Лукас је у чланку који сам цитирао горе лепо објаснио суштину тренутне инкарнације нацизма у Украјини:
"На западу, због општег непознавања словенске историје, многи мисле да је нацистичи расизам био ограничен само на Јевреје, али је уствари мржња према Русима била једна од најјачих покретача Другог светског рата, нагнавши и Хитлера на ирационалну одлуку да изврши инвазију и покуша анексију СССР-а. Тај сентимент је жив у овим данашњним неонацистичким милитантним групама, које су дословно спремне на све да истребе Русе, јер су њихова нацистичка убеђења много израженија него код регуларне Украјинске војске.
Групе као што су Азов батаљон, Ц14 и наоружане партијске милиције Десног сектора или Свободе, слободно оперишу по Украјини и најодговорније су за истребљење етничких Руса у Донбасу. Ове групе делују наслније и користе софистициранију војну опрему у односу на регуларну војску и оне су право лице бруталности и анти-русизма у Кијеву."
Да ли су то почеци, са Евромајданом, и
ли може да се иде даље у прошлост?
1. Драго Боснић у овој анализи тврди да је ЦИА одмах након краја ДСР започела сарадњу са украјинским нацистима из ОУН, која траје и данас.
https://infobrics.org/post/36801
Ово је фотографија позантог украјинског нацисте из ДСР, Јарослава Стетског са тадашњим потпредседником САД, Џорџом Бушем.
https://mronline.org/2022/09/14/ukraine/
2. Јарослав је својевремено писао писма захвалности и дивљења Хитлеру и пожелео му брзу победу над СССР-ом. Видимо да и он користи нацистички поздрав "Слава Украјини. Херојима слава", што му вероватно дође нешто као "За дом спремни" у НДХ.
Pogledajte prilog 1251966
3. ОУН је основао 1929. године у Бечу бивши поручник АУ војске, Еуген Коновалец, на остацима старе организације УВО. Претходну организацију УВО су основали аустроугарски десничари који су се борили за краткотрајну Украјинску народну републику у послератном периоду. УВО је деловао углавном у западној Украјини, коју је тада окупирала Пољска и водио је интензивну терористичку кампању против Пољака и Совјета.
Истине ради, треба додати да је тадашњи пољски режим у то време био изразито десничарског карактера и да је је увео многе непопуларне мере везано за реформу земље и језика. Но, то ипак не може оправдати геноцидну рекацију УВО који је убио много више пољских цивила него војника или полицајаца. УВО је извела небројена подметања бомби, убиства (што успешна, што у покушају), а 1921 чак покушала неуспешну инвазију на ССР Украјину.