Тема је о Ирану и мислим да је персонификација и генералицаја мухамеданаца на месту. У осталом у самом Кур'ану лагање иноверника, а поготово неверника није морални прекршај. Забрањено је лагање мухамеданаца.
У Горском Вијенцу и осталим србским спевовима, тај термин ,,Турчин" и остале етикете које му се приписују, не односе се на све муслимане, већ само на турске окупаторе.
А друго, да такија ја дозвољена, али она није тало широка како неки мисле да сас муслиман у свакој прилици сме да лаже немуслимана.
Такија сме да се употреби само онда када је живот муслимана и његове породице смртно угрожен. Дакле, сано ако му немуслиман стави главу на пањ, може да се, као фол, одрекне Ислама или негора да је муслиман, да би се спасао и под условом да се сгварно не одрекне вере.
Заснива се на хадису када је један Мухамадов следбеник пришао Мухамеду и рекао да су га мекански пагани ухватили и хтечи су да га убију уколико се не одрекне Ислама. Мухамед га је питао ,,Јеси ли се одрекао"? Човек је одгпворио ,,Јесам". А Мухамед је опет питао: ,,А јеси ли у срцу остао верник (тј. муслиман)"? Човек је рекао да јесте. Мухамед му је рекао да је добро поступио и дао звснично дозволу верницима да се провидно одрекну Ислама, ако су им животи угрожени, али да у срцу остану муслимани.
Тако је настала такија. Иначе, такију су највипе користили муслимани шиити и то да би се заштитили од муслимана сунита коју су их једно време жестоко прогонили.
Ето, одужио сам, али мислим да сам објаснио како је настала такија и шта она подразумева.