Данас ја одем на факс, пошто сам пао један испит, да видим, јел'те, шта сам забалегао. Паркирам у 15:05 ауто на месту у жутој зони (2х макс паркирања), ставим листић код волана и одем, с намером да увид у балегу траје највише 1х. Међутим, пошто је пало преко 1000 људи по мојој процени, увиђање се отегло као гладна година. Ја се унервозио, немам број зоне да преко СМС-а платим још 2 сата, а већ је 10 до 5. И тако ја јурим са Нокие 3510 по интернету, тражим број, већ је 5 и 5, кад ме једна
8) колегиница прозва да узмем рад. Ја брже-боље погледах рад, видех да нема смисла да се жалим (срамота да професор поново види шта сам набалегао
) и зуууум низ степенице, напоље и трк на паркинг.
Ја се приближавам паркингу, кад оно чика у флуоресцентном прслуку нешто пише, стојећи поред мог аута. Ја трк преко блата кроз траву до кола (уместо около преко стазе), и онако задихан кажем "добар дан"! Казнионичар, неки млађи лик, погледа ме и рече "јел ово твоје?" - "да." - "Дал' да пишемо казну?" - "Јао немојте молим вас, ево прошло је само, па ево нема ни 15 минута!" Лик ме погледа, насмеја се и рече "ма зајебавам те бре, имаш форе још 2 минута. Ајд' пали и вози!
Цар!