Pišem ovo dana 13.2.24. dok ležim na D3 . Slomio sam butnu kost jesenas u VA. Tamo su me operisali a velika komisija državna u Nemanjinoj me u januaru uputi na oporavak u specijalnu bolnicu u Starom Slankamenu. Tamo me na prijemnom odeljenju smeste u A odeljenje gde su sve nepokretni , polusvesni ili u boljem slučaju teško pokretni ljudi. Ja sam došao bez štaka I bio sam preneražen takvim smeštajem. Tu praktično nije bilo nikakvih uslova za bilo kakvu terapiju. Posle dva dana tražim da me premeste tamo gde spadam ali me stave na D2. Tu već krene IFS terapija I nešto što liči na otaljavanje gimnastike. Posle još 5 dana na moj izričit zahtev me premeste na D3. Tu već poč̣ne I magneto-terapija i ozbiljno specifično usmerno vežbanje. Jedan dan. Drugog dana te ana-fizio-terapeut više ne vidi.
Po stoti put se suočavam sa neobjašnjivim ponašanjem osoblja.
Pitam nešto što se tiče moje kože - terapije- oporavka dobijam odgovore u "žurbi", "u trku/preko ramena" koji nemaju smisao ni sadržaj. Pitam jednog sapatnika i on mi kaže: keširaj u napred pa ćeš videti promenu. Ukratko: stanje je kao u policiji, vodovodu, opštini....bilo gde u državi. Mali broj zaposlenih se ubija od rada a većina otaljava nehajno. Oni retki koji izgledaju kvalifikovano daǰu na znanje da mogu da urade nešto ali samo prvi dan. Sutradan te nekako više ne vide taman da im sediš na nosu. To baš smrdi na trulež- latinski coruptio. Ukratko stanje u bolnici je takvo da imam pravo na još dve nedelje terapije-rehabilitacije ali sutradan idem kući jer ovde badava jedem paštetu i pijem čaj. Mada bi pošteno bilo reći da ima tu i ozbiljno bolje hrane, ima zaista ali retko i za mene malo. Moram iznova da molim za dodatak i to me nervira.
Po stoti put se suočavam sa neobjašnjivim ponašanjem osoblja.
Pitam nešto što se tiče moje kože - terapije- oporavka dobijam odgovore u "žurbi", "u trku/preko ramena" koji nemaju smisao ni sadržaj. Pitam jednog sapatnika i on mi kaže: keširaj u napred pa ćeš videti promenu. Ukratko: stanje je kao u policiji, vodovodu, opštini....bilo gde u državi. Mali broj zaposlenih se ubija od rada a većina otaljava nehajno. Oni retki koji izgledaju kvalifikovano daǰu na znanje da mogu da urade nešto ali samo prvi dan. Sutradan te nekako više ne vide taman da im sediš na nosu. To baš smrdi na trulež- latinski coruptio. Ukratko stanje u bolnici je takvo da imam pravo na još dve nedelje terapije-rehabilitacije ali sutradan idem kući jer ovde badava jedem paštetu i pijem čaj. Mada bi pošteno bilo reći da ima tu i ozbiljno bolje hrane, ima zaista ali retko i za mene malo. Moram iznova da molim za dodatak i to me nervira.
