SSSR_
Ističe se
- Poruka
- 2.056
Građani Irske će u petak izaći na drugi referendum o Lisabonskom ugovoru, dokumentu koji je zamišljen da EU načini efikasnijom.
Na prethodnom referendumskom izjašnjavanju, u junu prošle godine, većina Iraca je uskratila podršku dokumentu iz Lisabona.
Sada, uoči drugog izjašnjavanja naroda, sunovrat irske privrede, jedan od najtežih na starom kontinentu, dominira predreferendumskom debatom.
U centar Dablina su se, u vreme ručka, sjatile hiljade ljudi iz cele Irske. Glavni grad je bukvalno stao. Demonstrira se protiv smanjivanja javne potrošnje, teškog nekoliko milijardi evra, u zdravstvu, obrazovanju i izdvajanjima za socijalnu pomoć.
Većina učesnika protesta poziva da se i na predstojećem referendumu jasno i glasno kaže "NE" Lisabonskom ugovoru.
I niko ne bi trebalo da sumnja da koreni gneva okupljenih počivaju u žalosnom stanju irske privrede:
"U svemu postoji element državnog i evropskog nasilništva koje se ogleda u poruci: 'Ako ovog puta ne budete glasali za lisabonski ugovor, biće još gore", smatra jedna stanovnica Dablina.
"Ako ne budete glasali ZA ugovor, kažu, sve će biti još gore i crnje, neće biti posla a privreda će otići Bogu na istinu. To nije iscrpna i razumna rasprava već pre prislanjanje pištolja uz slepočnicu uz poruku: glasajte za ugovor ili vam se crno piše", mišljenje nekih Iraca.
Horska osuda vlade i bankara u Irskoj toliko je dobila na snazi da je čak iznedrila i pesmu za koju učesnici kampanje protiv Lisabonskog ugovora tvrde da ih je sve pogodila u žicu.
Pesma je, tvrdi se, posvećena bankarima i vladi u Dablinu i to baš uoči drugog referenduma o Lisabonskom ugovoru koji bi trebalo da promeni način funkcionisanja Evropske unije.
Privreda je postala uporišna tačka kampanje za prihvatanje ugovora koju podržavaju vlada, Evropska unija i sve vodeće irske stranke izuzev Šin Fejna.
Stanje irske privrede koja je u slobodnom padu već skoro dve godine Irce čini vrlo, vrlo nervoznim.
Ostin Hjuz, glavni ekonomista irske banke KBC, za BBC tim povodom kaže:
"Ekonomija je u krizi. Vlada je smanjila izdvajanja za javnu potrošnju dok su porezi povećani. Strah je zamenio osećanje zadovoljstva koje je preovlađivalo tokom procvata "keltskog tigra" kako su često nazivali Irsku. Budućnost privrede je, u takvim okolnostima, povod za ozbiljnu zabrinutost potrošača".
Da bi se u Irskoj osiguralo prihvatanje Lisabonskog ugovora leđa je poturio i krupan biznis. Majkl Oliri, izvršni direktor najveće evropske niskotarifne aviokompanije Rajaner, ubežen je da će podrška ugovoru doprineti oporavku irske privrede:
"Naša privreda je trenutno u velikim problemima. Vlada je ostala bez prebijene pare a jedino što našu privredu drži u životu je pripadnost Irske evro zoni. To što nismo potonuli možemo samo da zahvalimo Evropskoj centralnoj banci. To je i razlog što je irska podrška Lisabonskom ugovoru na referendumu 2. oktobra apsolutni imperativ. Glas "ZA" je najbrži put za izlazak iz ekonomske krize i naša jedina šansa da neke od pola miliona ljudi koji će do kraja godine ostati bez posla ponovo zaposlimo", smatra Oliri.
Nisu, međutim, svi uvereni da je to baš tako.
DŽejms Rejnolds iz sela Edžvorston, stotinjak kilometara od Dablina, je treća generacija poljoprivrednika i ceo svoj život je proveo gajeći stoku na imanju nešto manjem od pedeset hektara.
Član je kampanje "Seljaci protiv Lisabonskog ugovora". Uveren je da će ga ugovor, bude li prihvaćen u postojećem obliku, lišiti sredstava za život:
"Prihod seoskih porodica je od prošle godine, u proseku, manji za neverovatnih dvadeset pet odsto. Ja preživljavam jer godišnje zarađujem između trinaest i petnaest hiljada evra. Poljoprivreda mi je u krvi, jer sam treća generacija seljaka. Imanje sam nasledio od oca i nisam voljan da bez borbe dignem ruke od poljoprivrede", kaže Rejnlods.
Većina irskih birača živi izvan velikih gradova i seljaci su značajan deo tog biračkog tela.
Bivši predsednik Evropskog parlamenta, Pat Koks, sada je na čelu kampanje "Irska za Evropu". Kaže da uticaj seoskih glasova na ovom referendumu nikako nije za potcenjivanje:
"Sve do 2. oktobra na jednom tasu će prevlađivati razum koji nagoni ljude na racionalnost izjašnjavanja za Lisabonski ugovor, dok je na drugom tasu srce koje ljude tera da se ljute na vladu".
Na ulicama Dablina mišljenja o ishodu referenduma su i dalje duboko podeljena. Pristalice Lisabonskog ugovora strahuju da bi nezadovoljni građani mogli da referendum iskoriste kako bi kaznili vladu za neumešnost u savlađivanju krize. Zastupnici referendumskog NE tvrde da raspoloženje javnog mnjenja duva u njihova jedra.
(BBC)
Na prethodnom referendumskom izjašnjavanju, u junu prošle godine, većina Iraca je uskratila podršku dokumentu iz Lisabona.
Sada, uoči drugog izjašnjavanja naroda, sunovrat irske privrede, jedan od najtežih na starom kontinentu, dominira predreferendumskom debatom.
U centar Dablina su se, u vreme ručka, sjatile hiljade ljudi iz cele Irske. Glavni grad je bukvalno stao. Demonstrira se protiv smanjivanja javne potrošnje, teškog nekoliko milijardi evra, u zdravstvu, obrazovanju i izdvajanjima za socijalnu pomoć.
Većina učesnika protesta poziva da se i na predstojećem referendumu jasno i glasno kaže "NE" Lisabonskom ugovoru.
I niko ne bi trebalo da sumnja da koreni gneva okupljenih počivaju u žalosnom stanju irske privrede:
"U svemu postoji element državnog i evropskog nasilništva koje se ogleda u poruci: 'Ako ovog puta ne budete glasali za lisabonski ugovor, biće još gore", smatra jedna stanovnica Dablina.
"Ako ne budete glasali ZA ugovor, kažu, sve će biti još gore i crnje, neće biti posla a privreda će otići Bogu na istinu. To nije iscrpna i razumna rasprava već pre prislanjanje pištolja uz slepočnicu uz poruku: glasajte za ugovor ili vam se crno piše", mišljenje nekih Iraca.
Horska osuda vlade i bankara u Irskoj toliko je dobila na snazi da je čak iznedrila i pesmu za koju učesnici kampanje protiv Lisabonskog ugovora tvrde da ih je sve pogodila u žicu.
Pesma je, tvrdi se, posvećena bankarima i vladi u Dablinu i to baš uoči drugog referenduma o Lisabonskom ugovoru koji bi trebalo da promeni način funkcionisanja Evropske unije.
Privreda je postala uporišna tačka kampanje za prihvatanje ugovora koju podržavaju vlada, Evropska unija i sve vodeće irske stranke izuzev Šin Fejna.
Stanje irske privrede koja je u slobodnom padu već skoro dve godine Irce čini vrlo, vrlo nervoznim.
Ostin Hjuz, glavni ekonomista irske banke KBC, za BBC tim povodom kaže:
"Ekonomija je u krizi. Vlada je smanjila izdvajanja za javnu potrošnju dok su porezi povećani. Strah je zamenio osećanje zadovoljstva koje je preovlađivalo tokom procvata "keltskog tigra" kako su često nazivali Irsku. Budućnost privrede je, u takvim okolnostima, povod za ozbiljnu zabrinutost potrošača".
Da bi se u Irskoj osiguralo prihvatanje Lisabonskog ugovora leđa je poturio i krupan biznis. Majkl Oliri, izvršni direktor najveće evropske niskotarifne aviokompanije Rajaner, ubežen je da će podrška ugovoru doprineti oporavku irske privrede:
"Naša privreda je trenutno u velikim problemima. Vlada je ostala bez prebijene pare a jedino što našu privredu drži u životu je pripadnost Irske evro zoni. To što nismo potonuli možemo samo da zahvalimo Evropskoj centralnoj banci. To je i razlog što je irska podrška Lisabonskom ugovoru na referendumu 2. oktobra apsolutni imperativ. Glas "ZA" je najbrži put za izlazak iz ekonomske krize i naša jedina šansa da neke od pola miliona ljudi koji će do kraja godine ostati bez posla ponovo zaposlimo", smatra Oliri.
Nisu, međutim, svi uvereni da je to baš tako.
DŽejms Rejnolds iz sela Edžvorston, stotinjak kilometara od Dablina, je treća generacija poljoprivrednika i ceo svoj život je proveo gajeći stoku na imanju nešto manjem od pedeset hektara.
Član je kampanje "Seljaci protiv Lisabonskog ugovora". Uveren je da će ga ugovor, bude li prihvaćen u postojećem obliku, lišiti sredstava za život:
"Prihod seoskih porodica je od prošle godine, u proseku, manji za neverovatnih dvadeset pet odsto. Ja preživljavam jer godišnje zarađujem između trinaest i petnaest hiljada evra. Poljoprivreda mi je u krvi, jer sam treća generacija seljaka. Imanje sam nasledio od oca i nisam voljan da bez borbe dignem ruke od poljoprivrede", kaže Rejnlods.
Većina irskih birača živi izvan velikih gradova i seljaci su značajan deo tog biračkog tela.
Bivši predsednik Evropskog parlamenta, Pat Koks, sada je na čelu kampanje "Irska za Evropu". Kaže da uticaj seoskih glasova na ovom referendumu nikako nije za potcenjivanje:
"Sve do 2. oktobra na jednom tasu će prevlađivati razum koji nagoni ljude na racionalnost izjašnjavanja za Lisabonski ugovor, dok je na drugom tasu srce koje ljude tera da se ljute na vladu".
Na ulicama Dablina mišljenja o ishodu referenduma su i dalje duboko podeljena. Pristalice Lisabonskog ugovora strahuju da bi nezadovoljni građani mogli da referendum iskoriste kako bi kaznili vladu za neumešnost u savlađivanju krize. Zastupnici referendumskog NE tvrde da raspoloženje javnog mnjenja duva u njihova jedra.
(BBC)
