"I otvori se crkva Božija na Nebu i pokaza se kovčeg zaveta njegova." (Otkrovenje 11,19)
U zemaljskoj svetinji nad svetinjama u kovčegu zaveta bile su ploče sa deset zapovesti. Te Zapovesti su uređivale šta i kako da rade ljudi koji su stvorenja. Jer stari zavet se obraća stvorenjima.
S Hristovim dolaskom i vaskrsenjem postavljen je jedan novi zavet zavet sa sinovima koji su se rodili kroz Reč Božiju.
I mi kao sinovi Božiji više nismo stvorenja da bi nam se govorilo šta da radimo, mi smo Logosi, Umovi, i Hristos nas uči kako da mislimo.
Pa nam kaže:
Ne sudite da vam se ne bi sudilo.
Praštajte i biće vam oprošteno, A praštamo u svom umu, i ne treba da idemo da kažemo onome ko nam je učinio nažao da smo mu oprostili.
Ljubite i neprijatelje svoje,
Ko pogleda tuđu ženu sa željom već je učinio preljubu.
Od sinova se traži više nego od stvorenja, jer ko ne razmišlja o preljubi već čuva svoj um da mu ne dolaze požudne misi svakako neće ni uliniti preljubu.
Zabluda je pogrešna istina i većinu zabluda smo dobili kroz vaspitanje i obrazovanje, ali deo zabluda smo i sami stvorili.
Jer još dok se spremamo da učinimo bludno delo, recimo da damo mito doktoru, mi to svoje bludno delo u svom umu opravdavamo da izgleda dobro i na taj način u svom umu gradimo zabludu.
A kad se spremamo da učinimo neko dobro delo mi u svom umu opravdavamo to dobro delo i u svom umu gradimo istinu.
Kada činimo ono šta je Hristos govorio da traba činiti mi opravdavajući ta dobra dela u svom umu gradimo istinu i Hristos se kao Istina useljava u nas i živi u nama.
Ta Istina je zapravo kovčeg novog zaveta.
A kad otvorimo istinu, taj kovčeg novog zaveta mi u njemu nalazimo ono šta je Hristos zapovedao da činimo, Nalazimo zapovesti Novoga Zaveta ispisane na mesnim daskama srca našega.
Srce je u duhovnom svetu centar naših misli, fokus naših misli, one misli koje najčešće mislimo su nam u srcu. Srce je sam centar našega uma.
A Naše misli su mesne daske srca našega.
I budući da naše misli dolaze od naše istine, jer sudimo onako kakva je istina u nama, to će Božije zapovesti biti upisane u našim mislima jer dolaze od Istine
Čišćenje nebeske svetinje se odnosi na čišćenje naših zabluda kako bi se Istina nastanila u nama.
Božiji presto se nalazi na kovčegu zaveta, na istini, I kada donosimo odluke zasnovane na istini mi vladamo sa prestola volje koji počiva na Istini.
A dva heruvima koja su na poklopcu kovčega zaveta koji krilima zaklanjaju Božiji presto da se ne vidi odakle naše misli dolaze su dva različita načina mišljenja koja dolaze od naše leve i desne moždane hemisvere tako da mi, kao božansko bića, možemo da se preispitujemo i tragamo za najboljim odlukama pre nego odlučimo šta ćemo o kako ćemo.
U zemaljskoj svetinji nad svetinjama u kovčegu zaveta bile su ploče sa deset zapovesti. Te Zapovesti su uređivale šta i kako da rade ljudi koji su stvorenja. Jer stari zavet se obraća stvorenjima.
S Hristovim dolaskom i vaskrsenjem postavljen je jedan novi zavet zavet sa sinovima koji su se rodili kroz Reč Božiju.
I mi kao sinovi Božiji više nismo stvorenja da bi nam se govorilo šta da radimo, mi smo Logosi, Umovi, i Hristos nas uči kako da mislimo.
Pa nam kaže:
Ne sudite da vam se ne bi sudilo.
Praštajte i biće vam oprošteno, A praštamo u svom umu, i ne treba da idemo da kažemo onome ko nam je učinio nažao da smo mu oprostili.
Ljubite i neprijatelje svoje,
Ko pogleda tuđu ženu sa željom već je učinio preljubu.
Od sinova se traži više nego od stvorenja, jer ko ne razmišlja o preljubi već čuva svoj um da mu ne dolaze požudne misi svakako neće ni uliniti preljubu.
Zabluda je pogrešna istina i većinu zabluda smo dobili kroz vaspitanje i obrazovanje, ali deo zabluda smo i sami stvorili.
Jer još dok se spremamo da učinimo bludno delo, recimo da damo mito doktoru, mi to svoje bludno delo u svom umu opravdavamo da izgleda dobro i na taj način u svom umu gradimo zabludu.
A kad se spremamo da učinimo neko dobro delo mi u svom umu opravdavamo to dobro delo i u svom umu gradimo istinu.
Kada činimo ono šta je Hristos govorio da traba činiti mi opravdavajući ta dobra dela u svom umu gradimo istinu i Hristos se kao Istina useljava u nas i živi u nama.
Ta Istina je zapravo kovčeg novog zaveta.
A kad otvorimo istinu, taj kovčeg novog zaveta mi u njemu nalazimo ono šta je Hristos zapovedao da činimo, Nalazimo zapovesti Novoga Zaveta ispisane na mesnim daskama srca našega.
Srce je u duhovnom svetu centar naših misli, fokus naših misli, one misli koje najčešće mislimo su nam u srcu. Srce je sam centar našega uma.
A Naše misli su mesne daske srca našega.
I budući da naše misli dolaze od naše istine, jer sudimo onako kakva je istina u nama, to će Božije zapovesti biti upisane u našim mislima jer dolaze od Istine
Čišćenje nebeske svetinje se odnosi na čišćenje naših zabluda kako bi se Istina nastanila u nama.
Božiji presto se nalazi na kovčegu zaveta, na istini, I kada donosimo odluke zasnovane na istini mi vladamo sa prestola volje koji počiva na Istini.
A dva heruvima koja su na poklopcu kovčega zaveta koji krilima zaklanjaju Božiji presto da se ne vidi odakle naše misli dolaze su dva različita načina mišljenja koja dolaze od naše leve i desne moždane hemisvere tako da mi, kao božansko bića, možemo da se preispitujemo i tragamo za najboljim odlukama pre nego odlučimo šta ćemo o kako ćemo.
