Ispovest zatvorskog cimera Žarka Lauševića...

Soradze

Elita
Moderator
Poruka
16.460
Samo veliki ljudi imaju strašne i teške životne priče...

Nikola Kaluđerović bio je cimer Žarka Lauševića u zatvoru, a ljubav prema slavnom glumcu nikada nije krio.


 Ispovest zatvorskog cimera Žarka Lauševića


Glumac Žarko Laušević, preminuo je pre pet dana, 15. novembra u 63. godini, a njegov privatni život je bio pravi film,
pošto je bio osuđen za dvostruko ubistvo u Podgorici.
O danima koje je proveo u zatvoru napisao je knjigu, a jedan od glavnih likova bio je Nikola Kaluđerović, koji mu je
bio cimer u ćeliji i koji je iza rešetaka bio zbog krvne osvete.

Nikola Kaluđerović, najpoznatiji crnogorski osvetnik robijao je jer je osvetio ubistvo sina jedinca Željka.

Kaluđerović je preminuo pre tri godine u 82. godini, ali je neposredno pred smrt opisao kako je izgledalo deliti ćeliju
sa Lauševićem 1993. godine u Spužu. Te 1993. godine tu se dodiruju dva Cetinjanina, dvoje nekadašnjih komšija,
dvoje dvostrukih ubica.

Jedan novinar "Nedeljnika" posetio je Kaluđerovića pre par godina u Crnoj Gori, malo pre njegove smrti i tada je
detaljno opisao njegovu odluku da se osveti, kao i zatvorske dane, četiri i po godine, koje je proveo zajedno u ćeliji
sa Žarkom.

Žarko Laušević dolazi u Nikolinu ćeliju, L-2.
Lauševići su živeli stotinak metara od Kaluđerovića na Cetinju
. Žarko i Nikolin ubijeni sin Željko znali su se
i družili kao deca, dok Žarko '74. godine nije pošao za Titograd.

Screenshot_46.png


'Žaro i ja smo zajedno bili u zatvoru četiri i po godine.
Nevjerovatno smo bili bliski. Ne mogu ti to opisat'.

Nijesam imao ni braće sa kojima sam bio tako blizak.
Ne znam da li je više volio on mene ili ja njega.
Ipak, činjelo mi se da me nije mogao više voljet' nego ja njega.
To je strašno, nevjerovatno, neopisivo.
Pa, ja sam Žara čuvao i pazio da ne pogriješi, ne napravi grešku', priča Nikola i nastavlja:

"Žarko mi je govorio - od ovoga što sam učinio, Nikola, ne može gore.
Može, može, Žaro, uvijek može gore.
Kako ne može.
A kako ne može Žaro?!"


Pitam Nikolu što misli o Lauševićevom zločinu.

Kaže: "Žarko, ipak, usred Crne Gore, nije trebao reći - kakva je ovo galama - i tome slično.
Veliku je grešku tu napravio.
Veliku.
Ipak, prije ću to oprostiti nego kada je, nakon toga, njegov brat Mili rekao tim momcima: 'Znate li vi ko smo mi?'

To još više iritira Crnogorce.

Nijesu to trebali da kažu.
Ne!
Ne bi se stočili, ne bi imali konflikt da nije bilo pitanja - znate li vi ko smo mi.
Što ima veze ko smo mi, a ko ste vi. Ko smo to mi, a ko ste to vi?! Što to znači?!" - viče Nikola, podiže glas,
planuo je kao da sam ja to njemu rekao.

"Žao mi je i jedne i druge. To je velika tragedija" - tišim glasom nastavlja.

'Žaro je strašno patio', nadovezuje se 'ja sam bio utjeha, u njegovoj patnji. Govorio sam mu - desi se to...
i ja sam ubio nevinog čovjeka. Kad se jednom desi, kasno je za svaku priču'.


Na zidu iznad fotelje sinova slika.
Sasvim slučajno, pitam o njoj.
Kao iz topa:

'To je Žarova', kaže.

Kako Žarkova, pa ne liči na Žarka, odgovaram.


'Ma ne, to je moj sin na njoj, nego je Lauš slikao. Žaro ga je naslikao da ja ne vidim.
Kako je iskoristio vrijeme, bogami, ne znam. Dok smo ležali u krevetima, dok neko čita, neko piše,
tako je on crtao da ja ne vidim. Prije toga sam mu dao sinovu fotografiju, ali ne za crtanje, nego za
vazda. To je kada je imao 21 godinu, od 23 su ga ubili, priča Nikola, i dodaje - pa znaš li ti da je Žaro
pisao molbu sudu na osnovu koje sam pomilovan dvije godine. Nevjerovatan talenat za pisanje je to.
Nevjerovatan.
Moram ti nešto reći. U odnosu na sve ostalo u životu - ljudskost, ponašanje, talenat za pisanje, slikanje
- u odnosu na sve to Lauševiću je, čini mi se, najgore išla gluma. Vjerujete li mi?', smiješi se nekadašnji
zatvorenik, za koga je Žarko Laušević na jednom mestu napisao:

'Način na koji Nikola gleda na ljude posle gubitka sina navodi te na pogrešnu pomisao da on gotovo mrzi
tuđu sreću, mir i decu.
Zapravo on saoseća vrlo sa nesrećom, sa tuđim jadima i kao da mu jedini prijatelji mogu postati njemu
slični gubitnici.
Kao da su srećni ljudi neke druge rase, njemu toliko strane, dok njegovoj mogu pripasti samo odabrano
nesrećni, beskrajno tužni kakav je i on postao'.

To piše u Lauševićevoj knjizi 'Godina prođe, dan nikad'.

'To su moje riječi', upada Nikola.

'Jednom mi se požalio:

"Moj Nikola, ovo vrijeme nikako ne ide, nikad godina da prođe."

"Žaro, bogami, kažem mu ja, godina prođe, ali dan nikada'...

Screenshot_47.png


:sad2: :sad2: :sad2:
 
...malo je teze ulaziti u diskusiju koja tezi apsurdu i to Kamijevog tipa,
Kaludjerovic je 'osvetnik' a
bez ograda podrzava Zarka mada
sve ide u korist Zarkove muke
cija je situacija morala ovako kulminisati
ako je a jest,- to kakav je
...jedino me nervira ovo post_mortem utrkivanje
njegovih 'kolega' a cast izuzetcima / M. Isakovic/
ko se i kako interesovao kada je bio u egzilu
i ko je vodio akciju podrske za
Povratnicku 'Ulaznicu' koju je pokrenula poznata i priznata
novinarka i pjesnikinja Zdenka Milacic Acin...
P.S.
...bol dusevna i opomena Zarkova je od momenata desavanja
pa do Odlaska
a Ispovijest Kaludjerovica je isto kontraverzna
ne moze se a ne ulaziti u psihu ostalih Clanova Porodica koje
razara dvojba i civilizovan pristup svemu jer
momenti su muke sudbine...
 
Vatreno oružje-ne!
Da su se pobili dobro kao ekipe i otišli svako svojoj kući, svi bi ti ljudi danas bili živi.
Ubistvo se desilo na Ognjenu Mariju, kako čitam!
Ko ima vatreno oružje... taj je spreman da ubije, i ubiće kad-tad.
Možda ne on lično, ali desiće se nesreća kao u školi "Ribnikar".
Da li se Žarko kajao i pokajao na hrišćanski način, na budistički način, na bilo koji? Ne znam to, ali vas molim da vatreno oružje koje ako posedujete čuvate tajno i kao oči u glavi.
 
4,5 godine za dvostruko ubistvo odlično je prošao sad se i manje robija ako si deo određenog klana tamo dole ali ipak Lauš nije bio krimos zločin se desio u samoodbrani ako sam dobro shvatio na RTS-u ide neka serija o tom događaju ovih dana
..nije tada bilo klanova savremene klasifikacije niti moze biti rijeci o tome,
bila je samo nesretna reakcija Zarkova brata u restoranu na ustaljeno podgoricko zadirkivanje,
....znate li vi ko smo mi...i,- nije na mjestu niti cas o tome...
Muka , da veca biti ne moze...
 
Vatreno oružje-ne!
Da su se pobili dobro kao ekipe i otišli svako svojoj kući, svi bi ti ljudi danas bili živi.
Ubistvo se desilo na Ognjenu Mariju, kako čitam!
Ko ima vatreno oružje... taj je spreman da ubije, i ubiće kad-tad.
Možda ne on lično, ali desiće se nesreća kao u školi "Ribnikar".
Da li se Žarko kajao i pokajao na hrišćanski način, na budistički način, na bilo koji? Ne znam to, ali vas molim da vatreno oružje koje ako posedujete čuvate tajno i kao oči u glavi.
...u pravu si za nosenje bilo kojim razlogom osim sluzbeno ali,
pokajanje je Njegovo visestruko dokumentovano
i On je svoj Put vec odredio i dokazao...
 
Samo veliki ljudi imaju strašne i teške životne priče...

Nikola Kaluđerović bio je cimer Žarka Lauševića u zatvoru, a ljubav prema slavnom glumcu nikada nije krio.


 Ispovest zatvorskog cimera Žarka Lauševića


Glumac Žarko Laušević, preminuo je pre pet dana, 15. novembra u 63. godini, a njegov privatni život je bio pravi film,
pošto je bio osuđen za dvostruko ubistvo u Podgorici.
O danima koje je proveo u zatvoru napisao je knjigu, a jedan od glavnih likova bio je Nikola Kaluđerović, koji mu je
bio cimer u ćeliji i koji je iza rešetaka bio zbog krvne osvete.

Nikola Kaluđerović, najpoznatiji crnogorski osvetnik robijao je jer je osvetio ubistvo sina jedinca Željka.

Kaluđerović je preminuo pre tri godine u 82. godini, ali je neposredno pred smrt opisao kako je izgledalo deliti ćeliju
sa Lauševićem 1993. godine u Spužu. Te 1993. godine tu se dodiruju dva Cetinjanina, dvoje nekadašnjih komšija,
dvoje dvostrukih ubica.

Jedan novinar "Nedeljnika" posetio je Kaluđerovića pre par godina u Crnoj Gori, malo pre njegove smrti i tada je
detaljno opisao njegovu odluku da se osveti, kao i zatvorske dane, četiri i po godine, koje je proveo zajedno u ćeliji
sa Žarkom.

Žarko Laušević dolazi u Nikolinu ćeliju, L-2.
Lauševići su živeli stotinak metara od Kaluđerovića na Cetinju
. Žarko i Nikolin ubijeni sin Željko znali su se
i družili kao deca, dok Žarko '74. godine nije pošao za Titograd.

Pogledajte prilog 1450520

'Žaro i ja smo zajedno bili u zatvoru četiri i po godine.
Nevjerovatno smo bili bliski. Ne mogu ti to opisat'.

Nijesam imao ni braće sa kojima sam bio tako blizak.
Ne znam da li je više volio on mene ili ja njega.
Ipak, činjelo mi se da me nije mogao više voljet' nego ja njega.
To je strašno, nevjerovatno, neopisivo.
Pa, ja sam Žara čuvao i pazio da ne pogriješi, ne napravi grešku', priča Nikola i nastavlja:

"Žarko mi je govorio - od ovoga što sam učinio, Nikola, ne može gore.
Može, može, Žaro, uvijek može gore.
Kako ne može.
A kako ne može Žaro?!"


Pitam Nikolu što misli o Lauševićevom zločinu.

Kaže: "Žarko, ipak, usred Crne Gore, nije trebao reći - kakva je ovo galama - i tome slično.
Veliku je grešku tu napravio.
Veliku.
Ipak, prije ću to oprostiti nego kada je, nakon toga, njegov brat Mili rekao tim momcima: 'Znate li vi ko smo mi?'

To još više iritira Crnogorce.

Nijesu to trebali da kažu.
Ne!
Ne bi se stočili, ne bi imali konflikt da nije bilo pitanja - znate li vi ko smo mi.
Što ima veze ko smo mi, a ko ste vi. Ko smo to mi, a ko ste to vi?! Što to znači?!" - viče Nikola, podiže glas,
planuo je kao da sam ja to njemu rekao.

"Žao mi je i jedne i druge. To je velika tragedija" - tišim glasom nastavlja.

'Žaro je strašno patio', nadovezuje se 'ja sam bio utjeha, u njegovoj patnji. Govorio sam mu - desi se to...
i ja sam ubio nevinog čovjeka. Kad se jednom desi, kasno je za svaku priču'.


Na zidu iznad fotelje sinova slika.
Sasvim slučajno, pitam o njoj.
Kao iz topa:

'To je Žarova', kaže.

Kako Žarkova, pa ne liči na Žarka, odgovaram.


'Ma ne, to je moj sin na njoj, nego je Lauš slikao. Žaro ga je naslikao da ja ne vidim.
Kako je iskoristio vrijeme, bogami, ne znam. Dok smo ležali u krevetima, dok neko čita, neko piše,
tako je on crtao da ja ne vidim. Prije toga sam mu dao sinovu fotografiju, ali ne za crtanje, nego za
vazda. To je kada je imao 21 godinu, od 23 su ga ubili, priča Nikola, i dodaje - pa znaš li ti da je Žaro
pisao molbu sudu na osnovu koje sam pomilovan dvije godine. Nevjerovatan talenat za pisanje je to.
Nevjerovatan.
Moram ti nešto reći. U odnosu na sve ostalo u životu - ljudskost, ponašanje, talenat za pisanje, slikanje
- u odnosu na sve to Lauševiću je, čini mi se, najgore išla gluma. Vjerujete li mi?', smiješi se nekadašnji
zatvorenik, za koga je Žarko Laušević na jednom mestu napisao:

'Način na koji Nikola gleda na ljude posle gubitka sina navodi te na pogrešnu pomisao da on gotovo mrzi
tuđu sreću, mir i decu.
Zapravo on saoseća vrlo sa nesrećom, sa tuđim jadima i kao da mu jedini prijatelji mogu postati njemu
slični gubitnici.
Kao da su srećni ljudi neke druge rase, njemu toliko strane, dok njegovoj mogu pripasti samo odabrano
nesrećni, beskrajno tužni kakav je i on postao'.

To piše u Lauševićevoj knjizi 'Godina prođe, dan nikad'.

'To su moje riječi', upada Nikola.

'Jednom mi se požalio:

"Moj Nikola, ovo vrijeme nikako ne ide, nikad godina da prođe."

"Žaro, bogami, kažem mu ja, godina prođe, ali dan nikada'...

Pogledajte prilog 1450525

:sad2: :sad2: :sad2:
Veoma teska prica.
 
Vatreno oružje-ne!
Da su se pobili dobro kao ekipe i otišli svako svojoj kući, svi bi ti ljudi danas bili živi.
Ubistvo se desilo na Ognjenu Mariju, kako čitam!
Ko ima vatreno oružje... taj je spreman da ubije, i ubiće kad-tad.
Možda ne on lično, ali desiće se nesreća kao u školi "Ribnikar".
Da li se Žarko kajao i pokajao na hrišćanski način, na budistički način, na bilo koji? Ne znam to, ali vas molim da vatreno oružje koje ako posedujete čuvate tajno i kao oči u glavi.
Ovi za pištolje si apsolutno u pravu...
Jedino me buni ovo: "da li se Žarko kajao i pokajao na hrišćanski način, na budistički, na bilo koji?"
Šta znače ti navedeni načini pokajanja? Ima li razlike?
Da li može čovek da se pokaje i kaje onako ljudski, bez religije?
 
Ovi za pištolje si apsolutno u pravu...
Jedino me buni ovo: "da li se Žarko kajao i pokajao na hrišćanski način, na budistički, na bilo koji?"
Šta znače ti navedeni načini pokajanja? Ima li razlike?
Da li može čovek da se pokaje i kaje onako ljudski, bez religije?
Propatio je. Počinio je zločin, ali je propatio, čak javno, kroz knjige. Nije ispovedio veru, izgleda!
Kao i za samoubice, možemo da se molimo za sve prestupnike od zakona. Bogu na ruke-Bog će o svemu imati poslednju reč.
Ne brini se mnogo za Žarka... možda sam ja osoba kojoj treba malo tvoje molitve.
Možda si ti ta kojoj treba moje molitve.
Mogle smo i mi da ubijemo nekog, pa nismo.. Just saying! :azdaja:
 
Propatio je. Počinio je zločin, ali je propatio, čak javno, kroz knjige. Nije ispovedio veru, izgleda!
Kao i za samoubice, možemo da se molimo za sve prestupnike od zakona. Bogu na ruke-Bog će o svemu imati poslednju reč.
Ne brini se mnogo za Žarka... možda sam ja osoba kojoj treba malo tvoje molitve.
Možda si ti ta kojoj treba moje molitve.
Mogle smo i mi da ubijemo nekog, pa nismo.. Just saying! :azdaja:
...jadi ga znali o cemu Vi to Sa_ni...?
 
Vatreno oružje-ne!
Da su se pobili dobro kao ekipe i otišli svako svojoj kući, svi bi ti ljudi danas bili živi.
Ubistvo se desilo na Ognjenu Mariju, kako čitam!
Ko ima vatreno oružje... taj je spreman da ubije, i ubiće kad-tad.
Možda ne on lično, ali desiće se nesreća kao u školi "Ribnikar".
Da li se Žarko kajao i pokajao na hrišćanski način, na budistički način, na bilo koji? Ne znam to, ali vas molim da vatreno oružje koje ako posedujete čuvate tajno i kao oči u glavi.
oruzje i alkohol...plus, pijan vozio auto...dioptrija -7...nije odsluzio vojni rok, zbog cega je proglasen nesposobnim za vojsku...nije imao dozvolu za posedovanje i dozvolu za nosenje oruzja...sve ovo je patetika i demagogija, mnogi su stali u njegovu odbranu...
 
Ovi za pištolje si apsolutno u pravu...
Jedino me buni ovo: "da li se Žarko kajao i pokajao na hrišćanski način, na budistički, na bilo koji?"
Šta znače ti navedeni načini pokajanja? Ima li razlike?
Da li može čovek da se pokaje i kaje onako ljudski, bez religije?
Kajanje u svako vrsti vere je isto,a Zarko se veoma kajao,jer one njegove reci"Covek kada nekoga ubije nikada to ne moze preboleti".Mozda nisam rekao tacno,ali tako nesto slicno je napisao u knjizi i vise puta izgovorio.
 
oruzje i alkohol...plus, pijan vozio auto...dioptrija -7...nije odsluzio vojni rok, zbog cega je proglasen nesposobnim za vojsku...nije imao dozvolu za posedovanje i dozvolu za nosenje oruzja...sve ovo je patetika i demagogija, mnogi su stali u njegovu odbranu...
...radnik KGB_a, a i MOSAD_a ,
odveden kao zasticeni Svjedok.../ ...svega se Ovdje skupi.../
 
oruzje i alkohol...plus, pijan vozio auto...dioptrija -7...nije odsluzio vojni rok, zbog cega je proglasen nesposobnim za vojsku...nije imao dozvolu za posedovanje i dozvolu za nosenje oruzja...sve ovo je patetika i demagogija, mnogi su stali u njegovu odbranu...
Opraštam, oprostite mu i vi. Slava ponese i drogira čoveka. Neka, Bog neka mu da smiraj duše, molim se, iskreno!
Platio je, patio je... Neke stvari nije sebi smeo da dozvoli, ali život je to.
On je svoj život odživeo, više nije među nama. Hajde, živimo i svoje živote mi, pa... da možda položimo taj test!
 
oruzje i alkohol...plus, pijan vozio auto...dioptrija -7...nije odsluzio vojni rok, zbog cega je proglasen nesposobnim za vojsku...nije imao dozvolu za posedovanje i dozvolu za nosenje oruzja...sve ovo je patetika i demagogija, mnogi su stali u njegovu odbranu...
U pravu si sasvim...Da li je to Žarko, Janko, Branko... kakve veze ima?

U pitanju je naša sklonost da patetišemo i glorifikujemo ljude oko sebe...
Ali i da pravimo predstavu kad joj vreme nije...

Tako smo veličali i Cveju, kada smo se opraštali od njega, a on je bio glumac
- ispod proseka...
 
Opraštam, oprostite mu i vi. Slava ponese i drogira čoveka. Neka, Bog neka mu da smiraj duše, molim se, iskreno!
Platio je, patio je... Neke stvari nije sebi smeo da dozvoli, ali život je to.
On je svoj život odživeo, više nije među nama. Hajde, živimo i mi svoje živote mi, pa... da možda položimo taj test!
Iv Salg je napisao knjigu ,- 'Dzems Din ili bol zivota' / citali smo je u gimnaziji i dodavali jedni drugima/,
Zarko je poginuo vec u Titogradu ...Zivot mu prodje ali On nikad...
 
U pravu si sasvim...Da li je to Žarko, Janko, Branko... kakve veze ima?

U pitanju je naša sklonost da patetišemo i glorifikujemo ljude oko sebe...
Ali i da pravimo predstavu kad joj vreme nije...

Tako smo veličali i Cveju, kada smo se opraštali od njega, a on je bio glumac
- ispod proseka...
Mozda je bio losiji glumac,ali nikako se ne moze reci da je bio los covek.Cveja je odigrao svoje uloge poprilicno dobro.Mnogi dobri glumci nisu videli serije i filmove,ali su zato u pozoristima,kidali.
 
Mozda je bio losiji glumac,ali nikako se ne moze reci da je bio los covek.Cveja je odigrao svoje uloge poprilicno dobro.Mnogi dobri glumci nisu videli serije i filmove,ali su zato u pozoristima,kidali.
Ono što znam je da je dobro obavljao posao VD upravnika pozorišta i da je bio dobar "sekretar" Jovanu Ćirilovu...
E, za to nije bio potreban talenat, već spretnost da se odrađuju administrativni poslovi...
E, to je dobro radio... naravno, kroz taj dobar rad je pomagao glumcima rešavajući bezbrojne probleme...
 
Ono što znam je da je dobro obavljao posao VD upravnika pozorišta i da je bio dobar "sekretar" Jovanu Ćirilovu...
E, za to nije bio potreban talenat, već spretnost da se odrađuju administrativni poslovi...
E, to je dobro radio... naravno, kroz taj dobar rad je pomagao glumcima rešavajući bezbrojne probleme...
Opet nesto dobro po pitanju pozorista.
 

Back
Top