Истина о Видовдану

Sensei

Master
Moderator
Poruka
72.610
БОГ ВИД – Врховни Бог старих Срба
Из књиге Српски поглед на свет Александра Шаргића

Значење речи ВИД
Вид је једна од кључних речи српског погледа на свет. Једнако важна као у ведском систему Индије. ВЕДА значи ЗНАЊЕ. И ВИД у српском језичком систему значи знање – УВИД, што знамо и по старом српском слову ВЈЕДИ = знање (знам).

Место бога Вида у српском погледу на свет​

ВИД се у српском верском систему не може посматрати као божанство потчињено некој вишој сили или као део тројичности Сунца. ВИД, сам по себи, и по свом прешироком значењу, тежи неизрецивости, односно немогућности да се појмовно уоквири. Самим тиме он је епитет врховног Бога Апсолута. „Бог све види”, каже се. Од Бога се ништа не може сакрити.

1718170891340.png
 
Poslednja izmena:

Бог Вид у другим религијама старог света​


1718171019786.png


Прастаро порекло ВИДА као Божјег епитета запажамо и у египатској религији, наравно у донекле измењеном, али ипак препознатљивом облику. Ради се о Хорусовом ОКУ, односно WEDJAT (ВЕДЈАТ = ВЕЂАТ). Јасно је да реч ВЕДЈАТ има српско порекло, да је повезано са српским речима ВИД, ВЕДА и ВЕЂА (обрва). Ово не треба да чуди јер су се верске идеје и представе, из праисторијског Подунавља, шириле у свим правцима и ка свим континентима.
 

Сличности и разлике Вида и Световида​


Проблем са изучавањем ВИДА и његовим мешањем са Световидом, лежи у чињеници да се једини преостали писани документи тичу Арконе далеко на словенском Северу. Међутим, светилиште Световида у Аркони је прилично позног датума и оно је, сасвим извесно, доживело бројне деградације и еволуције култа. Оно се не може узимати као парадигматично за просуђивање о месту ВИДА у српском погледу на свет. ВИД и Световид су заправо два одвојена појма која имају доста тога заједничког.

Када Срби славе Видовдан, они прослављају дан ВИДА, дан врховног Бога, дан када свачија дела излазе на видело. То је практично ДАН СУДА. Дан када се доносе вечне пресуде.

Овај дан је, наравно, повезан са дугодневицом, те одатле потиче народно веровање да се тада све види. Ипак, прослава ВИДА на Видовдан у великој мери превазилази оквире слављења природног феномена дугодневице. Видовдан има судбоносне и веома тешке елементе у себи који се никако не уклапају у узак оквир соларне митологије. Срби дакле не прослављају Световида, бога из Арконе, чији култ је настао на основама ВИДА. Срби прослављају врховног Бога, Творца свега видљивог и невидљивог, материјалног и духовног, чији је кључни епитет ВИД.
 
Da li znate šta slavi srpska pravoslavna crkva na Vidovdan?

Srpska pravoslavna crkva i Rimokatolička crkva proslavljaju 28. juna po novom kalendaru, a 15. juna po starom kalendaru kao dan Svetog Vita


1718171584136.png

Илустрација из 1493. године
Пуно имеСвети Вид/Вит
Датум рођења290.
Место рођењаМацара дел Вало
Датум смрти303.
Место смртиРим, Римско царство

Na Siciliji krajem 3. veka nove ere rođen je Vit (Vitus). Taj Vit je pogubljen, kao dečak hrišćanin, u Rimu u vreme progona hrišćana pod carevima Dioklecijanom (284-305) Maksimijanom. Posle je postao jedan od značajnijih ranohrišćanskih svetitelja i poznat pod imenom Sveti Vit. Prema delu „Mučeništvo Sv. Vita“ napisanom krajem 6. veka, Vit se rodio krajem 3. veka u bogatoj mnogobožačkoj porodici na jugozapadu Sicilije. Hrišćanstvo je kao dete primio od svog tutora Modesta i njegove žene Kreščentije, koja je bila Vidova dadilja. Bežeći od svog oca koji je na silu želeo da ga odvrati od hrišćanstva, Vid sa svojim tutorom i dadiljom beži u Lukaniju, gde su sve troje kasnije uhapšeni kao hrišćani i sprovedeni u Rim. Prema legendi, u Rimu je mladi Vid učinio mnogo čuda, među kojima se navodi i isceljenje Dioklecijanovog sina. Uprkos svemu, sa svojim pratiocima je osuđen na smrt i pogubljen 303. godine bacanjem u kotao sa vrelim uljem. Prema legendi, iz tog kotla ga je još živog izveo anđeo koji ga je vratio u Lukaniju, gde je konačno umro.

Godine 756, mošti Sv. Vita su prenete u Pariz, odakle su 836. predate benediktanskom manastiru Korvej u Nemačkoj, koji postaje središte poštovanja ovog svetitelja. Katedrala Svetog Vida u Pragu, jedna od najvelelepnijih katedrala izgrađenih u gotskom stilu, najveća i najznačajnija crkva u današnjoj Češkoj i sedište Češke nadbiskupije, izgrađena je u slavu Sv. Vita nakon što je Sveti Vaclav, češki knez, preneo deo njegovih moštiju iz Korveja u Prag 925. godine.
 
Сви српски обичаји за дан ВИДА тичу се односа према врховном Богу и божанском принципу ВИДА. У складу са тиме, испред кућа су изношене ствари, девојачка спрема и дарови, плетиво, чак и новац, да се виде. На Видовдан се вршио увид у будућност, прорицање помоћу траве вид, која се још назива видац, видовчица и видова трава (Недељковић 2015: 146–147). Жене је уочи Видовдана беру и мећу под јастук, и шта те вечери сањају, то ће им се десити. Девојке га те вечери, заједно са првим и последњим залогајем хлеба и мало соли, мећу под јастук и заклињу: „Виде, Виде! Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен! Нека ми изађе на сан!“ (Чајкановић 4 1994: 55). Чајкановић помиње и ВИДОВА врела, изворе, који и иначе, а посебно на Видовдан, лече очи. О томе Милан Ђ. Милићевић пише:

82.png


слика: извод из књиге Милана Ђ. Милићевића о теми Вида
 
Будући да српска народна вера и поглед на свет показују значајне архетипске сличности са хришћанском догматиком, божански епитет ВИД се може упоредити са Светим духом и Премудрошћу божјом из хришћанске догматике. Уколико би се правила потпуна паралела са Светим духом, онда би се ВИД третирао као Личност Бога Апсолута и део српске Врховне Тројице: СВАРОГ, ТРИГЛАВ, ВИД. Подвлачимо да ова Врховна Тројичност, уколико је постојала као некаква врста „догматског” принципа у српском погледу на свет, није исто што и тројичност Сунца које је онтолошки испод Врховног Бога. Бог је Творац, а Сунце је творевина. Тројичност Сунца сачињавају: Божић (Сварожић), Јарило, Перун.
 
Da li znate šta slavi srpska pravoslavna crkva na Vidovdan?

Srpska pravoslavna crkva i Rimokatolička crkva proslavljaju 28. juna po novom kalendaru, a 15. juna po starom kalendaru kao dan Svetog Vita


Pogledajte prilog 1562692
Илустрација из 1493. године
Пуно имеСвети Вид/Вит
Датум рођења290.
Место рођењаМацара дел Вало
Датум смрти303.
Место смртиРим, Римско царство

Na Siciliji krajem 3. veka nove ere rođen je Vit (Vitus). Taj Vit je pogubljen, kao dečak hrišćanin, u Rimu u vreme progona hrišćana pod carevima Dioklecijanom (284-305) Maksimijanom. Posle je postao jedan od značajnijih ranohrišćanskih svetitelja i poznat pod imenom Sveti Vit. Prema delu „Mučeništvo Sv. Vita“ napisanom krajem 6. veka, Vit se rodio krajem 3. veka u bogatoj mnogobožačkoj porodici na jugozapadu Sicilije. Hrišćanstvo je kao dete primio od svog tutora Modesta i njegove žene Kreščentije, koja je bila Vidova dadilja. Bežeći od svog oca koji je na silu želeo da ga odvrati od hrišćanstva, Vid sa svojim tutorom i dadiljom beži u Lukaniju, gde su sve troje kasnije uhapšeni kao hrišćani i sprovedeni u Rim. Prema legendi, u Rimu je mladi Vid učinio mnogo čuda, među kojima se navodi i isceljenje Dioklecijanovog sina. Uprkos svemu, sa svojim pratiocima je osuđen na smrt i pogubljen 303. godine bacanjem u kotao sa vrelim uljem. Prema legendi, iz tog kotla ga je još živog izveo anđeo koji ga je vratio u Lukaniju, gde je konačno umro.

Godine 756, mošti Sv. Vita su prenete u Pariz, odakle su 836. predate benediktanskom manastiru Korvej u Nemačkoj, koji postaje središte poštovanja ovog svetitelja. Katedrala Svetog Vida u Pragu, jedna od najvelelepnijih katedrala izgrađenih u gotskom stilu, najveća i najznačajnija crkva u današnjoj Češkoj i sedište Češke nadbiskupije, izgrađena je u slavu Sv. Vita nakon što je Sveti Vaclav, češki knez, preneo deo njegovih moštiju iz Korveja u Prag 925. godine.
za ovog niko nije ni čuo.
čak ga i nema 28. juna u kalendaru
П​
28​
15​
СЛАВА Свети мученик Кнез Лазар и сви Св. муч. српски – Видовдан; Свети пророк Амос ◑​
 
ćuti kad ne znaš šta je vidovdan
Срби нису народ демона већ народ Христов. На Видовдан се прослављају косовски хероји који су живот дали за православно хришћанство а не за Перуна, Велеса, Весну и остале идоле.
 
Срби нису народ демона већ народ Христов. На Видовдан се прослављају косовски хероји који су живот дали за православно хришћанство а не за Перуна, Велеса, Весну и остале идоле.
pojma nemaš ponavljaš samo crkvenu pesmicu a vidovdan stariji od kosovskih junaka
 
Znam, zato i nisam hteo da se ovde piše. Nema potrebe da na ovom mestu guram prst u oko vernicima.
A da ne pominjem da tema već postoji
problem je u tome što su učeni da Srbi nisu postojali pre primanja hrišćanstva. vidiš šta ti kolega ovde piše mambo džambo i time se izruguje i kosovskim junacima koji su na Vidovdan dali živote i svim Srbima pre primanja hristijanstva. nije jedini, duh jevrejštine je ponekim srbima ušao u glavu. tolike epskih pesama ima, toliko mitova toliko legendi kulturno blago gaze a busaju se u srpske junačke grudi. kurtia mi.
 
problem je u tome što su učeni da Srbi nisu postojali pre primanja hrišćanstva. vidiš šta ti kolega ovde piše mambo džambo i time se izruguje i kosovskim junacima koji su na Vidovdan dali živote i svim Srbima pre primanja hristijanstva. nije jedini, duh jevrejštine je ponekim srbima ušao u glavu. tolike epskih pesama ima, toliko mitova toliko legendi kulturno blago gaze a busaju se u srpske junačke grudi. kurtia mi.
Косовски јунаци су гинули за Христа Бога а не за словенске паганске богове.
 

Back
Top