Pored skorijona , za vreme rata na Kosovu su je delovala i druga srpska para-vojna fromacija ,koja je pocinila mnogo zlocina.
Paravojna formacija Šakali poznata po zlu na Kosmetu
„Šakale” terete za ubistva i pljačke
Sumnja se da su pripadnici ove paravojne formacije ubili 41 osobu, opljačkali imovinu i spalili svih 30 kuća u selu Ćuška
Tužilaštvo za ratne zločine tražiće da se protiv pripadnika paravojne formacije „Šakali”, osumnjičenih za ratne zločine na Kosovu i Metohiji, sprovede finansijska istraga i da im se oduzme imovina za koju se utvrdi da je stečena kriminalom.
Ovoj formaciji, koju su činili uglavnom kriminalci angažovani za najteže zločine i pljačke, sem ubistva 41 osobe u selu Ćuška, pripisuje se pljačkanje stanovništva i prisvajanje njihove imovine u velikim razmerama.
Po dobijanju naredbe, Nebojša Minić, zvani Mrtvi, pokojni komandant „Šakala” organizovao bi napad na civile albanske nacionalnosti u selima oko Peći.
Napad na Ćušku, udaljenu tri kilometra od Peći, organizovan je 14. maja 1999. godine, u prepodnevnim satima. Jedinica se podelila u grupe, a petorica osumnjičenih napala su selo pored glavnog puta gde su se nalazile kuće porodice Agima Čekua, bivšeg premijera Kosova. Došli su do kuće Hadži Čekua i ukućane pod pretnjom oružjem naterali da se okupe u dvorište Kadrija Čekua. Tu su od njih oduzeli novac, dagocenosti i lična dokumenta. Kadri Čeku je zatim ubijen sa šest projektila, kuća je zapaljena, a u njoj su izgoreli njegovi posmrtni ostaci.
Osumnjičeni su zatim primorali Hasana Čekua, oca Agima Čekua da uđe u ambar, gde mu je Minić lovačkim nožem prerezao grkljan, a zatim zapalio ambar, kao i još pet kuća.
Druga grupa osumnjičenih u drugom delu Ćuške izbacivala je ukućane iz njihovih porodičnih kuća, iz kojih su uzimali vrednije stvari, novac, zlatan nakit, satove i druge dragocenosti. Od jednog čoveka oduzeli su putničko vozilo marke „pežo“, dok je njegov sused kamionom nosivosti 10 tona, otkupio život sina. U taj kamion „Šakali ” su kasnije natovarili kompletan nameštaj oduzet iz dve kuće. Tokom pljačke ubijeno je još nekoliko ljudi, a jedan od osumnjičenih nožem je na grudima urezao četiri „S” čoveku od koga je prethodno oteo 100.000 maraka kako bi poštedeo život njegovom sinu. Zatim su tom čoveku naredili da uđe u dvorišni toalet na koji su ispalili više rafala, pri čemu je ubijen.
U napadu na Ćušku spaljeno je svih 30 kuća koje su tu postojale. Deo stanovništva naterali su da uđe u traktore kojim su prebačeni u pravcu Albanije. Neki od zarobljenih civila zatvoreni su u tri kuće u kojima su osumnjičeni na njih ispaljivali rafale, a one koji bi još davali znake života „overavali” su pištoljem. Kuće sa telima kasnije su spaljene. Igrom slučaja, iz svake kuće po jedan civil uspeo je da se spase. Komandant „Šakala”, kako se sumnja, zadržao je deo plena za sebe, a deo je podelio pripadnicima jedinice.
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine kaže da je u prikupljanju informacija o ovom zločinu dosta pomoglo pravosuđe Euleksa kao i Fond za humanitarno pravo. O zločinu u Ćuškoj bilo je reči na suđenju generalu Vlastimiru Đorđeviću pred Haškim tribunalom.
Druga grupa osumnjičenih u drugom delu Ćuške izbacivala je ukućane iz njihovih porodičnih kuća, iz kojih su uzimali vrednije stvari, novac, zlatan nakit, satove i druge dragocenosti. Od jednog čoveka oduzeli su putničko vozilo marke „pežo“, dok je njegov sused kamionom nosivosti 10 tona, otkupio život sina. U taj kamion „Šakali ” su kasnije natovarili kompletan nameštaj oduzet iz dve kuće. Tokom pljačke ubijeno je još nekoliko ljudi, a jedan od osumnjičenih nožem je na grudima urezao četiri „S” čoveku od koga je prethodno oteo 100.000 maraka kako bi poštedeo život njegovom sinu. Zatim su tom čoveku naredili da uđe u dvorišni toalet na koji su ispalili više rafala, pri čemu je ubijen.
U napadu na Ćušku spaljeno je svih 30 kuća koje su tu postojale. Deo stanovništva naterali su da uđe u traktore kojim su prebačeni u pravcu Albanije. Neki od zarobljenih civila zatvoreni su u tri kuće u kojima su osumnjičeni na njih ispaljivali rafale, a one koji bi još davali znake života „overavali” su pištoljem. Kuće sa telima kasnije su spaljene. Igrom slučaja, iz svake kuće po jedan civil uspeo je da se spase. Komandant „Šakala”, kako se sumnja, zadržao je deo plena za sebe, a deo je podelio pripadnicima jedinice.
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine kaže da je u prikupljanju informacija o ovom zločinu dosta pomoglo pravosuđe Euleksa kao i Fond za humanitarno pravo. O zločinu u Ćuškoj bilo je reči na suđenju generalu Vlastimiru Đorđeviću pred Haškim tribunalom.
Formaciju „Šakali” činilo je više od 100 ljudi. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u Peći i okolini delovalo je više paravojnih jedinica. Od „Šakala” je poznatija grupa koja je sebe zvala „Munje”, a sve grupe su, prema informacijama FHP bile pod kontrolom MUP-a Srbije. Nebojša Minić, poznat i kao komandant Mrtvi, čovek je koga je policija često koristila upravo za ovakve zadatke. Na području Peći delovala je i Jedinica za specijalne operacije kao i posebne jedinice policije.
Pored zločina u Ćuškoj, na sličan način napadnuta su istog dana i sela Pavljan i Zahać. Prema rečima Nataše Kandić, direktorke FHP, to svedoči da zločin u Ćuškoj nije bio incident, već deo organizovanih zločina na tom području.
Prve podatke o spaljivanju tela dale su žene ubijenih koje su traktorima, vozeći decu, prešle planine i preko Rožaja došle u Crnu Goru.
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/SHakali-otimali-ubijali-i-palili.lt.html
