Историја Француске, развијени и позни средњи вијек

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.431
Већ сам отворио тему Франци кроз коју сам се осврнуо, између осталог и на историју простора Француске у раном средњем вијеку.
Кроз ову тему намјера ми је сагледавање историје Француске кроз развијени и позни средњи вјек, оквирно између 987.године до самог краја XV вијека. По мом мишљењу историја Француске развијеног и позног средњег вијека (а исто важи и за историју Русије развијеног и позног средњег вијека, и то ћемо морати исправити) је и на овом форуму а и иначе запостављена.

Уопште историја средњег вијека међу Србљем није популарисана колико је по мени потребно, разлог је и што се у не тако давним временима пола вијека усађивала одбојност према историји старијој од 1941.године. А и када би историја средњег вијека била обрађивана, више би се афирмисала (посебно кроз филм) историја неких других земаља, рецимо Енглеске а историја Француске не рачунајући модерну епоху и период након фрацуске револуције је маргинализована, по мени неоправдано јер је упитању историја богата значајним личностима и догађајима који ће имати изузетну важност у европским процесима кроз средњи вијек.

За почетак прилажем чланак у енгл.википедији посвећен историји Француске (овдје) те у спојлеру листу француских владара кроз развијени и позни средњи вијек

List of French monarchs​

House of Capet (987–1328)​

The main line of descent from Hugh Capet is known as the House of Capet. That line became extinct in 1328, creating a succession crisis known as the Hundred Years War. While there were numerous claimants to succeed, the two best claimants were the House of Valois and the House of Plantagenet and then later the House of Lancaster.

PortraitCoat of armsNameKing fromKing untilRelationship with predecessor(s)Title
3 July 987​
24 October 996​
• Grandson of Robert I
King of the Franks
(Roi des Francs)​
Robert II the Pious, the Wise​
24 October 996​
20 July 1031​
• Son of Hugh Capet
Henry I
(Henri)​
20 July 1031​
4 August 1060​
• Son of Robert II
Philip I the Amorous
(Philippe)​
4 August 1060​
29 July 1108​
• Son of Henry I
29 July 1108​
1 August 1137​
• Son of Philip I
1 August 1137​
18 September 1180​
• Son of Louis VI
Philip II Augustus
(Philippe Auguste)​
18 September 1180​
14 July 1223​
• Son of Louis VII
King of the Franks
(Roi des Francs)
King of France
(Roi de France)​
14 July 1223​
8 November 1226​
• Son of Philip II Augustus
King of France
(Roi de France)​
Louis IX the Saint
(Saint Louis)​
8 November 1226​
25 August 1270​
• Son of Louis VIII
Philip III the Bold
(Philippe)​
25 August 1270​
5 October 1285​
• Son of Louis IX
Philip IV the Fair, the Iron King
(Philippe)​
5 October 1285​
29 November 1314​
• Son of Philip III
King of France and of Navarre
(Roi de France et de Navarre)​
29 November 1314​
5 June 1316​
• Son of Philip IV
15 November 1316​
20 November 1316​
• Son of Louis X
Philip V the Tall
(Philippe)​
20 November 1316​
3 January 1322​
• Son of Philip IV
• Younger brother of Louis X
• Uncle of John I
3 January 1322​
1 February 1328​
• Younger brother of Philip V

House of Valois (1328–1589)​


PortraitCoat of armsNameKing fromKing untilRelationship with predecessor(s)Title
Philip VI the Fortunate
(Philippe)​
1 April 1328​
22 August 1350​
• Grandson of Philip III of France
• Cousin of Charles IV
King of France
(Roi de France)​
22 August 1350​
8 April 1364​
• Son of Philip VI
King of France
(Roi de France)​
8 April 1364​
16 September 1380​
• Son of John II
King of France
(Roi de France)​
Charles VI the Beloved, the Mad​
16 September 1380​
21 October 1422​
• Son of Charles V
King of France
(Roi de France)​
Историја француског краљевства у средњем вијеку, отприлике, од краја X вијека до краја XV вијека, обиљежена је фрагментацијом Каролиншког царства и Западне Франачке (843-987.године) те проширењем контроле француских краљева од стране куће Капета (987-1328.године), укључујући сталну борбу са “де факто“ независним војводствима и грофовијама, као што су војводство Нормандија и Анжујска регија, које су успостављене након инвазија Викинга.

Крајем XiI и током XIII вијека, посебно за владавине Филипа II Августа и Луја IX имамо значајно, ачање централне власти и проширење административне/државне контроле.
Territorial_Conquests_of_Philip_II_of_France.png

Територијална освајања и ширење Француске за времена Филипа II Августа у периоду 1180.-1223.

Успон куће Валоа (1328-1589.године), обиљежила је дуготрајна династичка кризу против куће Плантагенет, која се кулминациу имати у Стогодишњем рату са Енглеском (1337-1453.године), на то се надовезала катастрофалном епидемијом црне смрти (1348.године), која ће за епилог имати централизацију и проширење државе, али и јачање осјећаја француског идентитета.
Почетком развијеног средњег вијека, дошло до развоја и јачања властелинског система на којем се темељила економска моћ земље, те проширење феудалног система политичких права и обавеза између властеле и вазала, важна је и такозвана "феудална револуција" у XI вijеку током које су локални господари преузимали контролу над обласним земљама у многим регионима; што је пратило присвајање различитих административних, фискалних и судских права од стране регионалних/локалних господара на себе. Од XIII вијека централна краљевства власт све више враћа контролу над неким од ових изгубљених надлежости.
Од XII и XIII вијека, Француска постаје све јачи центар западноевропске културе, развој архитеткуре и (прије свега готичке) умјетности, имамо и оснивање средњевјековних универзитета као што су универзитети у Паризу 1150.године, Монпељеу 1220., Тулузу 1229. и Орлеану 1235.године и све јачи развој народне књижевности.
Све то прате позитивна демографска кретања, у позном средњем вијеку Француска је била најнасељенији простор у Европи, претекавши просторе Италије и Шпаније, око 1340.године процјењује се да је на простору који обухвата данашња Француска битисало 16 милиона душа, а популација Париза се кроз XIV вијек по процјенама кретала од 80.000 до 200.000 душа.

Толико у уводном посту, видјећемо колико ће тема заживјети, кроз тему написаће се још која.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.431
Када је тема историја Француске позног средњег вијека, немогуће је не осврнути се на "стогодишњи рат", који е заправо низ ратова и оружаних сукоба између краљевстава Енглеске и Француске у периоду 1337.-1453.године.
Ратови су почели као династички сукоб, услијед претензија на француски трон између енглеске краљевске куће Плантагенет и француске краљевске куће Валоа . Временом је рат прерастао у ширу борбу за власт у којој су биле укључене фракције из цијеле западне Европе , подстакнуте све већим национализмом на обје стране.

Стогодишњи рат (овдје) бјеше један од најзначајнијих сукоба средњег вијека, трајао је током 116 година, са повременим прекидима и успостављеним примирјима, пет генерација краљева из двије супарничке династије борило се за пријесто највећег краљевства у западној Европи. Утицај рата оставиће трајне посљедице на европску историју. Обје стране су презентовале иновације у војној технологији и тактикама, као што су професионалне стајаће војске и артиљерија, које су трајно промијениле начин ратовање у Европи; за стогодишњег рата витештво је досегло врхунац, у каснијем времену ће губити на значају.

Оквирно стогодишњи рат се може подијелити у 4 фазе:
- Фаза енглеских успјеха под Едвардом III 1337-1360.
- Французи преузимају иницијативу и готово избацују Енглезе 1360-1400.
- Велике енглеске побједе под Хенријем V 1400-1429.
- Уједињена Француска под Валоа краљевима 1429-1453.
Почетком рата Француска бјеше многољуднија, на простору Француске је по процјенама битисало око 15 милиона душа, на простору Енглеске у том времену око 2 милиона, поред тога Француска је имала највише витезова у Европи који су били за тдашње стандарде врхунски обучени војници и ратници.
Едвард III је имао савезнике у Фландрији и Холандији, но након првих неуспеха, коалиција се распада 1340.године,уз то велики трошкови одржавања војске ван територија Енглеске и плаћања страних витезова иплаћеника довели су Енглеску до банкротства.

Како написах, ратови су почели као династички сукоб, након смрти краља Француске и Наваре Карла IV 1328.године који остаје без мушког насљедника створена је политича криза.
У Енглеској је битисала нека курвештија Изабела Француска,по занимању сестра француског краља Карла IV и супруга енглеског краља Едварда II. Присилила је свог слабашног супруга краља Едварда II да абдицира у корист сина Едварда III. којипостаје једини мушки наследник династије Капета.
Наравно, француска властела није жељела анамо неког Енглеза за краља, фаворизовали су Филипа VI из династије Валоа.
Енглези су на француском тлу тих година владали Гаскоњом, искористили су рат Енглеза са Шкотима 1333.године, у међувремену шкотски краљ Давид II након пораза бјежи 1333.године у Француску. Филип VI користи ситуацију шаљући Енглезима ултиматум да врате Давида II на шкотски прухесто,и да им предају Гаскоњу, што Едвард III одбија, тако љета Господњег 1337. започиње овај маратонски рат.

Током 1341.године конфликт се претворио у рат за бретонско наслеђе. у сукобима обје стране су ратовале са промјењивом срећом.
У јулу 1346. Едвард III се искрцава у Нормандији и креће упоход орема сјаверу. До одлучујуће битке је дошло код Кресија 26.августа 1346.године. (овдје)
764682-1529406589.jpg

Edward III with the Black Prince after the Battle of Crécy, by Benjamin West, painted 1788.

Французи су имали велику предност у људству, око 30-40.000 војника насупрот око 12.000 војника колико су имали Енглези. Одлучујућу улогу су одиграли енглески и велшки стријелци, са великим луковима дугог домета искасаппили су француску војску, француски витезови нису уопште дошли до изражаја, бјеше то тежак пораз Француза.

Сукобе је прекинула катастрофална епидеија куге 1348.године.
Обновљени су 1256.године када је син Едварда III, Едвард Црни Принц започео инвазију из Гаскоње 1356. те остварује значајну побједу у бици код Поатјеа 19.септембра 1356.године (овдје)
Battle_poitiers.jpg

The Battle of Poitiers, by Eugene Delacroix

Французи су опет имали двоструко веће војне ефективе но као и у бици код Кресија одлучуjућу улогу су одиграли енглески стријелци који су измасакрирали француске витезове и друге војнике, а у бици су заробљени француски краљ Жан II Добри и бројни племићи.
Након тога склопљен је споразум, Француска је по споразуму добила Аквитанију, југозападно подручје Француске са градовима Бордо и Поатје, а краљ Жан II Добри бива послат у Енглеску као таоц док се не исплати огроман откуп, који никад није исплаћен и краљ умире у заробљеништву 1364. године.
 
Poslednja izmena:

NickFreak

Veoma poznat
Poruka
13.110
Иначе стогодошњи рат је имао и великих последица на нашу историју и историју ромејског царства уопште јер две велике силе које су учествовале у ранијим крсташким походима нису се могле укључити у рат против Турака. Тако да је и сам продор Турака на неки начин повезан са стогодошњим ратом између Француске и Енглеске.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.431
У Енглеској је битисала нека Изабела Француска,по занимању сестра француског краља Карла IV и супруга енглеског краља Едварда II. Присилила је свог слабашног супруга краља Едварда II да абдицира у корист сина Едварда III. којипостаје једини мушки наследник династије Капета.
Наравно, француска властела није жељела анамо неког Енглеза за краља, фаворизовали су Филипа VI из династије Валоа.
Енглези су на француском тлу тих година владали Гаскоњом, искористили су рат Енглеза са Шкотима 1333.године, у међувремену шкотски краљ Давид II након пораза бјежи 1333.године у Француску. Филип VI користи ситуацију шаљући Енглезима ултиматум да врате Давида II на шкотски прухесто,и да им предају Гаскоњу, што Едвард III одбија, тако љета Господњег 1337. започиње овај маратонски рат.

Током 1341.године конфликт се претворио у рат за бретонско наслеђе. у сукобима обје стране су ратовале са промјењивом срећом.
У јулу 1346. Едвард III се искрцава у Нормандији и креће упоход орема сјаверу. До одлучујуће битке је дошло код Кресија 26.августа 1346.године. (овдје)
Енглези су урадилу заиста одличну играну серију од 8 епизода World Without End (2012)
Кроз серију су обрадили те догађаје, краљицу Изабелу, краљеве Едварда II и Едварда III, по мени прилично вјеродостојно и битку код Кресија која се одиграла 1346.године.
И једна заиста добро урађена филмска серија, гдје се по мом мишљењу колико је то већ могуће кроз филм доста реалистично дочарало то вријеме. Мана серије јесте што се подвлађивало неким савременим трендовима, конкретно непотребно убачене хомосексуалне сцене, но изгледа да је то неминовно у времену данашњем.
Филмофилима који готиве обраду историјских тема кроз филм препоручујем серију.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.431
Документарац који обрађује живот и дјела Филипа II Августа (овдје), најзначајнијег краља француске у развијеном средњем вијеку који је владао 1180-1223.године


pierre-revoil-philippe-auguste-prend-loriflamme-a-saint-denis-24-juin-1190-les-classics.jpg

Philippe Auguste prend l'oriflamme a Saint-Denis, 24 juin 1190, Pierre Révoil
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.431
Еру дуге и успјешне владавине Филипа II Августа обиљежио је англо-француски рат од 1202. до 1214.године. Који је окончао битком код Бувина (овдје) која се одиграла 27. јула 1214.године и која бјеше пресудна за развој Француске у развијеном средњем вијеку потврђивањем суверенитета француског краља над анжујским територијама Бретањом и Нормандијом.

Француски краљ Филип II Август је у бици побиједио њемачког цара Отона IV, чиме је разбио коалицију Светог римског царства и Енглеске, као и својих непокорних вазала, грофа Феранда од Фландрије, Вилијама Дугог Мача и Реноа од Булоња. Феранд и Рено су били заробљени и утамничени, а енглески краљ Џон бјеше приморан да се сложи са Великом повељом слобода да би задовољио незадовољне бароне. Након окончања рата Филип је успео да преузме неопсорну контролу над већином територија Француске који су припадали енглеском краљу Џону, који ће након тог пораза и губитка територија добити надимак "Џон без земље".

Bataille_de_Bouvines_gagnee_par_Philippe_Auguste.jpg

La Bataille de Bouvines, by Horace Vernet in 1827.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.