta ćeš dragi moj u natprirodne stvari se veruje više nego u priorodne"
Demokritos potom ode u svoju kuću i donese odande jedan zemljani ćup,napunjen vodom i jedan pun čanak čiste soli.
"U ovom čanku vidiš, dragi Hipokrate, jednu odredjnu količinu materije, bakalin je meri kantarom kad je prodaje prodaje. Ova so je sastavljena iz sitnih zrnaca. Svako zrnce možeš razdrobiti u sitan prašak. I taj prašak, koliko god da ti njegovi delići izgledaju sićušno možeš podeliti u još sitnije deliće.Pogledaj!"
On uze pregršt soli, sasu je u vodu i razmuti je jednim štapićem. Za kratko vreme od soli se ne vide ništa više.
-"Gde je nestala so?" upita on Hipokrata
-" Rastvorila se u vodi" odgovori Hipokrat
-" Da,tako se veli, ali so se raspala u vodi u toliko sitne parčiće da ih ne možemo videti okom. Ti delići se više ne mogu deliti,i zato sam ih nazavao a-tomos- nedeljivi! Sve je sastavljeno iz tih delića, čak i sam vazduh iako nam izgleda tako proziran, te deliće možemo osetiti i pri blagom povetarcu. Apsolutno sve je sastavljeno iz tih delića,čak i naša duša."
-"O svemu si ti, Demokrite, razmišljao dublje i temeljnije no iko drugi. Za mene su tvoja učenja otkrovenje.Ja sam ih dobro razumeo i prihvatio. samo u jednoj stvari se ne mogu saglasiti sa tvojim mišljenjem. Smem li to reći?"
-"Kako da ne dragi moj, tvoj mišljenje me naručito zanima.", odgovori Demokrit.
-"E pa slušaj onda. Ti reče da je i naša duša sastavljena od atoma,a šta onda biva sa njome nakon naše smrti?"
-"Onda atomi duše ostave naše mrtvo telo da bi drugde stupili u djestvo.Jer, kao što su i ovi ostali atomi večni i neuništivi, tako je i supstancija naše duše večna, besmrtna".
Hipokrates se malo zamisli a onda odgovori. "MIslim da ti protivurečim.U svome lekarskom pozivu posmatrao sam pažljivo svaku manifestaciju i razvitak ljudske duše,kako se ona kod deteta postepeno razvija, kako kod svakog čoveka biva pri boleti poremećena,kako se smrću ugasi kao kakav plamičak".
-" I o tome sam beć razmišljao, ali ne nadjoh rešenja koje bi me zadovoljilo. Noćas ću još jednom o tome da razmislim"
-"Ali time ćeš pokvariti san" reče mu Hipokrat.
-"Za ovakvo pitanje vredi se pomučiti i sto noći".
Oni večeraše i podjoše na počinak. Ali Demokritos ne zaspa cele noći. Hipokrates ga zateče izjutra budnog,no svežeg i veselog.
-"Znaš li do kakvog sam zaključka došao" reče Demokritos Hipokratu.
-"Govori!"
-"Posle hiljadu i više godina prepiraće se filozofi još uvek oko toga da li je naša duša smrtna kao i naše telo, ili je večita".
 

Tasha11

Zainteresovan član
Poruka
301
Nikola Tesla

Ljubitelj golubova i ptica

U kraju gde je odrastao Tesla bilo je raznih ptica. A ptice su bile jos u detinjstvu dragi Teslini prijatelji. Koliko je samo puta mali Nikola posmatrao ptice kako kruze u vazduhu ili slusao njihovi drazesni cvrkutanje. Kod svoje kuce Tesla je gajio golubove. On im je svakoga dana donosio hranu i toliko ih pripitomio da su mu golubovi sletali na ramena i jeli hranu iz njegove ruke. Nikola je znao ponekad zajedno sa svojim drugovima da se penje po drvecu u obliznoj sumi i da vadi jaja iz pticijih gnezda, ili da ponese mladunce da bi ih odgajio i kad odrastu pustio da odu slobodno u prirodu. Tako je jednom doneo kuci male orlice, koje je drzao u svom kavezu za ptice. Nije se ustrucavao ni da kradom vadi parcad mesa iz lonca da bi hranio svoje ljubimce. Teslina ljubav prema pticama, koju je stekao u detinjstvu, nije prestajala kroz ceo njegoc zivot. Kao odrastao covek, radeci neumorno do kasno u noc, on bi pre spavanja posao malo da proseta do obliznjeg parka. Sa sobom je nosio pune kesice zrna kukuruza, psenice i druge pticije hrane. Ptice, narocito golubovi, vec naviknute na njegov dolazak, budile bi se i obletale oko Tesle. Golubovi bi mu sletali na ramena i jeli hranu iz njegove ruke, onako kako su to nekada cinili i njegovi golubovi u Smiljanu i Gospicu. Ukoliko je neki od golubova bio bolestan, Tesla bi ga nosio u svoj stan da se ogreje i oporavi. A kada se oporavi, Tesla ga je vracao njegovom jatu. Eto, tako se Tesla kroz ceo zivot starao ne samo o buducnosti covecanstva, vec i o zivotu tih lepih i dragih bica-ptica.
 

Osti

Zainteresovan član
Poruka
468
Leukip

Leukip je živeo u 5. veku pre nove ere, što znači da je bio savremenik Anaksagore i Zenona. Ne zna se gde je rodjen, ali je najverovatnije mesto njegovog rodjenja grad Milet ili Eleja. Nijedno Leukipovo delo nije sačuvano ali se njegovo učenje nastavio putem njegovog najpoznatijeg učenika Demokrita, koji je i nadmašio Leukipovu slavu. Gotovo i da ne postoji razlika izmedju učenja Leukipa i Demokrita. Glavno učenje se zasniva na tome da postoje samo atomi i prazan prostor, ali Aristotel atomizam i materijalizam pripisuje Leukipu što je i jedini dokaz o postojanju Leukipa. Tri osnovna principa koja karakterišu Leukipovo tj Demokrtovo učenje su ujedno i osnova materijalizma:

1) Iz ničega ne postaje ništa; ništa što postoji ne može biti uništeno. Sve promene koje opažamo, u stvari su samo spajanje ili razjedinjavanje atoma
2) Ništa drugo ne postoji do atomi i prazni prostor, sve ostalo je mnenje.Medju atomima nema kvalitativne razlike
3) Ništa se ne dešava slučajno, već sve iz svoga uzroka i neophodnosti.To je princim kauzaliteta.
 
Poslednja izmena:

Tasha11

Zainteresovan član
Poruka
301
Nikola Tesla

Jedno krace vreme Tesla je radio u Centralnom telefonskom birou u Budimpesti. Poceo je kao crtac, ali je ubrzo ispoljio svoje pronalazacke sposobnosti, pa je unapredio neke aparate i usavrsio telefonsko pojacalo. Tesline sposobnosti sagledao je i realno ocenio Ferenc Puskas, koji je bio rukovodilac odseka u pomenutom postanskom birou u Budimpesti. Stoga je preporucio Tesli da se zaposli u Parizu u Edisonovoj kompaniji, tim pre jer je i Puskasov brat Tivadar tamo vec radio. Tesla je prihvatio predlog Puskaa i uputio se u Pariz. Secajuci se tih dana, on je pisao: "Nekoliko dana nakon dolaska u Pariz lutao sam ulicama posve zbunjen novim prizorima. Bilo je mnogo neodoljivih i privlacnih stvari, tako da sam zaradu nazalost stracio cim sam je primio" Kad je jednom stigao u Pariz Ferenc Puskas, pri susretu sa Teslom, upitao ga je kako se snalazi u novoj sredini. "Najteze je poslednjih dvadeset devet dana u mesecu", odgovorio je tada Nikola Tesla. I u mnogim drugim prilikama Tesla je umeo da napravi umesne dosetke.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.