Ovo je poslednji argument za dobre odnose
Slažem se da treba poboljšati odnose, predugo su već hladni bez nekog razloga. Mada imaj na umu i geopolitiku. Nas vodi autokrata kome su prioritet druge autokratske države, dok je Bugarska jedna u nizu tipičnih "Yes sir!" EU država
Dok se dva svađaju treći (Grci) se smeje.
Problem je što je Bugarsku Makedonija interesovala i zbog Soluna i zbog željene kontrole Moravsko-vardarske doline, njihove ambicije su inače obuhvatale i Carigrad, i Bosfor i Dardanele: tražili su “Bugarsku na četiri mora”.
O kakvom “delu bugarskog jezičkog korpusa” može biti reči kad je do razdvajanja bugarskog i makedonskog došlo pre razdvajanja srpskohrvatskog i slovenačkog?
Pokušavaš da dokažeš da je Srbija “izazvala sukob” iako je Bugarska napala nju? Sistematsks indoktrinacija sanstefanskom ideologijom može da posluži za mobilisanje stanovništa, ali ne može da učini velikodržavne planove “oslobodilačkom težnjom”: Bugarska se nije branila već je napadala, a napadala je da bi osvojila početne pozicije za dalju ekspanziju.
O Ferdinandu I i njegovim neograničenim ambicijama i samoljublju:Посмртни остаци цара Фердинанда стигли у дворац „Врана”
29.5.24
Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним авионом превезени у Бугарску. Погребну поворку испред дворца „Врана” дочекао је његов унук Симеон Сакс-Кобург и Гота са породицом.
Фердинанд Сакс-Кобург и Гота рођен је у Аустријском царству 1861. године, био је бугарски кнез (25. јун 1887 – 22. септембар 1908) и цар (22. септембар 1908 – 3. октобар 1918). Посмртни остаци цара Фердинанда у Бугарску су враћени 76 година након монархове смрти. До сада су лежали у крипти цркве Светог Августина у баварском граду Кобургу.
https://bnr.bg/sr/post/101997941/posmrtni-ostaci-kraa-ferdinanda-stigli-u-carski-dvorac-vrana
Ову табелу си копирао из једног од мојих коментара о глотохронологији.
Као што сам већ рекао, није ти допао мој коментар па си га пријавио, а ову табелу си преузео из једног мог поста о глотохронолошкој методи у лингвистици. Ова теорија се посматра из савремене перспективе. Српскохрватском језику лако можеш додати црногорски и босански па, тешко да ће то променити чињеницу да ових језика нису били забележани пре 20 веку.
Post nije tvoj, počeo si da se pozivaš na njega tek kad sam ti naveo šta ozbiljna lingvistika misli o bugarskom i makedonskom jeziku - dijalekatski kontinuum ≠ ‘bugarski jezik’, iako sanstefanskim entuzijastima smeta i sam pojam dijalekatskog kontinuuma.
Заборављаш да док седиш на истом нивоу последње 2 године и пишеш своје глупости на тему рата у Украјини - лингвистика моћно иде напред, а посебно званична бугарска лингвистика.
Jel vam ovo ona “Bugarska na četiri mora” ili samo prva iteracija? Da ne zastane carigradska kost u grlu? Da se samo podsetimo one crnotravske i babušničke što se nije mogla nikako progutati, a carigradska je tri puta veća od cele Bugarske.
To su bili islamizovani Kumani a ne pravi onogurski Bulgari.
Multietnička nacija? Gagauzi su pravoslavni turski narod koji govori jezikom iz grupe oguskih turskih jezika, kao i Turci iz Republike Turske. ukoliko je jezik Gagauza recimo spoljni dijalekt bugarskog jezika (ako su Gagauzi Bugari onda je i njihov jezik bugarski dijalekt) onda je bugarski isto tako dijalekt turskog. Možda su Makedonci ipak u pravu?
