eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
"Исак" и страни агенти
И без видног натписа на сајту, да се ради о класичној страној агентури јавног типа, Исак фонд је тиха вода јавне српске политике. Довољно је прочитати њихов програм исписан ситним словима, знати да су њихови људи унутар власти и да средњошколцима у Србији издају потврде за изостанке из школе. Због посета инфраструктури НАТО пакта, не због прехладе, разуме се
Када је пре неколико дана објављено да се места министра спољних послова и енергетике нуде Милици Делевић и др Зорани Михајловић Милановић, некада у Г17 плус, данас у СНС, а да ће Милан Пајевић највероватније бити директор владине Канцеларије за европске интеграције, само једно име ми је било на памети: Исак.
О Исак фонду писао сам у тексту, који је био анализа делатности др Зоране Михајловић Милановић и њених неславних предвиђања о квалитету руских енергетских инвестиција у Србији. То је труст мозгова, дословно тако пише на њиховом сајту, у функцији ЕУ и НАТО пакта.
Зорана Михајловић Милановић има запажен опус у анализама руско-срских односа Исак фонда. Милан Пајевић, ког такође, попут Зоране Михајловић Милановић, памтимо као саветника Мирољуба Лабуса и једног од оснивача Г17 плус, данас је председавајући Саветодавног одбора Исак фонда.
Поред Пајевића, Саветодавни одбор чини више значајних појединаца, међу којима су најпознатији: Мирослав Лајчак, Алојз Петерле, Амадео Воткинс (задужен за стратешка планирања у ОЕБС-у), Ерхард Бусек, Ивај Вејвода, Патрик Рок (политички саветник у Канцеларији премијера Велике Британије), неизоставна Соња Лихт чије функције није могуће набријати у коментару, Штефан Лене (директор Сектора за спољну политику Министарства спољних послова Аустрије) и ни мање ни више него Милица Делевић.
На сајту Исак фонда дословно пише да је то Центар за међународне и безбедносне послове, независан, непрофитан и невладин труст мозгова, регистрован као фонд, са седиштем у Београду. Фонд је посвећен унапређењу интеграције Србије у ЕУ и евроатлантске интеграције, осмишљавању нове српске спољне политике, унапређивању регионалне сарадње у југоисточној Европи и проучавању широког спектра питања из области спољне и безбедносне политике.
Фонд наставља, проширује и унапређује рад Центра за проучавање одбране и безбедности, основаног у августу 2002. године у оквиру Г17 института, из којег се развио у јануару 2006.
Иако су доминантне теме Исак фонда праћење руско-српских односа, питања безбедности и у последње време политичке и војне неутралности, занимљиво је да овај фонд анимира средњошколску омладину Србије, којој нуди програме као што је „Сазнајте шта је НАТО у Прагу и Бриселу“.
То нису летњи семинари из археологије или ботанике у Истраживачкој станици „Петница“. Одабраним српским школарцима, Исак фонд организује путовања земље НАТО пакта и упознавање са НАТО инфраструктуром и функционерима овог војног савеза. До сада су реализовали више таквих, бесплатних, програма.
Ево шта о програмима Исак фонда пише на њиховом сајту: „Програми подизања нивоа јавне свести имају за циљ да помогну обичном грађанину Србије да направи избор за евроатлантску будућност Србије, заснован на познавању и информисаности.Стога је неопходно наћи различите начине којима би се дошло до скептичних, углавном неинформисаних и разочараних делова српске јавности“, каже се на сајту Исак фонда.
Даље се додаје: „Само непрекидно и јасно информисање и образовање о прогресивним концептима, глобалним и регионалним трендовима, може да помогне постепеном схватању важности и користи од процеса евроатлантских интеграција и да их учини мање обесхрабрујућим и апстрактним.
И без видног натписа на сајту, да се ради о класичној страној агентури јавног типа, Исак фонд је тиха вода јавне српске политике. Довољно је прочитати њихов програм исписан ситним словима, знати да су њихови људи унутар власти и да средњошколцима у Србији, ма колико вам невероватно звучало, издају потврде због изостанака из школе током поменутих путовања, у оквиру НАТО програма. Не због прехладе, разуме се.
Али, то је већ питање за Министарство просвете, социјалне службе, МУП и цивилизацијске стандарде српског друштва. С обзиром да јавна српска политика не досеже завидне етичке висине, за претпоставити је шта тиха вода јавне стране агентуре у Србији заиста рони.
За крај, ево посластице и разлога зашто се већина Срба обрадовала одлуци руске Думе да озакони ознаке за стране агенте. Цитат је преузет са сајта Исак фонда:
„Фонд спроводи непристрасна истраживања националних и регионалних политика, анализе и дебате, са циљем да обезбеди вишим функционерима у земљи и иностранству базе података, истраживања, упоредне студије, моделе, симулације и препоруке о политикама, на њихов захтев.
Већина (Не сви, прим аут.) општих налаза истраживања доступни су појединцима, институцијама и широј јавности. ‘ISAC’ пружа савете о политикама и политичким опцијама, владама, скупштинама, приватном сектору, невладиним организацијама и међународним организацијама у области спољне политике, ЕУ интеграција и реформе сектора безбедности у Србији и ширем региону.
Јавно заговарање (лобирање), политичко саветовање (консалтинг) и паралелна дипломатија („Second Track Diplomacy“): Када државни административни апарат у транзицији није потпуно опремљен да испуњава међународне задатке и ефикасно ради у служби унапређивања циљева земље, пожељно је да такве задатке подели са организацијама и појединцима из невладиног сектора.“
Треба ли било какав закључак?
http://serbian.ruvr.ru/2012_07_18/Isac-i-strani-agenti/
http://www.isac-fund.org/
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Шта рећи а горко не заплакати...........
| пише:Бранко Жујовић, извор: Глас Русије | 18.07.2012, 14:17 |
| © Фото: SXC.hu |
Када је пре неколико дана објављено да се места министра спољних послова и енергетике нуде Милици Делевић и др Зорани Михајловић Милановић, некада у Г17 плус, данас у СНС, а да ће Милан Пајевић највероватније бити директор владине Канцеларије за европске интеграције, само једно име ми је било на памети: Исак.
О Исак фонду писао сам у тексту, који је био анализа делатности др Зоране Михајловић Милановић и њених неславних предвиђања о квалитету руских енергетских инвестиција у Србији. То је труст мозгова, дословно тако пише на њиховом сајту, у функцији ЕУ и НАТО пакта.
Зорана Михајловић Милановић има запажен опус у анализама руско-срских односа Исак фонда. Милан Пајевић, ког такође, попут Зоране Михајловић Милановић, памтимо као саветника Мирољуба Лабуса и једног од оснивача Г17 плус, данас је председавајући Саветодавног одбора Исак фонда.
Поред Пајевића, Саветодавни одбор чини више значајних појединаца, међу којима су најпознатији: Мирослав Лајчак, Алојз Петерле, Амадео Воткинс (задужен за стратешка планирања у ОЕБС-у), Ерхард Бусек, Ивај Вејвода, Патрик Рок (политички саветник у Канцеларији премијера Велике Британије), неизоставна Соња Лихт чије функције није могуће набријати у коментару, Штефан Лене (директор Сектора за спољну политику Министарства спољних послова Аустрије) и ни мање ни више него Милица Делевић.
На сајту Исак фонда дословно пише да је то Центар за међународне и безбедносне послове, независан, непрофитан и невладин труст мозгова, регистрован као фонд, са седиштем у Београду. Фонд је посвећен унапређењу интеграције Србије у ЕУ и евроатлантске интеграције, осмишљавању нове српске спољне политике, унапређивању регионалне сарадње у југоисточној Европи и проучавању широког спектра питања из области спољне и безбедносне политике.
Фонд наставља, проширује и унапређује рад Центра за проучавање одбране и безбедности, основаног у августу 2002. године у оквиру Г17 института, из којег се развио у јануару 2006.
Иако су доминантне теме Исак фонда праћење руско-српских односа, питања безбедности и у последње време политичке и војне неутралности, занимљиво је да овај фонд анимира средњошколску омладину Србије, којој нуди програме као што је „Сазнајте шта је НАТО у Прагу и Бриселу“.
То нису летњи семинари из археологије или ботанике у Истраживачкој станици „Петница“. Одабраним српским школарцима, Исак фонд организује путовања земље НАТО пакта и упознавање са НАТО инфраструктуром и функционерима овог војног савеза. До сада су реализовали више таквих, бесплатних, програма.
Ево шта о програмима Исак фонда пише на њиховом сајту: „Програми подизања нивоа јавне свести имају за циљ да помогну обичном грађанину Србије да направи избор за евроатлантску будућност Србије, заснован на познавању и информисаности.Стога је неопходно наћи различите начине којима би се дошло до скептичних, углавном неинформисаних и разочараних делова српске јавности“, каже се на сајту Исак фонда.
Даље се додаје: „Само непрекидно и јасно информисање и образовање о прогресивним концептима, глобалним и регионалним трендовима, може да помогне постепеном схватању важности и користи од процеса евроатлантских интеграција и да их учини мање обесхрабрујућим и апстрактним.
И без видног натписа на сајту, да се ради о класичној страној агентури јавног типа, Исак фонд је тиха вода јавне српске политике. Довољно је прочитати њихов програм исписан ситним словима, знати да су њихови људи унутар власти и да средњошколцима у Србији, ма колико вам невероватно звучало, издају потврде због изостанака из школе током поменутих путовања, у оквиру НАТО програма. Не због прехладе, разуме се.
Али, то је већ питање за Министарство просвете, социјалне службе, МУП и цивилизацијске стандарде српског друштва. С обзиром да јавна српска политика не досеже завидне етичке висине, за претпоставити је шта тиха вода јавне стране агентуре у Србији заиста рони.
За крај, ево посластице и разлога зашто се већина Срба обрадовала одлуци руске Думе да озакони ознаке за стране агенте. Цитат је преузет са сајта Исак фонда:
„Фонд спроводи непристрасна истраживања националних и регионалних политика, анализе и дебате, са циљем да обезбеди вишим функционерима у земљи и иностранству базе података, истраживања, упоредне студије, моделе, симулације и препоруке о политикама, на њихов захтев.
Већина (Не сви, прим аут.) општих налаза истраживања доступни су појединцима, институцијама и широј јавности. ‘ISAC’ пружа савете о политикама и политичким опцијама, владама, скупштинама, приватном сектору, невладиним организацијама и међународним организацијама у области спољне политике, ЕУ интеграција и реформе сектора безбедности у Србији и ширем региону.
Јавно заговарање (лобирање), политичко саветовање (консалтинг) и паралелна дипломатија („Second Track Diplomacy“): Када државни административни апарат у транзицији није потпуно опремљен да испуњава међународне задатке и ефикасно ради у служби унапређивања циљева земље, пожељно је да такве задатке подели са организацијама и појединцима из невладиног сектора.“
Треба ли било какав закључак?
http://serbian.ruvr.ru/2012_07_18/Isac-i-strani-agenti/
http://www.isac-fund.org/
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Шта рећи а горко не заплакати...........
