Историја кроз фотографије и слике

[Sasha Smirnoff]

Принц Михај од Румуније, председник Чехословачке Бенеш, краљ Карол други од Румуније, принц-регент Павле Карађорђевић, принц Николај Румунски.
У Букурешту, 1936.

 

[Ројалиста]

Краљ са архијерејима Српске православне цркве

 

[proka]

slika u boji iz 1938 godine

Jugoslovenski knez-namesnik u poseti Berlinu.

Nemački kancelar Adolf Hitler i jugoslovenski knez-namesnik Pavle Karađorđević (sredina) posmatraju defile gardijskog bataljona nemačkog vazduhoplovstva u Šarlotenburgu u Berlinu (ispred tehničkog univerziteta), tokom velike parade priređene u čast kneževe posete. Desno na slici stoje nemačke diplomate Konstantin fon Nojrat (bivši ministar spoljnih poslova, sada protektor Češke i Moravske) i Ernst fon Vajczeker (državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova), sa lentama jugoslovenskih kraljevskih ordena Belog orla (crveno-bela) i Svetog Save (belo-plava); takođe desno, u pozadini, vidi se i general-pukovnik Vilhelm Kajtel, načelnik Vrhovne komande oružanih snaga Nemačke.

Tekst: Ivan Ž.

Fotograf: Hugo Jeger.
Datum: 2. jun 1939.
Mesto: Berlin, Nemačka.
Originalni natpis: nepoznat.

Izvori: Time-Life, 815449, via Google Arts & Culture; eMedals, EG299; ibid., EU11715; Gabriel Eikenberg, "Konstantin Freiherr von Neurath 1873–1956", LeMO, 14.09.2014; Cordula Gehse, "Ernst Freiherr von Weizsäcker 1882–1951", ibid.; "Keitel, Wilhelm", Lexikon der Wehrmacht; Google Street View.
(Foto-restauracija: Ivan Ž.)

 

[Дундурије]

 

[Ројалиста]

 

[Лекизан]

slika u boji iz 1938 godine


Pogledajte prilog 701039


Jugoslovenski knez-namesnik u poseti Berlinu.

Nemački kancelar Adolf Hitler i jugoslovenski knez-namesnik Pavle Karađorđević (sredina) posmatraju defile gardijskog bataljona nemačkog vazduhoplovstva u Šarlotenburgu u Berlinu (ispred tehničkog univerziteta), tokom velike parade priređene u čast kneževe posete. Desno na slici stoje nemačke diplomate Konstantin fon Nojrat (bivši ministar spoljnih poslova, sada protektor Češke i Moravske) i Ernst fon Vajczeker (državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova), sa lentama jugoslovenskih kraljevskih ordena Belog orla (crveno-bela) i Svetog Save (belo-plava); takođe desno, u pozadini, vidi se i general-pukovnik Vilhelm Kajtel, načelnik Vrhovne komande oružanih snaga Nemačke.

Tekst: Ivan Ž.

Fotograf: Hugo Jeger.
Datum: 2. jun 1939.
Mesto: Berlin, Nemačka.
Originalni natpis: nepoznat.

Izvori: Time-Life, 815449, via Google Arts & Culture; eMedals, EG299; ibid., EU11715; Gabriel Eikenberg, "Konstantin Freiherr von Neurath 1873–1956", LeMO, 14.09.2014; Cordula Gehse, "Ernst Freiherr von Weizsäcker 1882–1951", ibid.; "Keitel, Wilhelm", Lexikon der Wehrmacht; Google Street View.
(Foto-restauracija: Ivan Ž.)

2. jun 1939.

 

[proka]

 

[proka]

 

[Nina]

Ruševine San Franciska nakon snažnog zemljotresa koji je pogodio grad u 5:12 pre podne, 18. aprila 1906. godine.
U zemljotresu i naknadnim požarima uništeno je oko 80% grada, a život je izgubilo oko 3.000 ljudi

 

[Holy1]

Pogledajte prilog 453166

Бачки четници 1937. Ово место се данас зове Равно Село, у опшини Врбас.

Imaš li još neke slike? Pozdrav!

 

[Дундурије]

 

[proka]

beogradjani pomažu partizanima tokom oslobadjanja beograda oktobra 1944 god

 

[proka]

oslobodjnje beograda oktobar 1944 god

 

[Nina]

Serbien muss sterbien („... Srbija mora umreti!”)
Srbofobna austrougarska karikatura objavljena nakon atentata na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda iz 1914 godine.
Karikatura prikazuje austrijsku ruku kako smrskava Srbina (Kraljevinu Srbiju) koji, predstavljen kao majmun, drži bombu i ispušta nož

 

[Sasha Smirnoff]

Кнез Арсен Карађорђевић

 

[Nina]

Crna ruka, na čelu sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom (gore desno) predstavljala je tajno društvo u Kraljevini Srbiji. Iako zvanično osnovana 1911, pod nazivom Ujedinjenje ili smrt, Crna ruka je svoje delovanje otpočela nekoliko godina ranije, izvršivši Majski prevrat 1903. godine, u kojem su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga, čime je prekinuta vladavina dinastije Obrenovića.

 

[DareS]

Crna ruka, na čelu sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom (gore desno) predstavljala je tajno društvo u Kraljevini Srbiji. Iako zvanično osnovana 1911, pod nazivom Ujedinjenje ili smrt, Crna ruka je svoje delovanje otpočela nekoliko godina ranije, izvršivši Majski prevrat 1903. godine, u kojem su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga, čime je prekinuta vladavina dinastije Obrenovića.

Pogledajte prilog 709317

На слици су чланови неког српског удружења у Америци,чини ми се, нисам најсигурнији.На интернету може да се нађе са том погрешном информацијом да су у питању чланови Црне Руке.Униформе које носе људи на слици нису официрске нити војничке,а и људи су непознати.Посебно особа означена као Апис нема везе са њим.

 

[Nina]

Miloš Crnjanski i diplomatski kor jugoslovenske ambasade u Italiji, Rim, 1939.

 

[Nina]

На слици су чланови неког српског удружења у Америци,чини ми се, нисам најсигурнији.На интернету може да се нађе са том погрешном информацијом да су у питању чланови Црне Руке.Униформе које носе људи на слици нису официрске нити војничке,а и људи су непознати.Посебно особа означена као Апис нема везе са њим.

Ove podatke sa slikom nasla sam na Wikipediji

 

[Nina]

Samospaljivanje budističkog monaha Tik Kvang Duka 1963. u Sajgonu (danas Ho Ši Min), u znak protesta protiv diskriminacije budista u tadašnjem Južnom Vijetnamu. Režim predsednika Ngo Din Zjema, inače pripadnika katoličke manjine, aktivno je favorizovao Katoličku crkvu i katolike u svim sferama života, dok su budisti bili diskriminisani iako su činili između 70 i 90 odsto stanovništva Južnog Vijetnama. Predsednik Zjem je ubijen u vojnom udaru u novembru 1963.g

 

[Nina]

Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito vrši smotru Prve proleterske udarne brigade

 

[Nina]

Micko Krstić, istaknuti ratnik i četnički vojdoda iz Stare Srbije.
Slikarka Nadežda Petrović (1873—1915) napisala je dramu o njegovom životu, a opevan je i u narodnoj poeziji

 

[proka]

Na današnji dan 1927. - Jugoslovenski piloti Tadija Sondermajer i Leonid Bajdak vratili se sa istorijskog leta na liniji Beograd - Pariz - Bagdad - Bombaj.

 

[Nina]

Diploma Vuku Karadžiću za počasnog građanina Zagreba, 1861.g

 

[Lada]