Историја кроз фотографије и слике

77520confirmed20kills20in20one20picture2-1.jpg



Žene-snajperisti, vojnici Crvene Armije
 
JdmbCnK.jpg


POP VLADIMIR VLADO ZEČEVIĆ

Pravoslavni sveštenik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politički radnik FNR Jugoslavije.

Rođen je 21. marta 1903. godine u Loznici. Završio je bogosloviju u Sremskim Karlovcima, a Teološki fakultet u Beogradu. Od 1927. do 1941. godine službovao je kao sveštenik u Krupnju, gde je, kao opozicionar, aktivno učestvovao u političkom životu.


»Primetio sam da pored uobičajene crvene zvezde, ovaj pokretni arsenal ima i zlatan krst na svojoj kapi. Ovo je bio srpski pravoslavni sveštenik koji je u trenutku nemačke okupacije pokupio sve za borbu sposobne parohijane i poveo ih u šumu. Prvo se pridružio Mihailoviću i postao komandant jedne četničke jedinice. Ubrzo je, međutim, napustio četnike i prišao partizanima. Ovo je uradio, objasnio nam je, zato što kod Mihailovića nije imao dovoljno prilike da se bori. Kod partizana, s druge strane, mogao je da se bori koliko hoće, a istovremeno da i dalje zadovoljava duhovne potrebe Srba u Titovim jedinicama.«
Fitzroy MacLean, šef britanske vojne misije pri NOVJ

Avgusta 1941. godine je učestvovao u podizanju narodnog ustanka zajedno sa Georgijem Bojićem iz Tronoše, i oni su sudjelovali u oslobađanju Loznice. Poslije toga je bio u četničkom rukovodstvu. Nakon napada na Šabac i početka saradnje Draže Mihailovića sa nemačkim okupatorom , partizani i četnici su se razišli, a pop Zečević je u to vrijeme preveo oko 500 četnika u partizane.

Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1942. godine. U ratu je bio zamjenik političkog komesara Valjevskog partizanskog odreda, član Vrhovnog štaba NOV i POJ, član Izvršnog odbora AVNOJ-a i povjerenik Vjerskog odsjeka Prvog zasjedanja AVNOJ, član Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) i povjerenik za unutrašnje poslove.

Poslije oslobođenja Jugoslavije nalazio se na raznim odgovornim dužnostima. Bio je ministar unutrašnjih poslova u Vladi FNRJ; ministar građevina i saobraćaja u Vladi NR Srbije (1952-1953); predsjednik Saveznog vijeća Savezne narodne skupštine (1954-1960); predsednik Odbora za organizaciju vlasti i upravu Savezne skupštine. Član Saveznog izvršnog veća bio je od januara 1953. godine. Bio je poslanik republičke Ustavotvorne i Savezne narodne skupštine, član Saveznog odbora SSRNJ, Predsjedništva Saveznog odbora SUBNOR i drugo. Imao je čin rezervnog pukovnika JNA.

Umro je u Beogradu 26. oktobar 1970. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građna na Novom groblju.
 
Ма јок него су Немци били много ажурнији да обавесте пучанство да дође на скуп од ових других.
Онаква гужва је била тада и оно ономад када је играла Југославија тамо, а она пустош тада и када је Кецман дао тројку са Топчидера!!:)
 
11111812_892066120849688_4564163564093440453_o.jpg

Какве моћне униформе, посебно ови официри у кожним мантилима.


Краљ Петар II и кнез Павле Карађорђевић у посети аеродрому, 1940.
Зграда у другом плану (тадашњи Официрски дом) и данас постоји, сада је ту Управа за трезор.
 
Ne znam ,koji smajli da stavim...Ali,ipak da ostavim hrvatima da komentarisu
ove slike i da ih ponesu emocije.Naravno ,iz iskustva vec znamo odgovore istih...

prva slika su slucajni prolaznici, dok na drugoj slici partizani su usli tokom radnog vremena, a hrvati su svi bili na radnim mestima u to vreme
 
Poslednja izmena:
ПАРТИЗАНИ У ЗАГРЕБУ МАЈА 1945

Некима је све било јасно још 1918. године. Такви су игнорисани.
Некима је постало јасно 1941. Такви су ућуткани.
Некима ни данас није јасно. Такви – говоре гласно!

Чиме објаснити ову разлику у бројности „публике“?

Па требало им је време да се досете да исти циљ који нису успели да остваре споља уз „Данке Дојчланд“, могу остварити изнутра уз загрљаје и пољупце „братства и јединства“.





 
jbohMYq.png


72 godine od "Krvavog kola" koje su zaigrali četnici nad leševima četvorice partizana, u Herceg Novom, 21. januara 1943. Četnici i njihovi gospodari - italijanski fašistički vojnici - 21. januara 1943, u selu Podi, pokraj Herceg Novog, opkolili su kolibu u kojoj su se krili četvorica partizana-ilegalaca: Nikola Đurković, Savo Ilić, Stijepo Šarenac i Danilo Pavičić. Četnika i Italijana bilo je oko 300. Opkoljeni partizani su bombama pokušali proboj. Najpre ginu Danilo Pavičić i Stijepo Šarenac. Savo Ilić se vraća ranjen u kolibu. Sa Nikolom Đurkovićem nastavlja borbu, zajedno pale partizansku arhivu i uskoro ginu: Savo Ilić u novom proboju, Nikola Đurković bacajući posljednju bombu na neprijatelje. Potom su četnici i Italijani odneli njihove leševe na centralni trg u Herceg Novom gde su ih izložili i oko leševa zaigrali kolo. Narod je ovo kolo prozvao "Krvavo kolo". Ovaj događaj je centralni simbol četničke izdaje i saradnje sa fašističkim okupatorom u Boki kotorskoj. Ova fotografija ovekovečila je četničku izdaju i sramotu.
Nikola Đurković i Savo Ilić su posthumno odlikovani Ordenom narodnog heroja.

Italijani kao fašisti su u par navrata sarađivali s četnicima u 'ercegovini. Naime, toliko su bili zgroženi endehaistima i njihovim zločinima pa su stajali rame uz rame s četnicima, pucajući na ustaše...
 

Back
Top