Istinski deda mraz

[Manga Hilux]

Deda Mraz je sve do 1931. godine bio obučen u zeleno, u boji borovog drveta, a onda je Koka-Kola kompanija 1931. godine preuzela sliku na svojim flašicama i obojila ga u crveno.

Što se tiče Božićnog drveta, jelke ili bora, okićeno Božićno drvo je simbol sreće posebno u porodicama gde ima dece. Kuće i stanovi su tada šareni sa različitim ukrasima, svećicama, lampicama. Kićenje jelke potiče iz 17. veka, doneli su je Nemci kada su naselili severnu Ameriku. Ovaj običaj je u početku bio privilegija bogatih, prinčeva i aristokratije ali se polako širila i na ceo svet jer su ljudi želeli da obraduju svoje najmilije, a posebno decu ovim ritualom.

Prve jelke u Srbiji kitile su se u aristokratskim porodicama, onim koji su imali rođake u Nemačkoj i Austriji odakle su ukrali ovaj običaj i to u Vojvodini u Novom Sadu. Na javnom mestu velika ukrašena jelka postavljena je 1959. godine u Subotici.

Od mnogobrojnih legendi koje kruže, jedna kaže da su ispred pećine u kojoj je rođen Isus Hrist rasla tri drveta. Sva tri su bila zimzelena, jela, kedrovo drvo i bor. Kada se Isus rodio, sva tri drveta su se jako zatresla kako bi ga pozdravila. Keder je novorođenoj bebi poklonio mirišljavije iglice, bor šišarke, a jedino jela nije imala plodove. Anđeo se tada smilovao jeli i zasuo je zvezdama sa neba, otuda potiče i običaj da se na vrhu Božićnog drveta stavi zvezda.

Ali od kako se širila tradicija jelki, rastao je i rizik njihovog istrebljenja. Možete da zamislite koliko se mladih borova poseče u svetu zbog ovog običaja. Zbog toga je još davne 1880. godine napravljena prva veštačka jelka. Da sačuvamo ono što nam je od Boga dato, drveće koje čisti vazduh i omogućava nam da dišemo. Zato ako volite prirodan miris jelki i bora, kupite onu sa korenjem koja se može presaditi u bašti, a sledeće godine je možete okititi i napolje.

I treba se radovati, posebno tamo gde ima dece. Ti Božićni praznici, praznično raspoloženje i toplina doma, porodica na okupu, srećna lica majke i oca, braće i sestara, ostanu urezana za ceo život gde god da smo.

Postoji uzrečica koja kaže: "Za Božić, svi putevi vode kući".

Izvor ilustracije: Pinterest/FB.

 

[thotr]

Kažu da je Deda Mraz u stvari Saturn, Satan, tj. Sveti Nikola.

 

[Manga Hilux]

Kažu da je Deda Mraz u stvari Saturn, Satan, tj. Sveti Nikola.

to je Sveti Nikola

 

[Жижи]

to je Sveti Nikola

Postoji i u katoličkon kalendaru, ali nznm kad

 

[Жижи]

https://images.app.goo.gl/4gGpAXjGsvbcc5QLA

 

[Жижи]

Sveti Nikola https://g.co/kgs/5bGvf8P

 

[Жижи]

https://bs.wikipedia.org/wiki/Sveti_Nikola

 

[Сале]

kako bi prodavali zimi koka kolu
extra marketing

 

[fortes]

Sv. Nikola

Deda mraz pod tim "brendom" je čisto rebrendirani Sv. Nikola kao sovjetski produkt jer nije mogao hrišćanski svetac na hrišćanski praznik nego izmišljeni lik za kalendarsku NG kao zamenu za božićne praznike u komunističkoj utopiji. Jugoslavija to preuzela kao recept a sve to i plus jer je i mirio sve "religije" i i nacije sa tim neutralnim stavom.

Jedino zanimljivo i da su i Srbi i Hrvati i Slovenci ostavili brend Deda Mraza iako su pomerili datume na Božić kao udarni praznik.

 

[Сале]

to je Sveti Nikola

deda mraz je mnogo pre hrišćanstva, recimo kod slovena se zvao deda koledo a negde kračuk/n.
dve teorije jedna da je predak koji ulazi u dimnjak jer iz dimnjaka normalno izlazi dim a dim je materijalni prikaz duha iz ognjišta a ognjište je simbol doma i time se spaja nebesko i zemaljsko (preko tog prapretka dede).
a ima i za putnika namernika kojeg mi zovemo položajnik , on dolazi da vidi kako ćeš ga ugostiti i onda te blagosilja džarajući vatru pa koliko varnica toliko parica itd itd
rumuni mislim i danas zovu kračuk iako nisu sloveni ali prihvatili, što znači krak prvog sunca tj navodno mali kračić se pomalja.
hrišćani su samo preuzeli te običaje i prisvojili.
a božić bata nije osoba već znači božić dolazi (bata).