Историја Израела и Палестине од најстаријих времена

@Rogonos је поменуо да је читава археологија створена на темељу старог завета он је поменуо историјску науку али све једно то је то.
Ипак изгледа да су списатељи били богобојажљиви људи који нису превише деформисали догађаје само давајући им теолошки значај и форму.
Тако да је и Библија овде једини секундарни извор у историјском смислу алтернативни извор за "најезду народа са мора".

pa moraš videti da se činjenice opisane ovde dešavaju u antičko doba. na kraju krajeva, ovi izvori i njihovo pisanje su reakcija na događaje 500-injak godina pre Hrista (Vavilonsko ropstvo).

drugi problem je što Jakova i njegove sinove spajamo sa Abrahamom. prema biblijskom predanju, Avram je Jakovljev deda i pradeda Josifa i njegove braće. Abraham (ili Avram) se takođe preselio u Egipat (gde je izdao Saraju kao svoju sestru da je ne bi ubili faraonove sluge), ali u drugačije vreme od njegovog unuka i praunuka. prema biblijskom predanju, on bi bio izuzetno star u vreme rođenja svog sina. morao bi da bude živ kada su njegovi praunuci bili bar u pubertetu da je neko želeo da čita Postanje sa takvom odanošću istoriji događaja. u stvari, Abraham se tamo više ne pojavljuje, zbog čega mislim da mnogi brkaju dve priče iz Postanka/Berešit

ono što ovde opisuješ je klasična hipoteza o seobi Avrahama i njegovog klana iz Ura u zemlju Hanaan, zasnovana na biblijskom izveštaju. verovatno shvataš da se ovaj događaj ne može dokazati. na kraju krajeva, jedan broj istoričara zaključuje da je došlo do seobe nomadskih zapadnih Semita (uključujući kasnije Jevreje) koji su se infiltrirali u Palestinu u prvoj polovini drugog milenijuma, gde su sreli srodne naseljene Hanance koji su govorili istim jezikom.

prema hipotezi, iza Abrahamove seobe u Egipat mogla bi da stoji migracija polunomadskih Jevreja u plodnu deltu Nila, gde im je egipatska vlada ograničila slobodu i primorala ih da rade u službi države. međutim, ne može se dokazati da li je Abraham ikada postojao, osim u bibliji
 
@Rogonos
Догађаји говоре о каквом класном раслојавању и вероватно новом поретку који је очигледно рецимо робовима нудио слободу у замену за оружје и борбу.
Дакле кроз Библију "излазак" и Исуса Навина можемо донекле можда разумети "најезду са мора".
Да ли је религиозни карактер у позадини овог покрета су имале и друге групације народа?
Да ли би могли прелаз из бронзаног у гвоздено доба гледати и кроз призму комплетно новог класног и душтвеног поретка ?
Заправо неки гладни људи уједињени са флотама и острвљанима траже земљу за насељавање али поседују гвожђе.
Сад гледано савременим очима Мојсијев излазак , Исуса Навина и Давида видимо први џихад који сасвим сигурно инспирисао Мухамеда и Арабљане.
Да ли се ова 2 догађаја могу посматрати на сличан начин иако са велике временске дистанце ове појаве су означиле и гвоздено доба и средњи век.

ima tu mnogo komplikovanih aspekta sagledavanje jevrejske istorije. jevreji se sigurno nisu naselili u Palestini sve do kasnih vavilonskih vremena. međutim, jevrejska istorija u pravom smislu počinje tek nakon vavilonskog izgnanstva tj poseban profil judaizma i posebno jevrejske vere postaje sve izraženiji, pojavljuje se jevrejska naučenost, Tora postaje centar života i prve sinagoge se pojavljuju kao centralni hram koji nedostaje u Jerusalimu.

Što se tiče rane istorije Jevreja, gotovo je sigurno postojala fuzija drevnih Kanaanaca i polunomadskih Jevreja, koja je verovatno bila mirna i ponekad nasilna. međutim, osim biblije, izvori su siromašni.

skoro svi istoričari (na zapadu) se slažu da se "izlazak" nije dogodio onako kako ga biblija opisuje. iznad svega, izvesno je da su se hebrejski ovčari nomadi stalno kretali kroz palestinsku oblast i tu ostali čak i nakon što se grupa odvojila i migrirala u deltu Nila. ova grupa koja je migrirala u Egipat se potom ponovo ujedinila sa palestinskim nomadima hebrejskog pastira nakon njihovog odlaska. ovo je jedini način da se dođe do veličine populacije koja je mogla da preuzme hananske gradove i naseli celu Palestinu.

Štaviše, može se pretpostaviti da se naseljeno staro hanansko stanovništvo tokom vekova spajalo sa Jevrejima. tek nakon ove asimilacije možemo govoriti o etnogenezi jevrejskog naroda.

međutim ima tu jedna druga stvar, knjiga Isusa Navina ne tvrdi da je većina gradova uništena. uglavnom se govori samo o osvajanju praćenom masakrom stanovništva. ukoliko se ne pronađe masovna grobnica, to bi bilo teško arheološki dokazati. to što se materijalna kultura nije posebno promenila nije posebno iznenađujući. uostalom, ne može se pretpostaviti da se (materijalna) kultura Izraelaca previše razlikovala od kulture Hananaca, budući da su bili blisko povezani.

dakle, koji bi arheološki dokazi o imigraciji trebalo da postoje? osim toga, prema biblijskoj tradiciji, nisu svi hananski gradovi zauzeti u jednom pohodu, ali su se neki zadržali dugo, u nekim slučajevima (Jerusalim!) u kraljevski period. izraelci su se u početku naselili u planinskim predelima.
 
@Khal Drogo
Догађаји говоре о каквом класном раслојавању и вероватно новом поретку који је очигледно рецимо робовима нудио слободу у замену за оружје и борбу.
Дакле кроз Библију "излазак" и Исуса Навина можемо донекле можда разумети "најезду са мора".
Да ли је религиозни карактер у позадини овог покрета су имале и друге групације народа?
Да ли би могли прелаз из бронзаног у гвоздено доба гледати и кроз призму комплетно новог класног и душтвеног поретка ?
Заправо неки гладни људи уједињени са флотама и острвљанима траже земљу за насељавање али поседују гвожђе.
Сад гледано савременим очима Мојсијев излазак , Исуса Навина и Давида видимо први џихад који сасвим сигурно инспирисао Мухамеда и Арабљане.
Да ли се ова 2 догађаја могу посматрати на сличан начин иако са велике временске дистанце ове појаве су означиле и гвоздено доба и средњи век.

jeste, ima smisla. ali ima tu jedna druga problematika, tj. smeta mi izraz "dominacija" gde se često provlači. zvuči kao da je sever Izraela, u izvesnom smislu, potisnuta kolonija Jude. ako je Izraelom vladao kralj, u prirodi stvari je bilo da je pripadao jednom plemenu, a samim tim ne i drugim plemenima. moralo je negde biti i njegovo prebivalište. tako se uvek može reći da je onim plemenima kojima kralj nije pripadao dominiralo njegovo pleme.

ovo nije bilo drugačije u severnom kraljevstvu, jer je takođe uključivalo nekoliko plemena. prema bibliji, prvi kralj severnog kraljevstva, Jerovoam, bio je pripadnik Jefremovog plemena, a boravio je u Sihemu, koji je, prema bibliji, takođe bio deo Jefremovog plemena u njegovo vreme. ponekad se u bibliji "Jefrem" čak koristi kao sinonim za severno kraljevstvo.

dakle, moglo bi se reći da je drugim plemenima severa dominirao Jefrem i zapitati se da li je i zašto Jefrem "dominirao" drugim plemenima? ali ako neko sumnja da je Juda mogao da "dominira" nad drugim plemenima i zaključi da verovatno nikada nije postojala izraelska država u celini, takođe bi se opravdano moglo sumnjati da je Jefrem bio u stanju da "dominira" nad drugim plemenima i zaključio iz ovoga, da Severno carstvo nikada nije moglo postojati, iako njegovo postojanje dokazuju i vanbiblijski izvori drugih naroda. ne vidim razlog zašto bi npr. Danovim plemenom treba da dominira pleme Jefremovo, a ne Judino pleme?

prvobitno, opet prema bibliji, dugo vremena nije postojala centralna vlast u Izraelu, pa je svako pleme kuvalo svoju supu i ponekad se međusobno borilo. ali tada je došlo do tačke u kojoj su, iz nekog razloga (npr. pretnja od Filistejaca i drugih susednih naroda), plemena bila spremna da prihvate vlast centralnog vođe, čak i ako je pripadao drugom plemenu. da li su se sva plemena ikada ujedinila u jedno carstvo, kao što biblija opisuje, ili su dva carstva nastala od početka, u ovom kontekstu je irelevantno, jer bi čak i u ovom drugom slučaju neka plemena na severu imala vlast kralja iz drugog pleme prihvaćeno.
 
ima tu mnogo komplikovanih aspekta sagledavanje jevrejske istorije. jevreji se sigurno nisu naselili u Palestini sve do kasnih vavilonskih vremena. međutim, jevrejska istorija u pravom smislu počinje tek nakon vavilonskog izgnanstva tj poseban profil judaizma i posebno jevrejske vere postaje sve izraženiji, pojavljuje se jevrejska naučenost, Tora postaje centar života i prve sinagoge se pojavljuju kao centralni hram koji nedostaje u Jerusalimu.

Što se tiče rane istorije Jevreja, gotovo je sigurno postojala fuzija drevnih Kanaanaca i polunomadskih Jevreja, koja je verovatno bila mirna i ponekad nasilna. međutim, osim biblije, izvori su siromašni.

skoro svi istoričari (na zapadu) se slažu da se "izlazak" nije dogodio onako kako ga biblija opisuje. iznad svega, izvesno je da su se hebrejski ovčari nomadi stalno kretali kroz palestinsku oblast i tu ostali čak i nakon što se grupa odvojila i migrirala u deltu Nila. ova grupa koja je migrirala u Egipat se potom ponovo ujedinila sa palestinskim nomadima hebrejskog pastira nakon njihovog odlaska. ovo je jedini način da se dođe do veličine populacije koja je mogla da preuzme hananske gradove i naseli celu Palestinu.

Štaviše, može se pretpostaviti da se naseljeno staro hanansko stanovništvo tokom vekova spajalo sa Jevrejima. tek nakon ove asimilacije možemo govoriti o etnogenezi jevrejskog naroda.

međutim ima tu jedna druga stvar, knjiga Isusa Navina ne tvrdi da je većina gradova uništena. uglavnom se govori samo o osvajanju praćenom masakrom stanovništva. ukoliko se ne pronađe masovna grobnica, to bi bilo teško arheološki dokazati. to što se materijalna kultura nije posebno promenila nije posebno iznenađujući. uostalom, ne može se pretpostaviti da se (materijalna) kultura Izraelaca previše razlikovala od kulture Hananaca, budući da su bili blisko povezani.

dakle, koji bi arheološki dokazi o imigraciji trebalo da postoje? osim toga, prema biblijskoj tradiciji, nisu svi hananski gradovi zauzeti u jednom pohodu, ali su se neki zadržali dugo, u nekim slučajevima (Jerusalim!) u kraljevski period. izraelci su se u početku naselili u planinskim predelima.

Не наравно да се није тако догодио већ и сама Библија приказује као излазак и других етничких заједница било је и Етиопљана неке је чак због пагснизма или не знам чега Мојсије и побио.
Сад укршено са неким старијим гледиштима и са ом најездом с мора та земља је у том тренутку била најплоднија земља на свету.

Међутим за мене то представља велики искорак да се нешто пре толико хиљада година заправо стварно ДЕСИЛО!
Не говорим о изласку већ о многим другим наводима у Библији који имају потврду у другим изворима са нешто другачијом интерпретацијом догађаја.

Ми овде кубуримо често са средњовековним хроникама и византијским изворима да ли су се догсђаји заиста десили?
На пример на скупу византолога 2006. у Београду су византолози изнели тр закључке да не поседују механизме да птовере истинитост неких навода и препустили су простор лингвистима и историчарима књижевности и других области да истражују визснтијске изворе.

Тачније њихове стилске фигуре и симболика није до краја докучена.
И главни закључак осећај за истину средњовековног човека и савременог човека су 2 сасвим различите ствари тако да превише очекујемо од својих историјских колега предака.

Елем мала дигресија за догађаје у библији и историји ја волим користити Изреалита или Хибру.
Дакле и кроз библију кроз пад Јерихона напад Вавилонаца на Јудеју и још многе се може наћи кључ за читање догађаја не наравно без потврде у изворима али битно је да за сад нико не измишља непостојеће догађаје као у средњем веку.
 
Године 854. п.н.е., према асирским записима савез између Ахаба из Израела и Бен Хадада II из Арам-Дамаска успио је одбити упаде Асираца, побједом у бици код Kаркара. Још једно важно откриће тог периода је Меšа Стеле, моабитска стела пронађена у Хибану. У стели, Меша, краљ Моаба, говори како је Kемош, бог Моаба, био љут на свој народ и дозволио им да буду потчињени Kраљевству Израела, али се Kемош на крају вратио и помогао Меши да одбаци јарам Израела и обновити моабске земље.

Тиглат-Пилесар III од Асирије напао је Израел око 732. године п.н.е. Kраљевство Израел пало је у руке Асираца након дуге опсаде главног града Самарије око 720. године п.н.е. Записи Саргона II Асирског показују да је заузео Самарију и депортовао 27.290 становника у Меsопотамију. Вјероватније је да је Салманесер заузео град јер су и Вавилонске хронике и хебрејска Библија гледале на пад Израела као на догађај његове владавине. Асирске депортације постале су основа за јеврејску идеју о Десет изгубљених племена. Асирци су населили стране етничке групе на територији палог краљевства. Самарићани тврде да потјечу од Израелаца древне Самарије које Асирци нису протјерали .
 
У суштини историја затиче стање на терену одвојено краљевина Јудеја и краљевина Израел.
Извори не могу потврдити време судија и царева Давида и Соломана
Такође извештаји израелских археолога заСоломонове руднике говоре да су били пуни бронзе која је у једном тренутку била вредна као злато али да су територијално припадали Египту радили су Египћани а Соломон евентуално као страни инвеститор.
 
Сад један део који нам говори о перцепцији Јевреја и Самарићана у доба Христа.
"Сад знамо да си проклети Самарићснин и да је демон у теби".
Ко је ближњи твој?
Разговор између Самарићанке и Исуса који чекају месију.
Како ти Јудеј тражиш воду од мене Самарићанке?
Овај бунар је подигао наш отац Јсков а ви Јудеји тврдите да се у Јерусалиму само требамо молити?
Разлика између нсс и вас што ми тачно знамо чему се молимо или коме се молимо.
Али то није важно јер ускоро долсзи време птавих богомољаца који се неће можити само овде или у Јеросалиму већ по селом свету.

Дакле Самарија и краљевина Израел су се одродили скроз деле неку традицију о пореклу кроз пророке и народну традицију.
Међутим хајдемо поступно Јаков значи превара.
Отима од брата првенство затим благодлов на птевсру.
Есав одлази на планину Сир са групом ратника и ловаца својим племеном.
Есав куне Јамова код оца и кажд оче зар је у теби само један благослов?
Отац на крајунпопусти живећеш ратничким животом од свог мача и служићеш свом брату и кад будеш ојсчао скинућеш ланце и јарам свог брата.

Јаков долази у земљу Есава и уплаши се да ће гс брат убити.

Јаковове лествице , рвао се целу ноћ са једним човеком на крају га није хтео пудтити док га не благослови!
Што је овај и урадио и рексо му не питај ме за име јер ти добро знаш ко сам ја!
Нећеп се више звати Јсков него Израел!
Слично имамо код Аврама да му Бог мења име у ААврам.

Стиже Есав оЈаков шаље скривену наоружану чету иза жена.
Есав га пита шта ће ти ова војска?
Паљем их као дарове теби господару да би нашао милост пред тобом и населио се овде.

Не треба ти ова војска насели се у миру.

Но све да имамо сведочанство о једној држави која је фактички постојала за време Давида делимично Соломона.
Да ли неко има право да на основу тога успостсви државу након 3000 година и протера сво нелојално становништво?

Да ли би ми онда имсли право на Душаново царство?

.
 
Сад један део који нам говори о перцепцији Јевреја и Самарићана у доба Христа.
"Сад знамо да си проклети Самарићснин и да је демон у теби".
Ко је ближњи твој?
Разговор између Самарићанке и Исуса који чекају месију.
Како ти Јудеј тражиш воду од мене Самарићанке?
Овај бунар је подигао наш отац Јсков а ви Јудеји тврдите да се у Јерусалиму само требамо молити?
Разлика између нсс и вас што ми тачно знамо чему се молимо или коме се молимо.
Али то није важно јер ускоро долсзи време птавих богомољаца који се неће можити само овде или у Јеросалиму већ по селом свету.

Дакле Самарија и краљевина Израел су се одродили скроз деле неку традицију о пореклу кроз пророке и народну традицију.
Међутим хајдемо поступно Јаков значи превара.
Отима од брата првенство затим благодлов на птевсру.
Есав одлази на планину Сир са групом ратника и ловаца својим племеном.
Есав куне Јамова код оца и кажд оче зар је у теби само један благослов?
Отац на крајунпопусти живећеш ратничким животом од свог мача и служићеш свом брату и кад будеш ојсчао скинућеш ланце и јарам свог брата.

Јаков долази у земљу Есава и уплаши се да ће гс брат убити.

Јаковове лествице , рвао се целу ноћ са једним човеком на крају га није хтео пудтити док га не благослови!
Што је овај и урадио и рексо му не питај ме за име јер ти добро знаш ко сам ја!
Нећеп се више звати Јсков него Израел!
Слично имамо код Аврама да му Бог мења име у ААврам.

Стиже Есав оЈаков шаље скривену наоружану чету иза жена.
Есав га пита шта ће ти ова војска?
Паљем их као дарове теби господару да би нашао милост пред тобом и населио се овде.

Не треба ти ова војска насели се у миру.

Но све да имамо сведочанство о једној држави која је фактички постојала за време Давида делимично Соломона.
Да ли неко има право да на основу тога успостсви државу након 3000 година и протера сво нелојално становништво?

Да ли би ми онда имсли право на Душаново царство?

.
Сад овде би ми користило ако би неко знао неки рабин како оригинално пише јет је нелогично да за Јудејце пише да су Ираелци а за Израрлце и Самарићане проклети Самарићани.
Читајући мало теологе и рабине како читају стари завет , пророке и siecret passages како тумаче.

Овде на основу промене имена Јакова у Израел можемо посумњати да је краљевина Израел или бар нека политичка опција постојала у време кад је Јсков и његово племе још пролазило кроз Сирију пре доласка оних које ћемо звати Јудеји.

Јербо Самарићани зову оца Јакова Јаковом не Израелом!
 
У суштини историја затиче стање на терену одвојено краљевина Јудеја и краљевина Израел.
Извори не могу потврдити време судија и царева Давида и Соломана
Такође извештаји израелских археолога заСоломонове руднике говоре да су били пуни бронзе која је у једном тренутку била вредна као злато али да су територијално припадали Египту радили су Египћани а Соломон евентуално као страни инвеститор.

stvaranje mita o ujedinjenom kraljevstvu mora se zamisliti kao dugotrajan proces. ovo svakako nije objavljeno kao nova istina preko noći.

verovatno je bio slučaj da prva generacija izraelskih migranata u Judi još nije bila u potpunosti integrisana u svoju novu sredinu. verovatno su žudeli za svojim životom u severnom carstvu i, osvrćući se unazad, uzdizali su vreme dinastije Omrida kao svojevrsno zlatno doba. kako su sledeće generacije sve više gubile dodir sa palim kraljevstvom Izraela, judejski vladari su postepeno mogli da reinterpretiraju ovo zlatno doba kao ujedinjeno kraljevstvo pod Solomonom, kakvo poznajemo iz Starog zaveta

prednost koja je za judejsku vladajuću dinastiju proizašla iz ovog stvaranja mitova je suviše očigledna, jer je iz njega, naravno, bilo lako izvući pravo na vlast nad oblastima Severnog kraljevstva.

sigurno postoji mnogo spekulacija oko ovog scenarija, ali se on svakako bolje uklapa u arheološke nalaze nego biblijski izveštaj o događajima.
 
Мишљења сам да ће даља археолошка истраживања потврдити догађаје описане у Светом Писму па и период постојања уједињеног царства. Мада и у самом Св. Писму видимо да је постојала подјела између сјеверних племена и Јуде још за вријеме Давида и да је све само кулминирало под Ровоамом.
 
О раној историји Јевреја те краљевстава Израела и Јудеје имамо списа што имамо, углавном су то оскудни египатски, арамејски, асирски и персијски натписи, фрагменти из којих се уз помоћ археолошких налаза може реконструисати рана историја Јевреја. Период под Селеукидима и Римом је већ кроз списе кудикамо боље обрађен, а имамо и подоста римских писаца јеврејског поријекла који су оставили изванредно вриједна свједочења.

Када је у питању Стари Завјет, односно хебрејска Библија, ту имамо образац да (библијски) историчари и археолози узимају библијаски наратив и библијске извјештаје као полазиште за надградњу, ту није доминантна потрага за новим сазнањаима, историјским списима или археолошким налазима, који ће помоћи бољем сагледавању те епохе, него из тих сазнања издвојити наводе који би могли бити потврда библијском наративу и који ће се боље уклопити макар и кроз проивољно тумачење у жељену приојекцију. И ту се лако оде на погрешан колосјек.

У протеклим временима били су доста широко распрострањени напори да се кроз археологију и археолошке налазе да потврде библијском поријеклу Јевреја, но они су подобро напуштени јер су се показали непродуктивним,
Па и тамо гдје имамо археолопшке налазе који би могли бити потврдом библијских извјештаа имамо спорења и сукобљена мишљења историчара.

У сваком случају видјећемо шта ће донијети археолошки налази у будућим временима, могуће дају потврду неким извјештајима у хебрејској Библији, могуће и не, могуће и неке дијелове учине још више неодрживим.
 
Poslednja izmena:
О раној историји Јевреја те краљевстава Израела и Јудеје имамо списа што имамо, углавном су то оскудни египатски, арамејски, асирски и персијски натписи, фрагменти из којих се уз помоћ археолошких налаза може реконструисати рана историја Јевреја. Период под Селеукидима и Римом је већ кроз списе кудикамо боље обрађен, а имамо и подоста римских писаца јеврејског поријекла који су оставили изванредно вриједна свједочења.

Када је у питању Стари Завјет, односно хебрејска Библија, ту имамо образац да (библијски) историчари и археолози узимају библијаски наратив и библијске извјештаје као полазиште за надградњу, ту није доминантна потрага за новим сазнањаима, историјским списима или археолошким налазима, који ће помоћи бољем сагледавању те епохе, него из тих сазнања издвојити наводе који би могли бити потврда библијском наративу и који ће се боље уклопити макар и кроз проивољно тумачење у жељену приојекцију. И ту се лако оде на погрешан колосјек.

У протеклим временима били су доста широко распрострањени напори да се кроз археологију и археолошке налазе да потврде библијском поријеклу Јевреја, но они су подобро напуштени јер су се показали непродуктивним,
Па и тамо гдје имамо археолопшке налазе који би могли бити потврдом библијских извјештаа имамо спорења и сукобљена мишљења историчара.

У сваком случају видјећемо шта ће донијети археолошки налази у будућим временима, могуће дају потврду неким извјештајима у хебрејској Библији, могуће и не, могуће и неке дијелове учине још више неодрживим.
Не знам како стоји археологија са самим потеклом Јевреја али што се осталих ствари тиче врло је поуздан извор у општем смислу.
Читава археологија је рођена на старом завету сва открића египатска , Вавилон , Месопотамија сва та историја старог света.
Читсв свет је пратио та открића која би нешто потврдила нешто не. Читав свет се поделио између њуди који верују и не верују.
У тој трци открића рецимо открили су мумију фараона Мојсијевог побратима који се наводно удавио у црвеном мору испало је да ипак није.
Међутим у та времена сам мислио да су људи копали и тражили Троју међутим сва археолошка открића кспитална су пратила стари завет.
То је сад већ старо дело али јако релаксирајуће о настанку данашње археологије.
"Зенон Косидовски - кад је сунце били Бог". (19.век)

Сад када посматрамо Израелце ту наравно има политичког уплива и наратива из свештеничке перспективе.

Отприлике као кад читамо средњовековне изворе црквених лица нарочито словенских хроника од Сумера до Јадрана.

У новија времена одбацују али ако немају одговор завире ипак у стари завет.
Нешто слично наша историјографија ради са "Дукљанином"
Чим излети неки печат или архифакат који нема у ДАИ или изворима обавезно се завири у Дукљанина ко би то могао бити.

Опет некад археологија спинује некад као по мени код Гота.

Мени је невероватно да су у крову каменодрвене куће у Јеросалиму неки пеграмент папирус или кожа све једно је која наводно не држи ме за реч око година одломак Торе који доказује да је Библија постојала пре Вавилонске сеобе иако општа археологија проналази велике теаговд паганизма и артифаката идола разноразних који нестају тек након Вавилона и повратка.

Сад имамо истраживе попут Сике Јевреја који кад је радио клип о Константину Великом урадио је феноменално све проналазећи отворени паганизам све до његове статуе у Константинопољу која га преддтавља као Аполона са бодљама на глави. Верује се да је у хришћанству одатле преузет венац са бодљама или трњем на Исуссовој глави. Одличан клип све једно.

Кад је радио Јевреје све се слаже археолошки као дупе на ношу са фараоном Ахмозезом неком сликом у Египтуј " God people" преведено и тд.
.
Кад је радио хришћанство било је јако интересантно пронашао је спис који говори " уклеан у стену умтећу устаћу за 3 дана"
Можда не баш тако али јако слично то га је довело до сржи месијанског покрета где су се смењивали многи нападали мачем Рим и бивали убијени па би се нов враћао после 3 дана.
Један је непосредно пред Исуса Јешуу убијен.
Интресантно да су стварно долазили из две лозе које описује Матеј.
То је фанатично трајало до Исуса.
Сад иако је он тражио начин да оповргне многи архелошки и писани трагови указују на блискост догађаја из Јеванђеља бар сцени која је владала у Јерусалиму.
Био је прилично утучен у разговору са рабином који му је објаснио псалми и "Да ће месија да пати бити одбсчен и тд.."

Интересантно овде се преплићу наука и религија псалми који говоре о Месији су Давидови.
Испало је да личност која је имала његове епитете је стадала неких 10 или 15 година пре Исуса.
Рабин је објаснио кадсу стигли до Јешуе онако га погледао и дискретно рекао "Овај месија је отишао хришћанима".
.
Сика је био онско растужен и разочаран тим сазнањем тако да га је хришћанство мало оповргло у личном веровању пошто је традиционални Јевреј.

Онда сам постављао клип о артифакти који је најпрофесионалније изфалсигиковсн требао је бити архифакат из првог Соломановог храма.
Хемијском анализом свим живим је одавао древност алат којим је клесан камен једино око писма је било неких грешака.
Цео врх владе полиције се укључио једва су нашли лика који је понудио продају музеју у Јерусалину исто њихов бизнисмен на краму је разоркривено али читав крими филм око тога.
.
Зато археологија данас дакле може се и њом манипулисати.

Најреалнија археологија је око неутралних политичких тема.
 
Poslednja izmena:
О раној историји Јевреја те краљевстава Израела и Јудеје имамо списа што имамо, углавном су то оскудни египатски, арамејски, асирски и персијски натписи, фрагменти из којих се уз помоћ археолошких налаза може реконструисати рана историја Јевреја. Период под Селеукидима и Римом је већ кроз списе кудикамо боље обрађен, а имамо и подоста римских писаца јеврејског поријекла који су оставили изванредно вриједна свједочења.

Када је у питању Стари Завјет, односно хебрејска Библија, ту имамо образац да (библијски) историчари и археолози узимају библијаски наратив и библијске извјештаје као полазиште за надградњу, ту није доминантна потрага за новим сазнањаима, историјским списима или археолошким налазима, који ће помоћи бољем сагледавању те епохе, него из тих сазнања издвојити наводе који би могли бити потврда библијском наративу и који ће се боље уклопити макар и кроз проивољно тумачење у жељену приојекцију. И ту се лако оде на погрешан колосјек.

У протеклим временима били су доста широко распрострањени напори да се кроз археологију и археолошке налазе да потврде библијском поријеклу Јевреја, но они су подобро напуштени јер су се показали непродуктивним,
Па и тамо гдје имамо археолопшке налазе који би могли бити потврдом библијских извјештаа имамо спорења и сукобљена мишљења историчара.

У сваком случају видјећемо шта ће донијети археолошки налази у будућим временима, могуће дају потврду неким извјештајима у хебрејској Библији, могуће и не, могуће и неке дијелове учине још више неодрживим.

biblija opisuje kratku fazu jevrejske dominacije u Hananu, sličnu onoj koju su uživali drugi narodi u drugim vremenima.

Ako ovo pogledamo detaljnije, postaju jasne sledeće faze:
1. pod Saulom, Izraelci se udružuju da bi izdržali napade. ali i dalje postoje veliki problemi sa vođstvom.
2. David uspeva da izgradi vojnu moć jer nemilosrdno otklanja ove probleme. u suštini, filistejski gradski vladar jevrejskog porekla uzurpira vlast, što biblija po meni vešto prikriva
3. Solomon je tada rekao da je sve doveo u red

ovo je pojednostavljenje, ali ova šema i dalje izaziva sumnju da su Jevreji kasnije znali samo da su nekada imali prevlast u Hananu, dok se o stvarnim događajima znalo vrlo, vrlo malo priča. iz ovoga se isplela priča prema pitanjima, kako su se plemena ujedinila? kako su postali moć? kako su nastale institucije za koje znamo? ovo je zatim utisnuto u biografije tri kralja.

međutim, pored biblije postojali su i istorijski zapisi. nažalost, izgubljeni su. stoga je moguće da je predato više nego što znamo.

barem neke tradicije moraju čak biti istinite tj izgradnja kraljevske infrastrukture u Jerusalimu. inače ne bi postojao kasnije. Davidov život kao razbojnika nije nešto što neko izmišlja da bi opisao istoriju sopstvenog naroda. ostale stvari su, međutim, uobičajene slike u književnosti koje ne treba shvatati doslovno. priča o Vitsaveji, na primer.

međutim, takođe je izvesno da (u smislu antičkih studija) biblijski izveštaj nije ni čist mit ni istoriografija. Nažalost, nema dovoljno izvora da se ovo detaljnije razjasni. Što opet dovodi do mnoštva pretpostavki, neosnovanih tvrdnji i teorija zavere.
 
Па и тамо гдје имамо археолопшке налазе који би могли бити потврдом библијских извјештаја имамо спорења и сукобљена мишљења историчара.
Један од археолошких налаза о којем имамо спорења и сукобљена мишљења историчара јесте стела из Тел Дана
JRSLM_300116_Tel_Dan_Stele_01.jpg

Коју су (јеврејски библијски) археолози открили 1993.године, и на којој се у једном редку наводно помиње "кућа (династија) Давидова".
𐤊.𐤁𐤉𐤕𐤃𐤅𐤃.𐤅𐤀𐤔𐤌.[𐤀𐤉𐤕.𐤒𐤓𐤉𐤕.𐤄𐤌.𐤇𐤓𐤁𐤕.𐤅𐤀𐤄𐤐𐤊.𐤀]
k.bytdwd.wʾšm.[ʾyt.qryt.hm.ḥrbt.wʾhpk.ʾ]
Стела наводно потиче из периода између 870. и 750. године п.н.е,, један од ногућих аутора натписа би могао бити арамејски краљ Хазаил, односно клесар у његовој служби.
И ту имамо доста различитих виђења, од оних који прилажу као доказ да је постојао краљ Давид, како га хебрејска Библија описује, наводни оснивач уједињеног краљевства, до оних који примјећују аномалије у самом натпису као и да је читање је арамејском "𐤃𐤅𐤃" као "Давид" компликовано јер та ријеч може имати и другачије значење, па све до неких који тврде да је ријеч о модерном фалсификату.

Тешко је рећи шта је од свих тих мишљења најближе истзини, посебно због проблема са којим се сусреће свака полемика кроз коју се потврђује или оспорава библијски наратив. Натпис на поменутој стели је једини ванбиблијски извор који даје потврду постојања Давидове династије (куће) односно постојања библијског краља Давида и овдје је по мени препоручљив опрез код доношења закључака и формирања суда.
 
Nekad je Vitlejem bio hrišćanski grad. Muslimanski ekstremisti su osigurali da tome dođe kraj.
Не, него ционистичка окупација: https://www.counterpunch.org/2019/1...nian-christians-that-nobody-is-talking-about/

Сведоче сами хришћани Витлејема. Ционистичка окупација и блокада створиле су лоше животне услове због чега се велики број хришћана иселио из Витлејема.
 
Након одласка окупатора, власт је преузела Палестинска Управа, али је Витлејем и даље остао под блокадом Израела. Често хришћани нису могли да иду из Витлејема у Јерусалим или обратно. То је довело до тога да још више хришћана напусти Град Христовог Рођења.

Дакле, нема ,,исламских екстремиста" ни у најави.
 
Суштина сукоба да 1948. нису доведени семитски Јевреји из Туниса , Алжира , Матока из читавог муслиманског света где су Јевреји високо уважавани чак и златно доба Јевреја у Шпанији под Сараценима који су протерани тек после ослобођења од католичке инквизиције.
Број Сефарда у Изреалу је занемарљив.

Нису населили семизске Јевреје из муслиманских земаља већ Европљане који нису ни живели под муслиманима претежно.
 
Суштина сукоба да 1948. нису доведени семитски Јевреји из Туниса , Алжира , Матока из читавог муслиманског света где су Јевреји високо уважавани чак и златно доба Јевреја у Шпанији под Сараценима који су протерани тек после ослобођења од католичке инквизиције.
Број Сефарда у Изреалу је занемарљив.

Нису населили семизске Јевреје из муслиманских земаља већ Европљане који нису ни живели под муслиманима претежно.
Наравно, Ашкенази, који имају више европску него блискоиточну генетику, су генерално направили проблем.

Иначе, семитски Јевреји и и Ирану имају веома велику заједницу. Читао сам пре пар месеца једну студију која показује да Палестинци деле доста генетског материјала са Самарићанима и другим древним народима Ханана. То значи да је сваки Палестинац ближи, по пореклу, древни Јеврејима од прњмијера Израела, рецимо, чије порекло вуче из Пољске. У тој студији се констатује да је веза Ашкенази Јевреја са Блиском Истоком знатно мања и пре свега условљења њиховим мешањем са аутохтоним становништвом Блиског Истока, док је та иста веза са Европом много већа тј доминира.

Тачно је, они нису живели са муслиманима и у исламским државама и тако се створио јаз који узрокује проблем и сукоб. Мада, по мени, нема тај сукоб толико везе са муслиманима као таквима, већ са земљом, сукоб је око тога коме припада та земља. Ционизам тврди да припада Јеврејима Ашкеназима, а да су Палестинци ,, арапски уљези". Зато је њихов удар уперен против свих Палестинаца без обзира на веру.

Али суштински, сукоба између семитских аутохтоних Јевреја и муслимана и Арапа није био толико изражен.
 
Izvor je vjerujem Al Jazeera.
Извор су хришћани Витлејема. Која новинска станица је то објавила небитно је. Нити извор може да буде дисквалификован због тога.
Могу да ти наведем још текстова који о томе говоре, а који нису са Ал Џазире.
 

Back
Top