Iskustva sa Ostroga

[Maki!]

A ona je?

Pa ona u koju privlači. A budući da je Ostrog pravoslavni manastir...

 

[manem78]

Pa ona u koju privlači. A budući da je Ostrog pravoslavni manastir...

Hinduizam. Jasno.

 

[Emilia Marty]

Sa politikom koju vodimo 30 godina, nije ni cudo sto su nam cuda potrebna.

 

[Troubleshooter]

Пре више од десетак година на Острог нисам отишао својом одлуком. Позвао ме је на пут рођак и ја сам се радо одазвао. Нешто касније слично, на позив пријатеља боравили смо неколико дана у манастиру Црна Река, баш пред Божић. И то је било неописиво искуство. Мотиви нису били туристички, а ни здравстени. Тада сам био здрав. Али, имам утисак да нас Бог понекад, преко некога или нечега, позове, а ми одговоримо на тај позив или не одговоримо.
Када сам се веома озбиљно разболео (оперисан сам од малигног тумора на плућима) стицај неколико међусобно на први поглед неповезаних "случајносги", од којих је баш свака морала да се деси да бих ово данас писао, потврдила ми је уверење да неко "изнад" води рачуна баш о мени лично. Остаје огромна захвалност стручним и брижним лекарима, комплетном особљу, све до болничарке и пријатељима на мом преживљавању. Али, опет мој доживљај, као да су се појавили на сцени која је већ била постављена.
И да, имао сам све петице из природних и друштвених наука (осим језика и географије) у основној и средњој школи, факултет ми је економски, још мало до пензије сам информатичар, немам све зубе, али имам мостове и рођен сам близу, а живим од како памтим за себе у "кругу двојке" и до сада нисам имао визије, за случај да неко осети снажну потребу да ме упути на прави пут науком и сличним аргументима.
Хвала Богу, а Светом Василију Слава му и милост!

 

[rz brzotrz 1972]

Прешао сам тај пут бос. Како су ми стопала одавно омекшала због сталног ношења обуће израњавио сам их и болело ме је. Мислио сам да нећу моћи нормално да ходам бар неколико дана. Мада је било нешто смештаја унутар манастира, већина нас је преспавала на отвореном на простиркама. Ујутру сам већ лако ходао, остали су ми неко време ожиљци који ме више нису болели.
Сам утисак приступа, целивања моштију и мириса су већ други описали. Свети Василије и Острог остају до краја живота у мени.
Не могу да знам за друге, али толику духовну снагу на једном месту мислим да морају да се осете и они који не верују или им је вера мала.

2011. sada kao krsten(2008) krenem drugi put pjeske pod Ostrog Svetom Vasiliju.
Odlucim da idem bos.Poslije 100km u Bosutu asfalt mi je napravio rane na jastucicima stopala.Tu obuvam obucu i do skretanja za Ostrog sam isao obuven.Od skretanja sam opet izuo obucu i 13 km presao ponovo bos.Taj dio je pun kamencica koji su mi se zabijali u rane.Bogu dragom hvala uspio sam za 12 dana da prepjesacim od kice do Ostroga.
2014. je bio treci put.11 dana pjesacenja.Sva 3 puta sam isao sam.Sada sa 51 -om godinom razmisljam da opet nekada u buducnosti krenem put Ostroga hvaleci Boga.