- Poruka
- 377.516
Čuvarkuća (Sempervivum tectorum) je višegodišnja biljka poznata po svojoj otpornosti i dugovečnosti, što odražava i njen latinski naziv koji znači „uvek živa“. Tradicionalno se veruje da štiti dom i porodicu od nepogoda poput požara i udara groma, kao i od zlih sila.
Čuvarkuća: Kakav je njen hemijski sastav, koji su rizici i opasnosti
Listovi čuvarkuće bogati su različitim jedinjenjima, uključujući tanine, biljne sluzi, masna ulja, smolu, mravlju i jabukovu kiselinu. Savremena istraživanja su otkrila prisustvo flavonoida, polisaharida i drugih fenolnih jedinjenja, koja doprinose njenim antiinflamatornim, antioksidativnim i diuretičkim svojstvima.
Čuvarkuća se od davnina koristi u različitim oblicima: kao sok, za obloge, u obliku masti, tinktura i čajeva. Ipak, važno je znati da se oralna upotreba ne preporučuje trudnicama i dojiljama, a pre konzumacije savetuje se konsultacija sa fitoterapeutom ili alergologom, posebno kod osoba sklonih alergijama. Važno je napomenuti i da su ukrasne varijante čuvarkuće tretirane veštačkim bojama i sprejevima nisu pogodne za medicinsku upotrebu.
Najčešća primena
Lekari uglavnom ne preporučuju stavljanje soka od čuvarkuće u uho, uprkos tome što je to čest savet u narodnoj medicini. Evo razloga zašto:
Medicinski razlozi, koje navode stručnjaci, protiv upotrebe soka od čuvarkuće u uhu su:
Nedovoljno istraženo: Čuvarkuća sadrži biološki aktivne supstance (kao što su tanini, flavonoidi i sluzi), ali nema dovoljno kliničkih studija koje potvrđuju bezbednost njene primene u ušnom kanalu, a nije poznato kako njen sok deluje na bubnu opnu ili srednje uho.
Rizik od iritacije ili alergije: Sok može izazvati iritaciju kože kod osetljivih osoba. U uhu, gde se inače nalazi veoma tanka koža sa mogućim mikro-povredama, ovaj postupak može dovesti do upalne reakcije.
Rizik od oštećenja bubne opne: Ako osoba ima perforiranu (probodenu) bubnu opnu, tečnost (uključujući sok od biljaka) može dospeti u srednje uho i izazvati infekciju ili pogoršati postojeće stanje.Mogu se zamaskirati simptome infekcije: Ljudi mogu pogrešno verovati da su rešili problem ako bol privremeno popusti, dok se infekcija zapravo pogoršava „ispod radara“.
Čuvarkuća: Kakav je njen hemijski sastav, koji su rizici i opasnosti
Listovi čuvarkuće bogati su različitim jedinjenjima, uključujući tanine, biljne sluzi, masna ulja, smolu, mravlju i jabukovu kiselinu. Savremena istraživanja su otkrila prisustvo flavonoida, polisaharida i drugih fenolnih jedinjenja, koja doprinose njenim antiinflamatornim, antioksidativnim i diuretičkim svojstvima.
Čuvarkuća se od davnina koristi u različitim oblicima: kao sok, za obloge, u obliku masti, tinktura i čajeva. Ipak, važno je znati da se oralna upotreba ne preporučuje trudnicama i dojiljama, a pre konzumacije savetuje se konsultacija sa fitoterapeutom ili alergologom, posebno kod osoba sklonih alergijama. Važno je napomenuti i da su ukrasne varijante čuvarkuće tretirane veštačkim bojama i sprejevima nisu pogodne za medicinsku upotrebu.
Najčešća primena
Lekari uglavnom ne preporučuju stavljanje soka od čuvarkuće u uho, uprkos tome što je to čest savet u narodnoj medicini. Evo razloga zašto:
Medicinski razlozi, koje navode stručnjaci, protiv upotrebe soka od čuvarkuće u uhu su:
Nedovoljno istraženo: Čuvarkuća sadrži biološki aktivne supstance (kao što su tanini, flavonoidi i sluzi), ali nema dovoljno kliničkih studija koje potvrđuju bezbednost njene primene u ušnom kanalu, a nije poznato kako njen sok deluje na bubnu opnu ili srednje uho.
Rizik od iritacije ili alergije: Sok može izazvati iritaciju kože kod osetljivih osoba. U uhu, gde se inače nalazi veoma tanka koža sa mogućim mikro-povredama, ovaj postupak može dovesti do upalne reakcije.
Rizik od oštećenja bubne opne: Ako osoba ima perforiranu (probodenu) bubnu opnu, tečnost (uključujući sok od biljaka) može dospeti u srednje uho i izazvati infekciju ili pogoršati postojeće stanje.Mogu se zamaskirati simptome infekcije: Ljudi mogu pogrešno verovati da su rešili problem ako bol privremeno popusti, dok se infekcija zapravo pogoršava „ispod radara“.
