Irena Sendlerova

[Nina]

Irena Stanislava Sendlerova( 1910 — 2008) je bila poljska socijalna radnica, organizatoka dečje sekcije organizacije za spasavanje Jevreja od nacističkog progona i uništenja. Ova organizacija je osnovana 1942. Uz pomoć oko 25 članova žegote, Irena je spasla oko 2500 jevrejske dece tako što ih je tajno izvela iz varšavskog geta, obezbedila im lažna dokumenta i smeštaj u domovima van geta

Za vreme nemačke okupacije, Irena je živela u Varšavi radeći kao socijalni radnik. Već od 1939. pomagala je Jevreje. Ona i njena organizacija su načinili 3000 falsifikovanih dokumenata kojima su pomogli jevrejskim porodicama. Ova aktivnost je bila veoma opasna, jer su Nemci svima u Poljskoj pretili smrću ako bi sakrivali Jevreje, što nije bio slučaj u ostatku okupirane Evrope.

Decembra 1942. novoosnovana žegota je izabrala Irenu Sendlerovu (pod pseudonimom Jolanta) da vodi dečju sekciju. Kao službenik socijalne službe imala je dozvolu da ulazi u Varšavski geto i da proverava da li se pojavio tifus. Nacisti su se bojali da bi se ova bolest mogla proširiti izvan geta.

Organizovala je tajno izvođenje jevrejske dece iz geta, tako što bi ih iznosila u kutijama, koferima i na kolicima Uz objašnjenje da nadzire sanitarne uslove za vreme epidemije tifusa, Irena je izvodila bebe i malu decu u ambulantnim kolima, nekad ih maskirajući kao pakete.

Na zadnjem delu auta bio je njen pas koji je bio istreniran da laje kada bi je nemački vojnici kontrolisali pri ulasku i izlasku iz geta. Vojnike je ometao pas koji je lavežom pikrivao eventualne dečje zvukove.

 

[Nina]

1942.

Deca su davana na čuvanje poljskim porodicama, varšavskom sirotištu, katoličkim manastirima, ili sveštenicima. Spisak pravih i novih lažnih imena dece je krila u teglama. Ovi spiskovi su posle rata poslužili da se identifikuju pravi roditelji dece i da se ona vrate živim rođacima.

Gestapo je uhapsio Irenu Sendler 1943. Teško su je pretukli i osudili na smrt. Žegota joj je spasla život tako što su potplatili nemačke stražare koji su je vodili na gubilište. Oni su je ostavili onesvešćenu u šumi, polomljenih ruku i nogu. Do kraja rata krila se i brinula o jevrejskoj deci.

Posle rata, otkopala je tegle sa dečjim podacima i pokušala da nađe njihove roditelje. Nažalost, velika većina roditelja je stradala u logoru smrti Treblinka.
Bila je predložena za Nobelovu nagradu, ali je dobio bivši kandidat za predsednika SAD-a Al Gor za njegov film o pregrejanoj planeti. Što se tiče Nobelove nagrade, ni ne treba joj...ovakvi ljudi su nagrada planeti. I zbog ovakvih ljudi se podsećamo, da smo ipak ljudi..❤

,,Želim da naglasim da oni koji su spašavali decu nisu nikakvi heroji. Taj termin me iritira. Obrnuto je tačno! I dalje me grize savest što sam učinila tako malo. Svako dete koje je spašeno uz moju i tajnu pomoć divnih kurira koji nisu više živi je opravdanje mog postojanja na Zemlji, a ne nešto zbog čega bih trebala biti slavna."

(wikipedija)