Isti kao i ostali, a ipak razliciti?

To sam cula od osobe koja je profesionalno vezana za osobe sa invaliditetom.
to, na zalost, ne garantuje nista
pritom ne ciljam na znanje osobe te i te profesije
vec prosto na cinjenicu da se ne mogu oni svi strpati u tako predvidive kategorije kao da su invaliditetom izgubili svoj karakter koji ih cini pojedincima
i razlicite reakcije na razlicite stvari

sto jedan ocekuje, drugi moze doziviti sasvim drugacije
 
ja se obicno sklonim i placem u tavim situacijama( npr. na vezbama na faxu dete sa retkim sindromom preranog starenja- mali je izgledao kao vanzemaljac, a doneo je crtez prekrizene igle da moli da ga vise ne bodu, previse ga izboli u njegovom malom 5-god. zivotu)
vec mi idu suze...
ne znam nikoga ko upire prstom u hendikepirano/ drugacije dete... mislila sam da su deca zla i netrepeljiva:(
 
Nisam mnogo razmisljala o tome, to je jedno od pravila bon-tona u odnosu sa osobama sa invaliditetom i oni to primenjuju. Inace rec je o veoma uglednoj organizaciji.

Nije mi poenta bila da se zadrzavam na toj pojedinosti, vec se uvek ponovo iznenadim koliko malo razumemo tudje potrebe jer ne mozemo da se stavimo na mesto te druge osobe cak i kada to zelimo.
 
Nekako mi je neprirodno čučnuti. Sedeti je OK, ali kada si na ulici pa čučiš?! Ne kažem da to nije možda ispravno, već da meni ne izgleda baš u redu. Kao da time svesno stavljam na znanje toj osobi da vidim da nismo iste ali evo bićemo iste. I malo mi je uvredljivo.
A Fjaka, svaka različitost privlači pažnju i ljudi, evo i ovde se to lepo vidi, ne znaju kako da se postave. Utoliko verujem da nisu zli, možda nevaspitani ako upiru prstom i okreću se. Svakako su zatečeni, koliko time što vide toliko i time da ne umeju da se postave kako treba. I verujem da previše primaš srcu sve to što se dogodilo i da sama još uvek tražiš kako da sve to prihvatiš. Jer verujem da bi ti bilo tek sto puta gore da te pola grada zaustavlja i pita šta se to dogodilo. Dakle, dogodilo se i na vama je da se borite, a ne da bilo kome bilo šta objašnjavate.
 
@reakcije okoline: cista nekultura

poredila sam ponasanje ljudi u Beogradu, i ovde u Becu, prema razlicitostima sa kojima se sustecu, i definitivno ovde se niko ko je na neki nacin razlicit ne oseca ni najmanje neprijatno. Naravno, opet ako neko preglasno komentarise i prstom pokazuje, cujem da prica nas jezik:(

@reakcija roditelja:

desilo se, desilo, pa sta; nazad se ne moze, a pitanje osecanja srece i zadovoljstva je toliko subjektivno, da nema razloga da ni dete ni roditelji generalno ne osecaju srecni i zadovoljni. Mislim, neki ljudi ce uvek naci razlog da budu beskrajno nezadovoljni i pored svega sto imaju, a neki ce naci zivotnu radost u svemu lepom sto imaju:p
Za ovo boldano; Nasi ljudi,ljudi sa prostora bivse YU su najgori, hvala ti sto si ovo napisala jer se slazem s tobom 100%, bio u pitanju Beograd, Zagreb ili Mostar...bilo koji grad bivse nam drzave ....sve je to isto!!!Zapad je druga prica, totalno druga prica i to je ono ponekad sto se pitam, kako jedan npr Austrijanac ne beci, ne gleda?
I ovo za zadovoljstvo i srecu sto si pisala apsolutno se slazem, sad primjecujem puno vise sitnice nego prije i bas te sitnice me cine vise sretnom nego ranije krupne i velike stvari:cool:
A ja imam neku flekaču na butini od rođenja. Nije mi smetala do neke 12-13 godine pa mi je smetala nekih 4-5 godina i onda je ponovo počela da mi ne smeta :mrgreen:
Ovo je dobro cuti, frendicina kcerka ima 20 i neku, do dan danas nije obukla sorc zbog fleke na nozi, nadam se da ce doci dan kad ce prevazici taj kompleks!
@fjaka - samo hrabro, ti si pametna, jaka i dobra žena, izdržaćeš i biće sve u redu.
Nakon ovoga samo se mogu uobraziti:mrgreen:
Hvala ti za rijeci podrske!
A Fjaka, svaka različitost privlači pažnju i ljudi, evo i ovde se to lepo vidi, ne znaju kako da se postave. Utoliko verujem da nisu zli, možda nevaspitani ako upiru prstom i okreću se. Svakako su zatečeni, koliko time što vide toliko i time da ne umeju da se postave kako treba. I verujem da previše primaš srcu sve to što se dogodilo i da sama još uvek tražiš kako da sve to prihvatiš. Jer verujem da bi ti bilo tek sto puta gore da te pola grada zaustavlja i pita šta se to dogodilo. Dakle, dogodilo se i na vama je da se borite, a ne da bilo kome bilo šta objašnjavate.
Mozda,ne mozda vec sigurno primam previse srcu,mama sam, vidim i sto treba i ne treba, u pravu si, ali definitivno sam prihvatila i ne trazim kako prihvatiti situaciju u kojoj smo se nasli!Tako nam je kako nam je, nismo birali, samo nek ovako ostane, bicemo sretni i zadovoljni..jer uvjek ima gore od gorega!
 
Poslednja izmena:
Ja sam cula nesto sto je sasvim logicno, ali mi nikada nije palo na pamet, a to je da sa ljudima koji su u kolicima treba razgovarati i sedeceg polozaja ili cucnuti ako to nije moguce jer je vrlo neprijatno gledati ih sa visine tokom razgovora ako stojimo.

И мени ово звучи некако....:roll:
Пре бих доживела као понижење то чучање, као неко ''спуштање на мој ниво''...:confused:
 
Јуче поподне сам на локалној пијаци видела баку која гура дете у колицима... И нехотице пажњу ми је привукло то што су колица дечија, али дете у њима има бар 5-6 година... Ваљда је у природи човековој да му необичности, одступања од уобичајеног, привлаче пажњу... Бацила сам поглед и видела да девојчица има скроз закржљале и искривљене ногице...(била је у шорцу и босих ногу)...:(
Брзо сам се окренула и направила се као да сам јако заинтересована за куповину паприка, јер ме је у том тренутку страшно погодио тај призор! И сад ми је тешко кад пишем о томе....(синоћ нисам ни могла :()....

И сад? Ја једноставно не знам шта би била одговарајућа реакција: непоказивање било какве реакције, непримећивање...?
Ја то радим, али, не знам зашто, некако не мислим да је то ок. :confused:
Опет - обраћање пажње им вероватно смета.... Не знам. :confused:
 
Da,u ljudskoj prirodi jeste da gledaju...
Ali...Ljudima danas ponekad fali osecaj za druge ljude...Zasto,gde se izgubio...ne znam,ali da ga nema-nema ga:roll:
Prosto pogledi ljudi nekoga ko je drugaciji znaju da zabole.Samo mu sipaju so na ranu,da je drugaciji.Pa sta?Nije nacista,sto je mnogo vaznije.:confused:
E sad...svi moraju malo povesti racuna...i oni koji ne trpe poglede da shvate da nisu svi ti pogledi zlobni vec samo-ljudski....i oni koji gledaju-da ponekad njihov obican pogled moze biti shvacen drugacije;)
 
А да ли је онда адекватно понашање - правити се да не примећујеш ту особу?

Ja mislim da jeste.Naravno ako ti se ne obraca,ako nisi u sitaciji da treba da je primecujes(zbog posla,ili neceg drugog)
Jer ne okrecemo se i ne primecujemo sve ''obicne''ljude koji prodju pored nas;)
Zasto bi smo ove druge,posebno znajuci da njih to moze zaboleti posto su svesvni svoje razlicitosti.
 
Mislim da da. Verujem da oni zele da se ljudi prema njima ophode normalno, to normalno verovatno podrazumeva i ne gledanje, kao sto ne gledamo ni u druge prolaznike. Bar ja tako razmisljam i tako i radim. Verovatno ima onih koji se osecaju lose i kad ih ne gledaju, ali ne mozemo svima udovoljiti. Od gledanja oni na kraju nemaju nista, moze samo da im bude neprijatno.
 
Ja mislim da jeste.Naravno ako ti se ne obraca,ako nisi u sitaciji da treba da je primecujes(zbog posla,ili neceg drugog)
Jer ne okrecemo se i ne primecujemo sve ''obicne''ljude koji prodju pored nas;)
Zasto bi smo ove druge,posebno znajuci da njih to moze zaboleti posto su svesvni svoje razlicitosti.

Ја то и радим, али, као што рекох, не знам зашто имам осећај да то није исправно.... :confused: Ваљда зато што то радим свесно. Стално мислим како они примете да се ја трудим да покажем како не примећујем да се разликују....:confused:...да виде да је то моје ''непримећивање'' лажно, свесно, а не спонтано....:(
 
Ја то и радим, али, као што рекох, не знам зашто имам осећај да то није исправно.... :confused: Ваљда зато што то радим свесно. Стално мислим како они примете да се ја трудим да покажем како не примећујем да се разликују....:confused:...да виде да је то моје ''непримећивање'' лажно, свесно, а не спонтано....:(

Razumem taj osecaj skroz.Koliko god glupavo zvucalo,u prisustvu ljudi koji imaju neki problem ne mozes se osecati poptuno opusteno,ako imas ljudskosti u sebi.Jer takve osobe u sebi zalis,a to moras da potiskujes jer nije lepo nikome da ga drugi sazaljevaju...sve se vrti u krug....:(
Jedna moja prijateljica je izgubila nogu u saobracajnoj nesreci.
Ja sam nastavila posle tog dogadjaja da se druzim sa njom,naravno ne kao pre,prilagodila sam se njenim potrebama,ali sam se pravila kao da je sve u redu,sem ako ona ne pocne da prica o tome.
I mislila sam bas kao i ti,da to moje ''nepremicivanje''nije ni malo u redu.
Ali,sta cu?Jednom mi je rekla:Mnogo volim sto se ti ponasas normalno.Znas da sam ranije mogla sve,sada ne mogu ni pola toga,ali ne spominjes nista,ponasas se kao da je sve u redu.Tako mi je lakse.
Valjda ni jedno ni drugo nije savrseno.
Ali lepo kaze narod :od dva zla biraj manje;)
 
Razumem taj osecaj skroz.Koliko god glupavo zvucalo,u prisustvu ljudi koji imaju neki problem ne mozes se osecati poptuno opusteno,ako imas ljudskosti u sebi.

Ne slazem se sa ovim - postoje ljudi koji se prirodno sa svima ponasaju jednako, i mislim da je to prava ljudskost. Ja na zalost nisam takva, ja se uvek zbunim, ne znam kako da postupim, zao mi je osobe, pa mi je onda zao jer ta osoba vidi da mi je zao, pa ne bih da je uvredim, pa ne bih da se meni to desi, pa bih pitala da li treba pomoc, ali se stidim i bojim da ne uvredim i sve tako... U stvari bi trebalo evo sad, posle ove teme, da odem i da nekoliko sati proucavam sajtove udruzenja osoba sa raznim hendikepima, da mi se naviknu i oci i srce (to je prvi korak) - kada ne bi bilo iznenadjenja, ne bi bilo ni problema: mislim da ljudi uglavnom nisu zlonamerni, samo ne znaju kako da se postave. jezivo smo zaostali (bar ja jesam) u tom pogledu...
 
Za ovo boldano; Nasi ljudi,ljudi sa prostora bivse YU su najgori, hvala ti sto si ovo napisala jer se slazem s tobom 100%, bio u pitanju Beograd, Zagreb ili Mostar...bilo koji grad bivse nam drzave ....sve je to isto!!!Zapad je druga prica, totalno druga prica i to je ono ponekad sto se pitam, kako jedan npr Austrijanac ne beci, ne gleda?

oni su navikli da vidjaju na ulici sve ljude, kod nas se do nedavno npr. osobe vezane za kolica nisu mogle samostalno kretati gradom, sada se nesto uredjuju ivicnjaci. to je problem vezan za standard( liftovi, prilazi, obelezavanja, zaposlenje...):neutral::neutral:
 
Jao, moram da preporucim film
musicwithin-poster.jpg

lep film o prihvatanju razlika, shvatanju osoba koje su drugacije od nas, i mnooogo dobrog humora (a mogli su samo da sede i placu)
film je zasnovan na stvarnoj prici o coveku koji je, i sam sa hendikepom, uticao na promene u odnosu prema hendikepiranima i donosenje zakona u vezi sa tim..
 
Poslednja izmena:
Ne slazem se sa ovim - postoje ljudi koji se prirodno sa svima ponasaju jednako, i mislim da je to prava ljudskost. Ja na zalost nisam takva, ja se uvek zbunim, ne znam kako da postupim, zao mi je osobe, pa mi je onda zao jer ta osoba vidi da mi je zao, pa ne bih da je uvredim, pa ne bih da se meni to desi, pa bih pitala da li treba pomoc, ali se stidim i bojim da ne uvredim i sve tako... U stvari bi trebalo evo sad, posle ove teme, da odem i da nekoliko sati proucavam sajtove udruzenja osoba sa raznim hendikepima, da mi se naviknu i oci i srce (to je prvi korak) - kada ne bi bilo iznenadjenja, ne bi bilo ni problema: mislim da ljudi uglavnom nisu zlonamerni, samo ne znaju kako da se postave. jezivo smo zaostali (bar ja jesam) u tom pogledu...

Ja mislim da u ovome nema ništa neljudski ili ne-pravo ljudski....naprotiv.
Ali bih svakako volela da čujem utisak "druge strane".
 
Mislim da da. Verujem da oni zele da se ljudi prema njima ophode normalno, to normalno verovatno podrazumeva i ne gledanje, kao sto ne gledamo ni u druge prolaznike. Bar ja tako razmisljam i tako i radim. Verovatno ima onih koji se osecaju lose i kad ih ne gledaju, ali ne mozemo svima udovoljiti. Od gledanja oni na kraju nemaju nista, moze samo da im bude neprijatno.
Na brzinu sam tu, imam miljun i jednu obavezu ali ne mogu da ne iskomentiram ovaj post:D
_Look_Of_Expectancy_ kao mama djeteta koji se razlikuje malo od svojih vrsnjaka za ovaj post mogu reci da moze posluziti kao mali prirucnik ponasanja premo osobama koje imaju hendikep, ne izgledaju kao vecina...itd
Sa ovim se u potpunosti slazem!Hvala :D
Ne slazem se sa ovim - postoje ljudi koji se prirodno sa svima ponasaju jednako, i mislim da je to prava ljudskost. Ja na zalost nisam takva, ja se uvek zbunim, ne znam kako da postupim, zao mi je osobe, pa mi je onda zao jer ta osoba vidi da mi je zao, pa ne bih da je uvredim, pa ne bih da se meni to desi, pa bih pitala da li treba pomoc, ali se stidim i bojim da ne uvredim i sve tako... U stvari bi trebalo evo sad, posle ove teme, da odem i da nekoliko sati proucavam sajtove udruzenja osoba sa raznim hendikepima, da mi se naviknu i oci i srce (to je prvi korak) - kada ne bi bilo iznenadjenja, ne bi bilo ni problema: mislim da ljudi uglavnom nisu zlonamerni, samo ne znaju kako da se postave. jezivo smo zaostali (bar ja jesam) u tom pogledu...
Drago mi je da ovako razmisljas, da je tema na neki nacin postakla sve nas koji citamo ili ucestvujemo da bar na secund razmislimo o osobama sa invaliditetom ili osobama koje se na neki nacin razlikuju od drugih:)
Najmanje sto mozes uraditi je da ne zalis nikoga, jer stvarno mislim da vecina tih ljudi ne zale sami sebe;)
 
Ja sam cula nesto sto je sasvim logicno, ali mi nikada nije palo na pamet, a to je da sa ljudima koji su u kolicima treba razgovarati i sedeceg polozaja ili cucnuti ako to nije moguce jer je vrlo neprijatno gledati ih sa visine tokom razgovora ako stojimo.

Ma kakvi...;)
Pa moj budući kum ima 2.06 cm a ja metar-i-po... znaš kako je to smešno...;)
Ali Bože-moj svi smo različiti i sebe trebamo prihvatiti kakvi jesmo...

Moje mišljenje je, bez ikakvog čučenja, već najnormalniji razgovor... biti to što jesmo... uputiti kompliment... podariti iskren osmeh...
 
Ma kakvi...;)
Pa moj budući kum ima 2.06 cm a ja metar-i-po... znaš kako je to smešno...;)
Ali Bože-moj svi smo različiti i sebe trebamo prihvatiti kakvi jesmo...

Moje mišljenje je, bez ikakvog čučenja, već najnormalniji razgovor... biti to što jesmo... uputiti kompliment... podariti iskren osmeh...

:eek:
Da ali ti nisi u kolicima......
Poenta sa čučanjem nije da se izravnate nego da se taj koji je u kolicima oseća ravnopravno.....
 

Back
Top