Ovo je najpotpuniji odgovor što se naslova tiče.
Psycho poznaje samo početni stadij djelovanja alkohola na psihu čovjeka u kojem se može reći da je teško inhibirati intimne tajene koje bi inače to ostale u nealkoholisanom stanju.
Neva, moonja, Alyosa su ukazali da alkohol ima čitav spektar djelovanja na psihu čovjeka i naznačili njegove posledice na psihološkom i sociološkom planu. Oni su razdvojili "alkoholičare" od alkoholičara. "Alkoholičarima" se kontakt s alkoholom završava na svadbama i proslavama i tu se možda može govoriti o pozitivnom dejstvu alkoholisanosti na čovjeka. Njihova alkoholisanost je kontrolisana i nikad ne prelazi dozvoljenu granicu. U ostalim životnim prilikama oni nikad ne konzumiraju alkohol, izuzev u ljekovite svrhe (čašica najutro ili uz jelo). Ostali konzumenti alkohola su alkoholičari, što u manjoj što u većoj mjeri. To su zavisnici koji piju radi pića. Njima, zavisno od stepena alkoholičara, alkoholisanje donosi probleme, kako na ličnom, tako i na širem društvenom planu. Ti problemi su tim veći što se više istrajava u napijanju i završavaju, bez izuzetka, katastofalnim posledicama, ukoliko se na vrijeme ne prekine.
Jedna posebna grupa alkoholičara su boemi. Oni piju iz zadovoljstva i njima je piće životni stil!? Iako nastoje da imaju mjeru i da se kontrolišu u tome, ipak i njima piće donosi negativne posledice. Katkad i katastrofalne.
Alkoholisanje je poročna radnja čovjeka. Svaki porok, bez izuzetka, ukoliko se u njemu istrajava, ima identičan način ispoljavanja i djelovanja na konzumenta, kako lično tako i na bližu i dalju okolinu. Najprije se javljaju problemi koji čovjeku donose štetu u blažem obliku. Vremenom se štete sve više i više povećavaju i samom poročniku i njegovoj okolini. Kad nastane stepen zavisnosti, što je takoođe neminovnost, štete postaju nesagledive. Ukoliko se ovdje ne stane na put poroku , posledice su kobne. Napominjem da je ovako bez izuzetka za svaki porok. Jedina je razlika što je kod nekih poročnosti ovaj proces sporiji, dok je kod drugih znatno ili veoma brži.
Slijedi moj lični stav.
Sve što čovjek radi, bilo misaono (duhovno) bilo fizički (materijalno) ostavlja rekurzivne posledice. Ukoliko je čovjekovo djelovanje loše (zlo) onda će mu se loše i događati. I obrnuto. Poroci su sinonimi zla. Svaki događaj (i svaka misao) čovjeku je jedno upozorenje. Upozorenje da li je na dobrom putu ili na lošem. Naravno, ako se čpvjeku događaju loše stvari, to znači da je na lošem putu i da taj put treba napustiti. (I obrnuto). I površnom analizom veoma je lako uočiti šta je greška, odnosno porok tj. loše, pa to izbjegavati, a isto tako i šta je dobro, što bi trebalo, normalno, praktikovati.
