Isti kao i ostali, a ipak razliciti?

[fjaka]

Danas u novinama nadjoh clanak o curici koja ima 16 godina u tjelu recimo dvogodisnjeg djeta...daleko od necega sto srecemo svaki dan...njeni roditelji, sestre su je prihvatili takvu kakva jeste, ne zele je "popravljati" operacijama, a i lijenici nisu puno optimisticni da se tu ista moze i popraviti....znaci to je ..to. Curica ide u skolu, svakodnevno je izlozena pogledima, saputanju, gledanju ispod oka, a ne tako rijetko i izrugivanju...

E sad ne pisem ja ovo bezveze...pisem jer imam recimo slican problem...moje djete je malo drugacije od svojih vrsnjaka. Mentalno je zdrava, fizicki aktivnija mozda nego vecina koja nemaju problem kao ona, fizickim izgledom se ne izdvaja od druge djece, ali ima nesto po cemu se malo razlikuje od ostale djece....ne bih u detalje
Moje djete je novonastalu situaciju prihvatilo kao najnormalniju stvar na svjetu, jako sam ponosna na nju, ali me jako iritiraju pogledi, saputanja, upiranja prstom u moje djete...(i sad ide poanta ove teme) ne od strane djece, klinaca, vec od strane odraslih osoba!!!
Zasto odrasli ljudi, majke koje za ruku vode 3 djece se okrecu, pokazuju prstom, komentiraju na jako nekuturan nacin nesto sto nije svakidasnje? Zasto nitko od tih ljudi ne pridje meni kao majci i priupita sto ga interesira, a ne stavlja moje dijete u poziciju da me pita "zasto me ona zena gleda?"
Moj muz kaze da puno primam srcu te poglede i jednostavno da ne obracam paznju, ali ne mogu zbog djeteta kojoj nakon takvih gluposti pricam kako ljudi ne znaju, nisu informirani, ponekad kad mi pukne film kazem da su nekulturni!

Sad vi meni recite kako se vi ponasate, da li se ikad okrenete, da li ste ikad pozelili prici nekomu ko imam vidljiv problem i upitati ga zasto, kako se dogodio ili ste ignorirali, gledali, upirali prstom...da li pricate sa svojim djecom o ovakvim stvarima...

Bila bi vam zahvalna na komentarima jer definitivno zelim sebi pribliziti zasto ljudi tako reagiraju

 

[Übermensch]

Danas u novinama nadjoh clanak o curici koja ima 16 godina u tjelu recimo dvogodisnjeg djeta...daleko od necega sto srecemo svaki dan...njeni roditelji, sestre su je prihvatili takvu kakva jeste, ne zele je "popravljati" operacijama, a i lijenici nisu puno optimisticni da se tu ista moze i popraviti....znaci to je ..to. Curica ide u skolu, svakodnevno je izlozena pogledima, saputanju, gledanju ispod oka, a ne tako rijetko i izrugivanju...

E sad ne pisem ja ovo bezveze...pisem jer imam recimo slican problem...moje djete je malo drugacije od svojih vrsnjaka. Mentalno je zdrava, fizicki aktivnija mozda nego vecina koja nemaju problem kao ona, fizickim izgledom se ne izdvaja od druge djece, ali ima nesto po cemu se malo razlikuje od ostale djece....ne bih u detalje
Moje djete je novonastalu situaciju prihvatilo kao najnormalniju stvar na svjetu, jako sam ponosna na nju, ali me jako iritiraju pogledi, saputanja, upiranja prstom u moje djete...(i sad ide poanta ove teme) ne od strane djece, klinaca, vec od strane odraslih osoba!!!
Zasto odrasli ljudi, majke koje za ruku vode 3 djece se okrecu, pokazuju prstom, komentiraju na jako nekuturan nacin nesto sto nije svakidasnje? Zasto nitko od tih ljudi ne pridje meni kao majci i priupita sto ga interesira, a ne stavlja moje dijete u poziciju da me pita "zasto me ona zena gleda?"
Moj muz kaze da puno primam srcu te poglede i jednostavno da ne obracam paznju, ali ne mogu zbog djeteta kojoj nakon takvih gluposti pricam kako ljudi ne znaju, nisu informirani, ponekad kad mi pukne film kazem da su nekulturni!

Sad vi meni recite kako se vi ponasate, da li se ikad okrenete, da li ste ikad pozelili prici nekomu ko imam vidljiv problem i upitati ga zasto, kako se dogodio ili ste ignorirali, gledali, upirali prstom...da li pricate sa svojim djecom o ovakvim stvarima...

Bila bi vam zahvalna na komentarima jer definitivno zelim sebi pribliziti zasto ljudi tako reagiraju

Pa u ljudskoj prirodi je da stvari koje odstupaju od drustveno prihvacenog gledaju zainteresovano...tako je...prosto nemoj da obracas paznju...gledajuci od sebe ja to neradim zato sto mi je to zanimljivo ili tako nesto nego mi prosto skrene paznju...nemoj da obracas paznju jedino sto mozes da uradis je to....

 

[Sibil Vejn]

Ljudi su takvi,vole da gledaju tudje stvari....

Moja mama nakon mozdanog udara ne moze vise normalno hoda,vec nekako cudno,ne mgou da opisem,i ljudi na ulici je gledaju kao da je 7.svetsko cudo....


Isto,kad gradom prodje neko ko boluje od Daunovog sindroma,ili neko u kolicima,pola ljudi se okrece,kao da nikad nisu videli bolesnog coveka.

Mislim da ne treba da obracas paznju na takve stvari.

 

[Übermensch]

Ljudi su takvi,vole da gledaju tudje stvari....

Moja mama nakon mozdanog udara ne moze vise normalno hoda,vec nekako cudno,ne mgou da opisem,i ljudi na ulici je gledaju kao da je 7.svetsko cudo....


Isto,kad gradom prodje neko ko boluje od Daunovog sindroma,ili neko u kolicima,pola ljudi se okrece,kao da nikad nisu videli bolesnog coveka.

Mislim da ne treba da obracas paznju na takve stvari.

U ljudskoj prirodi je da obracaju paznju na takve stvari...ne zato sto su zli ili nesto drugo....prosto je tako....po meni tako nesto nije za osudu.......

 

[fjaka]

U ljudskoj prirodi je da obracaju paznju na takve stvari...ne zato sto su zli ili nesto drugo....prosto je tako....po meni tako nesto nije za osudu.......

Ok nije za osudu...ali ako covjek/djete...osoba vec ima problem, opet ponavljam vidljiv, da li ikad itko razmisljao koliko i i kako taj po nekima bezazlen pogled moze kompleksa, srama izazvati
Zar nije im dovoljno sto vec imaju problem?

Moja curica nema kompleks, hvala Bogu, ali kako su krenuli pogledi i upiranja prstima, okretanja, pitam se do kad ce tako biti?

 

[Sibil Vejn]

@Monomax Pa meni to nije normalno.ni kulturno....Zato sto onda ti koje gledaju pocnu da misle da su drugaciji...I to sigurno nije prijatno.

Npr,u mojoj osnovnoj skoli je bila devojcica koja nije imala jedno oko,pa je umesto njega imala stakleno,i ljudi su je gledali...I sta mislis,kako se dete od 10-11 godinica oseca kad ljudi tako blenu...?

 

[taote]

Pozdrav.

Pišete da vaše dete dobro prihvata novonastalu situaciju, što je i najvažnije. Budući da je ona svesna svoje situacije, mislim da bi zadovoljavajući odgovor bio nešto u smislu: Zato što nisu nikad videli...to i to, pa im je neobično, a nisu dovoljno kulturni da se ne okreću na ulici za ljudima i ne pokazuju prstom - uopšte je nekulturno otvoreno buljiti u nekoga ili nešto, makar i zbog velike lepote (nije uvek u pitanju različitost, samo tada više boli), a još pokazivati rukom na predmet pažnje, se u kulturnim porodicama odmalena prezire.

Vaš muž jeste u pravu kad kaže da ne treba da obraćate pažnju, samo što je to teže i sprovesti - vremenom će to sve stati na svoje mesto, i vas će manje boleti takve stvari. Dobro je da ne pokazujete pred detetom koliko vas to pogađa, jer deca kad vide da roditelje nešto brine, pogađa, boli...mogu i sama da poveruju da im se događa nešto loše, na šta do tada nisu obraćala pažnju.

E, sad, zašto to ljudi rade...Verujte, nisu svi zlonamerni, samo najveći broj ljudi ne zna kako treba da se postavi kad naiđe na nekoga ko se razlikuje, pa da ne bi npr. okretali glavu na drugu stranu, oni onda baš gledaju i, kao, "prirodno se ponašaju" . Prilično neprijatno bi se iznenadili kad bi ih neko snimio skrivenom kamerom...

Srećno.

 

[Übermensch]

Ok nije za osudu...ali ako covjek/djete...osoba vec ima problem, opet ponavljam vidljiv, da li ikad itko razmisljao koliko i i kako taj po nekima bezazlen pogled moze kompleksa, srama izazvati
Zar nije im dovoljno sto vec imaju problem?

Moja curica nema kompleks, hvala Bogu, ali kako su krenuli pogledi i upiranja prstima, okretanja, pitam se do kad ce tako biti?

@Monomax Pa meni to nije normalno.ni kulturno....Zato sto onda ti koje gledaju pocnu da misle da su drugaciji...I to sigurno nije prijatno.

Npr,u mojoj osnovnoj skoli je bila devojcica koja nije imala jedno oko,pa je umesto njega imala stakleno,i ljudi su je gledali...I sta mislis,kako se dete od 10-11 godinica oseca kad ljudi tako blenu...?

Pa to je stvar vise radoznalosti nego neke pokvarenosti...svakako netreba zezati ljude za takve stvari...ali takve stvari svakako upadaju u oci...tako je kako je...

 

[fjaka]

Pa to je stvar vise radoznalosti nego neke pokvarenosti...svakako netreba zezati ljude za takve stvari...ali takve stvari svakako upadaju u oci...tako je kako je...

Pa ne igra mecka da su radoznali....ja da sam toliko radoznala prisla bi i pitala, ne bi se becila, upirala prstom


@taote hvala ti za post Nista novo sto nisam znala, ali puno drugacije i prihvatljivije mi nekako djeluje kad procitas od nekoga drugoga, hvala ti do neba!

 

[Übermensch]

Pa ne igra mecka da su radoznali....ja da sam toliko radoznala prisla bi i pitala, ne bi se becila, upirala prstom


@taote hvala ti za post Nista novo sto nisam znala, ali puno drugacije i prihvatljivije mi nekako djeluje kad procitas od nekoga drugoga, hvala ti do neba!

ne u tom smislu niko vaspitan ne upire prstom to je prosto tako....a zar nemislis da je mali isto tako ne vaspitano pitati za tako nesto...to je privatna stvar..

 

[LindaLee]

nekad nam u radnju dolaze ljudi s hendikepiranom decom,ili mentalno zaostalom
i ja pogledam to dete kao sto bih pogledala i svako drugo,i nasmesim mu se iako nekad ne znam da li dete to primecuje(iako me gleda
a onda vidim da me roditelji gledaju,i cini mi se da su nekako osetljivi na to da im gledas decu kad nije sve kao kod druge
i vise ne znam,glupo mi je da ne obratim paznju na dete,to bi meni tek znacilo da sam ga drugacije videla nego druge

 

[>Annabel Lee<]

Pozdrav.

Pišete da vaše dete dobro prihvata novonastalu situaciju, što je i najvažnije. Budući da je ona svesna svoje situacije, mislim da bi zadovoljavajući odgovor bio nešto u smislu: Zato što nisu nikad videli...to i to, pa im je neobično, a nisu dovoljno kulturni da se ne okreću na ulici za ljudima i ne pokazuju prstom - uopšte je nekulturno otvoreno buljiti u nekoga ili nešto, makar i zbog velike lepote (nije uvek u pitanju različitost, samo tada više boli), a još pokazivati rukom na predmet pažnje, se u kulturnim porodicama odmalena prezire.

Vaš muž jeste u pravu kad kaže da ne treba da obraćate pažnju, samo što je to teže i sprovesti - vremenom će to sve stati na svoje mesto, i vas će manje boleti takve stvari. Dobro je da ne pokazujete pred detetom koliko vas to pogađa, jer deca kad vide da roditelje nešto brine, pogađa, boli...mogu i sama da poveruju da im se događa nešto loše, na šta do tada nisu obraćala pažnju.

E, sad, zašto to ljudi rade...Verujte, nisu svi zlonamerni, samo najveći broj ljudi ne zna kako treba da se postavi kad naiđe na nekoga ko se razlikuje, pa da ne bi npr. okretali glavu na drugu stranu, oni onda baš gledaju i, kao, "prirodno se ponašaju" . Prilično neprijatno bi se iznenadili kad bi ih neko snimio skrivenom kamerom...

Srećno.

Potpisujem...

 

[fjaka]

nekad nam u radnju dolaze ljudi s hendikepiranom decom,ili mentalno zaostalom
i ja pogledam to dete kao sto bih pogledala i svako drugo,i nasmesim mu se iako nekad ne znam da li dete to primecuje(iako me gleda
a onda vidim da me roditelji gledaju,i cini mi se da su nekako osetljivi na to da im gledas decu kad nije sve kao kod druge
i vise ne znam,glupo mi je da ne obratim paznju na dete,to bi meni tek znacilo da sam ga drugacije videla nego druge

Znam da je nezgodno, i te kako znam...ali smjesak, rijec dvije sa roditeljom sigurno je bolja opcija, nego beciti se u to djete.

@Momomax osobno meni je lakse i prihvatljivije pricati otvoreno o situaciji nego gestovima pokazivati, beciti se...itd.
Prije nekoliko sam imala dvije jako razlicite situacije
1.Majka sa troje djece u ducanu bukvalno viri iz reda i gleda za mojom curicom....bukvalno vuce svoje klince kako bi vidila moju klinku...moja me pita "a sto ova zena hoce"....nemam pojma sto hoce nit joj znam objasniti...ali znam da od te njene djece ne mozemo puno ocekivati u skoli kad se sretnu sa nekim malo drugacijjm od njih ...nego ruganje i izrugivanje

2.Dva djecaka voze bicikle, moja curica i ja setamo psa....zastaju pored nas, ispricavaju se ali zele znati zasto je to tako kako jeste kod moje curice....odusevili su me, objasnila sam im, moja klinka je pomogla sto bolje im objasniti i svi smo bili (bar ja mislim) zadovoljni, a za sigurno znam da jesmo nas dvi.Decki su zahvalili i otisli i sigurna sam da takva djeca poput ova dva klinca ne prave probleme djeci u skoli, a vidi se da ih je netko imao i nauciti necemu

 

[apocalypse_iki]

Mislim da je jako ruzno i nevaspitano buljiti u bilo koga, a pogotovu u nekoga ko je drugaciji od ostalih po necemu. To je valjda stvar vaspitanja, a ne radoznalosti. I mene zainteresuje sta li se to moglo desiti nekome pa izgleda tako, ali naravno da ne bih gledala u tu osobu da joj postane neprijatno, ili je cak upitala o tome. To je jako netakticno, i time mozemo povrediti tu osobu...
Mislim da puno zavisi od roditelja kako ce dete doziveti tu celokupnu situaciji. Recimo, u osnovnoj skoli u prva tri razreda moja najbolja drugarica nije imala jedno oko, vec vestacko, i ja to uopste nisam ni primecivala, niti se iko od naseg drustva postavio tako kao da ona ima neki nedostatak. E, sad, verovatno da su drugi ljudi ponekad gledali cudno na nju, ali ona nije imala nikakve komplekse niti probleme u druzenju.
Kasnije sam se preselila u drugo mesto, u drugu skolu i u mom novom odeljenju je bio jedan decak koji je imao nekih problema, izmedju ostalog i govornu manu, ali nikad nije bio diskrimiisan, niti sam ga ikad sazaljevala. Mislim da je stvar bas u tome-da dete ne sazaljeva sebe, jer onda ce se lakse izboriti s kompleksima, a samim tim lakse uklopiti u drustvo i biti prihvaceno...

 

[gost 36952]

Vaspitavana sam da ne gledam ljude koji su drugaciji da im ne bi bilo neprijatno, a onda sam u nekoliko emisija u kojima su gostovale osobe sa invaliditetom cula da ih strasno pogadja sto ih ljudi tretiraju kao da su nevidljivi, dakle upravo ono sto ja radim

Ljudi nemaju cesto priliku da se sretnu sa onim ko je razlicit i uglavnom ne umeju da se ponasaju u takvim situacijama ne iz zluradosti vec jednostavno ne umeju.

Ne mozes ispraviti krivu Drinu i baviti se prevaspitavanjem ljudi, vec mozes samo uticati na svoje dete da to prihvati najbolje sto moze. S obzirom da ona ima pravilan stav prema svojoj razlicitosti mislim da ne bi bilo lose da joj nekada onako usput pomenes kako ljudi cesto nisu svesno svog ponasanja kada sretnu nekog razlicitog i da to ne treba da dozivljava licno. Nije lose da to zna zato sto ce se jos mnogo puta susresti sa raznim reakcijama, tako da moze da to sagledava kao njihov minus, a ne kao svoj.

 

[Mali čičak]

Danas u novinama nadjoh clanak o curici koja ima 16 godina u tjelu recimo dvogodisnjeg djeta...daleko od necega sto srecemo svaki dan...njeni roditelji, sestre su je prihvatili takvu kakva jeste, ne zele je "popravljati" operacijama, a i lijenici nisu puno optimisticni da se tu ista moze i popraviti....znaci to je ..to. Curica ide u skolu, svakodnevno je izlozena pogledima, saputanju, gledanju ispod oka, a ne tako rijetko i izrugivanju...

E sad ne pisem ja ovo bezveze...pisem jer imam recimo slican problem...moje djete je malo drugacije od svojih vrsnjaka. Mentalno je zdrava, fizicki aktivnija mozda nego vecina koja nemaju problem kao ona, fizickim izgledom se ne izdvaja od druge djece, ali ima nesto po cemu se malo razlikuje od ostale djece....ne bih u detalje
Moje djete je novonastalu situaciju prihvatilo kao najnormalniju stvar na svjetu, jako sam ponosna na nju, ali me jako iritiraju pogledi, saputanja, upiranja prstom u moje djete...(i sad ide poanta ove teme) ne od strane djece, klinaca, vec od strane odraslih osoba!!!
Zasto odrasli ljudi, majke koje za ruku vode 3 djece se okrecu, pokazuju prstom, komentiraju na jako nekuturan nacin nesto sto nije svakidasnje? Zasto nitko od tih ljudi ne pridje meni kao majci i priupita sto ga interesira, a ne stavlja moje dijete u poziciju da me pita "zasto me ona zena gleda?"
Moj muz kaze da puno primam srcu te poglede i jednostavno da ne obracam paznju, ali ne mogu zbog djeteta kojoj nakon takvih gluposti pricam kako ljudi ne znaju, nisu informirani, ponekad kad mi pukne film kazem da su nekulturni!

Sad vi meni recite kako se vi ponasate, da li se ikad okrenete, da li ste ikad pozelili prici nekomu ko imam vidljiv problem i upitati ga zasto, kako se dogodio ili ste ignorirali, gledali, upirali prstom...da li pricate sa svojim djecom o ovakvim stvarima...

Bila bi vam zahvalna na komentarima jer definitivno zelim sebi pribliziti zasto ljudi tako reagiraju

Svaki tuđi hendikep prihvatam normalno i pokušavam biti dostupna toj osobi...
Ne ispitujem, jer mi to zvuči naporno...
Jednostavno se ponašam sasvim normalno...

 

[fjaka]

Svaki tuđi hendikep prihvatam normalno i pokušavam biti dostupna toj osobi...
Ne ispitujem, jer mi to zvuči naporno...
Jednostavno se ponašam sasvim normalno...

Fer, osobito ako se radi o manjem hendikepu pa osobi npr nije potrebna pomoc ili o osobi koja prolazi pored tebe...

Vaspitavana sam da ne gledam ljude koji su drugaciji da im ne bi bilo neprijatno, a onda sam u nekoliko emisija u kojima su gostovale osobe sa invaliditetom cula da ih strasno pogadja sto ih ljudi tretiraju kao da su nevidljivi, dakle upravo ono sto ja radim

Ljudi nemaju cesto priliku da se sretnu sa onim ko je razlicit i uglavnom ne umeju da se ponasaju u takvim situacijama ne iz zluradosti vec jednostavno ne umeju.

Ne mozes ispraviti krivu Drinu i baviti se prevaspitavanjem ljudi, vec mozes samo uticati na svoje dete da to prihvati najbolje sto moze. S obzirom da ona ima pravilan stav prema svojoj razlicitosti mislim da ne bi bilo lose da joj nekada onako usput pomenes kako ljudi cesto nisu svesno svog ponasanja kada sretnu nekog razlicitog i da to ne treba da dozivljava licno. Nije lose da to zna zato sto ce se jos mnogo puta susresti sa raznim reakcijama, tako da moze da to sagledava kao njihov minus, a ne kao svoj.

Tretirati invalide kao nevidljive i ne bi trebalo pogotovu ako im je potrebna pomoc, npr u ducanu zena u invalidskim kolicima pokusava dohvatiti nesto sa trece police...itd

Moje djete kao sto rekoh nije puno razlicita od drugih, taj njen nazovimo hendikep mozemo i sakriti, ali se ne zelim opterecivati s tim, kako sebe tako i nju.
Zivimo normalan zivot, ona nikakvih povlastica nigdje nema, prica dva jezika, ide u plesnu skolu, u skoli je prihvacena dobro... ali zasto mi roditelji ili djeca koja imaju problem moramo imati dodatni problem sa neodgojenim svjetom
I ovdje se ne radi samo o mom djetetu, puno je djece danas nazalost sa nekakvim hendikepom, koliko razgovarate sa vasom djecom, koliko pricate sa njima o invalidima, hendikepiranim osobama...itd?

 

[_Look_Of_Expectancy_]

Nikad nisam buljila niti upirala prstvom na prvom mestu zato sto smatram da je tim ljudima dovoljno tesko sto zive sa svojim hendikepom da bi neko buljio i non stop ih podsecao na isti. To ne znaci da nisam pogledala sa interesovanjem jer prosto-to je prirodno, ali uvek sam gledala da ako bas gledam, gledam onda kada te osobe ne vide. Ako nema prilike, *** necu pogledati i nece mi zicvot propasti zbog toga a tim ljudima verujem da jedan pogled manje znaci.... Da pridjem da nekog pitam nesto koliko god me zanimalo ne bih, jer opet verujem da ljudima ne bi ilo prijatno, koliko god dobronamerno izgledalo...A bas sam gledala u emisiji o patuljcima kako kad recimo odu u soping, ljudi se skupe oko njih dok kupuju, roditelji, deca i gledaju ih, ne trudeci se da prikriju iznenadjenje, gadjenje a nekad i podsmevanje. Tuzno ali takvo su ljudi, slabi su sa kulturom...U osnovnoj skoli smo imali devojcicu sa grbom, bila je lepo prihvacena ali naravno uvek se naslo neko zlurado dete da dobaci... Na prvi pogled se nije obazirala ali verujem da pogadja, koliko god deca ostajala hladna naizgled, u sebi im sigurno nije prijatno. No to je sto je, na roditeljima je da nauce decu da sto bolje prihvate svoj hendikep i da ih nauce da ljudi nisu uvek fini.

 

[_Look_Of_Expectancy_]

ali zasto mi roditelji ili djeca koja imaju problem moramo imati dodatni problem sa neodgojenim svjetom

Verujem da se ovo mnogi pitaju, za gotovo sve sfere zivota ali mislim da to moramo prihvatiti kao nesto nepromenljivo. Ljudi nikad nece biti onakvi kakvi mi ocekujemo da budu, narocito ne kad je vaspitanje u pitanju... Radite na sebi a druge pustite, najteze im je samima sa sobom.

 

[cy3a]

Verujem da se ovo mnogi pitaju, za gotovo sve sfere zivota ali mislim da to moramo prihvatiti kao nesto nepromenljivo. Ljudi nikad nece biti onakvi kakvi mi ocekujemo da budu, narocito ne kad je vaspitanje u pitanju... Radite na sebi a druge pustite, najteze im je samima sa sobom.

тачно!

 

[gost 36952]

Tretirati invalide kao nevidljive i ne bi trebalo pogotovu ako im je potrebna pomoc, npr u ducanu zena u invalidskim kolicima pokusava dohvatiti nesto sa trece police...itd

Mislila sam na ljude u prolazu. Nikada to nije bio neko kome je potrebna pomoc jer skoro nikada nisu sami.

 

[medved_bg]

Nikad nisam buljila niti upirala prstvom na prvom mestu zato sto smatram da je tim ljudima dovoljno tesko sto zive sa svojim hendikepom da bi neko buljio i non stop ih podsecao na isti. To ne znaci da nisam pogledala sa interesovanjem jer prosto-to je prirodno, ali uvek sam gledala da ako bas gledam, gledam onda kada te osobe ne vide. Ako nema prilike, *** necu pogledati i nece mi zicvot propasti zbog toga a tim ljudima verujem da jedan pogled manje znaci.... Da pridjem da nekog pitam nesto koliko god me zanimalo ne bih, jer opet verujem da ljudima ne bi ilo prijatno, koliko god dobronamerno izgledalo...

Slično i ja reagujem.
Uočljivi nedostaci jednostavno privlače pogled, ali buljenje smatram veoma nepristojnim, a takođe mi je nepristojno da nepoznatu osobu pitam za uzroke i prirodu nekog fizičkog nedostatka. Drukčije je kad to deca pitaju.
Kad sam bila mala u mom kraju je živeo dečko sa sličnim problemom, ja ne znam kako se to zove, kosmatost mu je bila proširena po polovini lica (čelo, oko očiju, gornji deo obraza). Ne samo što je privlačio poglede, jer to se nije moglo ni ublažiti ni sakriti, već je mukica izgledao zastrašujuće za manju decu, podsećao je na prikaze vukodlaka iz starih filmova. Neka deca su mislila da nosi masku Meni je bilo žao, jer mi je mama objasnila da se on takav rodio, da nije on kriv, da je čula da je pametan dečko, super đak...Sećam se da nisam znala kako da se ponašam, a da ga ne uvredim: ne valja kad gledaš, ne valja ni kad ne gledaš, nešto kao sklanjaš pogled.
Volela bih da ljudi ne moraju da prolaze kroz to.

 

[Ansai ♀]

djeca su najcesce samo zbunjena ili ih ne zanima, odrasli imaju interesantnih sklonosti potezanja imena i pojave drugih
na tako nekako gadnjikav nacin da bi se moglo pomisliti da izvlace neko perverzno zadovoljstvo iz svega

 

[ludopileglodjekosku]

Danas u novinama nadjoh clanak o curici koja ima 16 godina u tjelu recimo dvogodisnjeg djeta...daleko od necega sto srecemo svaki dan...njeni roditelji, sestre su je prihvatili takvu kakva jeste, ne zele je "popravljati" operacijama, a i lijenici nisu puno optimisticni da se tu ista moze i popraviti....znaci to je ..to. Curica ide u skolu, svakodnevno je izlozena pogledima, saputanju, gledanju ispod oka, a ne tako rijetko i izrugivanju...

E sad ne pisem ja ovo bezveze...pisem jer imam recimo slican problem...moje djete je malo drugacije od svojih vrsnjaka. Mentalno je zdrava, fizicki aktivnija mozda nego vecina koja nemaju problem kao ona, fizickim izgledom se ne izdvaja od druge djece, ali ima nesto po cemu se malo razlikuje od ostale djece....ne bih u detalje
Moje djete je novonastalu situaciju prihvatilo kao najnormalniju stvar na svjetu, jako sam ponosna na nju, ali me jako iritiraju pogledi, saputanja, upiranja prstom u moje djete...(i sad ide poanta ove teme) ne od strane djece, klinaca, vec od strane odraslih osoba!!!
Zasto odrasli ljudi, majke koje za ruku vode 3 djece se okrecu, pokazuju prstom, komentiraju na jako nekuturan nacin nesto sto nije svakidasnje? Zasto nitko od tih ljudi ne pridje meni kao majci i priupita sto ga interesira, a ne stavlja moje dijete u poziciju da me pita "zasto me ona zena gleda?"
Moj muz kaze da puno primam srcu te poglede i jednostavno da ne obracam paznju, ali ne mogu zbog djeteta kojoj nakon takvih gluposti pricam kako ljudi ne znaju, nisu informirani, ponekad kad mi pukne film kazem da su nekulturni!

Sad vi meni recite kako se vi ponasate, da li se ikad okrenete, da li ste ikad pozelili prici nekomu ko imam vidljiv problem i upitati ga zasto, kako se dogodio ili ste ignorirali, gledali, upirali prstom...da li pricate sa svojim djecom o ovakvim stvarima...

Bila bi vam zahvalna na komentarima jer definitivno zelim sebi pribliziti zasto ljudi tako reagiraju

Zato što su prevashodno nekulturni, a onda i previše radoznali, zato što misle da ako imaju zdravo i normalno dete to im daje za pravo da bulje u decu koja su drugačija....i komentarišu.....Valjda misle da njihovoj deci ili sutra unucima ne može ništa slično da se dogodi...
Kao dete od 11godina, nakon teške saobraćajne nesreće morala sam prilikom hodanja da koristim štap....da se povređena noga ne bi previše opterećivala....Što me je naravno činilo jako zanimljivom za buljenje od strane prolaznika, poznanika, roditelja mojih školskih drugova i drugarica..... Čak sam imala i jako neprijatnu situaciju sa majkom dečka koji je sedeo ispred mene. Stalno me je zadirkivao i kada sam mu ja uzvratila, ona me je sačekala ispred škole sa pretnjom da će mi polomiti i drugu nogu ako ponovo budem zlostavljala njenog sina. Sad možeš da zamisliš apsurd! Kako devojčica od jedva 40 kg sa štapom može da maltretira dečaka duplo težeg i potpuno fizički zdravog.
Ono što mi je pomoglo da preguram čitavu priču je neopoziva i potpuna podrška prevashodno moje majke. Stalno mi je ponavljala "možeš! moraš! pametna si! ako nešto želiš, trudi se više!". Nije mi dozvoljavala da o sebi razmišljam kao bolesnoj. Išla sam u školu, učila, družila se, vodila normalan život....... Verovatno su i nju vređali radoznali pogledi i komentari ali nije to pokazivala....Bilo joj je bitno da ja budem srećna. A i bila je svesna da me ne može držati pod staklenim zvonom. Kad tad morala sam zakoračiti u veliki zli svet.....
Ono što mi danas nije jasno, je, zar svi ti zluradi ljudi ne razmišljaju koliko je sreća krhka. I šta sve ružno i bolno može da se dogodi i njima i njihovoj deci. Pre nekoliko meseci bila sam u društvu dva mlada para. Jedan već ima dete, drugi par je sveže venčan i čekaju prvo dete.. ali su svi jednoglasno podržali glupost da slepi i gluvi ne treba da studiraju jer šta će njima obrazovanje kad su defektni.

 

[medved_bg]

Pre nekoliko meseci bila sam u društvu dva mlada para. Jedan već ima dete, drugi par je sveže venčan i čekaju prvo dete.. ali su svi jednoglasno podržali glupost da slepi i gluvi ne treba da studiraju jer šta će njima obrazovanje kad su defektni.

Au, pa ne mogu da verujem