- Poruka
- 360.891
Izraz "usro motku", vuče korene oz vojske i ratovanja. Sa početkom prošlog veka, ratna strategija borbe i dalje je u mnogome ležala na jurišima i na borbi prsa u prsa.Vojnik je često morao da brzo istrči iz rova i da jurne pravo na neprijateljske položaje sa mitraljezima i haubicama - pa ko ostane živ dobije orden a ko ne postaje junak.
Dešavalo se vrlo često da u takvom jurišu vojnike sustigne nužda. Sudeći po ozbiljnosti situacije, to je bio veliki problem za koncentraciju,
a samim tim i za život i zdravlje vojnika. Upravo zbog toga pre svakog juriša vojnici bi dobijali obrok, a uz njega i lakši laksativ da bi se olakšali pre bitke.
Naravno odmah se nameće pitanje, gde će stotine i hiljade vojnika da vrše nuždu? Skoro pa u isto vreme?
U tu svrhu iskopavane su velike rupe, a preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i obavili svoj "posao".
Posle svakog "pražnjenja", rupu bi zakopavali gašenim krečom, radi dezinfekcije, pa potom dolaze sledeći i sve tako do se svi ne olakšaju.
Nakon završetka, rupa bi bila zatrpana i kretalo se u boj.
Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "odradi svoj posao na motci", jer posle njega treba da bude čisto mesto za sledećeg.
Kazna za vojnika koji uneredi motku bila jedeset udaraca bičem
Kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "Usrao je motku".
Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta
(internet mediji )
Dešavalo se vrlo često da u takvom jurišu vojnike sustigne nužda. Sudeći po ozbiljnosti situacije, to je bio veliki problem za koncentraciju,
a samim tim i za život i zdravlje vojnika. Upravo zbog toga pre svakog juriša vojnici bi dobijali obrok, a uz njega i lakši laksativ da bi se olakšali pre bitke.
Naravno odmah se nameće pitanje, gde će stotine i hiljade vojnika da vrše nuždu? Skoro pa u isto vreme?
U tu svrhu iskopavane su velike rupe, a preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i obavili svoj "posao".
Posle svakog "pražnjenja", rupu bi zakopavali gašenim krečom, radi dezinfekcije, pa potom dolaze sledeći i sve tako do se svi ne olakšaju.
Nakon završetka, rupa bi bila zatrpana i kretalo se u boj.
Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "odradi svoj posao na motci", jer posle njega treba da bude čisto mesto za sledećeg.
Kazna za vojnika koji uneredi motku bila jedeset udaraca bičem
Kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "Usrao je motku".
Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta
(internet mediji )
